Dno �ivota
Ima li Zoran �in�i� ujaka?
Ima jedan roman (i
film) u kojem glavni junak politi�ki � a i �ire � nagrabusi zbog
svog strica, narodnog neprijatelja; pri�a se, ina�e, de�ava negde
davnih posleratnih godina, u dinarskoj zabiti. U me�uvremenu, stri�evi
su avanzovali toliko da je jedan (stanoviti Crn�evi�, iz Rume) nekoliko
godina obna�ao du�nost strica cele
nacije, ali su se sinovci posle pokazali prili�no nezahvalnim, pa se
i strikan ne�to umudrio i u�utao, na op�tu dobrobit. Sa ujacima, li�nim
i sveop�tim, do sada nije bilo ovako dramati�nih doga�aja, koliko me
pam�enje slu�i (ima jedino kod Milisava Savi�a onaj ujak
na�e varo�i). No, po�to je degeneracija
vladaju�eg diskursa u poslednje vreme prili�no ubrzana, i oni su do�li
na red: tako je gra�anin Dragan Tomi�, direktor Jugopetrola i predsednik
Skup�tine Republike Srbije, ovih dana izvoleo uvesti i ovaj va�an
segment �ovekove rodbine u burni politi�ki �ivot: govore�i u �apcu o
��ljamu koji se pojavio na politi�kom nebu Srbije� Tomi� je biranim
re�ima izrazio svoje mi�ljenje (i) o gra�aninu Zoranu �in�i�u,
profesoru filozofije i predsedniku Demokratske stranke; nakon navo�enja
svih njegovih grehova, Tomi� ovako poentira svoj portret: �Neverovatno
za Srbina, ali on �ovek i nije Srbin. Njegov otac jeste Srbin, majka je
Hrvatica. I to ne bi imalo veze da nije odgajan od usta�kog oficira,
ujaka, brata njegove majke i zadojen najcrnjom mr�njom prema srpskom
narodu i Jugoslaviji� (izvorna gramatika o�uvana; citat Tanjugove
vesti iz Politike od 16. 4.
2000).
U nare�enom Tomi�evom istupu bilo je i ve� uveliko istro�enih op�tih mesta iz obaveznog difamatorskog repertoara, poput tvrdnje da je gra�anin �in�i� �nema�ki agent� (tipi�no za jednog profesora filozofije � potpao �ovek pod pogubni uticaj lektire!), ali kreativno bavljenje njegovom majkom i napose ujakom li�ni je Tomi�ev doprinos misaono-jezi�koj dekadenciji Establi�menta, ve� sada ozbiljan konkurent za ono �to se u Hrvatskoj � dakle postojbini �in�i�evog virtuelnog ujaka � naziva Shit of the year. Mada ne treba sumnjati da �e proizvodnja i stavljanje u promet ove materije do kraja godine jo� eskalirati, po�to Klika ima ogromne proizvodne kapacitete.
Izbruhom Tomi�eve kreativne energije valja se ozbiljnije pozabaviti: on, naime, najavljuje da se polako primi�emo dnu �ivota � da se poslu�im terminom nedu�nog Tome Zdravkovi�a � trenutku kada �e se Klika do kraja razgolititi u banalnosti svog jezika, mi�ljenja i delanja (�to �e re�i da osetljivijim duhovima uskoro ni gas-maske ne�e pomo�i). U Tomi�evom se solilokviju, naime, reprezentativno zrcali odavno iskazana te�nja vladaju�eg diskursa za padom na dno, za tvrdim prizemljenjem u centar Ni�tavila, kao prirodnog stani�ta ��kole mi�ljenja� koja du�e od decenije hara Srbijom poput virusa variole vere. Zato ovaj monolog odozdo nikako nije samo jo� jedna rutinska lekcija iz nadripoliti�kog ba�ibozlu�enja � �to ne zna�i da ne�e vrlo uskoro rutinskom postati, u skladu s Zakonom o progresivnom propadanju smisla � nego novi, va�an stepen u vi�egodi�njem degradiranju jezika. A ubice jezika i smisla su � toliko znamo iz istorije! � ujedno i uni�titelji svega drugog, jer im posle njihovog �terminiranja� vi�e ne stoje na putu nikakvi pojmovi o Dobru i Zlu. I zato se Tomi�eve re�i ne mogu ignorisati: one su va�an Znak, ovla��ena Objava koja kazuje ne�to vi�e od revolucionarne nau�ne istine da Opredme�eno Ni�ta ipak mo�e da postoji u trodimenzionalnom svetu, i da mo�e �ak i da �proizvodi� verbalni iskaz; ova objava nas uvodi u ko�marni svet iz kojega ne�emo izroniti � naprotiv, pada�emo sve dublje � sve dok se Srbija definitivno ne iskobelja iz �itke (ponekad i antropomorfne!) mase u koju se onomad uvaljala kao krme u korito. A dan oslobo�enja prepozna�ete po tome �to �e ova vrsta mirisnog diskursa biti zauvek duboko pokopana i polivena nega�enim kre�om, a gra�ani �e slobodno odbaciti svoje gas-maske.
