OsFestite se (2)
�ivot je san, san je smrt
Nakon Vesa Krejvena je jasno: horor filmovi nemaju veze sa stvarnim �ivotom. Jer su taj stvarni �ivot. Zato moderni horor filmovi svesno te�e da budu tre�
O �emu se radi u filmu "Muzika srca"
(1999) Vesa Krejvena, prikazanom na ovogodi�njem Festu? Jedna propala u�iteljica
muzike po ku�ama (Meril Strip), koju je mu� ostavio sa dva sina i
pedeset violina, dolazi u Njujork i na podsticaj jednog pisca, svog udvara�a
iz mladosti, zatra�i posao u nekoj public
�koli na obodu isto�nog Harlema, koju vodi ambiciozna crna aktiviskinja
(An�ela Beset). Direktorku me�tovite javne �kole, koja je znani filmski
kli�e, impresionirala je u�itelji�ina vera kako apsolutno svako dete mo�e
da nau�i da svira violinu. Sve se zatim odvija onako kako mora biti u �koli
na ivici isto�nog Harlema.
Ali, deset godina kasnije situacija se menja: deca sviraju, eksperiment se pro�uo, slavni svetski violinisti osnovali su fond koji finansijski podupire ideju �to se za�ela kada je mu� ostavio u�iteljicu sa dva sina i pedeset violina, dok sve zavr�ava grandioznim koncertom u Karnegi holu. Ameri�ki san je opet do�ao na svoje (film je, dodu�e, snimljen po istinitom doga�aju). Premda veoma solidno ura�en, dakle lep, film "Muzika srca" u�inio se mnogima konvencionalnim poduhvatom u politi�kom �anru propagande ameri�kog na�ina �ivota, �to i ne mora biti daleko od istine ako se zanemari �injenica da ga je re�irao ba� Ves Krejven. Ma nije mogu�e! Za�to bi to uop�te bilo od nekog zna�aja?
�kola je smrtonosna
Zato �to je, u posve simboli�nom smislu, Ves
Krejven jedan od najve�ih masovnih ubica na�eg vremena. Ako je ta�no da
je nekada bio srednjo�kolski profesor engleske knji�evnosti, kao �to je
ta�no da u bioskopu nije bio do svoje osamnaeste godine (poti�e iz
stroge kalvinisti�ke porodice), onda je razumljivo za�to su njegove �rtve
pre svega tinejd�eri. Pobio ih je na desetine, uglavnom hladnim oru�jem,
velikim no�evima ili �eli�nim noktima svog asistenta Fredija Krugera.
Umesto da zbog svojih zlo�ina koje ne krije bude pridavljen u �eliji
smrti, on na njima �ak dobro zara�uje. Ovo otuda jer svoje nevaljal�tine
�ini posredstvom filma, kao reditelj, koriste�i se u tom preduze�u
jednim svima znanim kli�eom ili, ne�to bla�e re�eno, jednom �anrovskom
paradigmom.
Jer, op�te je mesto ve�ine savremenih horora da su u njima �rtve manijaka ba� tinejd�eri, koji se, koliko pamtim, u tom svojstvu nisu javljali u klasi�nim ostvarenjima �anra strave i u�asa. Ako u nekom dana�njem hororu na po�etku upoznate tinejd�era, znajte da �e taj te�ko �iv do�ekati kraj filma. Se�ate se kako je ludi Majkl Mejers iz Karpenterove No�i ve�tica proganjao klince iz svog biv�eg kom�iluka koji su iznenada ostali bez nadzora roditelja. U De Palminom filmu Keri krvavi masakr doga�a se na proslavi mature, gde glavna junakinja, psihoti�na tinejd�erka izrazite kinesteti�ke mo�i, pobije sve svoje zle drugove, a onda ode ku�i da skenja ludu majku. Kako vidimo, bitna je jedna�ina tinejd�eri � roditelji � manijak; jednom re�ju � porodica. Kasnije �e se videti za�to je to va�no. Obi�no je seks u pozadini: Keri, koja �ivi sa majkom � verskim fanatikom, zapada u nevolje kada dobije prvu menstruaciju, a Majkl prvo ubija one koji bi da sa petinga pre�u na ne�to konkretnije (kao �to je to, recimo, poku�ala njegova sestra). Zbir tih konvencija znatno olak�ava posao Kevinu Vilijamsonu, dana�njem vode�em scenaristi horor filmova (Vrisak, Znam �ta ste radili pro�log leta, Fakultet straha): treba samo da izabere �kolu.
Ali, mada danas Krejven snima po njegovim scenarijima, Kevin je zapravo Vesov u�enik iz �kole u Ulici brestova. U svakom nastavku znamenitog horor-serijala Strava u Ulici brestova (Krejven je re�irao samo prvi film, zadr�avaju�i autorsku kontrolu u slede�a �etiri) svi roditelji su razvedeni (glavna junakinja, tinejd�erka, �ivi sa majkom) i svaki od njih po�inje scenom sa � oprostite na izrazu � nekom kuropatnicom koja u stan dovodi �valera, u jo� jednom unapred neuspelom poku�aju da prevlada svoju usamljenost, koja je i psiholo�ka i socijalna (dakle, erotska), ali je, pre svega, i ontolo�ka (dakle, erotika). Odrasli su ne�to �to je suprotno deci, tinejd�erima naro�ito (jer �e se ovima, ako pre�ive manijaka, dogoditi ne�to mnogo gore, to jest posta�e odrasli).
Ako su to dva o�tro odeljena sveta, i ako se insistira na tome kako je karakteristika odraslih da su beznadno usamljeni u svojim propalim �ivotima koji se me�usobno ne doti�u (osim u zlo�inu), onda nije te�ko otkriti za�to su tinejd�eri odabrani za kolektivnog junaka/�rtvu horor filmova. Jer, oni su grupa, "dru�tvo" (iz razreda, iz kraja), "pleme"; oni oli�avaju princip zajedni�tva koji, mada po sebi zdrav, ima patolo�ku dimenziju iz vizure odraslih. Polemi�ni De Palma im se zarad toga grdno osvetio, �to mo�e biti pri�a o Majklu Mejersu kao filmskom reditelju. Ni kod Krejvena ne�e pro�i ni�ta bolje, no kod ovog reditelja/profesora engleske knji�evnosti/kalviniste pripadni�tvo grupi je tek preduslov � devojka koja pre�ivi jedan nastavak javlja se u slede�em kao odrasla osoba koja se stavlja na �elo pokreta otpora Frediju Krugeru, spaljenom na loma�i. Tinejd�eri koriste privremenu odsutnost roditelja iz ku�e (Krejvenov omiljeni "zaplet") ili odlaze na skrovita mesta, u napu�tene ambare i vodenice da bi realizovali svoje erotske veze, i tamo, je li, postaju �rtve manijaka.
Ginu li oni od zlo�ina�ke ruke zato �to su zgre�ili, o �emu je govorila bigotna majka device Keri? Mnogi horor filmovi poseduju takvu "metafori�nu" pozadinu, pa se i Krejven, veran konvencijama �anra, �esto koristi rekvizitama tipa krsta i svete vodice, no na na�in koji nije li�en ironi�ne distance (jedna je kriti�arka davno primetila da je u njegovim filmovima crkva �ak gora i od policije) kao generalne odlike individualnog stila. Mada se pravi neve�t i retko govori o svojim filmovima (jer �ta ima da se pri�a o tom �ubretu), biv�i profesor koji i sada dr�i �as iz engleske knji�evnosti nikako nije ubogi zanatlija; on je kli�e pretvorio u poetiku (ako pod tim podrazumevamo odliku autorskog pe�ata).
Ko zaspi, ne�e se probuditi!
�ta (li) je to? Ve�ina horora obavezno barata
scenama no�nih mora (junak se budi nakon �to je, u snu, ubijen), koje
jedino slu�e bukvalnom (fizi�kom) podsticanju saspens reakcija,
izazivanju �oka (bu�enje je, dakle, �okantna stvar). Kod Krejvena je,
me�utim, to pro�irena metafora: sve �to se doga�a junacima zbiva im se
u snu. Nije san la�a a java istina � nego je obrnuto. Na javi nema ni�ega
osim predose�anja onoga �to �e se zbiljski dogoditi u snu. Prose�an
horor ka�e � sanjam ono �to �e mi se dogoditi; Krejven ka�e �
dogodi�e mi se ono �to �u sanjati. Upravo je u tome istinski horor
sveta njegovih tinejd�era. Jedan od Krejvenovih naslednika na Ulici brestova, �ak Rasel, stavio je u moto tre�eg nastavka re�i
E.A. Poa da su snovi deli�i smrti. Jesu li, dakle, tinejd�eri za
"predmet" horora izbarani da sanjaju kako bi bili ubijeni? Ne.
Oni �e biti ubijeni jer sanjaju. Fredi Kruger je pozvan da ih kazni zbog
toga. Odrasli nikad ne vi�aju Fredija Krugera nakon �to je taj, njihovom
rukom, ba�en u pe�. Oni su izgubili snove. Zato (kao u Vrisku
3) ne mogu da prepoznaju ubicu. Jer je taj njihova sopstvena druga
polovina, koja je ostala u snu.
Naravno, ove teze se u Krejvenovim filmovima ne iznose na na�in filozofskog traktata (mada je u jednom od retkih intervjua, osvr�u�i se ba� na zna�aj snova u svojim filmovima, rekao da se rukovodi najdubljim mislima zapadne civilizacije). Mnogi kriti�ari (recimo, Kim Njumen iz Sajt end sounda) do�iveli su Vrisak kao parodiju, porede�i ga �ak sa Abot-Kostelo (komi�arski par iz pedesetih) filmovima. Nesporno je da Vrisak sadr�i mnoge parodi�ne elemente, usmerene na recentnu horor-produkciju; neke od tih opaski su cini�ne, druge samoironi�ne (original je bio OK, ali su nastavci pu�enje � Drju Barimur o Stravi...).
Ali, pre svega, Krejven u seriji Vrisak poku�ava da ka�e isto ono �to i De Palma u Dublerki, to jest da se filmovi prave od drugih filmova, dok je rezultat �esto tre�. Jedan od ubica u Vrisku je manijakalni fan tre� horor filmova, ina�e zaposlen u video klubu, Vrisak 2 po�inje u bioskopu, na projekciji tre� horora (a taj se zove Vrisak), dok se radnja Vriska 3 zbiva na snimanju tre� horora Ubod 3. Kako se taj film, tobo�e, zasniva na stvarnom doga�aju, Ubod 3 se vra�a u �ivot Vriska 3 tako �to �rtve bivaju likvidirane po scenosledu ubistava u scenariju (by the way, ubica je reditelj i zove se Brajen). Tako i junaci "evoluiraju" � prvo su �rtve tre� ukusa, onda imitacije tre�a, na kraju su i sami tre�. Lo�i horor filmovi su postali egzistencija. To jo� jednom dokazuje da, u kona�nom poretku stvari, �ivot ipak imitira umetnost. Filmovi Vesa Krejvena govore o kvalitetu �ivota. Ves Krejven: na jednom nivou, ovaj film je horor; na drugom, on je ne�to mnogo gore.
Zato je Ves Krejven snimio "Muziku srca", film po doga�aju iz stvarnog �ivota, pre nego �to je Vrisak 3 postao (ovih dana) najgledaniji film u ameri�kim bioskopima, dakle � doga�aj iz stvarnog �ivota.
Bogdan Tirnani�
