Politički govor
Kako je Nenad prevrnuo čanak!
Govornik u ulozi tužioca, sudije i dželata... tako mlad a već akumulirao funkcije
Reakcija vlasti na
prošlonedeljni miting stranaka opozicije u Srbiji svela bi se na već
ritualno laganje o broju prisutnih građana da se Nenad Čanak nije
zaleteo i rukom pokazao na banderu na koju ćemo da obesimo Slobodana Miloševića.
Opozicioni radikalizam je kontraproduktivan sa stanovišta cilja koji
opozicione stranke, valjda, hoće da ostvare, pa hoće, valjda i Nenad Čanak
sa njima.
Ako Čanak tako misli i govori to što misli, zaslužio je da ga ostali partneri iz udružene opozicije isključe iz sopstvene udruge, jer je od takvog političkog stava i govora šteta ogromna, a koristi nema.
Zapaljivo pozivanje onih koji ne misle kao Milošević i ne odobravaju ono što radi Milošević da uzmu “pravdu” u svoje ruke liči mi na neko narodno sudovanje, a iz istorije je poznato da se nije odbranio onaj kom je narod na ulicama sudio, pa makar bio i nevin kao jagnje.
Da se razumemo, ne mislim ja da je Milošević nevin, ali još manje mislim da Nenadu Čanku pripada uloga tužioca, sudije i dželata. Onako mlad, a već akumulirao funkcije. Pretpostavimo i obrnut slučaj: da Milošević pozove svoje pristalice da vešaju Čanka. Tad bi do neba vrisnuli svi pozvani i nepozvani da zaštite nedužnog Čanka, koji je u ovom trenutku jednako kriv koliko i Milošević, dakle nevin je dok se u nekom regularnom postupku ne dokaže suprotno.
Prosto, može se reći da je Čanak s govornice na Trgu republike poradio za Miloševića. Čanak samo produbljuje dva rova u Srbiji i pomaže tako Miloševiću da učvrsti svoj. On podjaruje već razjarene, ubeđuje već ubeđene, neodlučnima otežava donošenje odluke, učvršćuje apstinentsku letargiju, te plaši one koji su jednom glasali za Miloševića pa sada razmišljaju da glasaju za nekog drugog.
Biće, dakle, da je Čanak nešto pobrkao; jer kad se govori o “izlaznoj strategiji” koja bi omogućila regularnu primopredaju vlasti, ukoliko bi Milošević izgubio na izborima, ne misli se toliko o tome da se na nekoj "svetoj Jeleni" Miloševiću obezbedi azil (a kamoli o vešanju ispred “Jugoeksporta”), već se misli na jasnu poruku pokolebanim Miloševićevim glasačima da neće biti odmazde zato što su ga nekad voleli.
Upirući prstom na banderu Čanak sugeriše takvima da će završiti kraj plota, pa će onaj ko je glasao jednom za Miloševića glasati opet u strahu da ga Čanak ne uprska rinflajšom. Kad politički temperament nadvlada političku mudrost, politika postaje opasna stvar. Uostalom, Čanak je zakleti autonomaš pa, ako mu je do radikalizma, nek se vežba i neka ga praktikuje po Novom Sadu i nek zaobiđe Beograd. Nas između 30.000 i 500.000 prisutnih na beogradskom Trgu republike nismo došli tamo da prebrojavamo bandere.
Dragoljub Žarković
