Seul
Samit
Ju�nokorejska vlada preduzela je veliki diplomatski
poduhvat da okon�a jedan od poslednjih hladnoratovskih sukoba, izme�u
Seula i Pjongjanga. Istorijski samit zakazan je za sredinu juna, u
Pjongjangu, kada bi trebalo da se sastanu predsednici Kim Dae Jung i Kim D�ong
Il, i razgovaraju o mnogim temama oko kojih se dve zemlje sukobljavaju jo�
od pedesetih godina. Na samitu �e se razgovarati i o ekonomskoj saradnji,
spajanju porodica koje su se nakon sukoba na�le u odvojenim zemljama i o
pomirenju. Ju�nokorejski ministar za turizam i kulturu izjavio je na
konferenciji za �tampu: "�ini se da je Severna Koreja uvidela da
nema saradnje sa me�unarodnom zajednicom bez nekog oblika pomirenja izme�u
dve Koreje." Prvu spremnost za razgovor u Severnoj Koreji izrazio je
severnokorejski predsednik prilikom posete Berlinu pro�log meseca, kada
je izjavio da bi dve Koreje trebalo da uspostave kontakt. Severna Koreja
nedavno je u ti�ini uspostavila diplomatske odnose sa Italijom i
nastavila dijalog sa Japanom. Dogovor za samit izdejstvovan je posredstvom
tajne kineske diplomatije, i datum je objavljen istovremeno u medijima u
obe Koreje, �to bi moglo da predstavlja prvi znak saradnje i uskla�ivanja
politika. Opozicija u Ju�noj Koreji, me�utim, ismejala je ovaj korak,
optu�uju�i predsednika da je previ�e popustljiv. Mo�da �e samit biti
po�etak razre�enja poslednjeg hladnoratovskog sukoba, dok �e poluostrvo
prestati da va�i za jednu od neuralgi�nih bezbednosnih ta�aka na svetu.
Uprkos svojoj siroma�noj ekonomiji, Severna Koreja razvila je moderan
raketni sistem naoru�anja, a sumnja se da poseduje i biolo�ko i
nuklearno naoru�anje. Poslednjih meseci diplomate SAD odr�avali su u�estale
kontakte sa severnokorejskim zvani�nicima, u nadi da �e ubediti Severnu
Koreju da se razoru�a, dok bi zauzvrat dobila pomo� za ekonomski razvoj.
Odgovor iz Pjongjanga bio je da Stejt department najpre mora da izbri�e
Severnu Koreju sa liste teroristi�kih zemalja.
Uida
Vudu
Jedan od naj�ivopisnijih festivala na svetu svakako je onaj koji se odr�ava u Beninu u zapadnoj Africi. Re� je o Nacionalnom danu vudua, koji se tradicionalno svake godine obele�ava u mestu Uida, najve�em vudu centru na svetu. Vudi, ili vudun, kako se naziva u zapadnoj Africi, nastao je pre vi�e stotina godina u plemenu Joruba, narodu koji je naseljavao dana�nji Togo, Benin i delove Nigerije. Poklonici vudua veruju u nedoku�ivog boga i mno�tvo duhova koji deluju kao posrednici. Milioni pripadnika plemena koji su bili prinu�eni da napuste Benin kao robovi poneli su sa sobom svoja verovanja do SAD i zapadne Indije. Iz ovog verovanja razvile su se i neke od religija, poput makumbe, santerije i umbade. Ipak, iako se preneo na druga podru�ja, u samom Beninu vudu je dugo bio proka�eno verovanje. Najpre su ga zabranile francuske kolonijalne vlasti, a potom i komunisti�ka vlada 1972�1991. Sa dolaskom demokratije po�etkom devedesetih, represija nad onima koji su upra�njavali ovo verovanje je popustila, i �ak je tokom izborne kampanje 1996. vlada poku�ala da pridobije vernike. Uida, luka gde se odr�ava centralna proslava Dana vudua, izabrana je i zbog toga �to su upravo odatle milioni robova napustili rodnu grudu. U njemu se nalaze tri muzeja posve�ena ovom verovanju, a tokom praznika du� glavne ulice stoje pore�ane statue duhova: troglavi �ovek koji dr�i zmijsku glavu, �udovi�te sa rukama pobedni�ki podignutim uvis, ljudi su se veselili i na glavnoj pla�i, uz pesmu, pi�e i igru. Ni nalik upra�njavanju kulta koje mo�emo videti u holivudskim filmovima ili petpara�kim romanima. Dagbo Hunon Huna, vrhovni majstor kulta u Beninu stigao je u mercedesu. Zaklao je kozu, a u pesak prosuo malo d�ina, kao �rtvu duhovima. U govoru pred hiljadama poklonika Huna pri�ao je o va�nosti ovog kulta za mladu demokratiju: "Vudu je drevno verovanje, i zasniva se na dobro�instvu, �to je dobro za na�e dru�tvo." Pored njega je jedna starica zveckala fla�ama "fante i "koka-kole", ispred slika prethodnih vrhovnih vra�eva, uklju�uju�i i Dodoa, koji se pojavio iz mora 1452. U zadnjoj prostoriji disk-d�okej je name�tao ozvu�enje za proslavu. Lobanje koza i krava ukra�avale su zid sobe, a u jednom uglu nalazila se i statua Oguna, boga gvo��a, kome se valja moliti ako se spremate na du�i put, jer je on za�titnik putnika i ima mo� da spre�i nesre�e.
Havana
Strategija siroma�nih
Na desetine zvani�nika iz takozvanih siroma�nih
zemalja ove nedelje borave u Havani na samitu u poku�aju da osmisle
zajedni�ku strategiju kako da njihov udeo u svetskoj podeli dobara bude
ve�i. Takozvana Grupa 77, koja broji 133 nacije, zatra�i�e olak�ice
prilikom naplate dugova, ve�u pa�nju me�unarodnih institucija kada je
re� o problemima koje prati siroma�tvo i beda, i ve�e anga�ovanje UN-a
u re�avanju tih problema. "Globalizacija koju smo iskusili tokom
proteklih godina samo je pove�ala jaz izme�u siroma�nih i bogatih
zemalja", izjavio je nigerijski zvani�nik Artur Mbanefo,
predsedavaju�i Grupe 77, na konferenciji za �tampu. Dodao je da �e se
lideri na samitu zalo�iti i za novo definisanje odnosa izme�u razvijenog
severa i nerazvijenog juga, na na�in koji bi omogu�io jugu da aktivnije
u�estvuje u svetskoj trgovini. Na samitu se o�ekuje prisustvo vi�e od
60 predsednika i premijera, kao i veliki broj ministara inostranih
poslova. Na samit su ve� stigli predsednik Nigerije Olusegun Obansanjo,
vijetnamski predsednik Tran Duk Luong, a o�ekuje se i generalni sekretar
UN-a Kofi Anan, kao i lideri Indonezije, Ju�noafri�ke Republike,
Venecuele i Pakistana. Kubanski zvani�nici najavili su i dolazak
palestinskog lidera Jasera Arafata i libijskog vo�e Gadafija.
Grupu 77 osnovalo je 1964. godine 77 zemalja u razvoju, a danas ona ima 133 �lanice, me�u kojima je najvi�e zemalja koje su se oslobodile kolonijalne uprave.
