Kako su nam deca?
Duvan umesto užine
Gotovo deset odsto ispitanika, pogotovu onih najmlađih, ne zna zanimanje svojih roditelja. Deca u proseku za džeparac dobijaju 50 dinara nedeljno, polovina ih ima sopstvenu spavaću sobu
Poput socijalnih
kontroverzi s kojima i u kojima žive, beogradski školarci, uzrasta
jedanaest, trinaest i petnaest godina, po sopstvenom kazivanju osećaju se
veoma zdravim, iako od rane mladosti konzumiraju duvan "najviše na
svetu". U poređenju sa svojim vršnjacima iz 24 zemlje sveta, jednom
nedeljno piju i alkohol, češće i više od dece u Estoniji, Kanadi, Mađarskoj
i Poljskoj na primer. Češće od ostalih peru zube i preskaču užinu.
Manje se druže nego deca u svetu, uprkos činjenici da lakše sklapaju
prijateljstva. Uz televiziju gluvare podjednako, po nekoliko sati dnevno.
Zahvaljujući beogradskoj kancelariji Unicef-a, u blokiranoj i izolovanoj zemlji više od pet hiljada beogradskih osnovaca i srednjoškolaca (tačnije njih 5616) bilo je prošle godine u prilici da se bar po istraživačkom protokolu Svetske zdravstvene organizacije poredi po zdravstvenom ponašanju i stilu života sa vršnjacima iz 24 zemlje sveta.
Posle analize podataka, istraživačkog tima Instituta za socijalnu medicinu, statistiku i istraživanja Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, rukovodilac prof. dr Viktorija Cucić upozorava da su u našoj sredini i te kako potrebne zdravstveno-vaspitne intervencije kojima bi se uticalo na poboljšanje zdravstvenog ponašanja mladih i na psihosocijalne oblasti života učenika.
Socijalni milje ispitanika (1759 dece iz petog razreda, 1856 dece iz sedmog razreda i 2001 dete iz prvog razreda srednje škole), obuhvaćenih istraživanjem "Zdravstveno ponašanje školske dece", jeste beogradska sredina, u najvećem broju službeničke porodice.
Već na samom startu karakterističan podatak: gotovo deset odsto ispitanika, pogotovu onih najmlađih, ne zna zanimanje svojih roditelja. U ispitivanoj populaciji, 17 odsto očeva je nezaposleno ili je trenutno bez posla. Deca u proseku za džeparac dobijaju 50 dinara nedeljno, polovina ih ima sopstvenu spavaću sobu. Ipak, imovinsko stanje svojih porodica dve trećine ispitanika ocenjuje kao prosečno, dok 18 odsto njih smatra da živi u bogatim ili veoma bogatim porodicama. Dobru ocenu porodičnog statusa, u siromašnoj zemlji poput naše, istraživači pripisuju tradicionalnom ponašanju ovdašnjih roditelja da, i pored finansijskih teškoća, za decu izdvajaju maksimum.
DOSADNA ŠKOLA: Poput porodičnog standarda, mladi u globalu pozitivno ocenjuju i školu. Potpuno drugačiju sliku daju, međutim, njihovi odgovori na konkretna pitanja, a kritičnost i nezadovoljstvo školom ispoljavaju posebno učenici prvog razreda srednje škole: od 2001 učenika, četvrtini njih škola nije prijatna, tek polovina oseća pripadnost školi, dok gotovo 30 odsto ispitanih o tome nema stav.
Slika se ponavlja i kad su u pitanju nastavnici: oko 80 odsto jedanaestogodišnjaka smatra da se nastavnici prema njima ponašaju korektno i da mogu računati na njihovu dodatnu pomoć. Isti stav o korektnosti nastavnika i njihovoj spremnosti da im dodatno pomognu deli tek polovina učenika prvih razreda srednjih škola. Po mišljenju dece, nastavnici uglavnom nisu zainteresovani za njihovu ličnost. Tako manje od polovine učenika petog razreda osnovne škole pozitivno odgovara na ovo pitanje. Taj procenat se smanjuje na 18 odsto kad su u pitanju najstariji ispitanici. Više od 54 odsto ispitanika školu smatra ponekad ili često dosadnom. Nije zanemarljivo ni njihovo bežanje iz škole, kao ni ocena da tek 51, 5 odsto učenika školu vidi kao sigurno mesto za boravak.
Izvesnu dozu nezadovoljstva deca izražavaju i prema presiji roditelja i nastavnika u pogledu školskog uspeha. Više od 32 odsto njih smatra da roditelji previše očekuju. Njihovo mišljenje, međutim, ne deli 44,8 odsto ispitanika.
SVAKI PETI PUŠAČ: U zemlji u kojoj se duvan i alkohol valjaju ulicama, u kojoj trenutno postaju beznačajni i beznađe, i siromaštvo, i poniženja, i višegodišnje sivilo svakodnevnog življenja, generacije onih koji dolaze samo idu utabanim stazama. Svaki peti učenik puši.
Istraživači upozoravaju da smo po broju mladih pušača (vidi tabelu) na ubedljivom prvom mestu među zemljama koje su po istoj metodologiji sprovele istraživanja. Među učenicima koji su stekli svakodnevnu naviku pušenja 3,4 odsto su devojčice i 1,5 odsto dečaci u petom razredu osnovne škole – uzrast jedanaest godina. U prvom razredu srednje škole procenat duvanskih zavisnika drastično se povećava: 27,6 devojčica i 26,5 odsto dečaka. Potencijalnih ovisnika o cigaretama znatno je više. Tako je 8,4 odsto devojčica u petom razredu osnovne škole bar jednom probalo da puši. U duvanskoj "probi" okušalo se i 40,5 odsto devojčica u prvom razredu srednje škole.
Iako ne držimo, bar po istraživanjima, prvo mesto i u konzumiranju alkohola, mladi beogradski naraštaji imaju sve uslove, s obzirom na blagonaklonost sredine prema alkoholizmu, i tradicionalnu porodičnu podršku nasledniku koji lizuće rakijicu u stilu "biće od tebe čovek", tu su svi preduslovi da za koju godinu na svetskoj rang-listi popravimo rezultat. Kako sada stvari stoje, više od 50 odsto dečaka u ispitivanoj populaciji probalo je alkohol, a već sada naša deca najmanje jednom nedeljno piju više nego njihovi vršnjaci u Estoniji, Poljskoj, Kanadi ili Mađarskoj. Bar jednom u životu se opilo 37 odsto anketiranih učenika, i to po sistemu "čaša za čašom". Prema sopstvenim iskazima, 1,4 odsto učenika prvog razreda srednje škole pije svaki dan. U petom osnovne taj broj je upola manji.
Najomiljenija pića su, bez obzira na godine, pivo i vino, s tim što je pivo omiljenije u nižim razredima, a stariji se češće odlučuju za vino i liker. Žestoka pića, da li zbog cene ili jačine, nisu baš na ceni. Istraživači upozoravaju da pušenje i pijenje od rane mladosti mogu imati pogubne posledice po budućnost današnjih beogradskih školaraca.
Na
sreću, bar u ispitivanoj populaciji, droga nam još nije postala većinski
manir ponašanja, ili je to nešto što su deca spremna i da prećute u
svojim odgovorima. Organizatori istraživanja, upozoravaju da se, kada je
droga u pitanju, u individualnim razgovorima s mladima problem
konzumiranja narkotika daleko više naglašava, naročito u Beogradu, kao
pojava koja obuhvata sve veći broj učenika. "Rezultati ove studije,
koja problem upotrebe droga prikazuje daleko manjim, diskutabilni su i
otvaraju pitanje pristrasnosti i stepena iskrenosti učenika pri
odgovaranju."
Uz sva ograđivanja kada je u pitanju validnost broja ovisnika, psihoaktivne supstance su prisutne među beogradskom školskom omladinom: od ukupnog broja ispitivanih, iskustvo sa drogom je imalo 289 učenika ili šest odsto. U osnovnoj školi iskustvo sa marihuanom, na primer, imalo je 0,75 odsto ispitane dece, a u prvom razredu srednje škole čak 7,2 odsto. Posle marihuane, na rang listi je lepak ili kombinacija droge (alkohol i tablete). Najređe se koristi kokain.
RASTI I GLADUJ: Po oceni istraživača, koji se opet pozivaju na svetska istraživanja, navike u ishrani izuzetno su važan segment zdravstvenog ponašanja dece u školskom uzrastu. Oni uslovljavaju fizički i mentalni razvoj, uspehe u radnim aktivnostima i učenju.
Kako ovde stvari stoje, kod nas se tipuje na ručak kao glavni obrok. Prema istraživanju, ručak svakodnevno imaju gotovo svi učenici. Redovno unošenje bar četiri obroka dnevno u beogradskoj varijanti opada sa uzrastom. Oko 86 odsto petnaestogodišnjaka upražnjava doručak, a užinu tek 48 odsto njih. Stručnjaci iz Instituta za socijalnu medicinu manir preskakanja obroka ocenjuju kao zabrinjavajući, s obzirom na to da tzv. "kratkotrajna glad" utiče na koncentraciju i slabije rezultate u savladavanju školskog gradiva. U ukupnom broju dece obuhvaćene ovim istraživanjem svaki drugi učenik ne užina redovno.
Posebna priča je kvalitet ishrane. Tek nešto više od 50 odsto koristi u ishrani namirnice koje se smatraju neophodnim i zdravim: mleko, ražani hleb, kuvano povrće, sveže povrće i voće. Kako stasavaju, ovaj procenat blago opada u korist slatkiša, torti, grickalica. Deca su se prošle godine u manjem broju odlučivala za hamburgere. S obzirom na stanje stvari, masovno podsmešljivo ukazivanje prstom na "one koji jedu tamo neke biljke, semenke i zrnevlje", ne bi se reklo da su hamburgeri potisnuti svešću o zdravoj hrani. Biće da je siromaštvo u pitanju, i da se sa 50 dinara nedeljnog džeparca glad može utoliti samo nekom jevtinom grickalicom, falš čokoladicom, ili kiflom.
Prema sopstvenoj proceni, više od 70 odsto učenika petog razreda smatra sebe veoma zdravim. U prvom razredu srednje škole isto mišljenje o sopstvenom zdravlju iskazuje nešto više od 50 odsto učenika. Među fizičkim i psihičkim tegobama dominiraju glavobolja i nervoza, loše raspoloženje. Tako se svaki dan ili bar jedanput nedeljno sa glavoboljom suočava 14,6 odsto ispitanika. Samo je jedna trećina petnaestogodišnjaka retko neraspoložena. Ostali negativno raspoloženje ili razdražljivost osećaju svakodnevno ili nedeljno, posebno devojčice.
KO JE SREĆAN: Nervoza je tegoba sa kojom se susreću više ili manje, svi beogradski školarci, bez obzira na godine. Petina jedanaestogodišnjaka, nervozu oseća više puta nedeljno, dok je procenat često nervoznih kod petnaestogodišnjaka znatno viši (31,4 odsto). Beogradska deca u proseku dobro spavaju. Sa nesanicom mesečno kuburi 7,7 odsto dečaka petog razreda i 7,5 odsto devojčica istog uzrasta. Među srednjoškolcima problem nesanice svakog meseca ima 13,2 odsto dečaka i 10,3 odsto devojčica. Nešto nezdravo sa čim se takođe suočavaju jeste i vrtoglavica od koje pati češće od jedanput nedeljno 6 odsto dečaka (petnaestogodišnjaka) i čak 10, 9 odsto devojčica istog uzrasta. U za ovdašnje uslove neobično dobrom i iscrpnom zdravstvenom upitniku – pored registrovanja osećanja umora pre polaska u školu, koji može biti posledica nekog psihičkog ili fizičkog poremećaja, a procenat učenika koji oseća zamor nije zanemarljiv – istraživanje o zdravstvenom ponašanju školske dece bavi se i ispitivanjem medikamenata koje deca koriste u saniranju fizičkih i psihičkih tegoba. Tako je u poslednjih mesec dana istraživanja lekove protiv glavobolje jednom ili više puta koristila skoro četvrtina ispitanika. Lekove protiv nesanice više su koristili jedanaestogodišnjaci nego srednjoškolci. Sa nervozom se uglavnom bore bez lekova, mada ih je jednom ili više puta u posmatranom periodu koristilo 8,1 odsto dece. U poređenju sa školarcima iz sveta, naši đaci se manje žale na razne tegobe, ali za lekovima posežu češće od ostalih.
Razlika među ispitanicima po uzrastu najvidljivija je kada je reč o zadovoljstvu sadašnjim životom. Učenici petog razreda, posebno dečaci, puni su optimizma i 60 odsto njih izjavljuje da su "veoma srećni". Sreća opada sa uzrastom: veoma srećnim se oseća 29,1 odsto dečaka od petnaest godina i tek 19,7 odsto devojčica. Sa uzrastom, kako pokazuje istraživanje, rastu i osećanja usamljenosti, bespomoćnosti i potištenosti. Opadaju samopouzdanje i zadovoljstvo životom.
