Ljubavni izbori
Sre�a nije u planu
Engleski pisac Alain de Botton proslavio se knjigom "Kako vam Prust mo�e promeniti �ivot"; u odlomku iz nove knjige "The Consolations of Philosophy" pisac se bavi slo�eno��u mu�ko-�enskih odnosa, a sve pomo�u �openhaura�
Topao prole�ni dan.
Jedan �ovek poku�ava da radi u vozu na relaciji Edinburg�London. Ali
nije u stanju da u glavi slo�i suvislu re�enicu otkako je u vagon u�la
jedna �ena i smestila se preko puta. Ona ga podse�a na portret gospo�e
Heh-Guldberg, rad Kristena Kobkea (mada on ne mo�e da se seti nijednog od
ovih imena), koji je video u Danskoj nekoliko godina ranije i koji ga je
na �udan na�in dirnuo i rastu�io.
Ali, za razliku od gospo�e Heh-Guldberg, ova �ena ima kratku sme�u kosu i nosi d�ins, trenerku i d�emper jarko�ute boje. On opa�a veliki sportski sat na njenom bledom zglavku. Zami�lja kako joj miluje potiljak, kako mu ruka klizne u rukav njenog pulovera, kako je gleda dok tone u san pored njega...
Naga�a da bi mogla da bude �elistkinja ili grafi�ki dizajner, ili doktorka koja specijalizira genetska istra�ivanja. Razmi�lja da li da je pita koliko je sati ili kako se sti�e do toaleta... �ezne da se voz prevrne � tada bi je on bezbedno odveo napolje, gde bi im dali mlak �aj, a oni bi se dugo gledali u o�i. Ali, po�to voz izgleda ne pokazuje nameru da isko�i iz �ina, �ovek ne uspeva da se odupre isku�enju da se nagne i upita tog an�ela ima li mo�da hemijsku vi�ka. Ima ose�aj da bi mogao da sko�i sa veoma visokog mosta.
Ljubavni jadi tradicionalno nisu ostavljali neki zna�ajan utisak na filozofe. Artura �openhauera (1788�1860) �udila je ta vrsta ravnodu�nosti:
1. "Treba da budemo iznena�eni �to su filozofi do sada skoro u potpunosti zanemarivali ne�to �to ina�e igra veoma va�nu ulogu u �ivotu �oveka, i �to to sada le�i pred nama kao sirov i neobra�en materijal." �inilo se da je zanemarivanje rezultat pompeznog samoporicanja. A �openahauer je insistirao na neugodnoj realnosti: "Ljubav... neprestano prekida najozbiljnije aktivnosti i ponekad zbunjuje na neko vreme �ak i najve�e umove... Ona zna kako da ugura svoje ljubavne poruke i stihove, �ak i u ministarske portfelje i filozofske spise..."
2. Kao i Montenj, i �openhauer je bio zainteresovan za ono �to tera �oveka da bude nerazuman. Slagali su se u mi�ljenju da su na�i umovi pot�injeni na�im telima, iako mi arogantno verujemo u suprotno.
3. Ali �openhauer je oti�ao jo� dalje. Dao je ime sili u nama koja, po njegovom ose�aju, nadvladava razum � volja za �ivotom (Wille zum Leben) � definisao ju je kao uro�en nagon u ljudskim bi�ima za odr�anjem u �ivotu i umno�avanjem. Ona je osiguravala da i najracionalnija individua, koja misli samo na karijeru, bude zavedena prizorom odoj�eta koje gu�e ili da, ako i ostane ravnodu�na pred tim prizorom, svakako za�ne svoje dete i strastveno ga voli po�to se rodi. Ta ista volja za �ivotom navodi ljude da izgube razum zbog dra�esne putnice u vozu tokom dugog putovanja.
4. �openhauer je odbijao da shvati ljubav kao disproporcionalnu ili slu�ajnu: "Ovde se ne radi o sitnici... Krajnji cilj svih ljubavnih veza... je va�niji od svih drugih ciljeva u �ovekovom �ivotu; i stoga u potpunosti zavre�uje duboku ozbiljnost sa kojom mu svako te�i."
A �ta je cilj? To nije ni zajednica, ni seksualno olak�anje, �to �e re�i zabava. Sentimentalno dominira �ivotom jer: "Ono o �emu ono odlu�uje je ni�ta manje nego stvaranje naredne generacije..."
5. �injenica da retko imamo na umu produ�enje vrste kada tra�imo ne�iji broj telefona nije argument protiv ove teorije. Na�e bi�e je, sugerisao je �openhauer, podeljeno na svesno i nesvesno: "Intelekt ne prodire u tajnu radionicu odluka volje. On je, naravno, poverenik volje, ali ipak poverenik koji ne uspe sve da zna." Intelekt shvata samo onoliko koliko je neophodno da pomogne reprodukciju � �to zna�i da shvata veoma oskudno � isklju�en je, �to zna�i da svesno mo�emo ose�ati samo intenzivnu �elju da nekog ponovo vidimo. Za�to bi takva varka uop�te bila neophodna? Zato �to, po �openhaueru, ne bismo pouzdano pristali da se reprodukujemo a da nismo najpre izgubili razum.
6. Ova analiza sigurno naru�ava racionalnu sliku koju imamo o sebi, ali bar pobija pretpostavke da se romanti�na ljubav mo�e izbe�i. Shvataju�i ljubav kao biolo�ku neminovnost, �openhauerova teorija nas poziva da usvojimo pomirljiviji stav prema ekscentri�nom pona�anju ljubavnika.
�ovek i �ena sede za stolom pored prozora u gr�kom restoranu u severnom Londonu. Izme�u njih se nalazi �inija sa maslinama, ali nijedno od njih nije u stanju da smisli dostojanstven na�in da skloni te oblutke tako da oni ostaju netaknuti.
Ona nije imala hemijsku, ali mu je ponudila penkalo. Nije bila �elistkinja, ve� pravnica koja specijalizira privredne finansije. Kad je voz stigao u Juston, on je ve� dobio broj telefona i pristanak na poziv na ve�eru.
Konobar zapisuje njihovu narud�binu. Ona naru�uje salatu i sabljarku. Na sebi ima svetlosivi kostim i isti onaj sat.
Po�inju da razgovaraju. Ona obja�njava da joj je omiljena aktivnost tokom vikenda da planinari po stenama. Njen sagovornik dobija vrtoglavicu na drugom spratu stambene zgrade. Druga njena strast je ples; kada mo�e, ostaje budna �itavu no�. On najvi�e voli da se na�e u blizini kreveta najkasnije u 11.30h. Razgovaraju o poslu. Ona trenutno radi na slu�aju za�tite patenta. On nije u stanju da prati podu�i izve�taj o tome, ali je uveren da je inteligentna i da se izvanredno sla�u.
1. Jedna od najdubljih misterija ljubavi je "Za�to on?" i "Za�to ona?"; i za�to, uprkos dobrim namerama, nismo u stanju da se zainteresujemo za neke druge, koji su isto tako privla�ni, a mo�da bi nam vi�e odgovarali za zajedni�ki �ivot?
2. Takva vrsta izbora nije predstavljala iznena�enje za �openhauera. Na�a volja za �ivotom vu�e nas ka ljudima sa kojima su ve�e �anse za stvaranje lepog i pametnog potomstva, a odbija nas od onih koji te iste �anse umanjuju.
3. Po�to su na�i roditelji neizbe�no pogre�ili u izboru partnera, malo je verovatno da smo i mi sami idealno izbalansirani. Ispali smo tipi�no previsoki, previ�e mu�evni, previ�e �enstvene; nosevi su nam veliki, a brade male... Stoga nas volja za �ivotom mora gurati prema ljudima koji mogu, na osnovu svojih nesavr�enosti, da poni�te na�e (veliki nos u kombinaciji sa maju�nim nosem obe�ava savr�en nos). �openhauer je voleo da predvi�a ko �e koga privu�i. Niska �ena �e se zaljubiti u visokog mu�karca, a visokog mu�karca retko �e privu�i visoka �ena (iz podsvesnog straha od stvaranja divova). Feminiziranog mu�karca �e privu�i mu�kobanjasta �ena kratke kose: "Neutralizacija dve li�nosti... zahteva da odre�eni stepen njegove mu�kosti odgovara u potpunosti odre�enom stepenu njene �enstvenosti; tako da jednostranost svakog od njih u potpunosti poni�tava jednostranost onog drugog."
4. Na nesre�u, ova teorija je odvela �openhauera do zaklju�ka koji je tako obeshrabruju�i da bi parovi koji su pred ven�anjem morali da presko�e nekoliko narednih pasusa; on, naime, zaklju�uje da osoba koja u velikoj meri odgovara na�em budu�em detetu skoro nikada (iako mi to ne mo�emo shvatiti na vreme, jer nas zaslepljuje volja za �ivotom) ne odgovara nama. Sre�a i stvaranje zdrave dece dva su radikalno suprotna projekta, a mi nu�an niz godina mislimo da su oni jedno, jer nas ljubav maliciozno zbunjuje:
"Ljubav... se baca na osobe koje bi, ako se izuzme seksualna veza, bile mrske, vredne prezira i �ak odvratne svojim partnerima. Ali volja za produ�enjem vrste je toliko mo�nija od volje pojedinca da njegov (njen) partner zatvara o�i pred svim osobinama koje su mu odbojne... Jedino se ovako mo�e objasniti za�to �esto vi�amo veoma razumne, �ak znamenite ljude vezane za nad�ak-babe i bra�ne zlotvore..."
I tako �e jednog dana mu�kobanjasta devojka i �enstveni mu�karac stati pred oltar sa motivima koje ni oni ni bilo ko drugi (osim povr�nih poznavalaca �openhauera na prijemu) ne mo�e da doku�i. Tek kasnije, kada su zahtevi volje za �ivotom zadovoljeni, a robustan de�ak �utira loptu po dvori�tu u predgra�u, prevara �e biti otkrivena. Par �e se rastati, ili �e ve�erati u neprijateljskoj ti�ini.
�ovek pla�a ve�eru i pita sa uve�banom le�erno��u da li bi mo�da mogli da skoknu do njega na pi�e. Ona se nasme�i spu�tenog pogleda. "To bi bilo divno, zaista", ka�e, "ali moram da ustanem rano da uhvatim avion za Frankfurt. Mo�da neki drugi put." Jo� jedan osmeh. O�ajanje je ubla�eno obe�anjem da �e se javiti iz Nema�ke, a mo�da i na sam dan povratka. Ali pozvala je tek kasno uve�e dogovorenog dana.
Ka�e da joj je let bio odlo�en, da on nije morao da �eka njen poziv. A onda pauza, pre nego �to se potvrdi ono najgore. Stvari su trenutno malo komplikovane u njenom �ivotu; nazva�e ga kada joj se u glavi razbistri.
1. �openhauer nas na slede�i na�in te�i kada smo odba�eni: na� bol je normalan. Sila koja je dovoljno mo�na da nas gura prema podizanju dece ne mo�e da nestane bez razaraju�ih posledica.
2. �tavi�e, to �to smo nevoljeni nije nam uro�eno. Na�i karakteri nisu odbojni niti su nam lica gnusna. Zajednica se raspala jer nismo bili prigodni za stvaranje savr�enog deteta s tom osobom. Jednog dana �emo upoznati nekoga ko �e misliti da smo divni (zato �to �e na�a brada i njegova/njena brada �initi po�eljnu kombinaciju).
3. Vremenom bi trebalo da nau�imo da opra�tamo onima koji su nas odbacili. Oni su mo�da cenili na�e osobine, ali njihova volja za �ivotom nije.
4. Trebalo bi da po�tujemo proglas prirode protiv ra�anja koji je sadr�an u svakom odbijanju. Trebalo bi da se ute�imo shvataju�i da bi manjak ljubavi mogao da stvori samo jedno "lo�e organizovano, nesre�no bi�e, koje �udi za harmonijom u sebi".
�ovek je neko vreme ophrvan melanholijom. Kad do�e vikend, krene u �etnju parkom Batersi i sedne na klupu koja gleda na Temzu. Kod sebe ima bro�irano izdanje Geteovog romana "Jadi mladog Vertera".
Parovi guraju de�ja kolica i vode malu decu za ruke. Devoj�ica u plavoj haljini sa tufnama boje �okolade pokazuje avion koji se spu�ta na Hitrou. "Tata, da li je Bog gore?", pita ona, ali tata �uri i ka�e da ne zna. �etvorogodi�nji de�ak ule�e u grmlje svojim triciklom i pla�u�i zove majku, koja je upravo zatvorila o�i na prostirci ra�irenoj na travi. Ona tra�i od mu�a da pomogne detetu, a on zlovoljno odgovara da je na nju red... Postariji par na susednoj klupi u ti�ini deli sendvi� sa jajima.
1. �openhauer tra�i da nas ne iznana�uje tuga. Ne bi trebalo da se, kao deo para ili kao roditelj, pitamo koja je svrha toga �to smo �ivi.
2. U �openhauerovoj biblioteci bilo je mnogo radova iz oblasti prirodnih nauka. Posebno sa�aljenje je ose�ao prema krtici, zakr�ljaloj nakazi koja �ivi u uskim, vla�nim hodnicima, ali koja radi sve �to je u njenoj mo�i da produ�i svoju vrstu.
3. Nije morao podrobno da navodi paralele. Mi jurimo za ljubavnim vezama, �askamo u kafi�ima s mogu�im partnerima i ra�amo decu sa isto toliko izbora u svemu tome koliko imaju krtice ili mravi � a i retko smo ne�to sre�niji.
4. On nije mislio da nas deprimira, pre da nas izle�i od o�ekivanja koja izazivaju gor�inu. Kada nas ljubav izneveri, ute�no je �uti da sre�a nikada nije ni bila u planu.
"Mnogo bi se postiglo da su mladi ljudi, uz povremene savete, mogli da izbri�u iz svojih umova pogre�nu ideju da svet mo�e mnogo da im pru�i."
Ali ipak imamo jednu prednost nad krticama. Mo�emo da idemo u pozori�te, u operu i na koncerte, mo�emo da �itamo romane i filozofska dela � u tome je najve�i izvor olak�anja od zahteva volje za �ivotom.
�openhauer se divio Geteu, jer je on preobratio ljubavne jade u znanje, �to je najuo�ljivije u romanu "Jadi mladog Vertera", pri�i o patnjama mladog �oveka zbog neuzvra�ene ljubavi. U njoj su simultano ispri�ane ljubavne pri�e hiljada njenih �italaca (pri�a se da je Napoleon pro�itao ovaj roman devet puta).
Ute�no je kada shvatimo da je na� slu�aj samo jedan od hiljadu. O onome ko uspe da dostigne tu vrstu objektivnosti �openhauer zapa�a: "U skladu sa tim ta osoba �e se pona�ati pre kao onaj ko zna nego kao onaj ko pati." Moramo se uvek truditi, izme�u perioda kopanja u mraku, da pretvaramo suze u znanje.
(The Daily
Telegraph)
Prevela Olja Petroni�
