Vreme broj 484, 15. april 2000.

Istra�ivanje: Korupcija i podmi�ivanje � Pogled iz ugla javnog mnjenja Srbije

Sindrom bolesnog dru�tva

Milion i �etiristo hiljada ljudi nekome je dalo mito, oko milion i trista hiljada gra�ana na�lo u situaciji da im se za ne�to tra�i mito, svaki drugi ispitanik tvrdi da zna nekoga od koga je tra�en mito...

U prvoj polovini marta 2000. godine, na uzorku od 1619 ispitanika, Centar za prou�avanje alternativa realizovao je istra�ivanje odnosa javnog mnjenja prema korupciji. Istra�ivanje je obavljeno na uzorku punoletnog stanovni�tva SR Srbije, bez Kosova i Metohije. Primenjen je uzorak kvotnog tipa uz po�tovanje �est kvotnih kriterijuma: pol, starost, obrazovni nivo, nacionalna pripadnost, ruralno-urbani status i pripadnost ve�im demografskim regijama. Istra�ivanje je obavljeno u 82 punkta, odnosno u 82 mesne zajednice, u 60 op�tina. Istra�ivanje je realizovano standardizovanim upitnikom, intervjuom face to face. Upitnik je sadr�ao 104 uglavnom "zatvorena" pitanja.

Istra�ivanje je vodio ekspertni tim CPA: mr Sre�ko Mihailovi�, sociolog (rukovodilac tima), dr Mirjana Vasovi�, psiholog, i dr Stjepan Gredelj, sociolog. U interpretaciji nalaza istra�ivanja istra�iva�kom timu su se pridru�ili dr Silvano Bol�i�, sociolog, dr Bora Kuzmanovi�, psiholog, i dr Dragomir Antoni�, etnolog. Terenski deo istra�ivanja realizovala je Anketarska mre�a Udru�enja za unapre�ivanje empirijskih istra�ivanja sastavljena od za ovaj posao osposobljenih sociologa, psihologa, pedagoga, politikologa... Mre�om je rukovodila Nada Bogdanovi�, sociolog. Kompjutersku obradu podataka obavio je dr Stanislav Fajgelj. U ovom broju "Vremena" prenosimo delove autorskih interpretacija ovog istra�ivanja, predstavljenog javnosti 11. aprila 2000.

Sre�ko Mihailovi�

Ra�irenost korupcije

Interesovalo nas je �ta ljudi misle o korupciji, njihovi stavovi, ocene. Pitali smo ih i za njihova iskustva u vezi sa podmi�ivanjem i korupcijom. Sve to nije jo� ispitivanje same korupcije, u pitanju je samo jedan njen aspekt, javnomnjenski � njena slika u o�ima ljudi.

Istra�ivanje je fokusirano na tzv. malu korupciju (Petit corruption), za razliku od velike korupcije (Grand corruption), iako granica izme�u njih nije uvek jasna i o�tra. Na�a polazna pretpostavka bila je da ogromna ve�ina gra�ana nema iskustva sa velikom korupcijom, te da bi u slu�aju njenog stavljanja u sredi�te istra�ivanja, u stvari, stavila glasine, op�ta mesta i neproverljive pri�e...

Od koliko gra�ana je tra�en mito?
Svaki peti gra�anin (21 odsto) na�ao se u situaciji u kojoj mu je tra�en mito za odre�enu uslugu. Od tih 21 odsto svaki tre�i (7 odsto) na�ao se u korupcionoj situaciji kada je i�ao kod lekara, potom je tu 4 odsto onih kojima je mito tra�en za zapo�ljavanje, od 3 odsto gra�ana pare su tra�ene kada su se na�li u situaciji da plate neku kaznu na licu mesta (manja "kazna" ali bez priznanice), po 2 odsto gra�ana navodi carinu i pare za razne komunalne i druge dozvole... Ako ove podatke prera�unamo na punoletno stanovni�tvo Srbije, ispada da se oko milion i trista hiljada gra�ana na�lo u situaciji da im se za ne�to tra�i mito. Ne ulaze�i u procenu ta�nosti ovih nalaza, navodim samo podatak da svaki drugi na� ispitanik tvrdi da zna nekoga od koga je tra�en mito. I ovde je na prvom mestu zdravstvo (�ak 19 odsto), potom zapo�ljavanje (11 odsto), komunalne i druge dozvole (6 odsto), mito nastavnicima i profesorima (4 odsto)...

Koliko je gra�ana nudilo mito?
U stvari, gra�ani nisu direktno pitani da li su li�no oni nudili nekome mito za neku uslugu. Radije smo ih pitali da li su spremni za tako ne�to. Pokazalo se da bi jedna petina gra�ana ponudila mito nekome ako bi bili u situaciji da im ovaj obavi neku va�nu stvar. Me�utim, kada se ispitanicima ponudi konkretna lista mogu�ih usluga i za svaku od njih pita se da li bi ponudili mito, nalazimo da bi �ak 70 odsto gra�ana ponudilo pare barem za jednu od ponu�enih usluga (naravno, naj�e��e je u pitanju lekarska usluga najbli�im � deci, roditeljima). U slu�aju jedne usluge pare bi ponudilo 18 odsto gra�ana, u slu�aju dve � 14 odsto, u slu�aju tri � 11 odsto ... u slu�aju svih devet "ponu�enih" usluga � 2 odsto.

Da li gra�ani daju mito?
Gotovo �etvrtina gra�ana (23 odsto) je barem jedanput nekome dala mito! U apsolutnim brojevima to iznosi oko milion i �etiristo hiljada ljudi. Za 2 odsto vi�e nego �to je postotak onih od kojih je tra�en mito. Najvi�e gra�ana tvrdi da je dalo lekarima (11 odsto), a svi ostali slu�ajevi ne prelaze 2-3 odsto. Nije na odmet re�i da 52 odsto na�ih ispitanika izjavljuje da li�no zna ljude koji su davali mito. Opet dominira zdravstvo (20 odsto), a potom carina (10 odsto).

Da su u nekoj situaciji koja im to omogu�ava, da li bi na�i ispitanici tra�ili (i uzeli) da im se za neku uslugu plati mito?
Osetljiv sadr�aj jednog ovakvog pitanja donekle smo relativizirali pitanjem: "Zamislite sebe u poziciji lo�e pla�enog slu�benika, �ta biste uradili ako bi vam neko ponudio novac, poklon ili neku uslugu da biste re�ili njegov problem?" Pre svega treba re�i da 54 odsto izri�ito odbacuje mogu�nost bilo kakvog mi�enja, dok 13 odsto nije u stanju da odgovori na ovo pitanje. Od preostalih ispitanika, 17 odsto ne bi prihvatilo ako je ta usluga povezana sa prekora�enjem ovla��enja. Ukoliko ovaj odgovor dodamo onom izri�itom odbacivanju korupcije, onda vidimo da 71 odsto gra�ana ne prihvata mogu�nost da od nekoga tra�i pare za neku uslugu. No, 16 odsto gra�ana bi prihvatilo mito (6 odsto zato �to to svi �ine, a 10 odsto jer time re�ava problem onome ko tra�i uslugu). Sli�an je i jedan drugi odgovor � 17 odsto ispitanika se sla�e s tim da ne spada me�u one koji bi odbili mito ako im se ponudi. Me�utim, sa ve�om relativizacijom pove�ava se spremnost za prihvatanje mita. Tako se, na primer, sa tvrdnjom "Ovo je takvo vreme da �ovek mora da naplati i onu uslugu koju bi u drugim okolnostima obavio kao sastavni deo svog posla" sla�e �ak tre�ina ispitanika! (...)

Su�tinski pokazatelji odnosa prema korupciji jesu oni koji indiciraju spremnost pojedinca da se pojavi u ulozi javnog �inovnika ili nekog drugog monopoliste nekog znanja koji nudi odre�enu po pravilu nelegalnu uslugu za odre�enu nadoknadu. Na osnovu pet tvrdnji koje su se odnosile upravo na spremnost pojedinca da tra�i mito, oformili smo skalu prihva�enosti korupcije. Tako smo na�li da 4 odsto gra�ana izrazito prihvata korupciju, 11 odsto donekle, 34 odsto delimi�no prihvata a delimi�no odbacuje, 27 odsto odbacuje, a 24 odsto izrazito odbacuje korupciju. Ne�to sa�etije re�eno: korupciju prihvata 15 odsto gra�ana, me�ovit i neodre�en odnos ima 34 odsto, dok je odbacuje 51 odsto gra�ana! (...)

Klju�ni nalaz ovog istra�ivanja jeste uo�avanje procesa navikavanja na korupciju i podmi�ivanje. Naravno, samo u meri u kojoj se na zlo mo�e navi�i.

Jedni su navikli da tra�e, zahtevaju, ucenjuju i uzimaju, a drugi se navikavaju da daju, kad imaju, i nevoljno, ali da daju!

Sitna korupcija je od socijalno nepo�eljne pojave pre�la u obi�aj, �ak se mo�e re�i da se danas smatra delom pristojnog pona�anja. Tako je i ova pojava u�la u proces uobi�avanja, kao i mnoge druge pojave iz dru�tvene patologije. To je samo jo� jedan simptom hroni�nog stanja na�eg dru�tva koji potvr�uje da je tu re� o "bolesnom dru�tvu".

Mo�e se dalje tvrditi da je jedan deo gra�ana navikao i na ne�to �to mo�emo nazvati "standardnom korupcijom". Naime, u jednom pitanju koje se odnosi na razumevanje korupcije i podmi�ivanja uop�te, na�li smo da 30 odsto gra�ana prihvata relativno neutralne karakteristike korupcije: "to je obi�na trgovina: ja tebi pare, ti meni uslugu (8 odsto), "ne�to �to moramo da damo kada smo u nevolji" (11 odsto), "davanje para za ne�to �to nam ina�e pripada" (11 odsto); na drugoj je strani razumevanje korupcije kao ne�ega �to je eksplicitno moralno neprihvatljivo (67 odsto) � "zloupotreba slu�benog polo�aja" (22 odsto), "otima�ina para po�tenim ljudima" (18 odsto), "lako, ali nezakonito dola�enje do novca" (14 odsto), "ne�to ru�no i nepo�teno" (13 odsto)... Ova dvojnost u odnosu prema korupciji prime�ena je i u drugim pristupima gde je evaluacija korupcije merena direktno, i tu su ocene podeljene, pri �emu je evidentno neprihvatanje i osuda korupcije.

Kada se prihvati sitna korupcija, onda se postavlja pitanje granica izme�u sitne i krupne korupcije. �im se u moralnom rasu�ivanju postavi pitanje granica izme�u moralnog i nemoralnog, onda je upitnost i nad samim moralom.

Silvano Bol�i�

Korumpiranost i profesija

Jednom uspostavljena i dru�tveno tolerisana u�estala praksa podmi�ivanja postaje pravilo "normalnog" pona�anja ljudi u ne-normalnim prilikama i tako podmi�ivanje postaje sve u�estalije. Ljudi se pridr�avaju tog pravila u osnovi nezavisno od vlastitog moralno-vrednosnog kodeksa. Imaju�i u vidu relativno u�estale, njima znane, konkretne slu�ajeve korupcije (podmi�ivanja) i fakti�ko dru�tveno tolerisanje takvog pona�anja, ljudi postaju uvereni da korupcije ima svugde, u svim oblastima dru�tvenog �ivota, da je ima mnogo i da je prakti�ki nedelatno tome se suprotstavljati, pogotovo u vidu li�nog anga�mana.

Podaci iz tabele u kojoj su prikazane ocene ra�irenosti podmi�ivanja u pojedinim delatnostima govore da je u javnosti stvoreno uverenje da u Srbiji ima mnogo podmi�ivanja (to je ocena 79 odsto svih ispitanika) i takva ocena va�i prakti�ki za sve delatnosti, odnosno oblasti dru�tvenog �ivota. Ako se odgovori ispitanika od "veoma malo" do "veoma mnogo" izraze kvantitativno kao ocene od 1 do 5, onda se dobija prose�na ocena u�estalosti podmi�ivanja i ona za sve oblasti iznosi 3,93 (�to zna�i "mnogo"). Razlika u oceni izmedju oblasti gde su ispitanici ocenili da korupcije ima relativno najvi�e (a to je carina � 4,29) i oblasti gde je ocenjeno da je ima relativno najmanje (kod privatnih preduze�a � 3,37) manja je od jedini�ne ocene (0,92), �to zna�i da ne postoji oblast delovanja za koju javnost nalazi da u njoj ima malo podmi�ivanja...

Zna�ajno je i saznanje o relativno nejednakoj korumpiranosti delatnosti (oblasti) u Srbiji danas. Uz carinu, koja je po ra�irenosti podmi�ivanja, po oceni ispitanika, na prvom mestu, na drugom mestu po korumpiranosti jeste dr�avni vrh, a potom na tre�e mesto dolazi zdravstvo. Slede ga preostale delatnosti iz kruga dr�avnih delatnosti (policija, op�tinske slu�be, republi�ke slu�be, pravosu�e, dr�avna i dru�tvena preduze�a), da bi se kao delatnosti sa relativno najmanje (ali ipak mnogo) podmi�ivanja javili prosveta (�kole, fakulteti) i privatna preduze�a...

Neke delatnosti i neke profesije u ovoj zemlji, kao �to su zdravstvo i lekarska profesija, ve� du�e vreme va�e kao mesta gde se �esto daje i prima mito. Tu oblast i tu profesiju su i ispitanici relativno �e��e pominjali kada su navodili poznavanje nekoga od koga je tra�eno mito ili koji su davali mito. Ipak, kada je ispitanicima ponu�eno u anketi da iz odre�enog �ireg kruga profesija (aktera) izdvoje one koje su najvi�e uklju�ene u podmi�ivanje i korupciju, lekari nisu bili na prvom mestu. Redosled po uklju�enosti u korupciju bio je slede�i:

1. Ljudi iz dr�avnog vrha (28 odsto),
2. Lekari (16 odsto),
3. Carinici (12 odsto),
4. Rukovodioci dr�avnih i dru�tvenih preduze�a (9 odsto),
5. Policajci (7 odsto),
6. Vlasnici privatnih preduze�a (5 odsto),
7. Slu�benici u op�tinskim i republi�kim slu�bama (4 odsto),
8. Sudije (3 odsto),
9. Nastavnici, profesori (1 odsto).

Vidljivo je da su ovi nalazi ne�to druga�iji nego oni gde se ocenjivala ra�irenost podmi�ivanja u razli�itim delatnostima. Jer, ljudi iz dr�avnog vrha ovde su izdvojeni kao prvi po korumpiranosti, carinici su se na�li na tre�em mestu, a vlasnici privatnih radnji na �estom mestu, ispred sudija i slu�benika op�tinskih i republi�kih slu�bi. Bez dodatnih �injenica nije mogu�e dati smisleno obja�njenje ovih razlika u ocenjivanju relativne korumpiranosti delatnosti i profesija koje su klju�ne za date delatnosti. Mogu�e je pretpostaviti da su ispitanici u jednom slu�aju iskazivali primarno svoje vlastito iskustvo, zbog �ega im je bilo vidljivije podmi�ivanje kod lekara, dok su u drugom slu�aju oni imali u vidu dru�tvenu te�inu i vidljive efekte udela u korupciji, usled �ega su, recimo, posebno izdvojili ljude iz dr�avnog vrha.

Ako se u jednu kategoriju izdvoje profesije (akteri) iz nedr�avnih sfera (lekari, prosvetni radnici, rukovodioci preduze�a) i u drugu kategoriju akteri iz dr�avnih struktura, onda su, po oceni ispitanika, znatno u�estaliji me�u korumpiranima oni iz dr�avnih struktura (60 odsto) nego oni iz ne-dr�avnih profesija (32 odsto). Dakle, iako ima i osnove i potrebe za ocenjivanjem i suzbijanjem korumpiranosti razli�itih, ovde pominjanih i nepominjanih, pojedina�nih profesija, u Srbiji krajem 90-ih �ini se centralnim pitanje korumpiranosti onih koji �ine dr�avne strukture, aparate vlasti, od lokalnih do republi�kih, policije, sudstva, posebno onih iz vrha dr�avne piramide, koje u savremenim dru�tvima imaju klju�nu ulogu u borbi protiv korupcije.

Ocene ra�irenosti podmi�ivanja u pojedini delatnostima (u odsto)

Mirjana Vasovi�

Moralni stav gra�ana i opa�anje stanja dru�tvene anomije

Jedini postupak koji gra�ani jednoglasno ocenjuju kao moralno apsolutno nedopu�ten jeste onaj koji je sadr�an u deset Bo�jih zapovesti: "Ne kradi!" Ina�e, sude�i prema u�estalosti sa kojom se osu�uju ostale (uobi�ajeno dru�tveno nepo�eljne) aktivnosti, va�i pravilo: "Ako nema Boga � sve je (ostalo, bar u nekoj meri i pod nekim uslovima) dopu�teno." Kra�a (95 odsto je smatra u principu neopravdanom, a 86 odsto nikada ne opravdava) i, u ne�to manjoj meri, kupovina ne�ega �to je ukradeno (81 odsto neopravdano, a 66 odsto ni pod kojim uslovima nije opravdano) naj�e��e nailaze na osudu...

Kada je o korupciji re�, a to zna�i o podmi�ivanju koje se obavlja u kontaktima izme�u gra�ana i javnih slu�benika, davanje i uzimanje mita smatraju se, tako�e, u ve�ini (oba gotovo podjednako) ozbiljnim moralnim prekr�ajima: oko tri �etvrtine gra�ana ocenjuje ih kao neopravdane, a preko polovine smatra da se ovi postupci ni u kom slu�aju ne mogu opravdati. Postoji, zna�i, ra�ireno uverenje da je korupcija u principu neprihvatljiva. Ipak, vi�e od petine gra�ana opravdava ovakve postupke, ukoliko nema drugih na�ina da se ostvare sopstveni ciljevi. Kada se, naime, principijelnost sukobi sa li�nim interesima, znatno se pove�ava i spremnost da se toleri�e praksa podmi�ivanja. Pona�anje koje gra�ani prili�no toleri�u jeste kori��enje veza i poznanstava u cilju ostvarivanja svojih ciljeva � 54 odsto ih opravdava, a samo petina odbacuje ovakav na�in obezbe�ivanja privilegovanog statusa. Ovakva praksa, koja podrazumeva razmenu usluga me�u pojedincima koji su u srodstvu ili u nekom bliskom odnosu, povezana je delom sa tradicionalnim moralom (u okviru kojeg se smatra �ak i obavezom); me�utim, sve manje je prisutna u dru�tvima koje karakteri�e rapidno siroma�enje i, ujedno, raslojavanje, i u kojima ro�a�ka usluga postaje roba koja se pla�a kao i svaka druga.

Stjepan Gredelj

Dr�ava i korupcija � dva janusova lica iste pojave?

U prevla�uju�oj (podani�koj) politi�koj kulturi ovog prostora duboko je uvre�en (manje ili vi�e ekspliciran) common sense o dr�avi kao o vlasti, tj. o ne�em stranom, izvanjskom, prete�em, suprotstavljenom, �ak neprijateljskom, s �ime se valja, ako ne konfrontirati direktno ("neverbalizovano iskustvo kumuliranog kolektivnog uma"), a ono bar "nadgornjavati" u smislu uzajamnog podvaljivanja, podmetanja i (zlo)upotrebe, "igre skriva�a", nadmudrivanja... (Bogat je katalog, od skrivanja i utaje poreza, s jedne strane, do izmi�ljanja raznih "drumarina", "mostarina", "taksarina", itd. s druge). Zajedni�ki imenitelj je (obostrano, verovatno, ispravno) prepoznavanje dr�ave kao (nekontrolisane i neome�ene) "dr�avine", odnosno ne�ega �to bi (i zbog toga) trebalo ignorisati i � zaobilaziti (ovako ili onako) i nadmudriti. Polje ovog pre�utnog konsenzusa/konflikta se prostire izme�u dva common sense shvatanja dr�ave: "ve�i konja gde gazda ka�e" i "kadija te tu�i, kadija ti sudi" � ergo, izme�u nameravane bezobalne autoritarne mo�i, s jedne strane, i "levantinskog (obi�ajnog)" lukavstva nadmudrivanja s navodnim "pozitivnim pravom" te mo�i (koje je uvek fleksibilno).

Dragomir Antoni�

Da li Vezir jede

Mito, podmi�ivanje je univerzalna kategorija prisutna kod svih savremenih, civilizovanih dru�tava i naroda. Nema civilizovanog naroda koji ne poznaje ovu pojavu.

Srpska narodna tradicija o mitu i podmi�ivanju ima prili�no fleksibilno mi�ljenje, ali je potpuno svesna njihovog egzistiranja kao i �injenice da se ove pojave te�ko mogu iskoreniti.

O mitu i podmi�ivanju postoje zabele�ene mnoge narodne poslovice, izreke, pri�e � od onih poznatih poput one "Para vrti gde burgija ne�e", do onih manje poznatih poput ove � "Da li vezir jede?". Pri�a je ina�e prilagodljiva raznim prilikama i raznim vremenima, pa i raznim sredinama. Op�te mesto je promena upravitelja u nekoj sredini. Kao, pre odlaska starog, o novom upravitelju po�inju da kolaju pri�e, sve stra�nija od stra�nije. Te ovakav je, te onakav je, a sve to uteruje podanicima strah u kosti. Onda se organizuje skup doma�ina, na kojem najmudriji postavlja klju�no pitanje: "Da li vezir jede?" I kada od prisutnih dobije normalan odgovor: "Mora da jede!", onda mudrac ka�e: "E, ne�e biti problema, dobro �emo ga hraniti!"

prethodni sadr�aj naredni