Po lakoći sklapanja prijateljstava naši učenici dostižu sam vrh među zemljama sa kojima se poredimo. Uprkos tome, istraživanje pokazuje da se mnogo manje druže nego njihovi vršnjaci u evropskim zemljama. U poređenju sa nekim ranijim istraživanjima i godinama, večernje druženje petnaestogodišnjaka je prošle godine bilo ređe: večeri van kuće sa društvom provodila je jedva jedna četvrtina ispitanih učenika. Mogući razlog istraživači vide u početku školske godine, prilagođavanju novoj sredini i traženju novih prijatelja.
Ma kako roditeljima izgledali neukrotivi, teški i samovoljni, anketirani školarci imaju, po sopstvenom kazivanju, dosta dobre odnose sa roditeljima, posebno dobru komunikaciju sa majkom. Među petnaestogodišnjacima u Evropi, o čemu svedoče uporedni pokazatelji, samo Finci lakše od naše dece razgovaraju sa svojim majkama. I to je nešto. Ako već nemamo kompjutere, a studija pokazuje da u našoj populaciji školske dece još uvek veliki broj ne koristi kompjuter, imamo mame sa kojima ulazimo u novi vek. S obzirom na nervozu i stresno življenje puno neizvesnosti, ta stvar sa majkama nije za potcenjivanje.
Branka KaljevićDr Dragoslav Popović: Beogradska kancelarija UNICEF-a
Svuda loši primeri
"Današnji
adolescenti su budućnost ove zemlje, oni su budući roditelji i uopšte
nije beznačajno kako žive, kako razmišljaju, kako vide sebe, svoje
porodice, školu i sa kojim problemima se suočavaju. Time se bavi i naše
istraživanje. To su generacije koje su najviše pogođene krizom i u
zemljama Istočne i Centralne Evrope, završenom ili nezavršenom
tranzicijom. U našoj sredini, njihovo rođenje i odrastanje povezano je
sa sankcijama, ratovima, bombardovanjem, bedom, izolacijom i izbeglištvom.
U svakom slučaju, teški uslovi za odrastanje. I pomoć je
potrebna", kaže u razgovoru za "Vreme" dr Dragoslav Popović,
prvi čovek beogradske kancelarije UNICEF-a, koja je u prošloj godini
proglašena za kancelariju godine.
Na ovim prostorima UNICEF je konstantno prisutan od izbijanja ratova u bivšoj Jugoslaviji. Prvu pomoć deci Jugoslavije u odeći, obući, sredstvima za higijenu, hrani, pružio je daleke 1947. godine.
"U neka srećnija vremena, naš program sa ovdašnjim državnim institucijama, iznosio je 2,5 miliona američkih dolara. U prošloj godini naša ulaganja na ovim prostorima bila su 13 miliona dolara, a za 2000. godinu donatorska cifra se popela na 15 miliona dolara."
Delujete u sredini koja je "zaratila" sa celim svetom i u kojoj se na stranu pomoć ne gleda uvek blagonaklono. Ipak ste dosta prisutni?
"Problema naravno ima, kao i različitih pogleda na određene probleme. Rad nismo prekidali ni u vreme NATO intervencije, iako je saradnja bila otežana. Koordinacija koju imamo sa državom je prebacivana sa jedne institucije na drugu. Postojali su problemi i oko uvoza, distribucije i registracije lekova, humanitarne pomoći. Nije bilo dovoljno jasno postavljena granica između humanitarnih organizacija i onih koji funkcionišu na ozboljniji način, preko programa. Sačinili smo, na primer, sa Institutom za majku i dete jedan hitan program pomoći. Lekovi su stigli i čekali su jako dugo u centralnom distributivnom državnom sistemu, ali su ipak na kraju stigli do željenog korisnika. Bilo je dosta natezanja, ali je uspelo.
Ove zime smo imali vredan program pomoći porodilištima u distribuciji goriva za grejanje, posteljine, madraca, lekova i drugog materijala. U dobavljanju energenata pomogli smo svim porodilištima koja nisu bila priključena na neki sistem grejanja, koja su uključena u ove naše programe i koja su prihvatila naše programe transformacija u organizaciji i lečenju. Kupovali smo naftu, generatore i popravili sisteme za centralno grejanje. Pomogli smo ovim projektom veliki broj dečjih institucija, domova i ukupno 32 porodilišta.
Naše medicinske programe uvrstili su u svoj sistem rada i univerzitetska ginekološko-akušerska klinika u Narodnog fronta, Gradska bolnica, Univerzitetska klinika u Novom Sadu i Nišu. Ne pomažemo samo one koji iz nekih nebuloznih razloga ne prihvataju naše programe, ali takvih je sve manje.
Radi se o konkretnoj pomoći. Evo, na primer, kanadska vlada je odobrila milion dolara za program obuke patronažnih sestara koji je za ovo područje jako bitan, s obzirom na situaciju u bolnicama i zdravstvu uopšte."
U pomenutom istraživanju, adolescenti su u većem broju nego što bi se očekivalo izrazili zadovoljstvo i sreću sadašnjim životom. Kako vi to tumačite?
"Deca su tu iznela svoja mišljenja, viđenja i potrebe. Odgovarali su na pitanja o porodici, školi, okruženju, svojim porocima kao što su droga, alkohol ili pušenje. Sreća koju pominjete može se tumačiti i olakšanjem koje je nastalo posle bombardovanja i strašnih stresova. Istraživanje je okončano u septembru školske 1999/2000. Započeli smo ga u proleće 1999. A onda, zbog bombardovanja i suspendovanja drugog polugođa školske godine, završili tek u jesen. Kada se pogledaju odgovori na konkretnija pitanja njihovo zadovoljstvo životom i iskazani stavovi su u velikoj koliziji sa iskazanom opštom srećom. Smatramo da je u tom uzrastu potrebna pomoć.
I dok je situaciju sa drogom, koja jeste veliki problem, bilo teško utvrditi u ovom momentu, problem pušenja je izbio u prvi plan. Ali tim problemom se u ovoj zemlji niko ne bavi ozbiljno. Ono je ovde deo ekonomije (po sistemu: ako unuk puši, deda će dobiti penziju), cigarete se valjaju ulicama i od njih mnogo ljudi živi. Deca žive s tim, a loše primere mogu videti svuda: od ulice do porodice i škole.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno i sedam odsto populacije dece izbeglica ili raseljenih lica sa Kosova. O njihovim problemima se malo zna. Znate da ona nisu bila posebno evidentirana, i da je bilo dosta natezanja da li će uopšte ući u škole ili će se grupisati u rubnim opštinama prema Kosovu. Kada su ih upisali, u školama u pojedinim gradovima u Srbiji, broj učenika se povećao za trećinu."
UNICEF je rekonstruisao, uredio ili opravio i trideset škola sa 1200 učionica. U nekim od njih su boravile izbeglice sa Kosova, a neke su bile oštećene i u bombardovanju.
Adolescentske poteškoće u ponašanju i življenju takođe će se rešavati uz pomoć timova stručnjaka u školama, s njima zajedno. Ovo istraživanje je inače odobrilo i Republičko ministarstvo prosvete.
Dr Popović upozorava na važnost dogovora ovdašnjih ljudi iz zdravstva i prosvete o zajedničkom nacionalnom projektu prevencije rizičnog ponašanja u školama, u koji bi se uključio i UNICEF. Od toga, pored ostalog, zavisi i uspeh projekta kako pomoći adolescentima.
Na nedavnom sastanku jedne od grupa Pakta za stabilnost u Budimpešti, UNICEF je insistirao da se problemi omladine ovog regiona uključe u projekte razvoja, izgradnje zemalja. Podržan je i predlog JAZAS-a o ponovnom otvaranju kanala za međunarodnu saradnju omladine i ukidanje restrikcija za putovanja mladih iz Srbije preko omladinskih udruženja i organizacija.
B.K.
Nasilje
Fizičke povrede školske dece, u školi, na ulici, u kući, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije svrstavaju se u faktore visokog rizika. Najveći broj smrtnih slučajeva usled povreda se upravo događa u dečijem uzrastu.
Prema već pomenutoj studiji, u protekloj školskoj godini svega 14, 3 odsto učenika bilo je izloženo povredama, što je daleko ispod proseka na osnovu istraživanja u 24 zemlje. Međutim u poređenju sa istim zemljama, po broju povreda u školi naši učenici se nalaze, na prvom mestu.
"Prema odgovorima 56,2 odsto mladih, najčešće povrede događale su se u toku sportskih aktivnosti. Tuča kao razlog povrede navedena je u 5,2 odsto slučajeva. U tučama je učestvovao iznenađujuće veliki broj dece (32,4 odsto). Broj učesnika se povećavao sa uzrastom. U tučama na svakog četvrtog dečaka dolazi po jedna devojčica koja je učestvovala u fizičkom obračunu i destruktivnom rešavanju konflikata – 12 odsto devojčica je navelo da je učestvovalo u tučama. Zabrinjava i podatak da su se deca tukla sa prijateljima ili nekim koga poznaju. Njih 8,2 odsto je navelo da je u protekloj godini nosilo i oružje."
