Po�etak 2000
�ta �e biti 15. aprila?
Re�im nije spreman na politi�ki sporazum o bazi�nim politi�kim pitanjima, legitimitet politi�kih institucija nizak, vlada je neodgovorna; da li je narodno strpljenje na izmaku
U petak 14. aprila na
Trgu republike (od 9. marta 1991. Trg slobode) u Beogradu, srpska
opozicija �e znati na �emu je. Miting u Beogradu pod nazivom "Stop
teroru, za slobodne izbore" trebalo bi da d� jasan znak da li srpska
javnost �eli promene i veruju li gra�ani da te promene mo�e izvesti
postoje�a opoziciona struktura.
Sonda�e javnog mnjenja ve� du�e vreme vrte se oko rezultata 4:3 u korist opozicije, s tim �to je polovina bira�kog tela jo� neodlu�na ili ne�e glasati.
BES NEMO�NIH: Od oktobra pro�le godine opozicija je dobila nebrojene signale da re�im nije spreman na politi�ki sporazum o regularnim izbornim uslovima, da je nastavio verbalni gra�anski rat, da konstantno ugro�ava slobode, da onemogu�uje politi�ki dogovor o regularnim uslovima i da naprosto igra na lov u mutnom. Zimska pauza i �injenica da se kako-tako iza�lo iz te�ke posleratne zime ohrabrila je re�im da se pona�a arogantno, �ak i da po�ne stavljati do znanja da "ne ra�una" s postojanjem opozicije. Manevar je prili�no providan i trebalo bi da prikriju neodlo�nu potrebu socijalista i julovaca da cementiraju zagrljaj s radikalima ("trojni pakt", Dragan Veselinov). Jezik na �udan na�in otkriva slabosti politi�kih aktera � re�im koji toliko psuje i mrzi ne mo�e biti ni stabilan ni jak. Bi�e da je to bes nemo�nih.
Jasno je da vladaju�a garnitura zna ono �to s prili�nom pouzdano��u zna i opozicija � da re�im nema dovoljnu podr�ku za obnovu vlasti. Izolovani, neki od njih na ha�kim poternicama, u potrazi za kakvim-takvim saveznicima (pred ruske izbore ugo��avaju autsajdera �irinovskog), oni se batrgaju u produ�enoj agoniji. Re�im u agoniji je naravno opasan, i sada se ve� igra u krupno.
Neki od opozicionara, a naro�ito Vuk Dra�kovi� (koji je pre�iveo atentat na lazareva�kom drumu), stavljaju do znanja javnosti da vi�e ne sumnjaju u to da su izlo�eni �ivotnom riziku. Dra�kovi� je pro�le nedelje u intevjuu Studiju B rekao da su jo� tokom pro�logodi�nje agresije NATO-a, po�to je "najuren" iz savezne vlade, "ljudi iz Slu�be dr�avne bezbednosti (SDB)" poru�ili SPO-u da se "ne�to priprema" protiv njega, da je "stavljen pod mere", i to ocenio kao "prve najave zlo�ina". Dra�kovi� ka�e da mu se i danas preti.
Kako su prolazili posleratno prole�e, jesen, leto i zima, videlo se sve jasnije da je arogancija re�imlija bila puna rupa. Niz nerazja�njenih ubistava � me�u kojima i ubistvo jednog funkcionera JUL-a, jednog ministra vojske, jednog ministra policije, �etvorice funkcionera SPO-a, jednog izdava�a novina � ne daju ba� povoljnu sliku o snazi i efikasnosti re�ima niti svedo�e da je to re�im koji obezbe�uje mir i stabilnost.
SRCE I STOMAK: Na kraju zime 2000. opozicija je imala dva zadatka � da odbrani to �to ima (gradove i medije) i da pripremi osvajanje novog prostora. Re�im sistematski ote�ava rad gradskih uprava, vr�i opsadu gradova i �alje svoje visoke funkcionere na teren. Iz �arkanja oko medija u Ni�u, Kraljevu, Pirotu i Po�egi opozicija mo�e izvu�i zaklju�ak da energije u gra�anstvu ima, samo �to bi svi trebalo da priznaju da odbrana medija ne mo�e biti dovoljan povod za podizaje narodne energije. Razlog mora biti krupniji i mora se ticati ili srca ili stomaka.
Opozicija pet meseci usagla�ava svoje delovanje. Najpre je formulisan zahtev za korektne izborne uslove kao na�in mirnog razre�enja krize. Poku�aj da se u Skup�tini Srbije postigne dogovor o izbornim uslovima propao je posle manevra socijalista, koji su pristajali na razgovor o detaljima ali ne i o odluci o raspisivanju izbora. Nosilac tog posla, poslani�ka grupa SPO-a, napustila je skup�tinu u kojoj sada sedi samo neobuzdana ve�ina koja se i�ivljava nad nekoliko opozicionara ostalih u skup�tini. Neobuzdana ve�ina u skup�tini dovodi do stanja u kome je vlada neodgovorna. Ko mo�e zaustaviti neodgovornu vladu? �to bi rekao Knez Milo�, mo�e je zaustaviti suza narodna.
Za�to opozicija odla�e trenutak kada �e posegnuti za tradicionalnim opozicionim sredstvom � javnim protestom? Opozicionari su po�etak svoje kampanje odlagali zbog unutra�njih protivure�nosti i zbog doga�aja u okru�enju, pre svega zbog manevara NATO-a na Kosovu, a najvi�e zbog sumnje u to da li su gra�ani spremni za nove borbe. Predsednik Demokratske stranke Zoran �in�i� izjavio je 9. aprila na tribini u �apcu da je Srbija specifi�na zemlja u kojoj postoji kriti�na masa za promene, ali ne i atmosfera. To iz njega govori iskustvo pro�logodi�nje propale ofanzive SZP-a. Tokom leta i jeseni 1999. u vi�e gradova Srbije trajale su demonstracije Saveza za promene, bez ve�ih rezultata. Po �in�i�evom mi�ljenju, borba za promene mora biti gandijevska � mirna i masovna, i u nju moraju biti, pored stranaka, uklju�eni i pokreti i ekspertske grupe, kao Otpor ili G17.
Za devet godina bilo je �est velikih i na desetine manjih talasa opozicionih demonstracija (vidi okvir)... Rezultati svih tih mnogobrojnih protesta bili su polovi�ni, a ne�to od na ulici osvojenog kasnije je izgubljeno. Zimski protesti 1996/97. omogu�ili su opoziciji da realizuje strate�ki va�nu pobedu na lokalnom nivou, i sad je pitanje mo�e li ona posle svih posrtanja sko�iti vi�e. Taj neuspeh ima dva uzroka � prvi je pogre�na procena da je kraj rata dobro vreme za izvo�enje ljudi na ulicu, a drugi je produ�eni rat za primat izme�u demokrata (sada SZP) i Dra�kovi�a, koji traje jo� od raspada koalicije "Zajedno"; tu su zatim i pogre�no odabran bojkot za koji se odlu�ila jedna grupa partija na izborima 1998, pa otvoreni sukob na mitingu avgusta 1999, s repovima do dana�njih dana.
Mo�e se ipak konstatovati da je, programski gledano, opozicija uz sve slabosti spremnija nego ranije. Usaglasila je i objavila politi�ku deklaraciju da �e posle izborne smene autoritarnog re�ima bez ikakvog politi�kog revan�izma preduzeti korake potrebne za demokratsko preure�enje dr�ave. Ostvarila je korisne i obe�avaju�e politi�ke kontakte i u zapadnim zemljama i u Rusiji.
Opozicija nije usaglasila najosetljiviju stvar � izbornu strategiju i izborne liste. U toj oblasti se javlja neka vrsta zamene teza tipa "za�to se ne ujedine?". Jereti�ki treba re�i da nije zadatak opozicije da se ujedini ve� da pobedi ovakvu vlast. Kad nema tri stvari � ideje, organizacije i mase, obi�no se vode duge rasprave "o metodu". Da li �e posle 14. aprila ta stvar sa idejama, organizacijom i masama izgledati jasnije? Koordinator SZP-a i predsednik Demohri��anske stranke Srbije Vladan Bati� rekao je na mitingu u Lazarevcu pro�le nedelje kako je borba za promene u Srbiji "borba za goli �ivot". Takva borba mora biti uporna i duga i, kad po�ne, te�ko da je mo�e omesti pogroma�ka propaganda TV Bastilje i provokacije kao �to je "paljevina Rajhstaga" na Vra�aru. Osnovna poruka po�inje sa "Stop teroru!"
Milan Milo�evi�
Dragoslav Gruji�
Puls ulice
13. jun 1990, Trg republike, TV Beograd. Posle neuspelog po�etka razgovora vlasti i opozicije odr�an protestni miting opozicije (Demokratska, Liberalna, Narodna radikalna stranka, Socijaldemokratska partija Jugoslavije i Srpski pokret obnove) pod geslom "Srbija tra�i slobodu". Pred zgradom televizije policija je intervenisala, preko stotinu ljudi je povre�eno, a najgore je pro�ao demonstrant Ljubi�a Miti�, in�enjer i organizator ozvu�enja na mitingu, kome su policajci polomli klju�nu kost. Me�u onima koje je milicija tukla bili su i Dragoljub Mi�unovi� i Borislav Peki�.
9. mart 1991, Trg slobode. Miting protiv informativnog monopola TV Bastilje. Na Trgu republike do�lo je oko sto hiljada ljudi; posle intervencije milicije u kojoj je povre�eno 203 gra�ana po�eli su neredi u kojima je poginuo demonstrant Branivoje Milinovi� i policajac Nedeljko Kosovi�. Na zahtev Borisava Jovi�a, �lana Predsedni�tva SFRJ, na ulice Beograda su iza�li tenkovi JNA da pomognu miliciji u zavo�enju rada. Uhap�en je Vuk Dra�kovi�, predsednik SPO-a i lider opozicije.
10. mart 1991, Terazijska �esma. Zbog brutalnog odnosa vlasti prema demonstrantima i naknadnih hap�enja (zbog u�e��a u demonstracijama uhap�eno je 108 gra�ana), studenti Beogradskog univerziteta organizuju demonstracije na Terazijama tra�e�i pu�tanje uhap�enih i ostavke odgovornih ljudi re�ima, �estorice urednika TV Beograd i ministra policije Radmila Bogdanovi�a.
11. mart 1991, U��e. Kontramiting u organizaciji SPS-a. Prisutni nisu prihvatili poziv funkcionera SPS-a Du�ana Matkovi�a da krenu na studente.
9. mart 1992, Svetosavski plato. Opozicija obele�ava godi�njicu devetomartovskih demonstracija, uprkos zastra�ivanju vlasti, okupilo se oko pedesetak hiljada gra�ana.
14. jun � oktobar 1992, Beograd. Posle 45 godina odr�ana litija na kojoj je u�estvovalo oko deset hiljada ljudi, predvo�enih srpskim patrijarhom Pavlom. Posle litije ve�i broj gra�ana je na poziv GSS-a manifestacijom "Poslednje zvono" poru�ilo re�imu da je njegovo vreme isteklo. Studentski protest 1992. po�eo je okupljanjem desetak hiljada studenata ispred zgrade Rektorata (15. juna). Studenti su tra�ili ostavku Slobodana Milo�evi�a, raspu�tanje Skup�tine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade.
28. jun 1992, plato ispred Skup�tine Jugoslavije. Vidovdanski sabor u organizaciji DEPOS-a po�eo je okupljanjem oko 150.000 gra�ana, trajao je do 5. jula. Zahtevana je ostavka Slobodana Milo�evi�a, raspu�tanje Skup�tine Srbije i Vlade nacionalnog spasa.
1-2. jun 1993, plato ispred skup�tine Jugoslavije. Spontano okupljanje naroda pred saveznom skup�tinom u znak protesta zbog fizi�kog napada poslanika SRS-a Branislava Vaki�a na poslanika SPO-a Mihajla Markovi�a. Milicija ve�to re�ira sukob sa gra�anima i, koriste�i silu, rasteruje demonstrante. Specijalci MUP-a Srbije u�li su u prostorije IO SPO-a i bez naloga pohapsili sva lica koja su se zatekla u prostorijama stranke. Uhap�eni su Vuk i Danica Dra�kovi� i pri tome brutalno pretu�eni.
9. mart 1996, odr�an miting na Trgu slobode. Pred nekoliko desetina hiljada gra�ana, Vuk Dra�kovi�, Vesna Pe�i� i Zoran �in�i� promovisali koaliciju "Zajedno" koja je nastupila na saveznim i lokalnim izborima 1996.
18. novembar 1996. Slavlje povodom pobede opozicije na lokalnim izborima pretvorilo se u proteste protiv "izborne kra�e". Tokom 88 dana na hiljade gra�ana u pedesetak gradova Srbije tra�ilo je i iznudilo po�tovanje izborne volje naroda. Gra�anski protesti su trajali 88 dana, a studentski preko 117 dana.
24. decembar 1996. U Beogradu odr�an kontramiting "Za Srbiju" u organizaciji SPS-a. Mitingu prisustvovalo kompletno rukovodstvo vladaju�e partije. Govorio Slobodan Milo�evi�. Poruka iz njegovog govora koja �e se pamtiti: "Srbijom ne�e upravljati tu�a ruka". Kontramitingu prisustvovalo 30.000 Milo�evi�evih pristalica. Istovremeno odr�ani i protestni mitinzi gra�ana i studenata BU-a.
1. januar 1997. U organizaciji koalicije "Zajedno" vi�e od 200.000 gra�ana do�ekalo Novu godinu.
13. januar 1997. Na poziv Studentskog protesta na Trgu slobode, Knez-Mihailovoj, Terazijama i okolnim ulicama skupilo se oko 500.000 gra�ana da do�eka Srpsku novu godinu. Bio je to najve�i skup ikada vi�en u Beogradu.
29. jun. 1999, �a�ak. Na centralnom trgu u �a�ku po�eo je miting Saveza za promene na kome se okupilo oko 10.000 pristalica tog saveza. Prvi opozicioni miting posle bombardovanja NATO-a i ukidanja ratnog stanja u SRJ pod nazivom "Dan posle". Tokom leta i jeseni 1999. ZSP je odr�ao na stotine mitinga.
1. jula 1999. tehni�ar TV u Leskovcu Ivan Novkovi�, u poluvremenu prenosa ko�arka�ke utakmice Jugoslavija � Nema�ka, prekinuo je redovan program da bi u sedam minuta iskrenosti saop�tio svoj protest zbog pogibije velikog broja Leskov�ana na Kosovu i zbog lo�eg stanja u okrugu. Na njegov poziv gra�ani su se 5. jula okupili na centralnom trgu u protestu protiv lokalnih vlasti. Protesti su trajali danima. Novkovi� je dopao zatvora. Sada je �lan Demokratske stranke.
12. jula 1999. Bogoljub Arsenijevi� Maki je s Gra�anskim otporom Valjeva organizovao demonstracije protiv vlasti i opozicije, tokom kojih je grupa demonstranata poku�ala da u�e u zgradu Skup�tine op�tine, a policija intervenisala, nakon �ega su povre�ena tri policajca i najmanje pet gra�ana. Arsenijevi� je uhap�en sredinom avgusta u Beogradu, po izlasku iz prostorija Pokreta za demokratsku Srbiju, kada je brutalno prebijen. Sredinom novembra osu�en je na tri godine zatvora. U martu je pobegao iz zatvora i u javnom �ivotu u�estvuje preko pisama.
19. avgust 1999, Peobra�enje, Beograd. Miting saveza za promene ispred Skup�tine Jugoslavije na kome je bilo oko 70.000 ljudi. Izvi�dan Vuk Dra�kovi�, a opozicija dala rok Milo�evi�u da za 15 dana demisionira.
21. septembar 1999, Mala Gospojina, Beograd. Miting SZP-a na Trgu Republike, na kome je bilo oko 25.000 ljudi, posle mitinga demonstranti po�li u �etnju gradom. U isto vreme odr�ane demonstracije i u 16 gradova Srbije.
18. decembra 1999. U centru Beograda odr�an je poslednji u nizu protesta Saveza za promene (SZP) koji su uzastopno trajali 89 dana. Demonstracije su po�ele 21. septembra sa zahtevima da Milo�evi� ode sa vlasti, da se formira prelazna vlada i da se raspi�u po�teni izbori. Na po�etku protesta okupljalo se i do 40.000 � 50.000 ljudi, da bi taj broj vremenom opadao. Tog 89. dana, u demonstracijama je u�estvovalo oko 300 pristalica te grupacije.
