Kako poraziti režim na izborima (2)
Prednost velika, cilj na vidiku
Sva istraživanja pokazuju da je ta podrška manja nego ikada ranije, i zato se nikako ne sme odustajati od zahteva da se u dogovoru vlasti i jedinstvene opozicije uspostave fer izborni uslovi
Nedavno mi je poznanik, visoki funkcioner velike
opozicione stranke, potvrdio da "nema matematičkih razloga za
izlazak na izbore u više kolona, ali ima političkih". I zaista,
"matematički razlozi", tj. rezultati "merenja"
raspoloženja birača, pokazuju da je prirast broja glasova u hipotetičkoj
situaciji objedinjavanja opozicionih stranaka veoma velik i smenu vlasti
čini izvesnom. Još izvesnijom je čini podatak da vladajuća trojna
koalicija objedinjavanjem gubi glasove, a takvo je ujedinjavanje najavio
šef jedne od partija na vlasti za slučaj da se opozicija udruži.
Zasad je, dakle, sve jasno. Ali, šta sa "političkim razlozima" i kakvi bi oni mogli biti? Meni se čini da bi njih trebalo tražiti u prirodi partijske demokratije, partijske politike i političkog tržišta. Etimološki, reč partija potiče od latinske reči pars, partis – deo. Slično, reč "stranka" ukazuje na postojanje jedne strane, naspram druge strane ili drugih strana. Oba naziva ukazuju na istu jednostavnu stvar. Partije nikad ne mogu, makar tome težile, da iskazuju sve interese svih građana, svih grupa ili slojeva u društvu niti mogu svojom ideologijom i političkom retorikom da zadovolje sve političke ideje i vrednosna opredeljenja svih birača. Stoga je u uređenim demokratijama raslojeno i/ili segmentirano biračko telo predstavljeno u višestranačkom parlamentu i zato je jednopartijska demokratija oksimoron. Otuda bi, kada bi stanje u Srbiji bilo redovno, slobode i prava poštovani, privreda u usponu i standard građana u porastu, bilo najprirodnije da stranke profilišu svoje razlike i međusobno se nadmeću za glasove na političkom tržištu. Tada, i samo tada, bilo bi prirodno da svaka stranka za svoju prvu (pa i jedinu) brigu ima omasovljenje svog članstva i uvećavanje svoje izborne podrške, ne hajući pri tom kako se njihovo delovanje odražava na nekakvu globalnu raspodelu glasova.
Samo, stanje u Srbiji je sve, samo ne redovno. Zemlja i njeni građani dotakli su dno ispod kojeg se otvara ambis. I zato se sve posebnosti "delova" moraju privremeno zapostaviti, a sve "strane" moraju se svesti na dve – dovoljno za dobru utakmicu. "Politički razlozi" neka ostanu za sada u drugom planu.
Par reči o uslovima pod kojima dočekujemo sledeće izbore. Tri su najznačajnije oblasti u kojima vladajuća stranka/koalicija nad opozicionim strankama ima prednost koja se analitičarima, ali i opozicionim vođama, ponekad učini (s razlogom?) nenadoknadivom:
1. Izvori i visina finansijskih sredstava vladajuće stranke/koalicije su naprosto neuporedivi sa sredstvima kojima raspolažu opozicione stranke. Živimo u zemlji u kojoj je lavovski deo privrede (pominje se čak 80 odsto!) u državnoj i društvenoj (bez samoupravljanja, ona je praktično takođe državna) svojini, a država je potpuno srasla s partijom/koalicijom na vlasti, što onda znači da je i svojina – kad zatreba – partijska! Tome se pridodaje i "nasledstvo" negdašnjeg SK-a, Soc. saveza i inih DPO-a (sećate ih se?), koje je bez "ostavinske rasprave", po pravu levičarenja, pripalo vladajućoj stranci/koaliciji.
2. Neograničena demokratija u kojoj parlament odlučuje ne samo o tome šta je zakon nego i o tome šta je dobar, pravedan zakon i koji deluje kao školski primer zloupotrebe demokratskih načela i tiranije većine. Otuda se izborna pravila menjaju uoči svakih izbora i stvara naopaka situacija u kojoj su, kako to voli da kaže Vlada Goati, uvek neizvesna pravila utakmice, a rezultat je uvek unapred poznat.
3. Kontrola javnog mnjenja – Već mesecima je srbijansko javno mnjenje okovano nakaradnim Zakonom o informisanju koji je izvanredna ilustracija pogubnih rezultata samovolje i tiranije (skupštinske) većine. Ne treba, međutim, zaboraviti da je izrazito medijsko favorizovanje vladajuće stranke/koalicije, uz istovremeno ignorisanje i/ili difamiranje opozicije, staro koliko i višestranačje u Srbiji. Setimo se da je još davnog 9. marta 1991. povod masovnog protesta Beograđana upravo bila sistematska zloupotreba RTS-a kojem građani od tada tepaju "TV Bastilja".
Prednost je, dakle, velika, a trebalo bi joj svakako dodati i potvrđenu sklonost vlasti da najrazličitijim načinima popravlja izborne rezultate koji joj nisu po volji. Naravno, što su joj manje po volji – to ih više popravlja. Što je manje izborne podrške građana, to je više manipulacije i krađe. Sva istraživanja pokazuju da je ta podrška manja nego ikada ranije, i zato se nikako ne sme odustajati od zahteva da se u dogovoru vlasti i jedinstvene opozicije uspostave fer izborni uslovi, da se utvrde poštena izborna pravila i da ih svi bezuslovno poštuju. Poštovanje pravila se mora potvrditi u procesu kontrole regularnosti izbora u kojem bi, pored političkih stranaka, važnu ulogu trebalo da odigraju i sami građani kao posmatrači izbora.
Ubrzo nakon izlivanja Tamiša iz korita u Rumuniji,
poplavljeno je i pogranično područje sa jugoslovenske strane u opštini
Sečanj. Vanredno stanje uvedeno je 8. aprila kada je za samo nekoliko
dana poplavljeno 13 hiljada hektara oranica i pašnjaka, a evakuisano 4500
ljudi. Od tada vodostaj opada deset santimetara dnevno, a kad se voda u
potpunosti bude povukla, tek će nastati problemi. Pri tom,
"manji" problem biće činjenica da se kompletno stanovništvo
ugroženog područja izdržava od obrađivanja zemlje i ispaše stoke, i
da nema uslova za alternativna zanimanja na crnoj berzi.