Aprilski miting: Stop teroru, za slobodne izbore
Dobar dan za srpsku opoziciju
"Beogradski Mali pijac potopila Sava,
mog dragana, mog dragana, zabolela glava"
(Jedna stara vinska pesma)
Od januara meseca 2000. prvi put istra�iva�i po�inju da bele�e, a i ljudi na ulicama pokazuju, da ve�ina veruje da �e na izborima pobediti opozicija
Markesovski re�eno, graja svetine �iri se po prole�nom vazduhu kao
epidemija, dopire kroz otvoren prozor i nervira generalisimusa i njegovu
�enu � ode u k... i autoritet Najvi�eg Mesta i Platforma �etvrtog
Kongresa i strogo �uvana dr�avna tajna: "Opozicija postoji!"
Zbog beskrajnog odlaganja, deca su taj 14. april nazvala "45.
mart" ali, �alu na stranu, bio je to sasvim solidan, mo�da vrlo
dobar dan za srpsku opoziciju. Vest toga dana nije do�la s govornice sme�tene
tamo gde le�i ba�ta "Kod konja", gde se �ika-Ljubina ulica
uliva na Trg republike, ve� odozdo, iz mase ljudi koji su preplavili ovaj
trg i Vasinu, Francusku, Makedonsku, Kolar�evu, Knez-Mihailovu, i
Terazije... Pred po�etak mitinga va� reporter se petnaest minuta
probijao izme�u "Ruskog cara" i "Albanije". Mo�da je
to bio jedan od najve�ih beogradskih opozicionih mitinga (ve�a je gu�va
bila na do�ek Srpske nove godine 1997), pa i nije najva�nije da li je
realna prva procena va�eg reportera da je na tom prostoru bilo prisutno
120.000 � 150.000 ili je masa dosezala i 200.000 ljudi po�to, kao �to
se zna, s procenama brojnosti skupa nikada niste na�isto � one uobi�ajeno
variraju u odnosu re�im � opozicija 1:7. Re�imska glasila priznala su
da je bilo 35.000, �to je za njih podvig � zimske proteste 1996/7, u
kojima je u 25 gradova u Srbiji u�estvovalo 700.000 ljudi, opisivali su
samo re�ima "�a�ica" i "sve manje i manje"...
U svakom slu�aju, bilo je desetak puta vi�e ljudi nego na re�imski organizovanom koncertu povodom godi�njice rata i na februarskom skupu podr�ke kongresu SPS-a.
TERAPEUTSKO DEJSTVO: Istra�iva� javnog mnjenja Srbobran Brankovi� (svi eksperti u ovom tekstu citirani na osnovu iskaza u "Pres klubu" Medija centra, 17. aprila 2000, u razgovoru s va�im autorom, na temu "Dan posle") smatra �ak da je to verovatno bio najmasovniji skup odr�an u Beogradu od 1989. On smatra da ovaj aprilski miting 2000. ima sli�an terapeutski efekat kao i miting 9. marta 1992, kada je bila prva godi�njica demonstracija od 9. marta 1991, onda kada smo "prele�ali prvu i najstra�niju fazu ove na�e bolesti, prvi �ok, prvi susret sa ratom, mobilizacije, prepade, odvo�enje na rati�te..." Pred raznim stra�nim pretnjama u senci rata ulice Beograda su se tada bile ispraznile kao pro�le godine za pomra�enje sunca, samo su se opozicionari sastali na Svetosavskom platou.
Ta 1992. godina je ina�e ostala poznata po peticijama, po studentskom protestu, po Vidovdanskom saboru, po okruglom stolu vlasti i opozicije i po dosad najozbiljnijem izbornom izazovu (Milan Pani� protiv Slobodana Milo�evi�a).
Da li pro�lonedeljni doga�aj nagove�tava prekretnicu?
Srbobran Brankovi� uo�ava da odziv "koji je prevazi�ao i najoptimisti�kija o�ekivanja u opoziciji i najcrnje slutnje u vrhu vlasti" potvr�uje nalaze istra�iva�a javnog mnjenja: "Od januara meseca 2000. prvi put po�injemo da bele�imo da ve�ina ljudi po�inje da veruje da �e na izborima pobediti opozicija. Vera u mogu�nost pobede va�na je za odr�anje nekog pokreta. Bele�imo tako�e konstantno osipanje podr�ke re�imu, a posle ovog mitinga mo�da bi mogla da usledi prava erozija podr�ke vladaju�oj stranci", konstatuje Brankovi�.
EVO NAS: Brankovi� odmah pominje i slabe strane tog skupa � govori su, ka�e, bili dugi i dosadni, kriza vo�stva je lebdela u vazduhu, ljudi kao da su okretali ono Milo�evo: "Evo mene, eto vas..." u "Evo nas, ali �ta je sa vama?" Jedna mlada koleginica prime�uje kako opoziciono vo�stvo nije prenelo pristalicama uputstvo ni za kakvu konkretnu akciju sem: "Mi smo zajedno, evo, ovo smo mi, slavite nas!"
Vladimir Vuleti�, asistent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta, prime�uje pak da je nestrpljenje lo� saveznik u svakom poslu � promene su izvesne, potencijal u bira�kom telu postoji, opozicija je shvatila da mora da ide korak po korak, i ona je i pro�log petka na�inila taj mali prvi korak. Za ve�inu ljudi u Srbiji u ovom trenutku bitna je jedna stvar, a to je smena postoje�eg re�ima izborima. Istakli su takav zahtev i sada jo� malo �ekaju odgovor re�ima. Ako odgovora ne bude � ponovi�e ga. Vuleti� uo�ava da bi davanje nekih obe�anja za budu�nost sada moglo biti kontraproduktivno, budu�i da 16 razli�itih partija okupljenih zajedno ima razli�ite ideje �ta treba �initi "posle", i da bi rasprava o tome stvorila pukotine u opozicionim redovima.
�esto se ina�e manipuli�e tezom da narod ima onakvu vlast kakvu
zaslu�uje. Vuleti� ka�e da istra�ivanja i rezultati izbora u
poslednjih pet godina, me�utim, pokazuju da vladaju�a grupacija u
Srbiji, zapravo ima manju podr�ku nego �to je imaju biv�i komunisti u
bilo kojoj od biv�ih socijalisti�kih dr�ava. Sledi zaklju�ak da se u
toku godine mogu o�ekivati promene u Srbiji � ukoliko opet ne do�e do
bitnih raskola u opoziciji.
Vuleti� konstatuje da su od pro�le jeseni do sada partije na vlasti uspele donekle da se konsoliduju � nema vi�e onoga �to se jesenas moglo uo�iti, da ljudi sa srednjim nivoima hijerarhije "tra�e kontakte", tra�e na�ine da se na neki na�in prebace u grupu koja dobija. To, me�utim, sada vi�e nije va�no zato �to sva istra�ivanja pokazuju da vladaju�a koalicija nema vi�e od 20-25 odsto pristalica. Izbori koji bi do�li nesumnjivo bi doneli smenu vlasti.
Ruku na srce, govornici na toj manifestaciji i nisu bili tako lo�i kako neki ka�u. Psovki i pretnji politi�kim protivnicima nije bilo mnogo, sem kod nekih autsajdera (vidi tekst D. �.) Mnogi �e primetiti da u tim govorima "nema ni�ta novo". Nema, a i ne mo�e ni biti: "Ubijaju nas, prebijaju, hapse, proteruju, a �ivimo u bedi i poni�enju" (Vuk Dra�kovi�), "Re�im je od Srbije napravio ukletu zemlju..." (Vladan Bati�); "Vlast je od vojske, policije, televizije i fabrika napravila svoje pr�ije" (Dragoljub Mi�unovi�). �ta opozicija tra�i? Izbore na svim nivoima, po Dra�kovi�u, "manje va�nim lokalnim, va�nim republi�kim, i najva�nijim predsedni�kim..." �ta �emo �initi? "Dok oni ne odu mi �emo se sastajati i ovde i �irom Srbije..." (Dra�kovi�) ili, uz parafrazu �er�ilovog "We shall fight in the fields...", najava da �e se opozicija boriti po trgovima, pijacama i salama (Zoran �in�i�) and never surrender.
A kakva �e biti ta nova vlast? Vojislav Ko�tunica: "Na� �e mandat biti oro�en, a vlast ograni�ena � to je demokratija."
Ta publika zna napamet njihove gegove, zna njihove odnose, poznaje njihove mane, ali i dalje aplaudira njihovoj igri bez golova, kao �to se nekad aplaudiralo fudbalskim romanti�arima s Karaburme. Nije ni �udo �to su ljudi pokazivali da im je va�nije to �to su tu na trgu od onoga �to �e na tom trgu �uti. Ni studenti politi�kih nauka ne bi tri sata slu�ali stoje�i u gu�vi, pa makar im govorio sam Ciceron. Analiza sadr�aja bi pokazala izvesno uozbiljavanje retorike, manji oslonac na zov govorni�kog patosa, a ne�to vi�e oslonca na politi�ke klasike (knjige i politi�ki savetnici!). To ne zna�i da nije bilo interakcije izme�u govornika i publike (zastave, pirotehnika i skandiranja, pi�taljke i dopunjavanje govornika: "Da li znate bolje ljude od ovih? Da li znate?" "Znamo, za�to sad to pita�..."). Vladimir Vuleti�, asistent na katedri za op�tu sociologiju Filozofskog fakulteta, uo�ava da ote�avaju�u okolnost mo�e predstavljati to �to se vidi da u opoziciji nije do�lo do personalnih promena, ali da ta okolnost nije presudna.
�IRI SE: Ina�e, najefektniji plakat (nije ih bilo mnogo) pred ovogodi�nji miting izlepio je "Otpor". Ispod uve�ane pesnice pisalo je samo jedno, prili�no ta�no, za nekoga jezovito: "�iri se!"
Marija Babovi�, asistent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta, uo�ava da aprilski protest u centru Beograda potvr�uje pro�logodi�nja istra�iva�ka saznanja da se socijalna osnova protesta u Srbiji konstantno �iri. Ona ima u vidu podatke iz istra�ivanja tokom leta na protestima i tokom jeseni 1999. na op�toj gradskoj populaciji, kao i istra�ivanja protesta iz '96. i '97. Sociolo�ka analiza izdvaja tri relativno razdvojena, unutar sebe koherentna kontingenta, tri kategorije stanovni�tva koje su jasno podeljene odnosom prema promenama, kao i prema na�inima da se aktivno u�estvuje u tim promenama.
Pro�le godine populacija koja je u�estvovala u protestima bila je podeljena u dva dela � na u�esnike koje su istra�iva�i zatekli u protestima; na one koji �ele da se uklju�e u te proteste, a me�u njima je �ak 60 odsto ranije u protestima u�estvovalo.
Marija Babovi� ka�e da je istra�ivanje pokazalo da u jednom tipu protesta dominira srednji sloj, kome se kasnije priklju�uju studenti ili takozvani prelazni slojevi koje �ine tehni�ari, studenti itd... To je karakteristi�no za proteste u Beogradu, Pan�evu i Ni�u... U drugom karakteristi�nom slu�aju srednjem sloju se priklju�uju radnici u izrazito velikom broju i po tome su karakteristi�ni Zrenjanin, Valjevo i Leskovac...
Kad je re� o socijalnom jezgru otpora promenama, dakle o upori�tu aktuelnog re�ima, ono je homogenije nego pokret za promene � u svim gradovima dominiraju penzioneri, s tim �to od op�te slike odska�u Zrenjanin, u kome penzioneri �ine gotovo 70 odsto tog jezgra, i � beogradski radnici, koji se pokazuju kao jedno od zna�ajnih upori�ta re�ima (�etvrtina re�imske podr�ke u Beogradu). S druge strane, u Beogradu u protestima u�estvuje vi�e penzionera nego u drugim gradovima.
Gubitnici tranzicije me�u kojima re�im jo� nalazi podr�ku, penzioneri i radnici, �vrsto su integrisani u dr�avne i dru�tvene firme, jako malo njih je zaposleno u privatnom sektoru; �e��e su na prinudnim odmorima nego �to je to slu�aj sa u�esnicima u protestima, ali oni imaju daleko redovnija primanja iako tvrde da takvim primanjima ne mogu da pokriju svoje osnovne �ivotne tro�kove.
Socijalne grupe koje �ine upori�te re�ima ne poseduju gotovo nikakav akcioni potencijal � preko 70 odsto njih nije spremno da ide na mitinge i na proteste, a kamoli da podnese �rtve poput gubitka posla ili sukobljavanja s policijom. Preko 90 odsto njih nije spremno da podnese bilo kakvu �rtvu.
Mo�e se smatrati da na njihovoj strani stoje vojska i policija, me�utim, vlast te�ko mo�e da mobili�e gra�ane u odbranu opstanka re�ima. Mo�e se uo�iti da �ak i me�u pristalicama re�ima ima dosta onih koji su spremni da vrlo kriti�ki procenjuju politiku Slobodana Milo�evi�a, koji smatraju da je SPS odgovoran za krizu koja toliko dugo traje. Marija Babovi� na osnovu svega zaklju�uje da i u naj�vr��em upori�tu re�imu ima zna�ajnih pukotina...
Izme�u te dve grupe nalazi se najbrojniji deo populacije � ambivalentni dru�tveni akteri koji na interesnom nivou izra�avaju jasni interes za dru�tvene promene, ali nisu spremni da se uklju�e u proteste i mitinge. Ovaj kontingent �ine biv�i u�esnici protesta, sada�nji skeptici, razo�arani u prethodne proteste i biv�e pristalice re�ima i predsednika Milo�evi�a... U toj kategoriji ima dosta prelaznih slojeva, slu�benika, tehni�ara, manuelnih radnika � oni su po orijentaciji bli�i pokretu za promene, a po akcionom potencijalu oni su, kako zaklju�uje Marija Babovi�, bli�i socijalnom jezgru upori�ta re�ima.
KOHEZIJA OSTATKA: Srbobran
Brankovi� misli da �e se nastaviti kampanja re�imskih medija protiv
mitinga, ali ne o�ekuje da �e ta kampanja dati o�ekivane efekte. Veliki
deo populacije postao je imun na ta mnogo puta vi�ena propagandna
sredstva i na ni�im dokazane diskvalifikacije. To ne�e mo�i da oslabi
opoziciono raspolo�enje niti �e mo�i da oja�a provladino raspolo�enje
� samo �e dr�ati deo bira�kog tela koji ina�e glasa za vladaju�u
stranku u nekoj koheziji.
Da li u toj zamr�enoj situaciji mogu da profitiraju recimo srpski radikali? Brankovi� im ne predvi�a ru�i�astu perspektivu. "Protivre�na pozicija nazovimo ih srpskih radikala paralelu s Vajmarskom republikom �ini nemogu�om. Ako je neko nezadovoljan, nezadovoljan je na�inom na koji se vlada, a to je vlast (i) srpskih radikala. Osipa se podr�ka vladaju�oj stranci �ta god ta stranka zna�ila i kakvo god odelo obukla." Brankovi�, me�utim, ka�e da "ne zna�i da nisu nemogu�e dvorske promene" koje bi, provocirane nekim nekontrolisanim doga�ajima, mogle da izbace neke radikalne ljude, ali perspektive radikalne politike su lo�e.
Vuleti� prime�uje da je to borba za dvadesetak odsto ljudi koji bi se eventualno pojavili na bira�kim mestima, no �ak i sa tim dodatnim brojem vladaju�a grupacija na izborima jednostavno u ovom trenutku, a ni za nekoliko meseci, nema �anse.
Marija Babovi� uo�ava da se deo gra�anstva koji je spreman da se izbori za promene ne�e lako pomiriti s eventualnom prinudom radi spre�avanja izbora. Re�im ne mo�e da preorijenti�e te gra�ane i mora da vodi ra�una o tome da se ni RTS-om a ni represijom taj deo populacije ne�e smiriti.
Pitanje je samo kakav �e biti na�in i intenzitet te konfrontacije.
Brankovi� smatra da �e vlast najverovatnije posle 14. aprila imati puno razloga da se zamisli �ta dalje da �ini. Po njegovoj proceni, prvi znak da je vlast respektovala va�nu �injenicu da opozicija ipak postoji jeste to �to se nije usudila da reaguje silom. On o�ekuje da bi, mo�da, trezveni ljudi u vrhu re�ima sada mogli da razmisle o promeni strategije po�to su sada dobili jasan dokaz da strategija nasilja i zastra�ivanja daje obrnute efekte. "I pre ovog mitinga one diskvalifikacione sintagme o izdajnicima i pla�enicima NATO-a nisu zvu�ale suvi�e ubedljivo, ali posle ovakve podr�ke opoziciji dalje insistiranje na tome mo�e zvu�ati samo budalasto", konstatuje Brankovi�. On smatra da bi razumni ljudi u vrhu vlasti mogli da po�nu da razmi�ljaju o kompromisu, ako ne zbog dobrobiti nacije ono zbog vlastite dobrobiti, po�to se �ini da promena postaje izvesnija, a ni za koga ne bi bilo dobro, a pogotovu za one u vrhu vlasti ne bi bilo dobro, da se ona izvodi nasilno. Nije isklju�eno da �e re�im poku�ati tajno da pregovara s delovima opozicije, ili da ponudi izborne uslove koji bi deo ili �itavu opoziciju naveo na bojkot pa da nekim izborima bez opozicije isposluju kakvu-takvu legitimaciju. Me�utim s obzirom na raspolo�enje javnosti, to nema perspektivu.
"Zrelost jednog dru�tva, njegove inteligencije, politi�ke, ekonomske, vojne (za�to ne) elite i njegovih gra�ana ogleda se u sposobnosti da iz ovakvih istorijskih kriza iza�u sa �to manje o�iljaka i bespotrebnog rasipanja energije", ka�e Brankovi�.
Odgovornost opozicije za miran rasplet sada je samo u tome da demonstrira razboritu odlu�nost, da pove�a cenu i da ne zaustavi akciju koja je posle svih odlaganja i premi�ljanja obe�avaju�e po�ela. Na putu je da se uobli�i pobedni�ka ideja, organizacija, masa i pokret. Ako je po�etak ovakav, kraj bi morao da bude pobedni�ki.
Milan Milo�evi�
