Univerzitetska javnost
Anatomija jedne profesure
Ni jedan od stru�nih kriterijuma nije primenjen u slu�aju izve�taja o izboru Vojislava �e�elja u zvanje redovnog profesora. Oni su zamenjeni uop�tenim i besadr�ajnim frazama
Zala�u�i
se za Zakon o univerzitetu uo�i njegovog usvajanja, Vojislav �e�elj je
na BK televiziji izjavio i slede�e: "Ja sam profesionalni politi�ar
i bavim se onim za �ta smatram da sam sposoban da se bavim. Ako ima neko
sposobniji, ja ga izazivam na duel." Ovo je bila o�ekivana reakcija
potpredsednika srpske vlade na pitanje jednog gledaoca za�to se �e�elj
bavi predlozima Zakona o univerzitetu umesto da se bavi pitanjima za koja
je stru�an. U tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da �e se �e�elj
ose�ati sposobnim da se, osim profesionalnog bavljenja politikom, posveti
i ozbiljnim poslovima nastavnika na univerzitetu, i to upravo na Pravnom
fakultetu u �iji je Upravni odbor u�ao nakon usvajanja zakona.
Pretpostavka da se �e�elj ne�e vra�ati na univerzitet posle dve vi�egodi�nje
pauze (u proteklih dvadeset godina radio je u nastavni�kim zvanjima po
godinu dana na univerzitetima u Sarajevu i Pri�tini) po�ivala je na �injenici
da on kao visoki zvani�nik srpske vlade ne�e sebi dozvoliti da se, nakon
�estokih kritika pojava korupcije i nepotizma na univerzitetima
("sada jednostavno imamo polugu kojom �emo suzbijati korupciju,
kojom �emo suzbijati nepotizam" � govorio je �e�elj zala�u�i
se za novi zakon), pojavi na konkursu za izbor nastavnika na fakultetu kao
�lan vlade koja upravlja univerzitetom. Naprosto, nije se o�ekivalo da
�e potpredsednik srpske vlade posle vlastitih kritika nepotizma dozvoliti
sebi da u�e na Pravni fakultet i otvori prostor za kritike nepotizma po
politi�kom srodstvu.
ODABRANA BIBLIOGRAFIJA: Tek, u "Slu�benom glasniku Republike Srbije", br. 52 od 3. decembra 1999. godine, i u dnevnom listu "Borba" od 7. decembra 1999. godine pojavljuje se konkurs koji je dekan Pravnog fakulteta u Beogradu raspisao za sticanje zvanja nastavnika za predmet Politi�ki sistem. Na raspisani konkurs prijavio se jedan kandidat, i to upravo dr Vojislav �e�elj. Po�to nau�nu javnost novi zakon o univerzitetu ne pu�ta previ�e blizu dokumenata koji se odnose na konkurse za izbore u nastavni�ka zvanja (dekani odlu�uju o izboru, a postoje i fakulteti koji u svojim statutima ne predvi�aju nikakav rok u kome bi nau�na javnost mogla da se neposredno upozna sa konkursnim materijalom; na Pravnom fakultetu izve�taj komisije za izbor nastavnika stavlja se na uvid javnosti u roku od osam dana), ulogu za�titnika nau�ne savesti, u slu�aju �e�eljevog izbora, preuzeli su novinari. Tako je u na�oj �tampi zabele�eno kako je na pitanja novinara da li �e mu pri izboru u zvanje profesora pomo�i �injenica �to se u komisiji za pisanje izve�taja o prijavljenim kandidatima nalazi i potpredsednik srpske vlade prof. Ratko Markovi�, Vojislav �e�elj je odgovorio da mu za pozitivan ishod izbora ide u prilog isklju�ivo sadr�aj 20 knjiga koje je uvrstio u spisak svojih nau�nih referenci, a ne �injenica da obavlja funkciju potpredsednika vlade kao i Ratko Markovi�.
Nau�noj javnosti malo su poznati, ili gotovo nepoznati, detalji koje sadr�i pomenuti izve�taj potpisan 10. januara 2000. godine od strane prof. Ratka Markovi�a kao prvog referenta (izve�taj su potpisala i ostala dva �lana komisije � prof. Milo� Aleksi� i prof. Radivoje Marinkovi�). Ono �to iz tog izve�taja sledi, kako je javno primetio profesor Pravnog fakulteta dr Radoslav Stojanovi�, predstavlja �injenicu "da je Vojislav �e�elj napisao (po broju) vi�e knjiga od Slobodana Jovanovi�a" (citat iz prigovora prof. Stojanovi�a na izve�taj komisije). Tako�e, u izve�taju se mo�e na�i podatak da je "uz prijavu na konkurs dr Vojislav �e�elj podneo i bibliografiju radova koju je overio Jugoslovenski bibliografski institut", da tih radova ima nekoliko stotina, po�ev od dnevnopoliti�kih tekstova do nau�nih radova. Svi ti tekstovi su "uglavnom sabrani u sedamdeset knjiga", stoji u izve�taju. �e�elj je, me�utim, kako stoji u izve�taju, komisiji "dostavio dvadeset knjiga pa ih je komisija prikazala dr�e�i se redosleda koji je dr Vojislav �e�elj naveo u prilogu uz konkursnu prijavu pod naslovom "Odabrana bibliografija nau�nih, stru�nih i publicisti�kih radova".