Banalno je �ak i spominjati u ovom kontekstu re�i kao �to je, recimo, rasizam; Tomi�ev istup (iako u potpunosti obuhvata odgovaraju�i vokabular) ne udovoljava �ak ni tako bednim standardima. Umesto toga, govornik nam nudi retori�ko vrdanje i say-no-more namigivanje: 1. �informacija�: �in�i�eva majka je Hrvatica, ergo �in�i� nije Srbin, ergo nije podoban da vodi i zastupa Srbiju; 2. retori�ki uzmak: ali, �to nije va�no� (mada ipak �elim da se zna!); rasizam ne sme da bude transparentan, jer bi to smanjilo uverljivost govornikove pouke � zato �emo ga tutnuti u be�arski namignuti podtekst; 3. paraideolo�ka poenta: za one kojima �Hrvat� nije dovoljna optu�ba � jer to si (ili nisi) po ro�enju � u igru se kao negativan ozna�iteljski lik uvodi �usta�a�; a tu smo ve� na terenu �politike�. Odatle, prirodno, sledi zaklju�ak da je gra�anin Zoran �in�i� unapred hendikepiran � to jest nepodoban � za bavljenje politikom (bar u Srbiji), jerbo ga postojanje i pretpostavljeni uticaj njegovog Zlog Ujaka nu�no �ine �patriotski defektnim�, predisponiranim za �nesrpsko� iliti �antisrpsko� delovanje.
Ali, da li je sve to ta�no?! I sam poku�aj �zdravorazumskog� odgovaranja na ovo (la�no) pitanje predstavlja zamku. Slediti Tomi�ev trag zna�i pokorno ispunjavati doma�i zadatak koji vam je on zadao: da li je �in�i�eva majka Hrvatica? Da li je �in�i�ev ujak (bio) usta�a? Prosto, �strejta�ko� demantovanje Tomi�evih tvrdnji � kako je uradio Savez za promene u svom saop�tenju � zna�ilo bi kolaboraciju s jednim jezikom kojem nema mesta u demokratskoj komunikaciji, davanje javnog legitimiteta leksici koja se najkomotnije ose�ala u famoznim minhenskim pivnicama tridesetih. Samim tim �to se ne delegitimizuje njegova fa�isti�ka/rasisti�ka priroda, nego se samo �opovrgava� jedna tvrdnja, tom jeziku se omogu�ava dalje pre�ivljavanje. Dakle, umesto dekonstrukcije i demistifikacije, igra se po njegovim pravilima: ponavlja se uzrujano da je �protivni�ki igra� na�inio �faul� � izrekao materijalnu neistinu � umesto da se sama utakmica �kao takva� proglasi neregularnom, zbog diskriminatorskih pravila igre.
Bilo bi, dakako, s moralnog stanovi�ta nepravedno a sa spoznajnog neutemeljeno optu�iti Dragana Tomi�a da je u javni prostor, s pozicije vlasti, uneo elemente nekog novog � a nepo�eljnog � diskursa; naprotiv, Tomi�ev ispad je samo �kvalitetan� prilog logici eskalacije �govora mr�nje�, strukturalno ni najmanje razli�it od onoga �to je dominantni jezik Milo�evi�eve Srbije. Etnocentrizam je, zajedno s drugim elementima autoritarnog kolektivizma, jedan od najva�nijih stubova poretka, te je i rasisti�ka difamacija odavno stekla oktroisani legitimitet zasnovan na dru�tvenoj mo�i onih koji je koriste kao sredstvo u borbi za konrolu nad sredstvima prinude i odr�avanja politi�ke/finansijske/medijske mo�i. Ute�no je samo to da zavidna grotesknost nove serije verbalnih (g)lupinga kojima se stigmatizuju protivnici re�ima ukazuje na poodmaklu degeneraciju i rastakanje ideolo�kog Centra: a kada Jezik Re�ima neslavno skon�a u besmislu svoje �pregrejanosti�, to je pouzdan znak da je i sam Poredak doveden u agoni�no stanje, bez mogu�nosti reanimacije. Sve ostalo je samo eutanazija.
Teofil Pan�i�
