Ministar kulture "ome�io pravni prostor"
�eljko Veliki Simi�
Da li je ministar kulture �eljko Simi� tu�io "Vreme" zbog tvrdnje da je smenio Neboj�u Bradi�a ili zbog nadimka koji je svojevremeno dobio u "Vremenu"
Kako izmeriti veli�inu �eljka Simi�a? Ako je suditi po
te�ini, sigurno se radi o �oveku pozama�nih dimenzija. Ne telesnih, naravno;
moralnih! Njegovi �ast i ugled, naime, te�ki su 350.000 dinara � za sada.
Toliko dr�avni bud�et nastoji da utr�i od redakcije Vremena i u njemu odgovornih lica zahvaljuju�i presudi po Zakonu o
informisanju, a gra�anin i ministar Simi� potra�uje pozama�nu sumu novca i
za li�ne potrebe, na ime pretrpljene du�evne boli. Kao �to je ve� poznato,
ova nepodno�ljiva bol � koja tra�i pozama�nu injekciju finansijskog melema
� nanesena mu je pretpostavkom (zasnovanom koliko na pisanju �tampe toliko i
na Simi�evom zadu�enju u Vladi) novinarke Vremena
da je Simi� smenio upravnika Narodnog pozori�ta Neboj�u Bradi�a (v. Vreme
od 26. 2. o. g). Simi� je, me�utim, uveren da je ovo �ista insinuacija za
koju Vreme ima da plati, jerbo je
Bradi�a zapravo smenila Vlada, a ne on. Jeste, dodu�e, da je on, nekako, �lan
te vlade, i to ba� resorni ministar, tj. onaj koji odlu�uje (i) o kadrovskim
pitanjima u dr�avnim ustanovama kulture, ali bi�e da Simi� smatra da to,
eventualno, otvara tek apstraktna logi�ko-filozofska pitanja o odnosu
dela i celine, i da to s njegovom ministarskom osobom nema nikakve veze; da
Simi�evi advokati nisu na su�enju potvrdili da je bio prisutan na sednici
Vlade na kojoj je Bradi� smenjen, moglo bi se pomisliti da oklevetani Simi�
nije ni bio tamo, ina�e bi se energi�no usprotivio ovom grubom me�anju u svoj
resor?! Jer, da tome nije tako, neko bi mogao pomisliti da se kadrovska pitanja
u kulturi re�avaju, recimo, na predlog ministra policije: okupi se Vlada, po�ne
sednica, a g. ministar Vlajko Stojiljkovi� zavapi da treba hitno smeniti onog
Bradi�a, jerbo podriva iznutra
ustanovu od velikog nacionalnog zna�aja, osetljiv subjekt ONO i DSZ; ministar
poljoprivrede zatim podr�i ovu plemenitu inicijativu, ministar �umarstva odr�i
vatreni i ubedljivi antibradi�evski govor, ministar ikebane i hortikulture se
sna�no zalo�i za energi�no ra��i��avanje s negativnim tendencijama u
pozori�tu... Za sve to vreme Simi� rasejano gleda kroz prozor, ne �ele�i da
uti�e na pravac razmi�ljanja svojih cenjenih kolega... I tako Vlada � bez
aktivnog u�e��a nedu�nog Simi�a � odlu�i da Neboj�a Bradi� mora
napolje, a zatim za novog upravnika Narodnog pozori�ta postavi izvesnog � �eljka
Simi�a! Kad se ovaj pojavi na svom novom, dopunskom radnom mestu, ispostavi se
da je to onaj isti �eljko Simi� koji je �lan Vlade s �ijom odlukom se nipo�to
ne poistove�uje (kad mu je spomene�, 'o�e i da tu�i!), ali njemu zbog svega
toga nije ni najmanje neprijatno: pa nije on najurio svog prethodnika, nego
Vlada u kojoj je on samo ministar kulture! I �ik mu vi prigovorite ne�to...
OH, RENE...: E
sad, kakve sve to ima veze s na po�etku najavljenim merenjem veli�ine �eljka Simi�a? Strpljenja, �itao�e,
strpljenja: ne dolazi se do su�tine
tako lako i brzo! Ostanimo jo� kod nominalnog
uzroka spora koji je rezultirao Simi�evim (op)tu�bama. Zahvaljuju�i,
dakle, odluci Vlade � s kojom ministar Simi� nema ni�ta, kao �to Rene Artoa
nema ni�ta s francuskim Pokretom otpora � �eljko Simi� ve� nekoliko meseci
obavlja te�ku i nezahvalnu du�nost upravnika Narodnog pozori�ta. I u tome
naizgled nema ni�ega �udnog: sve te�e uobi�ajeno, nebo nam se nije sru�ilo
na glavu. Me�utim, ima tu jedan problem: profesionalni identitet gra�anina �eljka
Simi�a. Pouzdano se, naime, zna da se ne radi o pozori�nom reditelju. Tako�e
nema sumnje da doti�ni nije ni dramski pisac (kao, recimo, Vilijem �ekspir ili
Aleksandar �aja); izvan je svake sumnje da o�te�eni gra�anin nije ni glumac,
mada je nesumnjivo talentovan; niko ne dvoji da Simi� nije ni dramaturg;
pouzdane informacije kazuju da se ne radi ni o nekakvom uglednom pozori�nom
kriti�aru. O �emu, dakle, govorimo kada govorimo o �eljku Simi�u? Mi�ljenja
se o tome mogu razlikovati, ali jedno je neosporno: to nije �ovek pozori�ta.
Njegove su kvalifikacije da vodi nacionalni
teatar (ej!) jednake onima koje poseduju desetine hiljada Beogra�ana: i
oni, naime, vole pozori�te (i veruju da ga poznaju) i povremeno pose�uju Talijin
hram (�to bi mudro rekla Dragana Bukumirovi�, da je neko pita). Jedina
razlika izme�u njega i njih je �to oni nisu �lanovi Vlade koja je smenila
pozori�nog reditelja Neboj�u Bradi�a. I mo�da je u tome odgonetka: �eljko
Simi�, nedu�an kao internatska devoj�ica, prosto se sticajem okolnosti na�ao
na oku �lanovima Vlade koja je (minus Simi�) smenila Bradi�a, te je tako
zamoljen da pripomogne u kriznoj situaciji... Da su se u Vladi zatekli
performans-umetnik �ika Obretkovi�, ugledni sportista Pe�a Mijatovi� ili, ne
daj bo�e, novinar Teofil Pan�i�, ko zna kako je sve to moglo da se zavr�i...
Dakle, mo�e se re�i da smo jo� i dobro pro�li. Simi� mo�da nije �ovek
teatra, ali mu se barem teatralnost ne mo�e osporiti, �to je ve� ne�to.
UTERIVA� UGLEDA: Razume se, mo�emo da se zezamo i kliberimo koliko ho�emo (mada to ko�ta!), ali gor�inu je nemogu�e sprati: radi se o prvorazrednom kulturnom i dru�tvenom skandalu i o poni�enju kakvo kulturnoj javnosti nije prire�ivao ni jednopartijski re�im: i tada su samo podobni pozori�tarci mogli da budu na ovakvim mestima, ali su bar bili pozori�tarci! Ni u Bravarova vremena nisu za upravnike pozori�ta postavljali vulkanizere, medicinske sestre ili filozofe-inovatore, introspektivne istra�iva�e nutrine praznine i odva�ne pro�iritelje granica smu�enosti-kao-sistema. Trebalo je da se, od kraja osamdesetih naovamo, uvrhuni specifi�na srpska forma kakistokratije, Vladavine Najgorih, pa da se suo�imo s ovakvim fenomenom. To �to je javnost relativno mlako reagovala na sve to nije te�ko objasniti: poni�eni i uvre�eni, pora�eni ljudi � kojima se ve� sve dogodilo � vi�e nemaju snage ni�emu da se �ude. Zato je zemlja i sve u njoj malodu�no ostavljena na milost i nemilost svojih u zlo�inu ogrezlih unutra�njih osvaja�a, a njena kultura prepu�tena i�ivljavanju kabinetskih sme�nih precioza, dugogodi�njih fikusa po kancelarijama Mo�i, profesionalno nedefinisanih individua koje uteruju ugled sudskim putem, kad ve� ne ide druga�ije.
Sve je ovo, me�utim, izgleda samo nominalni uzrok spora. Ministar i Upravnik Simi�, naime, u svojoj do sada jedinoj izjavi povodom ovog slu�aja (emitovanoj u Dnevniku i No�niku Radija B2-92 u utorak, 11. 4. 2000), ovaj pozori�ni zaplet ni ne spominje. Izjavu vredi poslu�ati u celini i celosti: "Dosta dugo od strane novinara trpim razli�ite invektive, a da ne dajem nikakvog povoda. Dakle, re� je o tome da se ja toga nikada ne bih latio da nema elementarnih uvreda od strane novinara o �ijim vrednostima ja ne �elim ni�ta da govorim jer ne bi bilo doli�no, ali koji nemaju nikakvog prava mene da nazivaju malim. To mene zbilja ne dira. Imam iza sebe knjige, imam toliko godina koliko imam i spreman sam da se odazovem na bilo koji dijalog, na bilo kojoj televiziji, ali bez ikakvih invektiva jer mislim da to ne uvodi ovaj prostor u prostor tolerancije i kulture, a to je elementarna stvar zbog koje sam se ja latio ne�ega �to, priznajem, iz moje vizure nije mnogo popularno, ali je jedan na�in da se i novinari uvere u to kakav je pravni prostor koji ome�ava njihovo delovanje. Ni�ta vi�e od toga".
NO�ENJE HOKLICE: Izvin'te, moli�u lepo, �ta je sad ovo? Zar se nismo dogovorili da je problem u sudski overenoj materijalnoj neistini da g. Simi� presudno sudeluje u odlukama Vlade koje se ti�u njegovog resora? Otkud sad mali, ko je mali, kako, za�to?! Razja�njenje je banalno, ama mnogo sme�no: ministar koji "ima iza sebe knjige" (to valjda kad im okrene le�a) i koji novinarima "ome�ava pravni prostor" da bi se za�titio od "elementarnih uvreda" mo�e ciljati jedino na titulu �eljko Mali Simi� koju je neko s njegovim imenom i prezimenom svojevremeno � pre dosta godina � zaradio u satiri�noj kolumni �orava kutija Petra Lukovi�a, objavljivanoj u Vremenu (nadimak je, ina�e, parafraza umetni�kog imena Baje Malog Knind�e, tako�e istaknute javne li�nosti tog vremena). Po�to se radi(lo) o satiri�noj fikciji (ima sad i predstava u CZKD-u!), nemogu�e je pozitivno utvrditi da li je �eljko Mali Simi� jednako gra�anin, ministar & upravnik �eljko Simi�: bilo bi to kao da je, recimo, Margaret Ta�er tvrdila da je ba� ona prikazana na onoj krpenoj nakazi u urnebesnoj seriji Spitting Image, ili kad bi Mirjana Markovi� tvrdila da se povremeno pojavljuje na karikaturama Predraga Koraksi�a (�to njoj, dakako, ne pada na pamet, �to je sasvim inteligentan potez). Bilo kako bilo, sve je to po novinskim ar�inima lanjski sneg, na koji je Vreme, dodu�e, podsetilo pre dve nedelje (v. Vreme br. 482) u prikazu knjige P. Lukovi�a Godine raspada; mogu�e je da je ministar pro�itao pomenuti tekst, �to je u njemu pobudilo gorke uspomene na vremena u�asnog bezakonja pre Zakona o informisanju, kada je bio izlo�en stra�noj psiholo�koj torturi... Ako se nastavi u ovom pravcu, slede�e �to mo�emo o�ekivati je sudski proces zbog no�enja hoklice, kamufliran, jakako, u ne�to mnogo principijelnije...
Stvar je, dakle, sme�na do plakanja. Ministar se prepoznao u satiri�noj groteski i re�io da se retroaktivno osveti, sad kad mu se mo�e. To je, me�utim, ve� metodolo�ki savr�eno deplasirano, a tako�e i zlonamerno: to bi bilo kao kad bi, recimo, neko zaklju�io � samo na osnovu povelike u�estalosti imena �eljko i prezimena Simi� me�u Srbljima � da je uva�eni ministar kulture �eljko Simi� ona ista pisanju sklona osoba koja je u dokolici napisala nekoliko sterilnih kupusara, kojima je potom nepoznat netko silno usre�io javne biblioteke po Srbiji, iako Ministarstvo kulture odavno nije dalo ni filera za otkup stotina i stotina vrednih knjiga niza najuglednijih � danas mahom privatnih � izdava�a; razume se da se tu ne mo�e raditi o istoj osobi, jerbo: 1. pisac onoga �ak ni u ovakvoj Srbiji valjda ne bi mogao postati ministar kulture; 2. da to jesu njegove knjige, ministar bi se svojim autoritetom izborio da ne budu utrapljene javnim bibliotekama pre, tj. umesto (blam je, i to nepojaman!) tolikih vrednih dela savremene knji�evnosti, filozofije i nauke, za kojima vapiju srpske javne biblioteke i osiroma�eni �itaoci. Ba� kao �to bi se izborio i da ne postave ba� njega za upravnika Narodnog pozori�ta, nego da, majku mu, navataju nekog pozori�tarca � samo da se Vlada setila da ga ne�to pita. Vlada je, me�utim, postupila samovoljno (mada u njegovom prisustvu), i sada Simi� mora da vadi kestenje iz vatre, da bezobraznim novinarima "ome�ava pravni prostor" i da dokazuje celom svetu, koriste�i liberalnu zakonsku regulativu, kako on, Ministar, Upravnik i Mislilac le�erno le�ima okrenut knjigama, nikada i nikako ne hoda Mali Ispod Zvezda. A ko god, po�em, posumnja u dimenzije �eljka Velikog Simi�a, neka dobro zaviri u bu�elar pre nego �to ne�to ka�e.
Teofil Pan�i�
