Kako poraziti re�im na izborima (2)
Prednost velika, cilj na vidiku
Sva istra�ivanja pokazuju da je ta podr�ka manja nego ikada ranije, i zato se nikako ne sme odustajati od zahteva da se u dogovoru vlasti i jedinstvene opozicije uspostave fer izborni uslovi
Nedavno mi je poznanik, visoki funkcioner velike
opozicione stranke, potvrdio da "nema matemati�kih razloga za
izlazak na izbore u vi�e kolona, ali ima politi�kih". I zaista,
"matemati�ki razlozi", tj. rezultati "merenja"
raspolo�enja bira�a, pokazuju da je prirast broja glasova u hipoteti�koj
situaciji objedinjavanja opozicionih stranaka veoma velik i smenu vlasti
�ini izvesnom. Jo� izvesnijom je �ini podatak da vladaju�a trojna
koalicija objedinjavanjem gubi glasove, a takvo je ujedinjavanje najavio
�ef jedne od partija na vlasti za slu�aj da se opozicija udru�i.
Zasad je, dakle, sve jasno. Ali, �ta sa "politi�kim razlozima" i kakvi bi oni mogli biti? Meni se �ini da bi njih trebalo tra�iti u prirodi partijske demokratije, partijske politike i politi�kog tr�i�ta. Etimolo�ki, re� partija poti�e od latinske re�i pars, partis � deo. Sli�no, re� "stranka" ukazuje na postojanje jedne strane, naspram druge strane ili drugih strana. Oba naziva ukazuju na istu jednostavnu stvar. Partije nikad ne mogu, makar tome te�ile, da iskazuju sve interese svih gra�ana, svih grupa ili slojeva u dru�tvu niti mogu svojom ideologijom i politi�kom retorikom da zadovolje sve politi�ke ideje i vrednosna opredeljenja svih bira�a. Stoga je u ure�enim demokratijama raslojeno i/ili segmentirano bira�ko telo predstavljeno u vi�estrana�kom parlamentu i zato je jednopartijska demokratija oksimoron. Otuda bi, kada bi stanje u Srbiji bilo redovno, slobode i prava po�tovani, privreda u usponu i standard gra�ana u porastu, bilo najprirodnije da stranke profili�u svoje razlike i me�usobno se nadme�u za glasove na politi�kom tr�i�tu. Tada, i samo tada, bilo bi prirodno da svaka stranka za svoju prvu (pa i jedinu) brigu ima omasovljenje svog �lanstva i uve�avanje svoje izborne podr�ke, ne haju�i pri tom kako se njihovo delovanje odra�ava na nekakvu globalnu raspodelu glasova.
Samo, stanje u Srbiji je sve, samo ne redovno. Zemlja i njeni gra�ani dotakli su dno ispod kojeg se otvara ambis. I zato se sve posebnosti "delova" moraju privremeno zapostaviti, a sve "strane" moraju se svesti na dve � dovoljno za dobru utakmicu. "Politi�ki razlozi" neka ostanu za sada u drugom planu.
Par re�i o uslovima pod kojima do�ekujemo slede�e izbore. Tri su najzna�ajnije oblasti u kojima vladaju�a stranka/koalicija nad opozicionim strankama ima prednost koja se analiti�arima, ali i opozicionim vo�ama, ponekad u�ini (s razlogom?) nenadoknadivom:
1. Izvori i visina finansijskih sredstava vladaju�e stranke/koalicije su naprosto neuporedivi sa sredstvima kojima raspola�u opozicione stranke. �ivimo u zemlji u kojoj je lavovski deo privrede (pominje se �ak 80 odsto!) u dr�avnoj i dru�tvenoj (bez samoupravljanja, ona je prakti�no tako�e dr�avna) svojini, a dr�ava je potpuno srasla s partijom/koalicijom na vlasti, �to onda zna�i da je i svojina � kad zatreba � partijska! Tome se pridodaje i "nasledstvo" negda�njeg SK-a, Soc. saveza i inih DPO-a (se�ate ih se?), koje je bez "ostavinske rasprave", po pravu levi�arenja, pripalo vladaju�oj stranci/koaliciji.
2. Neograni�ena demokratija u kojoj parlament odlu�uje ne samo o tome �ta je zakon nego i o tome �ta je dobar, pravedan zakon i koji deluje kao �kolski primer zloupotrebe demokratskih na�ela i tiranije ve�ine. Otuda se izborna pravila menjaju uo�i svakih izbora i stvara naopaka situacija u kojoj su, kako to voli da ka�e Vlada Goati, uvek neizvesna pravila utakmice, a rezultat je uvek unapred poznat.
3. Kontrola javnog mnjenja � Ve� mesecima je srbijansko javno mnjenje okovano nakaradnim Zakonom o informisanju koji je izvanredna ilustracija pogubnih rezultata samovolje i tiranije (skup�tinske) ve�ine. Ne treba, me�utim, zaboraviti da je izrazito medijsko favorizovanje vladaju�e stranke/koalicije, uz istovremeno ignorisanje i/ili difamiranje opozicije, staro koliko i vi�estrana�je u Srbiji. Setimo se da je jo� davnog 9. marta 1991. povod masovnog protesta Beogra�ana upravo bila sistematska zloupotreba RTS-a kojem gra�ani od tada tepaju "TV Bastilja".
Prednost je, dakle, velika, a trebalo bi joj svakako dodati i potvr�enu sklonost vlasti da najrazli�itijim na�inima popravlja izborne rezultate koji joj nisu po volji. Naravno, �to su joj manje po volji � to ih vi�e popravlja. �to je manje izborne podr�ke gra�ana, to je vi�e manipulacije i kra�e. Sva istra�ivanja pokazuju da je ta podr�ka manja nego ikada ranije, i zato se nikako ne sme odustajati od zahteva da se u dogovoru vlasti i jedinstvene opozicije uspostave fer izborni uslovi, da se utvrde po�tena izborna pravila i da ih svi bezuslovno po�tuju. Po�tovanje pravila se mora potvrditi u procesu kontrole regularnosti izbora u kojem bi, pored politi�kih stranaka, va�nu ulogu trebalo da odigraju i sami gra�ani kao posmatra�i izbora.
Ubrzo nakon izlivanja Tami�a iz korita u Rumuniji,
poplavljeno je i pograni�no podru�je sa jugoslovenske strane u op�tini
Se�anj. Vanredno stanje uvedeno je 8. aprila kada je za samo nekoliko
dana poplavljeno 13 hiljada hektara oranica i pa�njaka, a evakuisano 4500
ljudi. Od tada vodostaj opada deset santimetara dnevno, a kad se voda u
potpunosti bude povukla, tek �e nastati problemi. Pri tom,
"manji" problem bi�e �injenica da se kompletno stanovni�tvo
ugro�enog podru�ja izdr�ava od obra�ivanja zemlje i ispa�e stoke, i
da nema uslova za alternativna zanimanja na crnoj berzi.