Rusija�SAD
Rakete na smetli�tu
SALT-2 predvi�a da Rusija i SAD prepolove svoj nuklearni potencijal u odnosu na SALT-1, ali i kad bi i taj broj bojevih glava prepolovile � ostalo bi im dovoljno da svet pretvore u istinski atomski pakao
Specijalnio za "Vreme" iz Moskve
Sedam godina tri
meseca i jedanaest dana nakon potpisivanja i �etiri godine posle
Sjedinjenih Dr�ava, Rusija je pro�le nedelje ratifikovala famozni
SALT-2, sporazum o daljem smanjenju i ograni�avanju strategijskog
ofanzivnog naoru�anja. Rusija i SAD se njime uzajamno obavezuju da
poseduju po samo 3200 nuklearnih bojevih glava, to jest �etiri puta manje
nego �to su ih imale na vrhuncu konfrontacije i trke u naoru�avanju, po�etkom
osamdesetih. Dr�avna duma je istovremeno odobrila i niz prate�ih
dokumenata, ali i ultimatum Sjedinjenim Dr�avama � kako ga je
formulisao predsednik Vladimir Putin � da �e napustiti ne samo SALT-2
ve� i sve druge sporazume o ograni�avanju i kontroli strategijskog i
klasi�nog naoru�anja ukoliko Amerikanci krenu u ostvarivanje svog plana
za izgradnju tzv. nacionalnog sistema protivraketne odbrane, �to bi
predstavljalo jednostrano poni�tenje njihovog sporazuma sa SSSR iz 1972.
godine i � kako tvrdi Moskva � po�etak nove trke u naoru�avanju.
Iako mu�no pora�an, jo� mu�nije postavljen na noge, da bi bio sproveden do kraja 2003. godine, SALT-2 �e za Rusiju automatski pasti u vodu u �est slu�ajeva: ako SAD naru�e sporazum na na�in koji mo�e da ugrozi nacionalnu bezbednost Rusije; ako SAD napuste ili prekr�e moskovski sporazum o ograni�avanju sistema protivraketne odbrane; ako tre�e zemlje, koje nisu potpisnice sporazuma SALT-2, pove�aju svoje strategijsko ofanzivno naoru�anje do stepena koji ugro�ava nacionalnu bezbednost Rusije; ako SAD, druge dr�ave ili savezi dr�ava, uklju�uju�i NATO, ostvaruju programe naoru�avanja koji mogu predstavljati opasnost po nacionalnu bezbednost Rusije (�to podrazumeva razme�tanje nuklearnog oru�ja na teritorije dr�ava koje su u NATO stupile posle potpisivanja sporazuma SALT-2, to jest Ma�arske, Poljske i �e�ke, za sada); ukoliko SAD, druge dr�ave ili savezi dr�ava izgrade naoru�anje koje blokira ruske sisteme ranog upozorenja na nuklearni napad; ukoliko nastupi vanredna situacija, ekonomskog ili tehnogenog karaktera, koja �ini nemogu�im primenu sporazuma SALT-2 ili mo�e da ugrozi ekolo�ku bezbednost.
ODLUKA NOVOG POLITBIROA: Sve svoje me�unarodne obaveze Rusija �e ubudu�e uskla�ivati sa koncepcijom nacionalne bezbednosti i koncepcijom izgradnje oru�anih snaga. Mi smo u stanju da tako postavimo tu izgradnju da na�a pozicija bude ofanzivna, izjavio je Vladimir Putin na sednici Saveta za bezbednost u Kremlju.
Sve do ovog zasedanja Donjeg doma ruskog parlamenta u tom duhu su se izja�njavali samo generali � da Rusija mo�e da odustane od sprovo�enja sporazuma SALT-2 (koji se fakti�ki uveliko primenjivao iako nije bio ratifikovan). Njima se, me�utim, takore�i neo�ekivano pridru�io i predsednik Putin, tri dana pre nego �to �e istupiti u Dumi. Karakteristi�no je da je na sednicu Saveta u Kremlju pozvao lidere svih partija zastupljenih u parlamentu, kao i predsednike najva�nijih skup�tinskih komiteta. To je izgleda bilo dovoljno da se Duma prelomi, mada je, naravno, glavno bilo to �to levica vi�e ne diktira �ta mo�e pro�i glasanje. Ponovo se pokazalo da se svako ose�a polaskanim kad mu se pru�i prilika da direktno op�ti sa �efom dr�ave. Posle susreta u Kremlju, Savet Dume je po�urio da SALT-2 stavi na dnevni red, a u�esnici susreta su u Dumi gotovo aklamacijom potvrdili da �e njihove frakcije glasati za ratifikaciju. Izuzetak su, kao i uvek ranije, bili lider komunista Genadij Zjuganov i njegov verni saveznik "agrarac" Nikolaj Haritonov. Oni, me�utim, nemaju vi�e od 130 glasova (od ukupno 450 poslanika), i Kremlj je s pravom o�ekivao da �e dobiti 240�250 glasova (od neophodnih 226). Na kraju je skor bio 288:131, s tim �to su za ratifikaciju glasala i tri protivnika � dvojica komunista i jedan agrarac.
Putinova o�tra izjava kojom je otvorio presudni sastanak Saveta za bezbednost zna�ila je ne samo da on pred gostima iz parlamenta otvoreno agituje za ratifikaciju i tra�i njihovu podr�ku, ve� i demonstraciju jedinstva izvr�ne i zakonodavne vlasti pred opasno��u plana SAD da izgrade samostalni, nacionalni sistem protivraketne odbrane. Pre dve godine Rusiji je po�lo za rukom da izdejstvuje niz ustupaka SAD u zamenu za �irenje NATO-a na Istok (koje ionako ne bi mogla da spre�i), me�u kojima rok za uni�tenje �-18 (interkontinentalnih raketa sa po 10 nezavisno usmerenih nuklearnih bojevih glava, koje su za SAD predstavljale najve�u opasnost) pomeri sa 2003. na kraj 2007. godine, kada i ina�e isti�e njihov �ivotni vek. U novoj situaciji malo je verovatno da �e repriza sli�ne predstave, to jest da Moskva privoli Va�ington da odustane od svog plana � imati ve�e �anse negoli spre�avanje daljeg �irenja NATO-a, sve do granica Rusije.
KO JE KOGA NADMUDRIO: Da li je pretnja Rusije Amerikancima stvarna ili samo formalna, pokaza�e vreme. Jer, ona zna�i da bi, u slu�aju da se ispuni samo jedan od �est uslova, moralo da po�ne novo nadmetanje, a Rusija priznaje da nije sposobna za nuklearnu trku, �ak i slabiju od one koju je izgubio mnogo mo�niji Sovjetski Savez � �to je i bio glavni argument predsednika Putina u Dumi kad je li�no lobirao za ratifikaciju. Zato �to nema para ne samo za nove rakete i bojeve glave ve� ni za odr�avanje postoje�eg potencijala, Rusiji je i te kako neophodno da smanji broj svojih bojevih glava i nosa�a (koji i ina�e odumiru), a posebno da to u�ine SAD, kojima njihov ekonomski potencijal dopu�ta da u relativno kratkom roku ostvare deset puta ve�e preimu�stvo. Dodu�e, to �to bi Rusi u takvom odnosu snaga teorijski mogli da izginu 10 puta a Amerikanci samo jedanput uop�te nije bitno. Klju�no je drugo: da li Moskva stvarno veruje da je svojim ultimatumom nadmudrila Va�ington (ako SAD odustanu od sporazuma o protivraketnoj odbrani, one �e, a ne Rusija, biti krive pred svetom za novu trku u naoru�avanju) ili samu sebe (i to poodavno, time �to je tako dugo odga�ala ratifikaciju)? Verovatno je da �e malo ko aplaudirati Amerikancima, ako prekr�e sporazum iz 1972, mo�da �e ih ve�ina zemalja kritikovati i, �ak, osuditi, ali SAD zbog toga ne�e postati svetski otpadnik. Rusija, me�utim, unapred gubi trku � s jedne strane �ansu da nastavi pregovore o daljem razoru�avanju, a s druge da sve svoje snage usmeri na naoru�anje ili da bude moralni pobednik, to jest da se jednostrano razoru�ava. To je pesimisti�ka varijanta, ali za utehu � ako ultimatum nije bio samo ustupak ratobornoj levici koja je ratifikaciju proglasila izdajom nacionalnih interesa i u Dumi glasala protiv � ostaje da �e Rusija i u najgorem slu�aju ostati nuklearna sila, sa dovoljnim potencijalom da, ako mora, pretvori svet u istinski atomski pakao. To joj nije cilj, naravno.
Naprotiv, njen cilj i potreba je jo� radikalnije smanjenje strategijskog nuklearnog oru�ja, na po 1500 bojevih glava, �to bi trebalo da bude predmet pregovora o novom sporazumu SALT-3. Malo je verovatno da �e SAD na to lako pristati, sve dok Rusija ne potvrdi da �e SALT-2 sprovesti u punoj meri � bez ikakvih uslova ili da se pre�utno saglasi sa njihovom namerom da izgrade nezavisni sistem protivraketne odbrane. Naime, Rusija posle 2007. godine � �to priznaju i najve�i optimisti me�u njenim ekspertima � zbog nedostatka sredstava, prosto ne�e biti u stanju da ima vi�e od 1400�1500 nuklearnih bojevih glava. U me�uvremenu �e njene interkontinentalne rakete (SS-18) umreti prirodnom smr�u.
STRATEGIJSKA TRIJADA: Uprkos te�kom polo�aju u kome se na�la ruska (postsovjetska) armija, uprkos tome �to nema para ni za obi�ne stvari, ponegde ni za hleb, tu muku nisu osetile nuklearne snage. Po pravilu na u�trb ostalih rodova oru�anih snaga, ministar odbrane (koji je na taj polo�aj i do�ao sa mesta glavnokomanduju�eg strategijskim raketama) koncentrisao se na o�uvanje i ja�anje nuklearne mo�i i �ak uspeo da dobije bitku koja se odavno vodila � da se �pijunski sateliti (vojno-kosmi�ki korpus) i protivraketna odbrana (snage raketno-kosmi�ke odbrane) stave pod komandu raketnih snaga strategijske namene.
Tako je Rusija dobila nuklearno trojstvo: otkriva�i protivni�kih raketa, odbrambeni arsenal i napada�ki arsenal. Uz to, predstoji dovr�avanje reorganizacije komandovanja nuklearnim raketama, sada rascepkanog na nekoliko strana i nivoa. Stvaranje zajedni�ke glavne komande strategijskih snaga odvra�anja, o �emu je odluka bila donesena pre dve godine, zastalo je iz neobja�njenih razloga, iako je mar�al Sergejev izjavio da je ta komponenta u vojnoj izgradnji do 2005.
godine toliko zna�ajna da mora biti realizovana tokom 1999.
Ali, nije. Koncepcija predvi�a dalje ujedinjavanje i koncentraciju svih, sada samostalnih elemenata nuklearne mo�i Rusije. Njima bi bila priklju�ena i Dvanaesta glavna uprava Ministarstva odbrane, pod �ijom su kontrolom sve nuklearne glave i armije i mornarice, kao i celokupne strategijske finansije. Realizacija �lajfuje, kako se tvrdi, zbog otpora General�taba, koji bi u slu�aju stvaranja zajedni�ke komande strategijskih nuklearnih snaga potpuno izgubio kontrolu nad ovim sektorom oru�anih snaga i sveo se samo na "gubernatora" kopnene vojske.
Do ostvarenja tog programa, interkontinentalne nuklearne rakete Rusije ostaju podeljene na tri fronta i �ine trijadu: na kopnu su bazirane raketne snage strategijske namene, na moru (na podmornicama) � pomorske strategijske nuklearne snage i za lansiranje iz vazduha � avijacija strategijskog dometa. Kopneni arsenal je najmo�niji. RSSN je u prvoj polovini osamdesetih, na vrhuncu hladnoratovske konfrontacije, raspolagao sa 8000 nuklearnih bojevih glava, od 12.000 koliko ih je imala celokupna trijada. Sada je taj arsenal, po�to je sproveden START-1 iz 1991, a delimi�no i START-2 iz 1993, prepolovljen, do 3200, dok celokupne strategijske snage imaju 6000 nukleanih bojevih glava.
(SAD ih imaju 7000, od toga dve tre�ine bazirane na kopnu.) Raketne snage strategijske namene su raspore�ene u �etiri raketne armije, sa komandama u Orenburgu, Omsku, �iti i Vladimiru, odnosno ukupno 19 raketnih divizija, �iju najudarniju snagu �ine 360 pokretnih kompleksa Topol, dometa 10.500 km, i 20 kompleksa Topol-M, dometa 11.000 km.
Branko Sto�i�
Strategijska stabilnost
Rusko-ameri�ki sporazum o daljem smanjenju i ograni�avanju strategijskih ofanzivnih oru�ja (SALT-2) potpisali su tre�eg januara 1993. u Moskvi predsednici Boris Jeljcin i D�ordz Bu�, s ciljem da se uspostavi "trajna strategijska stabilnost na planeti, uz jo� ve�e smanjenje nuklearnih potencijala obe velesile" nego �to je to omogu�io SALT-1, koji je stupio na snagu krajem 1994. godine.
Kad bude potpuno primenjen SALT-2, Rusija �e se potpuno li�iti famoznih raketa SS-18 i osta�e sa samo 1700 balisti�kih raketa (od kojih je tre�ina sa po tri nuklearne bojeve glave) na podmornicama i oko 1000 interkontinentalnih balisti�kih raketa.
Nuklearne podmornice su uglavnom koncentrisane u Tihom okeanu i Severnom ledenom moru, �ime su SAD fakti�ki okru�ene sa obe svoje obale, i tihookeanske i atlantske. Kopnene rakete su bazirane kao pokretni �elezni�ki e�aloni (u okolini Kostrome, u centru evropskog dela Rusije, i kod Krasnojarska, u Sibiru) ili su bazirani na d�inovskim samohotkama (od balti�ke obale baza Vipolzovo, preko sredi�njeg dela zemlje Jo�ka�Ola, Nji�nij Tagil, Tejkovo i Jurja, do Sibira Novosibirsk, Irkutsk i Kansk). Silosi sa raketama koncentrisani su uglavnom du� ju�nih granica Rusije (kod Tati��eva, Dombarovskog, Kartale i Alejska � svi prema Kazahstanu), a samo jedna baza je na krajnjem zapadu, kod Kozeljska, prema Belorusiji, ali su sve bojeve glave usmerene mnogo, mnogo dalje � interkontinentalno. Aerodromi sa kojih mogu da polete avioni nosa�i raketa (TU-160 i TU-95) predstavljaju tajnu za sve izuzev za one koji to prvi ne bi smeli da znaju, za potencijalne protivnike.