Op�ti zaklju�ak komisije pri oceni �e�eljevih radova bio je da su "njegovi radovi neujedna�enog stepena produbljenosti ali im se nikada ne mo�e osporavati autorovo znanje iz oblasti politi�ke teorije, filozofije, prava, istorije, obave�tenost, britak i pismen jezik i polemi�ki stil, op�ta kultura i gotovo strasna posve�enost temama o kojima pi�e". O zaklju�cima neobi�nim (poput citiranog) za ocenu ispunjenosti uslova koje kandidat prema Zakonu o univerzitetu mora da ispunjava da bi bio izabran u zvanje redovnog profesora svedo�i i slede�i citat iz zavr�nog dela izve�taja: "Dr Vojislav �e�elj suvereno vlada na javnoj sceni, �to je dokazano nebrojenim javnim istupanjima na javnim tribinama, televiziji i radiju, javnim predavanjima, politi�kim agitacijama i sl. (...) Kristalna jasno�a njegove usmeno izgovorene re�i, logi�nost u zaklju�ivanju, bogata leksika i gotovo perfektna intonacija njegovog govora su garancija da �e dr Vojislav �e�elj biti za studente atraktivan i uvek rado slu�an predava� (...) Sadr�ina i broj njegovih publicisti�kih, stru�nih i nau�nih radova, bravurozni govorni�ki dar i sugestivnost njegovog obra�anja drugima vi�e su nego dovoljni razlozi (referenti bi trebalo da znaju da dovoljne razloge defini�e Zakon o univerzitetu � prim. aut.) da se dr Vojislav �e�elj predlo�i za izbor u jedino, a ujedno i najvi�e fakultetsko nastavni�ko i nau�no zvanje koje je dosad imao � zvanje redovnog profesora".
Za svakoga ko je upoznat sa pravilima kojih se dr�i potpisnik dobro pisanog izve�taja o izboru univerzitetskih nastavnika, nejasno je na osnovu kojih je dokaza izveden glavni zaklju�ak izve�taja. Ova dilema ima utemeljenje u �lanovima 80-82. Zakona o univerzitetu, prema kojim zvanje redovnog profesora mo�e da stekne lice koje ima: nau�ni stepen doktora nauka iz nau�ne oblasti za koju se bira; ve�i broj nau�nih radova od zna�aja za razvoj nauke u odgovaraju�oj nau�noj oblasti objavljenih u me�unarodnim ili doma�im nau�nim ili stru�nim �asopisima sa recenzijama; originalno stru�no ostvarenje (projekat, studiju, originalni metod), odnosno rukovo�enje ili u�e��e u nau�nim projektima; objavljen ud�benik, praktikum ili zbirku zadataka za nau�nu oblast za koju se bira; ve�i broj radova saop�tenih na me�unarodnim ili doma�im nau�nim skupovima; objavljenu monografiju u odgovaraju�oj nau�noj oblasti i ostvarene rezultate u razvoju nau�no-nastavnog podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u�e��e u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija.
Ovakve odredbe Zakona o univerzitetu dovele su do toga da mnogi fakulteti donose stroga pravila o pisanju izve�taja o prijavljenim kandidatima za izbor u nastavni�ka zvanja. U izve�tajima se prave posebni spiskovi stru�nih i posebni spiskovi nau�nih radova. Precizno se navodi u kojim su �asopisima od zna�aja za relevantnu nau�nu oblast objavljeni radovi, sa posebnim naglaskom na radove objavljene u �asopisima od internacionalnog zna�aja. Tako�e, u izve�taju se navodi u �emu se sastoji nau�ni doprinos svakog prijavljenog rada. Posebno se navodi spisak objavljenih ud�benika i monografija. Za monografije (kao nau�no delo koje mora biti recenzirano od strane dva redovna profesora odre�ena odlukom fakulteta i nekom drugom relevantnom odlukom) navode se glavni nau�ni rezultati koji su u monografiji prvi put objavljeni kao nau�ne istine koje je otkrio njihov autor. Tako�e, opisuje se doprinos kandidata obrazovanju nau�nog podmlatka. Zaklju�ak izve�taja obavezno sadr�i detaljan pregled ispunjenosti uslova koje propisuje Zakon o univerzitetu za izbor u nastavni�ka zvanja. Nijedan od pobrojanih kriterijuma nije primenjen u slu�aju izve�taja za izbor V. �e�elja u zvanje redovnog profesora. Oni su zamenjeni uop�tenim i besadr�ajnim frazama poput ove: "Rad je poku�aj prakti�nog pravni�kog pristupa zlo�inima Josipa Broza Tita protiv srpskog naroda" (opis rada br. 13 � "Optu�nica protiv Josipa Broza Tita"). Komisija ne konstatuje da li je pomenuti poku�aj uspeo i ne navodi da li je dao nove nau�ne rezultate. U izve�taju nalazimo i ovakve ocene (opis reference br. 14 � "Veleizdajni�ki proces"): "U radu je data stru�na elaboracija jednog karakteristi�nog slu�aja su�enja za verbalni delikt na osnovu sopstvenog iskustva." Ovo nije sve. U izve�taju nalazimo i ove opise klju�nih radova V. �e�elja: "Ovaj rad je polemi�ki esej povodom knjige razgovora Slavoljuba �uki�a sa Dobricom �osi�em '�ovek u ovom vremenu' ('Otvoreno pismo Drobrici �osi�u' � referenca br. 12)"; "Ovaj rad je empirijsko istra�ivanje pravnog instituta zabrane knjige na osnovu nekoliko konkretnih primera i autorovog li�nog iskustva" ("Knjige za loma�u" � referenca br. 8); "Rad je zbirka polemi�kih eseja i pamfleta nastalih pokretanjem javne rasprave o panislamisti�kim tendencijama u Bosni i Hercegovini, iniciranim antisrpskom politikom tada�njeg re�ima" ("Hajka na jeretika" � referenca br. 4)...
Primera radi, knjiga "Hajka na jeretika" u svom velikom delu (od 51-128. strane) sadr�i �albu Vojislava �e�elja upu�enu u CK SKJ povodom njegovog isklju�enja iz SKJ.
KARIKA KOJA NEDOSTAJE: Na�alost, u izve�taju ni na jednom jedinom mestu nije ukazano na su�tinske nau�ne doprinose u radovima V. �e�elja, kako Zakon izri�ito zahteva. Ove i sli�ne nedostatke izve�taja imao je u vidu i prof. Radoslav Stojanovi� kada u ve� pomenutom prigovoru iznosi slede�e: "Po�to sam pro�itao pomenuti referat, zapazio sam u njemu brojne nedostatke ali �u izneti samo dva prigovora koji se odnose na su�tinsku i formalnu povredu Zakona o univerzitetu." Profesor Stojanovi� stavlja te�i�te na ovu primedbu: "Me�utim, dr Vojislav �e�elj ne ispunjava uslove iz stava 2. 82. �l. (Zakona o univerzitetu) jer nije u�estvovao (�to se vidi iz referata) u uzdizanju nau�no-nastavnog podmlatka, posebno kroz mentorstvo u doktorskim i magistarskim tezama."
I letimi�an pregled izve�taja pokazuje da �e�elj ne poseduje ud�benik ili praktikum iz predmeta Politi�ki sistem. Iz izve�taja se ne vidi kakvo je �e�eljevo u�e��e na doma�im i me�unarodnim nau�nim skupovima, niti se u njemu prikazuje bilo kakvo njegovo originalno stru�no ostvarenje.
Uprkos �injenici da je �e�elj ve� izabran za redovnog profesora, ostaje nejasno za�to u svoju bibliografiju, dostavljenu uz konkursni materijal, nije uvrstio i knjige koje jasnije svedo�e o njegovom, kako komisija re�e u izve�taju, suverenom vladanju na javnoj sceni u politi�kim agitacijama, poput ovih knjiga: "Pali �ari, dedinjski dizdare", "Milo�evi� hapsi radikale", "Milo�evi�ev zajam za preporod Kipra" (recenzenti � Maja Gojkovi�, Aleksandar Stefanovi�), "Preti nam Slobotomija", "Srpski bra�ni par �au�esku" (recenzenti � Dragan Todorovi�, Stevo Dragi�i�), "Crveni tiranin sa Dedinja" (recenzenti Tomislav Nikoli�, A�im Vi�nji�) i "Ve�tica iz Tolstojeve ulice". Ove knjige bi imale ve�u specifi�nu te�inu od mnogih koje su prikazane u izve�taju a koje je u prvom izdanju objavio SIV� (Samostalno izdanje Vojislava �e�elja).
Dr Vukman �ovi�, red. prof. Ma�inskog fakulteta u Beogradu
