Evropska pozori�na nagrada za Bitef
Osloboditi sebe
Ispostavlja se da je zna�aj Bitefa najmanje prepoznat � ovde, u beogradskoj pozori�noj �ar�iji, u provincijskom duhu ovda�njih pozori�nih bifea i klubova, na konzervativnim katedrama ovda�njih umetni�kih �kola
"Specijalna nagrada dodeljena je beogradskom
Bitefu zato �to je on, prevazi�av�i okvir jednog festivala, postao
mesto intenzivne i produbljene razmene na kome su se, probijaju�i sve
barijere �ak i u vremenima naj�e��ih podela, suo�avala pozori�na
iskustva istoka i zapada, a u okviru utopijske vizije ujedinjene Evrope i
neprestanog traganja za mirom."
Ovako glasi zvani�no obrazlo�enje Specijalne nagrade, koju je �iri Evropske pozori�ne nagrade ove godine dodelio Bitefu, a koja je uru�ena Jovanu �irilovu 9. aprila na sve�anoj ceremoniji u Taormini, na Siciliji. Ova nagrada nesumnjivo predstavlja najve�e priznanje Bitefu u njegovoj dugoj i bogatoj istoriji, jer iza nje stoji autoritet najzna�ajnijih evropskih pozori�nih li�nosti i institucija.
Evropska pozori�na nagrada ustanovljena je pod pokroviteljstvom Evropske unije, a sa ciljem da doprinosi upoznavanju i razmeni me�u pozori�nim stvaraocima i ustanovama sa na�eg kontinenta i da razvija evropsko zajedni�tvo u oblasti umetnosti. Pored Gran prija, �ijim je ustanovljavanjem 1986. godine sve po�elo i koji se dodeljuje doajenima evropskog teatra, u me�uvremenu je ustanovljena i Nagrada za novu pozori�nu stvarnost, namenjena onim umetnicima, ne nu�no mladim, �iji rad oboga�uje pozori�ni izraz i doprinosi stvaranju novih tendencija. Pored ove dve, uvedena je i Specijalna nagrada, namenjena li�nostima i institucijama �iji rad prevazilazi oblast umetnosti i ima �iri dru�tveni zna�aj.
Ipak, ono �to je va�nije od ovih proklamacija jeste �injenica da tokom tri dana, koliko svake godine traje ova manifestacija u Taormini, pozori�ni stvaraoci imaju stvarnu mogu�nost da se, pod okriljem i za�titom grandioznih ruina anti�kog teatra, me�usobno upoznaju, razmenjuju iskustva i planiraju zajedni�ke poduhvate. To upoznavanje ostvaruje se izvo�enjem predstava nagra�enih umetnika, u razgovorima o njihovom stvarala�tvu, ali pre svega drugog u li�nim susretima za vreme zvani�nih, "gastronomskih" pauza bogatog programa i u retkim slobodnim trenucima, ugrabljenim "be�anjem sa �asa".
Okosnica de�avanja uvek su predstave nagra�enih umetnika. Ove godine program je bio posebno zgusnut i zbog toga �to je Nagrada za novu pozori�nu stvarnost podeljena na tri dela; ravnopravno su je dobile Teatergrup Holandija (Holandija), reditelj Tomas Ostermajer (Nema�ka) i Dru�tvo Rafaelo Sancio (Italija). Gran pri je dobio ruski reditelj Lev Dodin, koji se okupljenoj evropskoj pozori�noj eliti predstavio jednom od svojih prvih predstava, Ku�om pisca Fjodora Abramova, kao i u Taormini premijerno izvedenim komadom Moli Svini, savremenog irskog dramati�ara Brajana Frila. Kada se zna da je u ruskom pozori�tu savremena strana drama retka pojava, onda ovaj Dodinov izbor dobija uzbudljivu simboli�ku vrednost; on pokazuje da Evropska pozori�na nagrada nije utopisti�ki, politi�ki projekt, kako bi neki pozori�ni "evroskeptici" mogli da pomisle (da i ne spominjemo balkansku provincijsku sumnji�avost), ve� da najdirektnije doprinosi stvarnom, konkretnom pro�imanju evropskih kultura.
Kao �to smo ve� naglasili, izvo�enje predstava pratili su razgovori sa nagra�enim stvaraocima. Bili su organizovani i razgovor o Bitefu i razgovor sa Ibrahimom Spahi�em, dobitnikom priznanja za gra�anski otpor kroz umetnost, ostvaren tokom opsade Sarajeva.
Bez imalo lokalpatriotizma, sa zadovoljstvom mo�emo da utvrdimo da je razgovor o Bitefu, iako se odvijao u za Mediteran "nevaspitano" ranim �asovima, bio jedan od najuspe�nijih ove godine. Tom utisku su doprineli, s jedne strane, izuzetna sigurnost, iskrenost i dostojanstvo na�ih u�esnika i, s druge strane, iskrena, dirljiva i emocijama nabijena se�anja stranih u�esnika.
Moderator razgovora, predsednik Me�unarodne asocijacije pozori�nih kriti�ara i �lan �irija �or� Bani, zapo�eo je razgovor tvrdnjom da je Bitef bio fundamentalna referenca za pozori�ni svet Isto�ne Evrope i da je kao takav bio pandan festivalu u Nansiju. Drugi u�esnik razgovora, doajen italijanske kritike i tako�e �lan �irija Franko Kvadri, istakao je zna�aj koji je festival imao za "drugu stranu": on je ljudima sa zapada pru�ao jedinstvenu priliku da upoznaju pozori�te Isto�ne Evrope. Kvadri je sa dirljivim pijetetom podsetio okupljene na Miru Trailovi�, "mitsku figuru te epohe".
Pored svog pozdravnog govora (�ije delove prenosimo), Jovan �irilov je sa ponosom istakao da su svi dobitnici Gran prija, kao i ve�ina dobitnika Nagrade za novu pozori�nu stvarnost, nastupali na Bitefu (Arijana Mnu�kin, Piter Bruk, �or�o Streler, Hajner Miler, Robert Vilson, Luka Ronkoni, Pina Bau�, Lev Dodin, Anatolij Vasiljev, Ejmuntas Nekro�ijus, Kristof Martaler, Teatr de Komplisite, Komedijants). Nenad Proki� se zahvalio na podr�ci i izrazio nadu da �e jednog dana Bitef ponovo postati normalan festival, bez problema koje trenutno ima, bez spoljnih i unutra�njih pritisaka. Biljana Srbljanovi� je kao najzna�ajniji deo Bitefa izdvojila njegovu vernu publiku i istakla da je iskazana solidarnost evropske pozori�ne zajednice zna�ajna upravo zbog te publike, kojoj je, za razliku od srpskog re�ima, potrebna veza sa spoljnim svetom.
U diskusiju koja je usledila uklju�ili su se eminentni pozori�ni ljudi, svi odreda �lanovi ovogodi�njeg �irija. U svojoj dirljivoj intervenciji, Ivan Nagel, biv�i direktor Salcbur�kog festivala, podsetio je da su Jugoslavija i Bitef nekad predstavljali most preko ambisa koji je razdvajao Evropu na dva dela, i zatra�io da danas kada je situacija obrnuta, jer je Evropa ujedinjena a Jugoslavija se nalazi u ambisu, evropski pozori�ni svet gradi mostove (moralne i finansijske) prema Bitefu. Ruska kriti�arka i istori�ar pozori�ta Tatjana Proskurnikova rekla je da uvek govori u svoje ime, ali da ovog puta �iste savesti mo�e da govori u ime svih pozori�nih umetnika biv�eg Sovjetskog Saveza koji nikad ne�e zaboraviti �ta je Bitef za njih u�inio. Ona je istakla da su 34 godine Bitefa 34 godine istorije evropskog pozori�ta.
Polemi�ki ton unela je intervencija direktora Avinjonskog festivala Bernara Fevra d�Arsijea, koji je, priznaju�i istorijski zna�aj Bitefa, istakao aktuelnu dilemu francuskih umetnika da li da gostuju u Be�u, Beogradu i Moskvi. Po njegovom mi�ljenju, to pitanje treba da bude re�eno u samim ovim zemljama. D�Arsijeu je najlucidnije odgovorila Biljana Srbljanovi�, koja je na primeru Austrije pokazala da kada umetnici bojkotoju kulturna de�avanja u svojim sredinama time podr�avaju Hajdera i njemu sli�ne nacionalisti�ke lidere, kojima izolacija u potpunosti odgovara.
Na kraju ovog razgovora i celokupne manifestacije dodele Evropske pozori�ne nagrade, izdvajaju se dva osnovna utiska, jedan negativan i jedan pozitivan; na svu sre�u, negativan je vezan za pro�lost, a pozitivan za budu�nost. Negativan utisak je taj �to se, posle hvalospeva, priznanja i zahvalnosti upu�enih Bitefu iz svih delova Evrope, na kraju ispostavlja da je zna�aj Bitefa najmanje prepoznat � ovde, u beogradskoj pozori�noj �ar�iji, u provincijskom duhu ovda�njih pozori�nih bifea i klubova, na konzervativnim katedrama ovda�njih umetni�kih �kola, u neznala�kim izve�tajima ovda�njih medija. Pozitivan utisak proisti�e iz �injenice da je ovakvom prezentacijom neki nov, mlad pozori�ni svet ujedinjene Evrope dobio dodatni stimulans za dolazak u Beograd. Nadajmo se da �e nam oni pomo�i da prevazi�emo svoje atavisti�ke otpore prema umetni�koj i dru�tvenoj razli�itosti i modernosti, da �e nam pomo�i da razvijemo ono �to je u nama mudro, plemenito i kreativno, da �e nam pomo�i da sami sebe oslobodimo.
Ivan Medenica
Jovan �irilov, umetni�ki direktor Bitefa
Sposobnost pre�ivljavanja
Od prvog trenutka kada sam saznao da je Bitef dobio
Specijalnu evropsku nagradu za pozori�te, razmi�ljao sam o razlozima te
odluke. Za�to je Bitef prvi festival koji je dobio tu cenjenu nagradu,
koju je prva dobila Melina Merkuri? (...) Mislim da je Bitef dobio to
priznanje zbog svoje sposobnosti pre�ivljavanja.
U ovoj zemlji i u ovom burnom svetu, od �ezdesetih do samog praga XXI veka, pre�iveli smo mnoge istorijske doga�aje, �ak i raspad zemlje u kojoj je Bitef ro�en, nove balkanske ratove, nacionalisti�ka ludila, etni�ka �i��enja i bombardovanja, sve ono �to sigurno ne prija tananoj dami kakva je Talija. (...)
Histrioni su dolazili k nama pod najte�im okolnostima, uprkos smrti, pre jedne decenije, osniva�a Bitefa Mire Trailovi�, majstora pre�ivljavanja, uprkos internacionalnom kontraproduktivnom kulturnom embargu, uprkos predrasudama nekih stranih vlada, uprkos predrasudama nekih na�ih politi�ara, uprkos neverovatnom nedostatku novca, uprkos nama samima i na�im sumnjama.
�ezdesetih i sedamdesetih godina Bitef je pozvao �panske i portugalske umetnike usred Frankove i Salazarove diktature. Atol Fjugart iz Ju�ne Afrike i Habima iz Izraela bili su u Beogradu uprkos �injenici da Jugoslavija nije imala diplomatske veze sa tim zemljama... U trenutku kada je Srbija postala parija sveta, umetnici sveta su zapamtili �ta smo u�inili za parije toga vremena, i zato su dolazili i dolaze na Bitef, mogu da ka�em � bez oklevanja.
Ova nagrada ima isti smisao i zna�enje. Ona je metafora te solidarnosti i smisla svih te�nji pozori�nih ljudi celog sveta. Nije uvek i pod svim okolnostima lako verovati u smislenost na�ih napora u umetnosti, kao �to je ponekad te�ko verovati i u smisao na�eg sopstvenog �ivota.
�or� Bani, predsednik Me�unarodne asocijacije pozori�nih kriti�ara
Otvoren prozor
"Bitef je bio 'prozor otvoren prema Zapadu', kao
�to je govorio Petar Veliki. A kroz taj prozor, pored slika, dopirao je i
sve� dah, nama toliko potreban. Kao mlad kriti�ar iz Rumunije, sanjao
sam Bitef, o kome su mi pri�ali prijatelji, i onda, jednog dana, obreo
sam se na njemu. Ta uspomena ostaje nezaboravna.
Bitef je bio na� �ivi univerzitet. Ako se, dospev�i na Zapad, nisam ose�ao izgubljenim, bilo je to zato �to sam formiran u toj �koli. Bitef je za nas bio isto �to i festival u Nansiju za moje pariske kolege.
Tokom jedne premijere, tehni�ki katastrofalne, dok je publika masovno odlazila, upitao sam Jovana �irilova.
Ti ne odlazi�?
Kapetan nikad ne napu�ta brod, odgovorio mi je.
Uprkos burama i olujama, on nije napustio brod Bitefa i, kao Galilej koji se javno odrekao svojih uverenja da bi mogao da nastavi, umeo je da bude strateg, morao je da bude, da bi izdr�ao. Ali, ne zaboravimo re�i Brehtovog Galileja: 'Nesre�an je narod kome su potrebni heroji'."
