Godinu dana kasnije
Ni�iji mrtvi
U koju rubriku svrstati 16 ljudi poginulih pod bombama u zgradi RTS-a
U godi�njem izve�taju njujor�kog Komiteta za za�titu
novinara (CPJ) Sijera Leone zauzima prvo mesto na listi zemalja opasnih po �ivot.
Tokom 1999. godine u njoj je ubijeno 10 novinara. Drugo mesto na listi pripalo
je SR Jugoslaviji u kojoj je poginulo �estoro novinara. U ove dve zemlje i
Kolumbiji, u kojoj su ubijena �etvorica, stradalo je vi�e od dve tre�ine od
ukupno 34 novinara �iji je �ivot pro�le godine nasilno prekinut. Na listi CPJ
za Jugoslaviju nalaze se, osim Slavka �uruvije, samo stranci. Shao Yunhuan
(Xinhua), Xu Xinghu i Zhu Ying (The
Guangming Daily) su poginuli u bombardovanju kineske ambasade 8. maja, a
Volker Kraemer, Gabriel Gruener (Stern) i njihov prevodilac Senol Alit su
ubijeni snajperskim hicima u okolini Dulja na Kosovu, 13. juna.
Komitet za za�titu novinara je neprofitna organizacija, koja jednom godi�nje objavljuje izve�taj o represiji nad novinarstvom u svetu. Kao referentni izvor podataka o stradanju novinarskog stale�a i represiji prema medijima, ovogodi�nji izve�taj CPJ je do�iveo udarac sa neo�ekivane strane. Britanski magazin Spectator objavio je 5. februara �lanak �arlsa Glasa o "propustu" CPJ da 16 poginulih radnika Radio-televizije Srbije (RTS) u NATO bombardovanju "prizna" za novinare. Pitaju�i (se) "kada je u redu ubiti onog ko smeta" ("When it�s OK to kill a hack"), �arls Glas podse�a da je upozorenje koje je zbog tog "vri�te�eg propusta" uputio Siddharth Varadarajan, jedan od urednika Times of India � proizvelo samo dodatne komplikacije. Varadarajanu je odgovorila D�udi Blank, zadu�ena za komunikacije CPJ, sa obja�njenjem da je 16 poginulih u bombardovanju RTS-a promi�ljeno (namerno) izostavljeno sa liste � zato �to CPJ, mada osu�uju�i napad na RTS, "deli NATO vi�enje RTS-a kao propagandnog a ne inoformativnog medija".
Pomenuti stav NATO alijanse obelodanio je na redovnoj konferenciji u Briselu 8. aprila pro�le godine Dejvid Vilbi, a potvrdio njegov pretpostavljeni, general Vesli Klark. To je re�eno mada, konstatuje Spektator, nije verovatno da Vilbi i Klark razumeju ijednu re� srpskohrvatskog ili gledaju program RTS-a, kao �to nije verovatno ni da �e novinari �iju zemlju bombarduju dok ne pristane na okupaciju � voleti napada�a.
Spektator podse�a na �injenicu da nijedan od zapadnih dopisnika, producenata i tehni�ara koji su koristili opremu RTS-a za emitovanje ratnih izve�taja iz Beograda nije ni ogreban, da su Pentagon i ministri odbrane NATO zemalja upozorili zapadne TV-kompanije, ali ne i one koje NATO i CPJ ne smatraju novinarima. Pismo D�udi Blank je u tom pogledu jasno: "na�e nezavisne analize programa RTS-a, naro�ito pred NATO bombardovanje, dovele su do zaklju�ka da se on ni po kojoj definiciji ne mo�e smatrati novinarstvom". Varadarajan smatra da je za organizaciju, kakva je CPJ, opasno da odlu�uje o tome �ta jeste a �ta nije novinarstvo: "Mnogi Jugosloveni veruju da je program CNN tokom rata bio �ista propaganda, ali im to ne daje pravo da pretuku ili ubiju novinara CNN-a." �to se ti�e propagande kao obja�njenja, troje Kineza poginulih u beogradskoj ambasadi CPJ je "priznao" kao novinare. Spektator preporu�uje slu�benicima CPJ-a koji su RTS ocenili kao propagandnu instituciju da �itaju Guangming Daily � ili ga je mo�da �itao NATO.
Neprijatne �injenice iznete u �lanku �arlsa Glasa
izazvale su i reakciju izvr�ne direktorke CPJ-a, En Kuper. U pismu Spektatoru, ona odbija zaklju�ak da CPJ ne smatra zaposlene u RTS-u
novinarima i da je NATO imao pravo da ih bombarduje. Anti-NATO propaganda ne
spada u vojnu upotrebu javnih medija, ka�e Kuperova, dodaju�i kako NATO jo�
nije dokazao da je RTS bio integrisan u jugoslovenski vojni aparat. Ali, �ta
biva sa poginulima? En Kuper
ocenjuje da je RTS godinama unazad bila klju�ni instrument etni�kog nasilja i
nacionalne mr�nje, "emituju�i slike odglumljenih ili izmi�ljenih
masakriranih srpskih civila, teraju�i Srbe da tra�e osvetu". Ve�ina onih
koji su vodili takav program jo� je na istom mestu, a vlast nepromenjena, isti�e
Kuperova: "To je bio razlog za odluku CPJ da u godi�nju listu ne uklju�i
16 radnika RTS-a ubijenih u napadu 23. aprila."
Tako bi sad, godinu dana po�to ih je raznelo po Ta�majdanu, 16 radnika RTS-a valjda trebalo da po�iva u miru jer, ka�e En Kuper, "bez obzira na to da li ih CPJ smatra za novinare, oni su civili za�ti�eni me�unarodnim humanitarnim pravom". Retroaktivnu za�titu od "humanitarnog bombardovanja" te�ko je zamisliti; to potvr�uje i polemika otvorena (i na internetu) posle objavljivanja teksta u Spektatoru i zvani�nih odgovora CPJ koji su izazvali burne reakcije novinara i obi�nog sveta. Kako bilo, hladnokrvnost s kojom CPJ brani "svoju" listu novinarskih �rtava ne razlikuje se od su�tinske ravnodu�nosti koju je prema svojim radnicima i njihovim porodicama u proteklih godinu dana pokazao RTS. Besmisleno je obe te upotrebe mrtvih odmeravati, procenjuju�i ko su tu "lo�i" a ko "dobri" � osim ako se o tome ne odlu�i unapred.
CPJ je dao povod Spektatorovom pitanju da li nova NATO doktrina legitimnih ciljeva podrazumeva galerije koje izla�u propagandne postere, bioskope koji pu�taju propagandne filmove, koncerte patriotske muzike, uli�ne govornike ili samizdat pisce anti-NATO pamfleta? "Ni�iji mrtvi" se, izgleda, ipak nisu smirili: poruka da �e u NATO svetu vesti �tampati i program mo�i da emituju samo oni �iju slobodu informisanja �tite ve�e bombe i "pametnije" rakete jo� nije pro�la. �esnaest ubijenih tehni�ara, monta�era, �minkerki i �uvara RTS-a stavili su protekle godine novinarski stale� na ispit savesti koji, po�teno treba priznati, ve�ina nije polo�ila.
Aleksandar �iri�
