Seul
Samit
Južnokorejska vlada preduzela je veliki diplomatski
poduhvat da okonča jedan od poslednjih hladnoratovskih sukoba, između
Seula i Pjongjanga. Istorijski samit zakazan je za sredinu juna, u
Pjongjangu, kada bi trebalo da se sastanu predsednici Kim Dae Jung i Kim Džong
Il, i razgovaraju o mnogim temama oko kojih se dve zemlje sukobljavaju još
od pedesetih godina. Na samitu će se razgovarati i o ekonomskoj saradnji,
spajanju porodica koje su se nakon sukoba našle u odvojenim zemljama i o
pomirenju. Južnokorejski ministar za turizam i kulturu izjavio je na
konferenciji za štampu: "Čini se da je Severna Koreja uvidela da
nema saradnje sa međunarodnom zajednicom bez nekog oblika pomirenja između
dve Koreje." Prvu spremnost za razgovor u Severnoj Koreji izrazio je
severnokorejski predsednik prilikom posete Berlinu prošlog meseca, kada
je izjavio da bi dve Koreje trebalo da uspostave kontakt. Severna Koreja
nedavno je u tišini uspostavila diplomatske odnose sa Italijom i
nastavila dijalog sa Japanom. Dogovor za samit izdejstvovan je posredstvom
tajne kineske diplomatije, i datum je objavljen istovremeno u medijima u
obe Koreje, što bi moglo da predstavlja prvi znak saradnje i usklađivanja
politika. Opozicija u Južnoj Koreji, međutim, ismejala je ovaj korak,
optužujući predsednika da je previše popustljiv. Možda će samit biti
početak razrešenja poslednjeg hladnoratovskog sukoba, dok će poluostrvo
prestati da važi za jednu od neuralgičnih bezbednosnih tačaka na svetu.
Uprkos svojoj siromašnoj ekonomiji, Severna Koreja razvila je moderan
raketni sistem naoružanja, a sumnja se da poseduje i biološko i
nuklearno naoružanje. Poslednjih meseci diplomate SAD održavali su učestale
kontakte sa severnokorejskim zvaničnicima, u nadi da će ubediti Severnu
Koreju da se razoruža, dok bi zauzvrat dobila pomoć za ekonomski razvoj.
Odgovor iz Pjongjanga bio je da Stejt department najpre mora da izbriše
Severnu Koreju sa liste terorističkih zemalja.
Uida
Vudu
Jedan od najživopisnijih festivala na svetu svakako je onaj koji se održava u Beninu u zapadnoj Africi. Reč je o Nacionalnom danu vudua, koji se tradicionalno svake godine obeležava u mestu Uida, najvećem vudu centru na svetu. Vudi, ili vudun, kako se naziva u zapadnoj Africi, nastao je pre više stotina godina u plemenu Joruba, narodu koji je naseljavao današnji Togo, Benin i delove Nigerije. Poklonici vudua veruju u nedokučivog boga i mnoštvo duhova koji deluju kao posrednici. Milioni pripadnika plemena koji su bili prinuđeni da napuste Benin kao robovi poneli su sa sobom svoja verovanja do SAD i zapadne Indije. Iz ovog verovanja razvile su se i neke od religija, poput makumbe, santerije i umbade. Ipak, iako se preneo na druga područja, u samom Beninu vudu je dugo bio prokaženo verovanje. Najpre su ga zabranile francuske kolonijalne vlasti, a potom i komunistička vlada 1972–1991. Sa dolaskom demokratije početkom devedesetih, represija nad onima koji su upražnjavali ovo verovanje je popustila, i čak je tokom izborne kampanje 1996. vlada pokušala da pridobije vernike. Uida, luka gde se održava centralna proslava Dana vudua, izabrana je i zbog toga što su upravo odatle milioni robova napustili rodnu grudu. U njemu se nalaze tri muzeja posvećena ovom verovanju, a tokom praznika duž glavne ulice stoje poređane statue duhova: troglavi čovek koji drži zmijsku glavu, čudovište sa rukama pobednički podignutim uvis, ljudi su se veselili i na glavnoj plaži, uz pesmu, piće i igru. Ni nalik upražnjavanju kulta koje možemo videti u holivudskim filmovima ili petparačkim romanima. Dagbo Hunon Huna, vrhovni majstor kulta u Beninu stigao je u mercedesu. Zaklao je kozu, a u pesak prosuo malo džina, kao žrtvu duhovima. U govoru pred hiljadama poklonika Huna pričao je o važnosti ovog kulta za mladu demokratiju: "Vudu je drevno verovanje, i zasniva se na dobročinstvu, što je dobro za naše društvo." Pored njega je jedna starica zveckala flašama "fante i "koka-kole", ispred slika prethodnih vrhovnih vračeva, uključujući i Dodoa, koji se pojavio iz mora 1452. U zadnjoj prostoriji disk-džokej je nameštao ozvučenje za proslavu. Lobanje koza i krava ukrašavale su zid sobe, a u jednom uglu nalazila se i statua Oguna, boga gvožđa, kome se valja moliti ako se spremate na duži put, jer je on zaštitnik putnika i ima moć da spreči nesreće.
Havana
Strategija siromašnih
Na desetine zvaničnika iz takozvanih siromašnih
zemalja ove nedelje borave u Havani na samitu u pokušaju da osmisle
zajedničku strategiju kako da njihov udeo u svetskoj podeli dobara bude
veći. Takozvana Grupa 77, koja broji 133 nacije, zatražiće olakšice
prilikom naplate dugova, veću pažnju međunarodnih institucija kada je
reč o problemima koje prati siromaštvo i beda, i veće angažovanje UN-a
u rešavanju tih problema. "Globalizacija koju smo iskusili tokom
proteklih godina samo je povećala jaz između siromašnih i bogatih
zemalja", izjavio je nigerijski zvaničnik Artur Mbanefo,
predsedavajući Grupe 77, na konferenciji za štampu. Dodao je da će se
lideri na samitu založiti i za novo definisanje odnosa između razvijenog
severa i nerazvijenog juga, na način koji bi omogućio jugu da aktivnije
učestvuje u svetskoj trgovini. Na samitu se očekuje prisustvo više od
60 predsednika i premijera, kao i veliki broj ministara inostranih
poslova. Na samit su već stigli predsednik Nigerije Olusegun Obansanjo,
vijetnamski predsednik Tran Duk Luong, a očekuje se i generalni sekretar
UN-a Kofi Anan, kao i lideri Indonezije, Južnoafričke Republike,
Venecuele i Pakistana. Kubanski zvaničnici najavili su i dolazak
palestinskog lidera Jasera Arafata i libijskog vođe Gadafija.
Grupu 77 osnovalo je 1964. godine 77 zemalja u razvoju, a danas ona ima 133 članice, među kojima je najviše zemalja koje su se oslobodile kolonijalne uprave.
