Ekološke dileme
Rotkvice ili zdravlje
Godinu dana posle agresije na našu zemlju i zemljište dozrelo je novo voće i povrće, sa ili bez "NATO aditiva". Šta kupujemo na pijaci, "kamufliranu" opasnost po zdravlje ili tek spanać, salatu i rotkvice
Na preporuku Misije
UN-a za međunarodnu procenu humanitarnih potreba na teritoriji
Jugoslavije prošle godine je oformljena radna grupa za Balkan. Izveštaj
ove grupe potvrđuje postojanje ekoloških žarišta u četiri oblasti –
Pančevu, Novom Sadu, Kragujevcu i Boru – gde je potrebno preduzeti
hitnu akciju. U izveštaju stoji da je "u ovim oblastima neophodno
preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje ovih oblasti, kako bi se
izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u
životnoj sredini". Medutim, u drugom delu studije piše da "u
svom radu i preporukama radna grupa za Balkan nije preuzela na sebe rešavanje
pitanja zdravstvenih problema, nastalih usled zagađenja okoline kao
posledice rata. Ovo je domen drugih tela".
Dakle, čiji je to domen i ko brine o našem zdravlju?
PSIHOLOŠKI EFEKAT: U saradnji s Republičkom sanitarnom inspekcijom u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja ispituje se između ostalog i zdravstvena ispravnost namirnica u prometu na teritoriji Beograda. Primarijus dr Dušan Janković, načelnik službe za unapređenje ishrane, tvrdi na osnovu istraživanja, koja su započeta pre desetak dana na zahtev Republičke sanitarne inspekcije, da su "rezultati pokazali da je sve u granicama normale". Primarijus Janković kaže za "Vreme" da su uzeti uzorci sa zelenih pijaca u Beogradu – Kalenić pijace, Bajlonijeve pijace, Zelenog venca i Zemunske pijace – od individualnih proizvođača koji snabdevaju ove pijace voćem i povrćem sa područja Belegiša, Velikog sela, Višnjice, sela Slanci, Banatskog novog sela, Padinske skele... U zavod je pristiglo 13 uzoraka povrća sa pijačnih tezgi (zelena salata, mladi i crni luk, rotkvice, spanać, blitva, raštan) na kojima su vršena ispitavanja na sadržaj toksičnih metala i pesticida. Ispitivanja su proširena i na eventualni sadržaj cijanida u tim namirnicama, mada zbog njegove lake isparljivosti za to nema stručnog opravdanja. "To smo uradili radi psihološkog efekta", kaže primarijus Janković.
"Ako svemu tome dodamo uzorke ispitivanih riba iz ribnjaka i reka koji nisu pokazali sadržaj toksičnih materija, onda možemo da donesemo zaključak da na području leve i desne obale Dunava, kao i na teritoriji Beograda koje se snabdeva iz tog područja, ovog proleća nema mesta strahu da su namirnice zagađene hemijskim materijama."
S obzirom na bombardovanje HIP Petrohemije i NIS rafinerije u Pančevu s pravom se postavlja pitanje da li su atmosfera i zemljište zagađeni u tolikoj meri da mi sada, godinu dana posle, razmišljamo o eventulanim posledicama. Pretpostavljajući opasnost, mobilne ekipe Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja uzele su uzorke zelenog povrća i zemljišta sa kritičnog područja neposredno posle bombardovanja tih objekata. "Laboratorijska ispitivanja su pokazala da nisu bili prisutni lako isparljivi aromatični ugljovodonici i polihlorovani bifenili, koji su po logici stvari mogli da se očekuju na površini zeleniša i zemljišta", kaže dr Janković. On kaže da je Beograd imao sreće: u slučaju bombardovanja rafinerije u Pančevu, (koja je gađana sedam puta u periodu od 4. aprila do 8. juna) i sedmodnevnog požara koji je nastao posle, vetar je odigrao glavnu ulogu! Gustu, crnu dimnu perjanicu vetar je oduvao čak do granica Nemačke, i toksične materije nisu se spustile u naše zemljište. "Uzorci zemljišta nisu pokazali prisustvo lako isparljivih ugljovodonika, a zemljište je u pogledu hemijskih sastojaka (teških metala) bilo u redu i odgovaralo je obradivom zemljištu po sklopu hemijskih jedinjenja." Ničeg toksičnog nije bilo ni u jagodama i trešnjama kada su došle na red za ispitivanje. Uzorci rečnih riba takode nisu sadržavali cijanid, a toksični metali bili su u granicama normale. "Ono što je nejasno izaziva strah u ljudima, a nama je strah sada najmanje potreban", zaključuje načelnik.
Na pomenutim beogradskim pijacama nema straha ni kod individualnih proizvođača, a sudeći po prepunim kesama ni kod potrošača. Upitani da li strahuju od eventualne hemijske zagađenosti namirnica, koje su preko zemljišta mogle doći u kontakt sa štetnim otrovnim materijama, građani uglavnom umorno odgovaraju sa "a šta drugo da jedemo" ili "odavno smo mi zatrovani". Dr Radoje Laušević, sekretar Društva ekologa, kaže da je apsolutno neophodan "kontinuirani biomonitoring, ako se ima u vidu količina toksičnih materija koje su se izlile u našu sredinu": "Građani imaju pravo da znaju više o stepenu zagađenja, a upravo je validna informacija ono što nedostaje". Društvo ekologa nije ovlašćeno da vrši nikakva istraživanja te vrste, budući da su ispitivanja centralizovana.
RADIJACIJA:
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" takođe se ispituju
i kontrolišu namirnice u Laboratoriji za zaštitu od zračenja i zaštitu
životne sredine. Mr Snežana Pavlović, rukovodilac grupe za kontrolu
okoline, u razgovoru za "Vreme" kaže da je "nesporno da je
tokom agresije primenjivana radioaktivna municija". Mogućnost
kontaminacije poljoprivrednih proizvoda verovatno postoji na Kosovu, međutim
takvi podaci nisu dostupni Institutu "Vinča". "Primena
radioaktivne municije na teritoriji SRJ van Kosova bila je lokalizovana i
primenjivana na terenima koji nisu bili namenjeni poljoprivrednoj
proizvodnji – što znači gađana su brda a ne oranice. Kontaminirani
tereni na lokacijama oko Vranja i Bujanovca označeni su i očišćeni od
radioaktivnih materija. Tamo smo zatekli protivtenkovsku municiju od
osiromašenog uranijuma", kaže mr Snežana Pavlović. Na osnovu
ispitivanja uzoraka zemljišta, namirnica i vazduha na većem broju
lokacija (Pančevo, Beograd, Prahovo, Bor, Niš, Kraljevo, Kruševac,
Valjevo, Čačak...) nisu pronađeni tragovi kontaminacije.
"Nezavisno od toga, stalno se kontroliše ispravnost životnih
namirnica i svih proizvoda koji dozrevaju. Jedno takvo istraživanje je u
toku, i nijedan rezultat ne pokazuje postojanje kontaminacije".
Kosovo, medutim, predstavlja potencijalnu radiološku opasnost na duge staze. Iz vazduha je na teritoriju Kosova palo ukupno 31.000 metaka sa osiromašenim uranijumom, tj. 10 tona radioaktivnog materijala, a dekontaminacija kosovske teritorije do danas nije izvršena. Na zahtev italijanskih i belgijskih vlasti ispitivana je kontaminiranost Kosova, i tek skoro je dospelo u javnost da postoji oko 100 neoznačenih i kontaminiranih lokacija, najviše oko Uroševca i Gnjilana. "Nije najstrašnije što postoji radioaktivnost, ako postoji; opasno je ne izvršiti dekontaminaciju terena. Radioaktivnost na taj način dobija u vremenu, širenjem kroz prirodu (preko podzemnih i pitkih voda, vetrom koji nosi radioaktivnu prašinu). "Institut 'Vinča' zalaže se za što hitniju dekontaminaciju Kosova", kaže mr Pavlović. Najugroženije je lokalno stanovništvo na Kosovu, koje lako može da dođe u kontakt sa radioaktivnom municijom ne znajući da je posredi na primer radioaktivni geler ili metak. Uzimanje hrane i vode sa tog područja takođe predstavlja opasnost za lokalno stanovništvo, a radijacija pogađa i pripadnike KFOR-a budući da njihove vlade dosad nisu izmislile flaširani vazduh. "Problem je u tome što se primena radioaktivnog materijala tretira sa vojnog a ne sa civilnog aspekta, pa su stoga kriterijumi blaži. Medutim, ako je misija na Kosovu civilne prirode, zašto su onda civili prepušteni radijaciji?"
Biljana Vasić
Ukrajinsko mleko
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" nalazi se nekoliko tona mleka iz humanitarne pomoći, koje je 1993. godine stiglo iz Francuske. Ispostavilo se da je mleko ukrajinskog porekla, a laboratorijskim analizama utvrđeno je postojanje 110 Bq (bekerel – oznaka za radijaciju) po kilogramu. Pošto je granica dozvoljene kontaminiranosti koja važi u EU različita od jugoslovenske (EU = 360 Bq/kg, SRJ = 10 Bq/kg), Francuzi nisu hteli da preuzmu mleko nazad smatrajući verovatno da je mleko ispravno. Nekoliko tona kontaminiranog mleka čuva se već sedam godina u Institutu "Vinča" kao radioaktivni otpad.
Monitoring
Najveća globalna kontaminacija odigrala se pedesetih i šezdesetih godina kada su vršene nuklearne probe u atmosferi, a ostaci tog zagađenja još uvek se osećaju. Onda se 1986. godine desio Černobil, najveća civilna globalna katastrofa. Može se reći da se nivo kontaminacije spustio posle 14 godina – radioaktivnost je najzad opala i razredila se. Zbog postojanja nuklearnih objekata u našem okruženju (Kozloduj, Krško i Pakš), koji bi mogli svojom emisijom ugroziti našu teritoriju, kao i zbog lokalne mogućnosti kontaminacije, organizovan je kontinuirani monitoring radioaktivnosti životne sredine. Ovlašćene kuće za monitoring na nivou države jesu Institut "Dragiša Karajović" i Institut "Vinča".
