Politika |
Vreme broj 485, 22. april 2000. |
Slučaj Dojčila Maslovarića (2) Čistka u Direkciji Zajedno s Maslovarićem, iz rukovodstva Jugoslovenske levice izbačen je i poznati biznismen Dragan Čičić, koga je ova vest takođe zatekla u inostranstvu – u Republici Srpskoj, gde se nalazi deo njegove poslovne imperije Dojčilo Maslovarić, bivši jugoslovenski ambasador u Vatikanu, ima još jedan dobar razlog da se ne vrati u Beograd. Nekoliko dana pošto mu je istekao mandat i pošto je, preko italijanskih medija (u intervjuu rimskom dnevniku "Republika"), poručio "Ne vraćam se u Beograd", odlukom vrha Jugoslovenske levice (JUL), čiji je istaknuti funkcioner, isključen je iz Direkcije stranke. Zajedno s Maslovarićem, iz rukovodstva stranke izbačen je i poznati biznismen Dragan Čičić, koga je ova vest takođe zatekla u inostranstvu – u Republici Srpskoj, gde se nalazi deo njegove poslovne imperije. KONTAKT S BEOGRADOM: Direkcija JUL-a nije demantovala ovu informaciju agencije SRNA, ali je u sedištu stranke bilo nemoguće naći sagovornika koji bi mogao da objasni razloge za njihovo razrešenje. Od Maslovarića, i dalje, ni traga ni glasa, kako su nam rekli u jugoslovenskoj ambasadi pri Svetoj stolici. "Imamo puno poruka za njega, dogovor je bio da ih primamo, ali nam se on nijednom nije javio otkako je napustio rezidenciju", rekla nam je službenica ambasade Mirjana Marković (uz opasku: "Ja sam plavuša, razlikujem se"), dok Branko Pekić, otpravnik poslova u Vatikanu, kaže da ne može da nam pomogne. "Stalno nas zovu u vezi s Maslovarićem, ali mi ne možemo da kontaktiramo s medijima", izvinjava se Pekić. Ni službenici jugoslovenskog ministarstva spoljnih poslova nisu kooperativni. Ono što smo uspeli da nezvanično saznamo u Ministarstvu jeste da Maslovarić ne kontaktira s Beogradom, ali da ga ipak očekuju. Prema ovim izvorima, naime, on mora da vrati diplomatski pasoš, što još nije učinio, i izvadi novi, građanski, što će morati da obavi lično, u Beogradu. Stvar komplikuje zatezanje odnosa s JUL-om, mada je pitanje da li je Maslovarić time nešto izgubio. U ovom trenutku, naš bivši ambasador u Vatikanu udobno je smešten u Rimu. Oženjen je lepoticom peruanskog porekla, prema italijanskim izvorima prilično imućnom ženom, trgovcem nekretnina. Iako se nadao da će sesti u stolicu Miodraga Lekića, kome je nedavno istekao mandat na funkciji jugoslovenskog ambasadora u Rimu, i pre isključenja iz vrha JUL-a bilo mu je jasno da od ostvarenja takvih planova nema ništa. Neki izvori u Beogradu skloni su da to protumače ličnom osvetom šefice JUL-a Mirjane Marković, inače intimne prijateljice njegove pokojne žene. Markovićeva, navodno, nije mogla Maslovariću da oprosti činjenicu da se tako brzo oženio mlađom ženom, ali ni to što je odbio da se vrati u Beograd. Mada, Maslovarićevo objašnjenje zvuči sasvim logično – čovek nije hteo da prekida svom sinu školsku godinu, započetu u Rimu. S druge strane, italijanski mediji su Maslovarićevo odbijanje da se vrati u Beograd protumačili kao potez dobro obaveštenog čoveka koji zna da stvari ne idu najboljim tokom i da je možda bolje distancirati se od režima čiji je bio predstavnik. Maslovarić ovo nije ni potvrdio ni demantovao u razgovoru s novinarkom rimske "Republike", rekavši da je on diplomata a ne političar, i da se takve ocene od njega ne mogu očekivati. Ipak, Maslovarić je prokomentarisao da su "u Srbiji teška vremena, situacija nestabilna, mesec dana može da bude dug period". POTROŠENI MILIONI: Jedan iskusni bivši beogradski diplomata komentariše ceo slučaj sa: "Kako došlo, tako i otišlo." Smatra se, naime, da je Maslovarić započeo diplomatsku karijeru i dočepao se Vatikana pre svega zbog veza sa beogradskim vladajućim bračnim parom, što je često i isticao. Doduše, u pomenutom intervjuu "Republici" Maslovarić će tvrditi kako je diplomata od karijere i da njegovo namesništvo u Vatikanu nema veze s prijateljstvom s parom Milošević-Marković. Pominjani rimski ambasador Lekić smatra, međutim, da ova poznanstva i te kako imaju veze s Maslovarićevim ustoličenjem. Maslovarić je bez problema dobijao dozvole i novac za renoviranje zgrade ambasade, uprkos činjenici da je bila u sasvim dobrom stanju i da je pod sudskim sporom. Reč je o zgradi koju je Musolini svojevremeno poklonio Paveliću i NDH-u, zbog čega je Hrvatska, a potom joj se pridružila i Slovenija, tužila SRJ. Zgrada, u čije je renoviranje Maslovarić slupao milione, biće predmet procesa sukcesije. Maslovarićevo rasipništvo, iako se o tome dugo priča, prema pouzdanim izvorima, ne može se smatrati razlogom odluke JUL-a, pošto je reč o stranci koja ne beži od bogatstva i blještavila. Uostalom, jugoslovenski ministar spoljnih poslova bio je pismom obavešten o svemu što je Maslovarić radio u Vatikanu i Rimu, ali nije reagovao. U međuvremenu, ambasadorske stolice u Rimu i Vatikanu, rezervisane za Jugoslaviju, i dalje su prazne. U ambasadama nemaju pojma kada mogu da očekuju njihovo popunjavanje, kao što ni u italijanskoj ambasadi u Beogradu ne znaju kada se mogu nadati agremanu za novog italijanskog ambasadora, pošto je stari, Rikardo Sesa, pre dva meseca napustio Beograd i Jugoslaviju, nakon što mu je istekao mandat. Što se tiče drugog isključenog, Dragan Čičić sam kaže za "Vreme" da zbog isključenja iz JUL-a gubi manje nego Maslovarić. "Nisam zvanično obavešten da sam izbačen iz stranke i baš me briga", kaže Čičić. "To je njihova stvar, više će izgubiti oni. Ja nikada nisam ni bio nešto posebno politički aktivan, osim što sam im dva puta oposlio izbore u Sandžaku. Barem više neće moći da mi otimaju pare, što su radili kad god su i gde god su stigli", tvrdi Čičić za "Vreme", što je prva javna potvrda glasina da vladajuće stranke reketiraju istaknute biznismene u svojim redovima, ali i van njih. REKETIRANJE: Ako su ove Čičićeve tvrdnje tačne, mora se priznati da je od njega i imalo šta da se uzme/otme. On je, naime, vlasnik preduzeća "Galames", srpska kopija "Gavrilovića", i kompanije "Drvoplast", sa sedištem u Kraljevu. I pre odluke JUL-a o njegovom isključenju iz stranke, Čičić je, iz razloga koje nije hteo da nam poveri, počeo da gasi biznis na teritoriji Srbije i prebacuje ga u Republiku Srpsku, gde ima predstavništvo u Banjaluci, mada je deo poslova prebacio na Brčko. Prema nekim izvorima, Čičić, štaviše, planira da se vrati u rodnu Petrinju, gde je radio za kompaniju "Gavrilović", pošto je, spretnom igrom, uspeo da ostane u dobrim odnosima i sa Hrvatima. U Beogradu, kako to obično biva, o Čičićevom bogatstvu ispredaju se razne priče, koje nismo imali prilike da pretresemo s njim lično. U Kraljevu, odakle polako iseljava svoju imperiju, Čičić je u krugu fabrike sagradio mini zoološki vrt, čak sa nekoliko egzotičnih životinja, ali i restoran za 600 gostiju u koji su često svraćali funkcioneri vladajućih stranaka, "grebatori", kako ih zove Čičić. Doduše, na pitanje zašto, ako je sve tako kako priča, nije svojevoljno napustio stranku, Čičić nema odgovor, osim kiselog osmeha. Kako je došlo do zahlađenja odnosa između Čičića i JUL-a i šta je neposredan povod njegovom isključenju iz Direkcije te partije nemoguće je saznati. Zna se samo da Mirjana Marković nije bila oduševljena njegovom poslovnom etikom. Navodno ga je namerno zaobišla prilikom poslednje posete Raškoj, što je bilo gotovo nezamislivo za ostale funkcionere vladajuće koalicije. Sadašnjem savetniku predsednika Slobodana Miloševića Zoranu Liliću tako nešto, na primer, nije moglo da se desi, tvrde izvori "Vremena". U svakom slučaju, ni Maslovarić ni Čičić ne mogu se smatrati žrtvama režima, niti se pak može reći da se JUL raspada. Bivši jugoslovenski ambasador u Vatikanu dobro se okoristio o članstvo u JUL-u, i to najmanje sticanjem ambasadorske pozicije. Mnogo više koristi Maslovarić je imao zbog činjenice da su mu, zahvaljujući članstvu u JUL-u, bili dostupni razni poslovi, poput privatizacije Telekoma Srbije u kojoj je posredovao između srpske strane i italijanskog STET-a, što sigurno nije ostalo nenagrađeno. Kada je reč o Čičiću, u beogradskim poslovnim krugovima kažu da je on ovoga puta ispričao samo jednu stranu priče. Govorio je, naime, samo o tome da je morao finansijski da pomaže stranku, ali je "ispustio" da kaže koji su mu sve poslovi bili dostupni samo zahvaljujući članstvu u toj partiji. Vladimir Milovanović |