OsFestite se (3)
Princip Pati Difuse
Melodrama je "�enski �anr", ona se ne mo�e dogoditi samo me�u mu�karcima � osim ako oni nisu homoseksualci. Ali, najve�i moderni reditelji melodrama kao "�enskog �anra" jesu ba� homoseksualci. Jedan od njih je Pedro Almodovar, koji je nedavno dobio Oskara. To je tako�e melodrama
Ho�e li sada pisanje o Almodovaru postati te�ko, ne�to
�to valja izbegavati? �ovek je, naime, dobio Oskara.
�to se ka�e, to obavezuje!
Nije u pitanju toliko sama nagrada koliko planetarni filmski konsenzus kako je to bilo neizbe�no. Ali se zapravo radi o tome da je pobeda Sve o mojoj majci (u kategoriji tzv. stranog filma) su�tinski ispala prvorazredno iznena�enje, gotovo senzacija. Ovo otuda jer su, nagradiv�i ipak Pedra Almodovara, �to je tobo�e bilo pod sigurno, �lanovi Akademije doveli pod sumnju validnost svojih odluka vezanih za trijumf Ameri�ke lepote (pet Oskara).
Reditelj tog filma Sem Mendes, inace debitant, primaju�i priznanje kao reditelj godine, iskreno je priznao kako bi �eleo da vrlo dugo snima filmove ne bi li se primakao na par kilometara onome �to je � i kako je � ostvario Bili Vajlder. O tome i ina�e nije moglo biti nikakve dileme: svoj stvarala�ki uzor Mendes markira i time �to u Ameri�koj lepoti (kao i u Bulevaru sumraka) pri�u kazuje mrtav covek. Stari veliki Bili je, u toj no�i Oskara, bio u dvorani. On je do�ao da pozdravi svog naslednika. Ali to nije bio Sem Mendes. Taj se zove Pedro Almodovar.
KUHINJSKO POREKLO: I Almodovar je jednom rekao da je Bili Vajlder onaj me�u klasicima koji ga najvi�e interesuje jer se, dodiruju�i sve �anrove, uvek bavi emocijama, pridaju�i im epske dimenzije. Vajlder je (ba� kao i Blejk Edvards) snimao filmove o Holivudu (Fedora), o robovima opijata (Dani vina i ru�a) i transvestitima (Neki to vole vru�e), �to su sve stvari koje neobi�no privla�e Almodovara. Na spisku Pablovih uzora, uz Hoksa i Ljubica, na�ao se i D�ord� Kjukor zbog ve�tine u radu sa �enama. No, D�on Voters ka�e da kao kreator �enskih likova Almodovar �ini da D�ord� Kjukor li�i na Ota Premind�era.
Je li, u tom smislu, Oskar za Sve o mojoj majci i trijumf �enskog principa u prevashodno ma�o filmskom svetu? Jedan deo feministi�kog lobija prihvati�e to i s obzirom na Almodovarove seksualne sklonosti (on je gej); drugi deo �e iz istog razloga takvu po�ast svom opredeljenju odbiti s indignacijom. Kao jo� sasvim mlad �ovek, po�etkom osamdesetih, u vreme kada je do�ao iz La Man�e u Madrid, Almodovar je, osim �to se bavio stripom i rokom, objavljivao pri�e �ija je stalna junakinja bila Pati Difusa, internacionalna porno zvezda i seks simbol, koja je � kako je to primetila Sa�a Marku� � predstavljala njegov alter ego. Junakinje njegovih prvih filmova su �ene, bilo devojke s madridskih ulica, bilo kalu�erice iz manastira u kome se u�iva droga i pi�u herc-romani (Mra�no skrovi�te). Junakinja Cveta moje tajne tako�e je pisac takvih romana. Sa Visokim potpeticama i �enama na ivici nervnog sloma Almodovar sti�e me�unarodnu verifikaciju, �to mu omogu�ava da radikalizuje svoj pristup, te su, kona�no, u filmu Sve o mojoj majci (gde pri�u kazuje tako�e mrtav �ovek) svi likovi �enski. �ak i kada je re� o mu�karcima.
Otuda je pomenuti D�on Voters referentna pojava za razumevanje Almodovarove pozicije; ono �to ih povezuje jeste sklonost kempu, koji jeste forma travestije. S druge strane, to je Fasbinder. Sva trojica su homoseksualci naklonjeni �enama. To je, nema zbora, pateti�no, sasvim melodramski. Melodrama je, uostalom, �anr u kome ovi reditelji najbolje funkcioni�u. Kada je o Votersu i Almodovaru re�, mnogi se kriti�ari pitaju mo�e li biti melodrame u pop idiomu, nije li njihov kemp pristup zapravo parodija �anra. Vi�e se ovde (opet) radi o travestiji: melodrama se, prekodirana na kemp, javlja u onom obliku kakvom je ve�ina do�ivljava, dakle � kao (svesni) ki�. Ta re� (ki�) poti�e iz kuhinje. Almodovar misli da je ono �to povezuje melodramu i pop ba� to �to se obe stvari bave doma�icama. Setite se, uostalom, Votersovog filma Mama, serijski ubica, odnosno uloga koje je u ostvarenjima ovog reditelja tuma�io transvestit Divajn. Ili se setite Hamiltonovog kola�a iz 1956. godine �ta je ono �to dana�nji dom �ini tako druk�ijim, tako privla�nim?.
Zato melodramsko u Voters-Almodovarovom klju�u biva prijem�ivo sofisticiranom delu mejnstrim publike, to jest kriti�arima i intelektualcima uop�te. Oni umi�ljaju da je sve to samo dobro zezanje. Ako mo�e tako da se zaklju�i, melodrama je sa Votersom i Almodovarom dobila hepiend. To ovu dvojicu donekle razlikuje od Fasbindera: i u njihovim filmovima sve je predodre�eno da ide krivo (fatum melodrame), ali se zavr�ava dobro �ak i kada se zavr�i tragi�no (Matador).
Ovo u na�u pri�u uvodi novi lik: Daglasa Sirka. Van je svake sumnje da Fasbinder, Voters i Almodovar mnogo duguju tom najve�em reditelju klasi�ne filmske melodrame (Imitacija �ivota). Pi�uci o Sirkovim filmovima, Fasbinder rezonuje kako on �eli da poka�e da njegovi junaci nisu onako sre�ni kako izgledaju. Kod Almodovara se taj postulat obr�e: njegovi junaci nisu onoliko nesre�ni koliko izgledaju. Tako se, napu�taju�i ga, Almodovar vra�a Sirku. Jer, opet �e Fasbinder o Sirkovim filmovima: To su filmovi nekog ko voli ljude. Melodrama je, i kroz svoju travestiju, ostala ekstati�ni �anr. S tim da je danas voleti ljude ve� po sebi �ist kemp. Almodovar voli ljude, �to �e se re�i � voli �ene. On je najve�i �enski reditelj na�ih dana. Da li je to trijumf feminizma ili je njegov poraz? Kemp je u svakom slu�aju.
I DOMA�ICE PLA�U: No, Almodovarova (kao i Fasbinderova) opsednutost �enama jeste, s druge strane, primena filmofilskog iskustva na �ijoj se pozadini imena Sirka, Vajdlera ili Kjukora ne javljaju slu�ajno. Ime Hauarda Hoksa naro�ito. Pedro se kre�e tragom onog Holivuda koji se u svim svojim �anrovima rukovodio aristotelovskom poetikom: ne doga�a se pri�a likovima, likovi se zbivaju pri�i, oni su zaplet. Okvir filma uvek je postavljen tako da afirmi�e li�ni svet svakog karaktera (S. Marku�: Poetika Pedra Almodovara). Klasi�ni Holivud je, na tragu tog opredeljenja, najve�u pa�nju posve�ivao �enskim likovima. Mo�da i zato �to mu be�e veoma stalo do glamuroznosti. Bilo kako bilo, �ene u stara holivudska vremena nisu (dodu�e) bile glavni junaci, one su bile su�tina: stvar od koje se prave snovi i priziva smrt.
Almodovarov povratak tom principu je tim zna�ajniji u ovo doba kada je situacija sa �enama na filmu gotovo tragi�na. Ona je prava melodrama bez hepienda. Danas je svaka rasprava o vampu besmislena: poslednji vamp bila je Viva, transvestit iz Vorholovih filmova i Makovih Misterija organizma. �ene su u savremenim filmova spale na najni�e grane: one ne samo da su potpuno marginalizovane, ve� su � jer se u svakom filmu ipak mora pojaviti neka �ena � postale remetila�ki faktor suvislog pripovedanja koji �ini da se radnja permanentno ometa. Budu�i da je �eni sada dopala uloga (funkcija) puke pratilje mu�kog junaka (ili mu�kih junaka � nisu Almodovarovi filmovi pederski, ve� su to oni po body-body formuli), ona je obi�no doma�ica, supruga, koja �e zapasti u nevolju (bi�e, recimo, oteta) �to inicira akciju mu�kog heroja (�ena je objekat njegove radnje), ili je, pak, jo� gore, ve�no d�angrizava spram akcije (posla) kao ekskluzivno mu�ke emanacije, �emu se posve�uju retori�ki pasa�i koji nisu ni u kakvoj vezi sa zapletom. Me�utim, Almodovar ne ukida tu poziciju odbacuju�i je sa tobo�njom superiorno��u kvaziautorske indignacije; on polazi od nje da bi se vratio tradicionalnom profilisanju likova: i doma�ice pla�u, zar ne?!
Autor koji vlada likovima mo�e se njima koristiti bez ograni�enja. Ono �to karakteri�e Almodovarove filmove jeste stalno uvo�enje novih likova: popis svih li�nosti �ivog mesa ili Sve o mojoj majci zaposeo bi �itav prostor ovog �lanka. To je ionako odlika �panskog na�ina (filmskog) mi�ljenja: hispanske televizijske sapunice sasvim nalikuju dramatizaciji telefonskog imenika. Tako se, kod Almodovara, pri�a permanentno pro�iruje da se �ini kako se zbir njenih motiva i njihovih me�uodnosa ne mo�e razre�iti nikako druga�ije do kataklizmom (propast sveta, svi umiru). No, mada nagla, finala Almodovarovih filmova su sasvim prirodna, na neki na�in (kao rukopis) blaga i ne�na, a da ni�ta ne ostaje pod sumnjom, nerazre�eno. Svako ume da, kako-tako, neki lik uvede u pri�u i pusti ga da se tamo snalazi kako zna i ume (da se 'rve sa pri�om, sa onim �to mu se doga�a); samo majstor zna da sve likove, �itav telefonski imenik svog filma, izvede iz pri�e, zaokru�uju�i i njihovu sudbinu i smisao onoga kome su se oni dogodili, smisao pri�e. Almodovar je danas u tome bez premca. Su�tina Fasbinderove opaske o Sirku kao nekom ko je voleo ljude tek sada postaje jasna: to nije nikakav humanizam od papira, to je re�ija. