Ubistvo Slavka Ćuruvije
Godinu dana posle
"Bio je hrabar čovek, za razliku od onih koji su ga mučki ubili s leđa, i onih koji su ga mučki bombardovali s neba"
Na pravoslavni Uskrs 1999. godine, usred Beograda i
usred dana ubijen je novinar Slavko Ćuruvija (1949), osnivač i vlasnik
"Dnevnog telegrafa" i magazina "Evropljanin". U crno
maskirane, ubice su mu pucale u leđa, udarcem ošamutile Branku Prpu s
kojom se sa ručka vraćao kući, "overile" ga hicem u potiljak
i nestale sa lica mesta. Na kraju izveštaja o ubistvu i sahrani Slavka Ćuruvije,
objavljenom u ratnom izdanju "Vremena" (br. 6 od 17. aprila
1999), istaknut je zahtev javnosti, kolega, nezavisnih profesionalnih udruženja,
javnih ličnosti i opozicionih stranaka da se ubistvo rasvetli, kako bi se
izbegle špekulacije da je reč o političkom obračunu u ratno doba.
Ostalo je nerasvetljeno.
Na dan ubistva Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da "radnici Sekretarijata u Beogradu intenzivno tragaju za počiniocima ovog krivičnog dela". Do danas, na tome je i ostalo. Bez ikakvog zvaničnog izveštaja o toku i rezultatima istrage, javnost i mediji mogu samo da pamte. Sticaj okolnosti: Radio-televizija Srbije je nekoliko dana pre ubistva – i dan pre objavljivanja u novinama – gledaocima pročitala komentar "Politike ekspres" o domaćim izdajnicima, sa citatima izjave Mirjane Marković po kojoj je Slavko Ćuruvija dostigao najviši stepen izdajstva jer, navodno, podržava američko bombardovanje Srbije.
Godinu dana kasnije, otkrivajući spomen-ploču na
mestu zločina, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Gordana
Suša upitala je zašto ubice nisu pronađene: "Zar se država koja
bi trebalo da nas štiti i koja bi trebalo da služi svojim građanima
toliko bahato osilila da ne nalazi za potrebno, ni posle godinu dana, da
oglasi javnosti rezultate istrage? Da li je istraga uopšte vođena? Ko se
ovim ćutanjem štiti?"
Istog dana održana je jedna od onih udobnih, a zbog odsustva poslanika SPO-a – koji štrajkuju zbog ćutanja državnih organa o jednom drugom zločinu, oktobarskoj nesreći na Ibarskoj magistrali – gotovo razbaškarena sednica Narodne skupštine Srbije. Jedino je poslanik koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov predložio da Skupština minutom ćutanja oda počast ubijenom Slavku Ćuruviji, u ime odbrane slobode informisanja i demokratije u državi Srbiji. Valjda se osećajući pozvanim, potpredsednik vlade i predsednik Srpske radikalne stranke replicirao je da se radi o kriminalcu koji je ubijen u obračunu kriminalaca, a kolegi poslaniku, funkcioneru i profesoru, dekanu Fakulteta političkih nauka Vladimiru Štambuku zamerio što Veselinova kao predavača još nije otpustio.
Tako je potvrđeno uverenje Borke Pavićević: "Od kako je zavladalo ovo što je zavladalo, sve liči jedno na drugo, od pres konferencije do svadbe ili sahrane, tako da ponekad prosto ne znate gde se nalazite. Priča se i u kapeli. Smrt, život i rituali ispraznili su se od sadržaja i smisla." Takođe govoreći na komemoraciji u Medija centru, Aleksandar Tijanić – koji se uz Slavka Ćuruviju potpisao na otvoreno pismo predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću objavljenom u "Evropljaninu", da bi ga učinilo prvom žrtvom tek donetog Zakona o informisanju – zaključio je da Slavka Ćuruviju "nije smrt učinila velikim, niti je za života poboljevao od sindroma legende". "Nije bio nameran da bude ni spomenik niti deo istorije. Hteo je samo dve stvari: da radi svoj posao i da živi kao slobodan čovek. Kakva jeres u Srbiji sa iznutra zaključanim kapijama! Kakav greh u sistemu koji je za svoju osnovu uzeo strah i nesreću sopstvenih podanika, a samoodržanje kao jedini cilj!"
Aleksandar Ćirić
