Ekolo�ke dileme
Rotkvice ili zdravlje
Godinu dana posle agresije na na�u zemlju i zemlji�te dozrelo je novo vo�e i povr�e, sa ili bez "NATO aditiva". �ta kupujemo na pijaci, "kamufliranu" opasnost po zdravlje ili tek spana�, salatu i rotkvice
Na preporuku Misije
UN-a za me�unarodnu procenu humanitarnih potreba na teritoriji
Jugoslavije pro�le godine je oformljena radna grupa za Balkan. Izve�taj
ove grupe potvr�uje postojanje ekolo�kih �ari�ta u �etiri oblasti �
Pan�evu, Novom Sadu, Kragujevcu i Boru � gde je potrebno preduzeti
hitnu akciju. U izve�taju stoji da je "u ovim oblastima neophodno
preduzeti mere za�tite okoline i �i��enje ovih oblasti, kako bi se
izbegle �tetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoro�ne �tete u
�ivotnoj sredini". Medutim, u drugom delu studije pi�e da "u
svom radu i preporukama radna grupa za Balkan nije preuzela na sebe re�avanje
pitanja zdravstvenih problema, nastalih usled zaga�enja okoline kao
posledice rata. Ovo je domen drugih tela".
Dakle, �iji je to domen i ko brine o na�em zdravlju?
PSIHOLO�KI EFEKAT: U saradnji s Republi�kom sanitarnom inspekcijom u Gradskom zavodu za za�titu zdravlja ispituje se izme�u ostalog i zdravstvena ispravnost namirnica u prometu na teritoriji Beograda. Primarijus dr Du�an Jankovi�, na�elnik slu�be za unapre�enje ishrane, tvrdi na osnovu istra�ivanja, koja su zapo�eta pre desetak dana na zahtev Republi�ke sanitarne inspekcije, da su "rezultati pokazali da je sve u granicama normale". Primarijus Jankovi� ka�e za "Vreme" da su uzeti uzorci sa zelenih pijaca u Beogradu � Kaleni� pijace, Bajlonijeve pijace, Zelenog venca i Zemunske pijace � od individualnih proizvo�a�a koji snabdevaju ove pijace vo�em i povr�em sa podru�ja Belegi�a, Velikog sela, Vi�njice, sela Slanci, Banatskog novog sela, Padinske skele... U zavod je pristiglo 13 uzoraka povr�a sa pija�nih tezgi (zelena salata, mladi i crni luk, rotkvice, spana�, blitva, ra�tan) na kojima su vr�ena ispitavanja na sadr�aj toksi�nih metala i pesticida. Ispitivanja su pro�irena i na eventualni sadr�aj cijanida u tim namirnicama, mada zbog njegove lake isparljivosti za to nema stru�nog opravdanja. "To smo uradili radi psiholo�kog efekta", ka�e primarijus Jankovi�.
"Ako svemu tome dodamo uzorke ispitivanih riba iz ribnjaka i reka koji nisu pokazali sadr�aj toksi�nih materija, onda mo�emo da donesemo zaklju�ak da na podru�ju leve i desne obale Dunava, kao i na teritoriji Beograda koje se snabdeva iz tog podru�ja, ovog prole�a nema mesta strahu da su namirnice zaga�ene hemijskim materijama."
S obzirom na bombardovanje HIP Petrohemije i NIS rafinerije u Pan�evu s pravom se postavlja pitanje da li su atmosfera i zemlji�te zaga�eni u tolikoj meri da mi sada, godinu dana posle, razmi�ljamo o eventulanim posledicama. Pretpostavljaju�i opasnost, mobilne ekipe Gradskog zavoda za za�titu zdravlja uzele su uzorke zelenog povr�a i zemlji�ta sa kriti�nog podru�ja neposredno posle bombardovanja tih objekata. "Laboratorijska ispitivanja su pokazala da nisu bili prisutni lako isparljivi aromati�ni ugljovodonici i polihlorovani bifenili, koji su po logici stvari mogli da se o�ekuju na povr�ini zeleni�a i zemlji�ta", ka�e dr Jankovi�. On ka�e da je Beograd imao sre�e: u slu�aju bombardovanja rafinerije u Pan�evu, (koja je ga�ana sedam puta u periodu od 4. aprila do 8. juna) i sedmodnevnog po�ara koji je nastao posle, vetar je odigrao glavnu ulogu! Gustu, crnu dimnu perjanicu vetar je oduvao �ak do granica Nema�ke, i toksi�ne materije nisu se spustile u na�e zemlji�te. "Uzorci zemlji�ta nisu pokazali prisustvo lako isparljivih ugljovodonika, a zemlji�te je u pogledu hemijskih sastojaka (te�kih metala) bilo u redu i odgovaralo je obradivom zemlji�tu po sklopu hemijskih jedinjenja." Ni�eg toksi�nog nije bilo ni u jagodama i tre�njama kada su do�le na red za ispitivanje. Uzorci re�nih riba takode nisu sadr�avali cijanid, a toksi�ni metali bili su u granicama normale. "Ono �to je nejasno izaziva strah u ljudima, a nama je strah sada najmanje potreban", zaklju�uje na�elnik.
Na pomenutim beogradskim pijacama nema straha ni kod individualnih proizvo�a�a, a sude�i po prepunim kesama ni kod potro�a�a. Upitani da li strahuju od eventualne hemijske zaga�enosti namirnica, koje su preko zemlji�ta mogle do�i u kontakt sa �tetnim otrovnim materijama, gra�ani uglavnom umorno odgovaraju sa "a �ta drugo da jedemo" ili "odavno smo mi zatrovani". Dr Radoje Lau�evi�, sekretar Dru�tva ekologa, ka�e da je apsolutno neophodan "kontinuirani biomonitoring, ako se ima u vidu koli�ina toksi�nih materija koje su se izlile u na�u sredinu": "Gra�ani imaju pravo da znaju vi�e o stepenu zaga�enja, a upravo je validna informacija ono �to nedostaje". Dru�tvo ekologa nije ovla��eno da vr�i nikakva istra�ivanja te vrste, budu�i da su ispitivanja centralizovana.
RADIJACIJA:
U Institutu za nuklearne nauke "Vin�a" tako�e se ispituju
i kontroli�u namirnice u Laboratoriji za za�titu od zra�enja i za�titu
�ivotne sredine. Mr Sne�ana Pavlovi�, rukovodilac grupe za kontrolu
okoline, u razgovoru za "Vreme" ka�e da je "nesporno da je
tokom agresije primenjivana radioaktivna municija". Mogu�nost
kontaminacije poljoprivrednih proizvoda verovatno postoji na Kosovu, me�utim
takvi podaci nisu dostupni Institutu "Vin�a". "Primena
radioaktivne municije na teritoriji SRJ van Kosova bila je lokalizovana i
primenjivana na terenima koji nisu bili namenjeni poljoprivrednoj
proizvodnji � �to zna�i ga�ana su brda a ne oranice. Kontaminirani
tereni na lokacijama oko Vranja i Bujanovca ozna�eni su i o�i��eni od
radioaktivnih materija. Tamo smo zatekli protivtenkovsku municiju od
osiroma�enog uranijuma", ka�e mr Sne�ana Pavlovi�. Na osnovu
ispitivanja uzoraka zemlji�ta, namirnica i vazduha na ve�em broju
lokacija (Pan�evo, Beograd, Prahovo, Bor, Ni�, Kraljevo, Kru�evac,
Valjevo, �a�ak...) nisu prona�eni tragovi kontaminacije.
"Nezavisno od toga, stalno se kontroli�e ispravnost �ivotnih
namirnica i svih proizvoda koji dozrevaju. Jedno takvo istra�ivanje je u
toku, i nijedan rezultat ne pokazuje postojanje kontaminacije".
Kosovo, medutim, predstavlja potencijalnu radiolo�ku opasnost na duge staze. Iz vazduha je na teritoriju Kosova palo ukupno 31.000 metaka sa osiroma�enim uranijumom, tj. 10 tona radioaktivnog materijala, a dekontaminacija kosovske teritorije do danas nije izvr�ena. Na zahtev italijanskih i belgijskih vlasti ispitivana je kontaminiranost Kosova, i tek skoro je dospelo u javnost da postoji oko 100 neozna�enih i kontaminiranih lokacija, najvi�e oko Uro�evca i Gnjilana. "Nije najstra�nije �to postoji radioaktivnost, ako postoji; opasno je ne izvr�iti dekontaminaciju terena. Radioaktivnost na taj na�in dobija u vremenu, �irenjem kroz prirodu (preko podzemnih i pitkih voda, vetrom koji nosi radioaktivnu pra�inu). "Institut 'Vin�a' zala�e se za �to hitniju dekontaminaciju Kosova", ka�e mr Pavlovi�. Najugro�enije je lokalno stanovni�tvo na Kosovu, koje lako mo�e da do�e u kontakt sa radioaktivnom municijom ne znaju�i da je posredi na primer radioaktivni geler ili metak. Uzimanje hrane i vode sa tog podru�ja tako�e predstavlja opasnost za lokalno stanovni�tvo, a radijacija poga�a i pripadnike KFOR-a budu�i da njihove vlade dosad nisu izmislile fla�irani vazduh. "Problem je u tome �to se primena radioaktivnog materijala tretira sa vojnog a ne sa civilnog aspekta, pa su stoga kriterijumi bla�i. Medutim, ako je misija na Kosovu civilne prirode, za�to su onda civili prepu�teni radijaciji?"
Biljana Vasi�
Ukrajinsko mleko
U Institutu za nuklearne nauke "Vin�a" nalazi se nekoliko tona mleka iz humanitarne pomo�i, koje je 1993. godine stiglo iz Francuske. Ispostavilo se da je mleko ukrajinskog porekla, a laboratorijskim analizama utvr�eno je postojanje 110 Bq (bekerel � oznaka za radijaciju) po kilogramu. Po�to je granica dozvoljene kontaminiranosti koja va�i u EU razli�ita od jugoslovenske (EU = 360 Bq/kg, SRJ = 10 Bq/kg), Francuzi nisu hteli da preuzmu mleko nazad smatraju�i verovatno da je mleko ispravno. Nekoliko tona kontaminiranog mleka �uva se ve� sedam godina u Institutu "Vin�a" kao radioaktivni otpad.
Monitoring
Najve�a globalna kontaminacija odigrala se pedesetih i �ezdesetih godina kada su vr�ene nuklearne probe u atmosferi, a ostaci tog zaga�enja jo� uvek se ose�aju. Onda se 1986. godine desio �ernobil, najve�a civilna globalna katastrofa. Mo�e se re�i da se nivo kontaminacije spustio posle 14 godina � radioaktivnost je najzad opala i razredila se. Zbog postojanja nuklearnih objekata u na�em okru�enju (Kozloduj, Kr�ko i Pak�), koji bi mogli svojom emisijom ugroziti na�u teritoriju, kao i zbog lokalne mogu�nosti kontaminacije, organizovan je kontinuirani monitoring radioaktivnosti �ivotne sredine. Ovla��ene ku�e za monitoring na nivou dr�ave jesu Institut "Dragi�a Karajovi�" i Institut "Vin�a".
