Univerzitetska javnost
Anatomija jedne profesure
Ni jedan od stručnih kriterijuma nije primenjen u slučaju izveštaja o izboru Vojislava Šešelja u zvanje redovnog profesora. Oni su zamenjeni uopštenim i besadržajnim frazama
Zalažući
se za Zakon o univerzitetu uoči njegovog usvajanja, Vojislav Šešelj je
na BK televiziji izjavio i sledeće: "Ja sam profesionalni političar
i bavim se onim za šta smatram da sam sposoban da se bavim. Ako ima neko
sposobniji, ja ga izazivam na duel." Ovo je bila očekivana reakcija
potpredsednika srpske vlade na pitanje jednog gledaoca zašto se Šešelj
bavi predlozima Zakona o univerzitetu umesto da se bavi pitanjima za koja
je stručan. U tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da će se Šešelj
osećati sposobnim da se, osim profesionalnog bavljenja politikom, posveti
i ozbiljnim poslovima nastavnika na univerzitetu, i to upravo na Pravnom
fakultetu u čiji je Upravni odbor ušao nakon usvajanja zakona.
Pretpostavka da se Šešelj neće vraćati na univerzitet posle dve višegodišnje
pauze (u proteklih dvadeset godina radio je u nastavničkim zvanjima po
godinu dana na univerzitetima u Sarajevu i Prištini) počivala je na činjenici
da on kao visoki zvaničnik srpske vlade neće sebi dozvoliti da se, nakon
žestokih kritika pojava korupcije i nepotizma na univerzitetima
("sada jednostavno imamo polugu kojom ćemo suzbijati korupciju,
kojom ćemo suzbijati nepotizam" – govorio je Šešelj zalažući
se za novi zakon), pojavi na konkursu za izbor nastavnika na fakultetu kao
član vlade koja upravlja univerzitetom. Naprosto, nije se očekivalo da
će potpredsednik srpske vlade posle vlastitih kritika nepotizma dozvoliti
sebi da uđe na Pravni fakultet i otvori prostor za kritike nepotizma po
političkom srodstvu.
ODABRANA BIBLIOGRAFIJA: Tek, u "Službenom glasniku Republike Srbije", br. 52 od 3. decembra 1999. godine, i u dnevnom listu "Borba" od 7. decembra 1999. godine pojavljuje se konkurs koji je dekan Pravnog fakulteta u Beogradu raspisao za sticanje zvanja nastavnika za predmet Politički sistem. Na raspisani konkurs prijavio se jedan kandidat, i to upravo dr Vojislav Šešelj. Pošto naučnu javnost novi zakon o univerzitetu ne pušta previše blizu dokumenata koji se odnose na konkurse za izbore u nastavnička zvanja (dekani odlučuju o izboru, a postoje i fakulteti koji u svojim statutima ne predviđaju nikakav rok u kome bi naučna javnost mogla da se neposredno upozna sa konkursnim materijalom; na Pravnom fakultetu izveštaj komisije za izbor nastavnika stavlja se na uvid javnosti u roku od osam dana), ulogu zaštitnika naučne savesti, u slučaju Šešeljevog izbora, preuzeli su novinari. Tako je u našoj štampi zabeleženo kako je na pitanja novinara da li će mu pri izboru u zvanje profesora pomoći činjenica što se u komisiji za pisanje izveštaja o prijavljenim kandidatima nalazi i potpredsednik srpske vlade prof. Ratko Marković, Vojislav Šešelj je odgovorio da mu za pozitivan ishod izbora ide u prilog isključivo sadržaj 20 knjiga koje je uvrstio u spisak svojih naučnih referenci, a ne činjenica da obavlja funkciju potpredsednika vlade kao i Ratko Marković.
Naučnoj javnosti malo su poznati, ili gotovo nepoznati, detalji koje sadrži pomenuti izveštaj potpisan 10. januara 2000. godine od strane prof. Ratka Markovića kao prvog referenta (izveštaj su potpisala i ostala dva člana komisije – prof. Miloš Aleksić i prof. Radivoje Marinković). Ono što iz tog izveštaja sledi, kako je javno primetio profesor Pravnog fakulteta dr Radoslav Stojanović, predstavlja činjenicu "da je Vojislav Šešelj napisao (po broju) više knjiga od Slobodana Jovanovića" (citat iz prigovora prof. Stojanovića na izveštaj komisije). Takođe, u izveštaju se može naći podatak da je "uz prijavu na konkurs dr Vojislav Šešelj podneo i bibliografiju radova koju je overio Jugoslovenski bibliografski institut", da tih radova ima nekoliko stotina, počev od dnevnopolitičkih tekstova do naučnih radova. Svi ti tekstovi su "uglavnom sabrani u sedamdeset knjiga", stoji u izveštaju. Šešelj je, međutim, kako stoji u izveštaju, komisiji "dostavio dvadeset knjiga pa ih je komisija prikazala držeći se redosleda koji je dr Vojislav Šešelj naveo u prilogu uz konkursnu prijavu pod naslovom "Odabrana bibliografija naučnih, stručnih i publicističkih radova".
Opšti zaključak komisije pri oceni Šešeljevih radova bio je da su "njegovi radovi neujednačenog stepena produbljenosti ali im se nikada ne može osporavati autorovo znanje iz oblasti političke teorije, filozofije, prava, istorije, obaveštenost, britak i pismen jezik i polemički stil, opšta kultura i gotovo strasna posvećenost temama o kojima piše". O zaključcima neobičnim (poput citiranog) za ocenu ispunjenosti uslova koje kandidat prema Zakonu o univerzitetu mora da ispunjava da bi bio izabran u zvanje redovnog profesora svedoči i sledeći citat iz završnog dela izveštaja: "Dr Vojislav Šešelj suvereno vlada na javnoj sceni, što je dokazano nebrojenim javnim istupanjima na javnim tribinama, televiziji i radiju, javnim predavanjima, političkim agitacijama i sl. (...) Kristalna jasnoća njegove usmeno izgovorene reči, logičnost u zaključivanju, bogata leksika i gotovo perfektna intonacija njegovog govora su garancija da će dr Vojislav Šešelj biti za studente atraktivan i uvek rado slušan predavač (...) Sadržina i broj njegovih publicističkih, stručnih i naučnih radova, bravurozni govornički dar i sugestivnost njegovog obraćanja drugima više su nego dovoljni razlozi (referenti bi trebalo da znaju da dovoljne razloge definiše Zakon o univerzitetu – prim. aut.) da se dr Vojislav Šešelj predloži za izbor u jedino, a ujedno i najviše fakultetsko nastavničko i naučno zvanje koje je dosad imao – zvanje redovnog profesora".
Za svakoga ko je upoznat sa pravilima kojih se drži potpisnik dobro pisanog izveštaja o izboru univerzitetskih nastavnika, nejasno je na osnovu kojih je dokaza izveden glavni zaključak izveštaja. Ova dilema ima utemeljenje u članovima 80-82. Zakona o univerzitetu, prema kojim zvanje redovnog profesora može da stekne lice koje ima: naučni stepen doktora nauka iz naučne oblasti za koju se bira; veći broj naučnih radova od značaja za razvoj nauke u odgovarajućoj naučnoj oblasti objavljenih u međunarodnim ili domaćim naučnim ili stručnim časopisima sa recenzijama; originalno stručno ostvarenje (projekat, studiju, originalni metod), odnosno rukovođenje ili učešće u naučnim projektima; objavljen udžbenik, praktikum ili zbirku zadataka za naučnu oblast za koju se bira; veći broj radova saopštenih na međunarodnim ili domaćim naučnim skupovima; objavljenu monografiju u odgovarajućoj naučnoj oblasti i ostvarene rezultate u razvoju naučno-nastavnog podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim tezama ili doktorskim disertacijama, kao i učešće u komisijama za ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija.
Ovakve odredbe Zakona o univerzitetu dovele su do toga da mnogi fakulteti donose stroga pravila o pisanju izveštaja o prijavljenim kandidatima za izbor u nastavnička zvanja. U izveštajima se prave posebni spiskovi stručnih i posebni spiskovi naučnih radova. Precizno se navodi u kojim su časopisima od značaja za relevantnu naučnu oblast objavljeni radovi, sa posebnim naglaskom na radove objavljene u časopisima od internacionalnog značaja. Takođe, u izveštaju se navodi u čemu se sastoji naučni doprinos svakog prijavljenog rada. Posebno se navodi spisak objavljenih udžbenika i monografija. Za monografije (kao naučno delo koje mora biti recenzirano od strane dva redovna profesora određena odlukom fakulteta i nekom drugom relevantnom odlukom) navode se glavni naučni rezultati koji su u monografiji prvi put objavljeni kao naučne istine koje je otkrio njihov autor. Takođe, opisuje se doprinos kandidata obrazovanju naučnog podmlatka. Zaključak izveštaja obavezno sadrži detaljan pregled ispunjenosti uslova koje propisuje Zakon o univerzitetu za izbor u nastavnička zvanja. Nijedan od pobrojanih kriterijuma nije primenjen u slučaju izveštaja za izbor V. Šešelja u zvanje redovnog profesora. Oni su zamenjeni uopštenim i besadržajnim frazama poput ove: "Rad je pokušaj praktičnog pravničkog pristupa zločinima Josipa Broza Tita protiv srpskog naroda" (opis rada br. 13 – "Optužnica protiv Josipa Broza Tita"). Komisija ne konstatuje da li je pomenuti pokušaj uspeo i ne navodi da li je dao nove naučne rezultate. U izveštaju nalazimo i ovakve ocene (opis reference br. 14 – "Veleizdajnički proces"): "U radu je data stručna elaboracija jednog karakterističnog slučaja suđenja za verbalni delikt na osnovu sopstvenog iskustva." Ovo nije sve. U izveštaju nalazimo i ove opise ključnih radova V. Šešelja: "Ovaj rad je polemički esej povodom knjige razgovora Slavoljuba Đukića sa Dobricom Ćosićem 'Čovek u ovom vremenu' ('Otvoreno pismo Drobrici Ćosiću' – referenca br. 12)"; "Ovaj rad je empirijsko istraživanje pravnog instituta zabrane knjige na osnovu nekoliko konkretnih primera i autorovog ličnog iskustva" ("Knjige za lomaču" – referenca br. 8); "Rad je zbirka polemičkih eseja i pamfleta nastalih pokretanjem javne rasprave o panislamističkim tendencijama u Bosni i Hercegovini, iniciranim antisrpskom politikom tadašnjeg režima" ("Hajka na jeretika" – referenca br. 4)...
Primera radi, knjiga "Hajka na jeretika" u svom velikom delu (od 51-128. strane) sadrži žalbu Vojislava Šešelja upućenu u CK SKJ povodom njegovog isključenja iz SKJ.
KARIKA KOJA NEDOSTAJE: Nažalost, u izveštaju ni na jednom jedinom mestu nije ukazano na suštinske naučne doprinose u radovima V. Šešelja, kako Zakon izričito zahteva. Ove i slične nedostatke izveštaja imao je u vidu i prof. Radoslav Stojanović kada u već pomenutom prigovoru iznosi sledeće: "Pošto sam pročitao pomenuti referat, zapazio sam u njemu brojne nedostatke ali ću izneti samo dva prigovora koji se odnose na suštinsku i formalnu povredu Zakona o univerzitetu." Profesor Stojanović stavlja težište na ovu primedbu: "Međutim, dr Vojislav Šešelj ne ispunjava uslove iz stava 2. 82. čl. (Zakona o univerzitetu) jer nije učestvovao (što se vidi iz referata) u uzdizanju naučno-nastavnog podmlatka, posebno kroz mentorstvo u doktorskim i magistarskim tezama."
I letimičan pregled izveštaja pokazuje da Šešelj ne poseduje udžbenik ili praktikum iz predmeta Politički sistem. Iz izveštaja se ne vidi kakvo je Šešeljevo učešće na domaćim i međunarodnim naučnim skupovima, niti se u njemu prikazuje bilo kakvo njegovo originalno stručno ostvarenje.
Uprkos činjenici da je Šešelj već izabran za redovnog profesora, ostaje nejasno zašto u svoju bibliografiju, dostavljenu uz konkursni materijal, nije uvrstio i knjige koje jasnije svedoče o njegovom, kako komisija reče u izveštaju, suverenom vladanju na javnoj sceni u političkim agitacijama, poput ovih knjiga: "Pali žari, dedinjski dizdare", "Milošević hapsi radikale", "Miloševićev zajam za preporod Kipra" (recenzenti – Maja Gojković, Aleksandar Stefanović), "Preti nam Slobotomija", "Srpski bračni par Čaušesku" (recenzenti – Dragan Todorović, Stevo Dragišić), "Crveni tiranin sa Dedinja" (recenzenti Tomislav Nikolić, Aćim Višnjić) i "Veštica iz Tolstojeve ulice". Ove knjige bi imale veću specifičnu težinu od mnogih koje su prikazane u izveštaju a koje je u prvom izdanju objavio SIVŠ (Samostalno izdanje Vojislava Šešelja).
Dr Vukman Čović, red. prof. Mašinskog fakulteta u Beogradu
