Vreme broj 485, 22. april 2000.

Kako su nam deca?

Duvan umesto u�ine

Gotovo deset odsto ispitanika, pogotovu onih najmla�ih, ne zna zanimanje svojih roditelja. Deca u proseku za d�eparac dobijaju 50 dinara nedeljno, polovina ih ima sopstvenu spava�u sobu

Poput socijalnih kontroverzi s kojima i u kojima �ive, beogradski �kolarci, uzrasta jedanaest, trinaest i petnaest godina, po sopstvenom kazivanju ose�aju se veoma zdravim, iako od rane mladosti konzumiraju duvan "najvi�e na svetu". U pore�enju sa svojim vr�njacima iz 24 zemlje sveta, jednom nedeljno piju i alkohol, �e��e i vi�e od dece u Estoniji, Kanadi, Ma�arskoj i Poljskoj na primer. �e��e od ostalih peru zube i preska�u u�inu. Manje se dru�e nego deca u svetu, uprkos �injenici da lak�e sklapaju prijateljstva. Uz televiziju gluvare podjednako, po nekoliko sati dnevno.

Zahvaljuju�i beogradskoj kancelariji Unicef-a, u blokiranoj i izolovanoj zemlji vi�e od pet hiljada beogradskih osnovaca i srednjo�kolaca (ta�nije njih 5616) bilo je pro�le godine u prilici da se bar po istra�iva�kom protokolu Svetske zdravstvene organizacije poredi po zdravstvenom pona�anju i stilu �ivota sa vr�njacima iz 24 zemlje sveta.

Posle analize podataka, istra�iva�kog tima Instituta za socijalnu medicinu, statistiku i istra�ivanja Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, rukovodilac prof. dr Viktorija Cuci� upozorava da su u na�oj sredini i te kako potrebne zdravstveno-vaspitne intervencije kojima bi se uticalo na pobolj�anje zdravstvenog pona�anja mladih i na psihosocijalne oblasti �ivota u�enika.

Socijalni milje ispitanika (1759 dece iz petog razreda, 1856 dece iz sedmog razreda i 2001 dete iz prvog razreda srednje �kole), obuhva�enih istra�ivanjem "Zdravstveno pona�anje �kolske dece", jeste beogradska sredina, u najve�em broju slu�beni�ke porodice.

Ve� na samom startu karakteristi�an podatak: gotovo deset odsto ispitanika, pogotovu onih najmla�ih, ne zna zanimanje svojih roditelja. U ispitivanoj populaciji, 17 odsto o�eva je nezaposleno ili je trenutno bez posla. Deca u proseku za d�eparac dobijaju 50 dinara nedeljno, polovina ih ima sopstvenu spava�u sobu. Ipak, imovinsko stanje svojih porodica dve tre�ine ispitanika ocenjuje kao prose�no, dok 18 odsto njih smatra da �ivi u bogatim ili veoma bogatim porodicama. Dobru ocenu porodi�nog statusa, u siroma�noj zemlji poput na�e, istra�iva�i pripisuju tradicionalnom pona�anju ovda�njih roditelja da, i pored finansijskih te�ko�a, za decu izdvajaju maksimum.

DOSADNA �KOLA: Poput porodi�nog standarda, mladi u globalu pozitivno ocenjuju i �kolu. Potpuno druga�iju sliku daju, me�utim, njihovi odgovori na konkretna pitanja, a kriti�nost i nezadovoljstvo �kolom ispoljavaju posebno u�enici prvog razreda srednje �kole: od 2001 u�enika, �etvrtini njih �kola nije prijatna, tek polovina ose�a pripadnost �koli, dok gotovo 30 odsto ispitanih o tome nema stav.

Slika se ponavlja i kad su u pitanju nastavnici: oko 80 odsto jedanaestogodi�njaka smatra da se nastavnici prema njima pona�aju korektno i da mogu ra�unati na njihovu dodatnu pomo�. Isti stav o korektnosti nastavnika i njihovoj spremnosti da im dodatno pomognu deli tek polovina u�enika prvih razreda srednjih �kola. Po mi�ljenju dece, nastavnici uglavnom nisu zainteresovani za njihovu li�nost. Tako manje od polovine u�enika petog razreda osnovne �kole pozitivno odgovara na ovo pitanje. Taj procenat se smanjuje na 18 odsto kad su u pitanju najstariji ispitanici. Vi�e od 54 odsto ispitanika �kolu smatra ponekad ili �esto dosadnom. Nije zanemarljivo ni njihovo be�anje iz �kole, kao ni ocena da tek 51, 5 odsto u�enika �kolu vidi kao sigurno mesto za boravak.

Izvesnu dozu nezadovoljstva deca izra�avaju i prema presiji roditelja i nastavnika u pogledu �kolskog uspeha. Vi�e od 32 odsto njih smatra da roditelji previ�e o�ekuju. Njihovo mi�ljenje, me�utim, ne deli 44,8 odsto ispitanika.

SVAKI PETI PU�A�: U zemlji u kojoj se duvan i alkohol valjaju ulicama, u kojoj trenutno postaju bezna�ajni i bezna�e, i siroma�tvo, i poni�enja, i vi�egodi�nje sivilo svakodnevnog �ivljenja, generacije onih koji dolaze samo idu utabanim stazama. Svaki peti u�enik pu�i.

Istra�iva�i upozoravaju da smo po broju mladih pu�a�a (vidi tabelu) na ubedljivom prvom mestu me�u zemljama koje su po istoj metodologiji sprovele istra�ivanja. Me�u u�enicima koji su stekli svakodnevnu naviku pu�enja 3,4 odsto su devoj�ice i 1,5 odsto de�aci u petom razredu osnovne �kole � uzrast jedanaest godina. U prvom razredu srednje �kole procenat duvanskih zavisnika drasti�no se pove�ava: 27,6 devoj�ica i 26,5 odsto de�aka. Potencijalnih ovisnika o cigaretama znatno je vi�e. Tako je 8,4 odsto devoj�ica u petom razredu osnovne �kole bar jednom probalo da pu�i. U duvanskoj "probi" oku�alo se i 40,5 odsto devoj�ica u prvom razredu srednje �kole.

Iako ne dr�imo, bar po istra�ivanjima, prvo mesto i u konzumiranju alkohola, mladi beogradski nara�taji imaju sve uslove, s obzirom na blagonaklonost sredine prema alkoholizmu, i tradicionalnu porodi�nu podr�ku nasledniku koji lizu�e rakijicu u stilu "bi�e od tebe �ovek", tu su svi preduslovi da za koju godinu na svetskoj rang-listi popravimo rezultat. Kako sada stvari stoje, vi�e od 50 odsto de�aka u ispitivanoj populaciji probalo je alkohol, a ve� sada na�a deca najmanje jednom nedeljno piju vi�e nego njihovi vr�njaci u Estoniji, Poljskoj, Kanadi ili Ma�arskoj. Bar jednom u �ivotu se opilo 37 odsto anketiranih u�enika, i to po sistemu "�a�a za �a�om". Prema sopstvenim iskazima, 1,4 odsto u�enika prvog razreda srednje �kole pije svaki dan. U petom osnovne taj broj je upola manji.

Najomiljenija pi�a su, bez obzira na godine, pivo i vino, s tim �to je pivo omiljenije u ni�im razredima, a stariji se �e��e odlu�uju za vino i liker. �estoka pi�a, da li zbog cene ili ja�ine, nisu ba� na ceni. Istra�iva�i upozoravaju da pu�enje i pijenje od rane mladosti mogu imati pogubne posledice po budu�nost dana�njih beogradskih �kolaraca.

Na sre�u, bar u ispitivanoj populaciji, droga nam jo� nije postala ve�inski manir pona�anja, ili je to ne�to �to su deca spremna i da pre�ute u svojim odgovorima. Organizatori istra�ivanja, upozoravaju da se, kada je droga u pitanju, u individualnim razgovorima s mladima problem konzumiranja narkotika daleko vi�e nagla�ava, naro�ito u Beogradu, kao pojava koja obuhvata sve ve�i broj u�enika. "Rezultati ove studije, koja problem upotrebe droga prikazuje daleko manjim, diskutabilni su i otvaraju pitanje pristrasnosti i stepena iskrenosti u�enika pri odgovaranju."

Uz sva ogra�ivanja kada je u pitanju validnost broja ovisnika, psihoaktivne supstance su prisutne me�u beogradskom �kolskom omladinom: od ukupnog broja ispitivanih, iskustvo sa drogom je imalo 289 u�enika ili �est odsto. U osnovnoj �koli iskustvo sa marihuanom, na primer, imalo je 0,75 odsto ispitane dece, a u prvom razredu srednje �kole �ak 7,2 odsto. Posle marihuane, na rang listi je lepak ili kombinacija droge (alkohol i tablete). Najre�e se koristi kokain.

RASTI I GLADUJ: Po oceni istra�iva�a, koji se opet pozivaju na svetska istra�ivanja, navike u ishrani izuzetno su va�an segment zdravstvenog pona�anja dece u �kolskom uzrastu. Oni uslovljavaju fizi�ki i mentalni razvoj, uspehe u radnim aktivnostima i u�enju.

Kako ovde stvari stoje, kod nas se tipuje na ru�ak kao glavni obrok. Prema istra�ivanju, ru�ak svakodnevno imaju gotovo svi u�enici. Redovno uno�enje bar �etiri obroka dnevno u beogradskoj varijanti opada sa uzrastom. Oko 86 odsto petnaestogodi�njaka upra�njava doru�ak, a u�inu tek 48 odsto njih. Stru�njaci iz Instituta za socijalnu medicinu manir preskakanja obroka ocenjuju kao zabrinjavaju�i, s obzirom na to da tzv. "kratkotrajna glad" uti�e na koncentraciju i slabije rezultate u savladavanju �kolskog gradiva. U ukupnom broju dece obuhva�ene ovim istra�ivanjem svaki drugi u�enik ne u�ina redovno.

Posebna pri�a je kvalitet ishrane. Tek ne�to vi�e od 50 odsto koristi u ishrani namirnice koje se smatraju neophodnim i zdravim: mleko, ra�ani hleb, kuvano povr�e, sve�e povr�e i vo�e. Kako stasavaju, ovaj procenat blago opada u korist slatki�a, torti, grickalica. Deca su se pro�le godine u manjem broju odlu�ivala za hamburgere. S obzirom na stanje stvari, masovno podsme�ljivo ukazivanje prstom na "one koji jedu tamo neke biljke, semenke i zrnevlje", ne bi se reklo da su hamburgeri potisnuti sve��u o zdravoj hrani. Bi�e da je siroma�tvo u pitanju, i da se sa 50 dinara nedeljnog d�eparca glad mo�e utoliti samo nekom jevtinom grickalicom, fal� �okoladicom, ili kiflom.

Prema sopstvenoj proceni, vi�e od 70 odsto u�enika petog razreda smatra sebe veoma zdravim. U prvom razredu srednje �kole isto mi�ljenje o sopstvenom zdravlju iskazuje ne�to vi�e od 50 odsto u�enika. Me�u fizi�kim i psihi�kim tegobama dominiraju glavobolja i nervoza, lo�e raspolo�enje. Tako se svaki dan ili bar jedanput nedeljno sa glavoboljom suo�ava 14,6 odsto ispitanika. Samo je jedna tre�ina petnaestogodi�njaka retko neraspolo�ena. Ostali negativno raspolo�enje ili razdra�ljivost ose�aju svakodnevno ili nedeljno, posebno devoj�ice.

KO JE SRE�AN: Nervoza je tegoba sa kojom se susre�u vi�e ili manje, svi beogradski �kolarci, bez obzira na godine. Petina jedanaestogodi�njaka, nervozu ose�a vi�e puta nedeljno, dok je procenat �esto nervoznih kod petnaestogodi�njaka znatno vi�i (31,4 odsto). Beogradska deca u proseku dobro spavaju. Sa nesanicom mese�no kuburi 7,7 odsto de�aka petog razreda i 7,5 odsto devoj�ica istog uzrasta. Me�u srednjo�kolcima problem nesanice svakog meseca ima 13,2 odsto de�aka i 10,3 odsto devoj�ica. Ne�to nezdravo sa �im se tako�e suo�avaju jeste i vrtoglavica od koje pati �e��e od jedanput nedeljno 6 odsto de�aka (petnaestogodi�njaka) i �ak 10, 9 odsto devoj�ica istog uzrasta. U za ovda�nje uslove neobi�no dobrom i iscrpnom zdravstvenom upitniku � pored registrovanja ose�anja umora pre polaska u �kolu, koji mo�e biti posledica nekog psihi�kog ili fizi�kog poreme�aja, a procenat u�enika koji ose�a zamor nije zanemarljiv � istra�ivanje o zdravstvenom pona�anju �kolske dece bavi se i ispitivanjem medikamenata koje deca koriste u saniranju fizi�kih i psihi�kih tegoba. Tako je u poslednjih mesec dana istra�ivanja lekove protiv glavobolje jednom ili vi�e puta koristila skoro �etvrtina ispitanika. Lekove protiv nesanice vi�e su koristili jedanaestogodi�njaci nego srednjo�kolci. Sa nervozom se uglavnom bore bez lekova, mada ih je jednom ili vi�e puta u posmatranom periodu koristilo 8,1 odsto dece. U pore�enju sa �kolarcima iz sveta, na�i �aci se manje �ale na razne tegobe, ali za lekovima pose�u �e��e od ostalih.

Razlika me�u ispitanicima po uzrastu najvidljivija je kada je re� o zadovoljstvu sada�njim �ivotom. U�enici petog razreda, posebno de�aci, puni su optimizma i 60 odsto njih izjavljuje da su "veoma sre�ni". Sre�a opada sa uzrastom: veoma sre�nim se ose�a 29,1 odsto de�aka od petnaest godina i tek 19,7 odsto devoj�ica. Sa uzrastom, kako pokazuje istra�ivanje, rastu i ose�anja usamljenosti, bespomo�nosti i poti�tenosti. Opadaju samopouzdanje i zadovoljstvo �ivotom.

Po lako�i sklapanja prijateljstava na�i u�enici dosti�u sam vrh me�u zemljama sa kojima se poredimo. Uprkos tome, istra�ivanje pokazuje da se mnogo manje dru�e nego njihovi vr�njaci u evropskim zemljama. U pore�enju sa nekim ranijim istra�ivanjima i godinama, ve�ernje dru�enje petnaestogodi�njaka je pro�le godine bilo re�e: ve�eri van ku�e sa dru�tvom provodila je jedva jedna �etvrtina ispitanih u�enika. Mogu�i razlog istra�iva�i vide u po�etku �kolske godine, prilago�avanju novoj sredini i tra�enju novih prijatelja.

Ma kako roditeljima izgledali neukrotivi, te�ki i samovoljni, anketirani �kolarci imaju, po sopstvenom kazivanju, dosta dobre odnose sa roditeljima, posebno dobru komunikaciju sa majkom. Me�u petnaestogodi�njacima u Evropi, o �emu svedo�e uporedni pokazatelji, samo Finci lak�e od na�e dece razgovaraju sa svojim majkama. I to je ne�to. Ako ve� nemamo kompjutere, a studija pokazuje da u na�oj populaciji �kolske dece jo� uvek veliki broj ne koristi kompjuter, imamo mame sa kojima ulazimo u novi vek. S obzirom na nervozu i stresno �ivljenje puno neizvesnosti, ta stvar sa majkama nije za potcenjivanje.

Dr Dragoslav Popovi�: Beogradska kancelarija UNICEF-a

Svuda lo�i primeri

"Dana�nji adolescenti su budu�nost ove zemlje, oni su budu�i roditelji i uop�te nije bezna�ajno kako �ive, kako razmi�ljaju, kako vide sebe, svoje porodice, �kolu i sa kojim problemima se suo�avaju. Time se bavi i na�e istra�ivanje. To su generacije koje su najvi�e pogo�ene krizom i u zemljama Isto�ne i Centralne Evrope, zavr�enom ili nezavr�enom tranzicijom. U na�oj sredini, njihovo ro�enje i odrastanje povezano je sa sankcijama, ratovima, bombardovanjem, bedom, izolacijom i izbegli�tvom. U svakom slu�aju, te�ki uslovi za odrastanje. I pomo� je potrebna", ka�e u razgovoru za "Vreme" dr Dragoslav Popovi�, prvi �ovek beogradske kancelarije UNICEF-a, koja je u pro�loj godini progla�ena za kancelariju godine.

Na ovim prostorima UNICEF je konstantno prisutan od izbijanja ratova u biv�oj Jugoslaviji. Prvu pomo� deci Jugoslavije u ode�i, obu�i, sredstvima za higijenu, hrani, pru�io je daleke 1947. godine.

"U neka sre�nija vremena, na� program sa ovda�njim dr�avnim institucijama, iznosio je 2,5 miliona ameri�kih dolara. U pro�loj godini na�a ulaganja na ovim prostorima bila su 13 miliona dolara, a za 2000. godinu donatorska cifra se popela na 15 miliona dolara."

Delujete u sredini koja je "zaratila" sa celim svetom i u kojoj se na stranu pomo� ne gleda uvek blagonaklono. Ipak ste dosta prisutni?

"Problema naravno ima, kao i razli�itih pogleda na odre�ene probleme. Rad nismo prekidali ni u vreme NATO intervencije, iako je saradnja bila ote�ana. Koordinacija koju imamo sa dr�avom je prebacivana sa jedne institucije na drugu. Postojali su problemi i oko uvoza, distribucije i registracije lekova, humanitarne pomo�i. Nije bilo dovoljno jasno postavljena granica izme�u humanitarnih organizacija i onih koji funkcioni�u na ozboljniji na�in, preko programa. Sa�inili smo, na primer, sa Institutom za majku i dete jedan hitan program pomo�i. Lekovi su stigli i �ekali su jako dugo u centralnom distributivnom dr�avnom sistemu, ali su ipak na kraju stigli do �eljenog korisnika. Bilo je dosta natezanja, ali je uspelo.

Ove zime smo imali vredan program pomo�i porodili�tima u distribuciji goriva za grejanje, posteljine, madraca, lekova i drugog materijala. U dobavljanju energenata pomogli smo svim porodili�tima koja nisu bila priklju�ena na neki sistem grejanja, koja su uklju�ena u ove na�e programe i koja su prihvatila na�e programe transformacija u organizaciji i le�enju. Kupovali smo naftu, generatore i popravili sisteme za centralno grejanje. Pomogli smo ovim projektom veliki broj de�jih institucija, domova i ukupno 32 porodili�ta.

Na�e medicinske programe uvrstili su u svoj sistem rada i univerzitetska ginekolo�ko-aku�erska klinika u Narodnog fronta, Gradska bolnica, Univerzitetska klinika u Novom Sadu i Ni�u. Ne poma�emo samo one koji iz nekih nebuloznih razloga ne prihvataju na�e programe, ali takvih je sve manje.

Radi se o konkretnoj pomo�i. Evo, na primer, kanadska vlada je odobrila milion dolara za program obuke patrona�nih sestara koji je za ovo podru�je jako bitan, s obzirom na situaciju u bolnicama i zdravstvu uop�te."

U pomenutom istra�ivanju, adolescenti su u ve�em broju nego �to bi se o�ekivalo izrazili zadovoljstvo i sre�u sada�njim �ivotom. Kako vi to tuma�ite?

"Deca su tu iznela svoja mi�ljenja, vi�enja i potrebe. Odgovarali su na pitanja o porodici, �koli, okru�enju, svojim porocima kao �to su droga, alkohol ili pu�enje. Sre�a koju pominjete mo�e se tuma�iti i olak�anjem koje je nastalo posle bombardovanja i stra�nih stresova. Istra�ivanje je okon�ano u septembru �kolske 1999/2000. Zapo�eli smo ga u prole�e 1999. A onda, zbog bombardovanja i suspendovanja drugog polugo�a �kolske godine, zavr�ili tek u jesen. Kada se pogledaju odgovori na konkretnija pitanja njihovo zadovoljstvo �ivotom i iskazani stavovi su u velikoj koliziji sa iskazanom op�tom sre�om. Smatramo da je u tom uzrastu potrebna pomo�.

I dok je situaciju sa drogom, koja jeste veliki problem, bilo te�ko utvrditi u ovom momentu, problem pu�enja je izbio u prvi plan. Ali tim problemom se u ovoj zemlji niko ne bavi ozbiljno. Ono je ovde deo ekonomije (po sistemu: ako unuk pu�i, deda �e dobiti penziju), cigarete se valjaju ulicama i od njih mnogo ljudi �ivi. Deca �ive s tim, a lo�e primere mogu videti svuda: od ulice do porodice i �kole.

Istra�ivanjem je bilo obuhva�eno i sedam odsto populacije dece izbeglica ili raseljenih lica sa Kosova. O njihovim problemima se malo zna. Znate da ona nisu bila posebno evidentirana, i da je bilo dosta natezanja da li �e uop�te u�i u �kole ili �e se grupisati u rubnim op�tinama prema Kosovu. Kada su ih upisali, u �kolama u pojedinim gradovima u Srbiji, broj u�enika se pove�ao za tre�inu."

UNICEF je rekonstruisao, uredio ili opravio i trideset �kola sa 1200 u�ionica. U nekim od njih su boravile izbeglice sa Kosova, a neke su bile o�te�ene i u bombardovanju.

Adolescentske pote�ko�e u pona�anju i �ivljenju tako�e �e se re�avati uz pomo� timova stru�njaka u �kolama, s njima zajedno. Ovo istra�ivanje je ina�e odobrilo i Republi�ko ministarstvo prosvete.

Dr Popovi� upozorava na va�nost dogovora ovda�njih ljudi iz zdravstva i prosvete o zajedni�kom nacionalnom projektu prevencije rizi�nog pona�anja u �kolama, u koji bi se uklju�io i UNICEF. Od toga, pored ostalog, zavisi i uspeh projekta kako pomo�i adolescentima.

Na nedavnom sastanku jedne od grupa Pakta za stabilnost u Budimpe�ti, UNICEF je insistirao da se problemi omladine ovog regiona uklju�e u projekte razvoja, izgradnje zemalja. Podr�an je i predlog JAZAS-a o ponovnom otvaranju kanala za me�unarodnu saradnju omladine i ukidanje restrikcija za putovanja mladih iz Srbije preko omladinskih udru�enja i organizacija.

B.K.

Nasilje

Fizi�ke povrede �kolske dece, u �koli, na ulici, u ku�i, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije svrstavaju se u faktore visokog rizika. Najve�i broj smrtnih slu�ajeva usled povreda se upravo doga�a u de�ijem uzrastu.

Prema ve� pomenutoj studiji, u protekloj �kolskoj godini svega 14, 3 odsto u�enika bilo je izlo�eno povredama, �to je daleko ispod proseka na osnovu istra�ivanja u 24 zemlje. Me�utim u pore�enju sa istim zemljama, po broju povreda u �koli na�i u�enici se nalaze, na prvom mestu.

"Prema odgovorima 56,2 odsto mladih, naj�e��e povrede doga�ale su se u toku sportskih aktivnosti. Tu�a kao razlog povrede navedena je u 5,2 odsto slu�ajeva. U tu�ama je u�estvovao iznena�uju�e veliki broj dece (32,4 odsto). Broj u�esnika se pove�avao sa uzrastom. U tu�ama na svakog �etvrtog de�aka dolazi po jedna devoj�ica koja je u�estvovala u fizi�kom obra�unu i destruktivnom re�avanju konflikata � 12 odsto devoj�ica je navelo da je u�estvovalo u tu�ama. Zabrinjava i podatak da su se deca tukla sa prijateljima ili nekim koga poznaju. Njih 8,2 odsto je navelo da je u protekloj godini nosilo i oru�je."

prethodni sadr�aj naredni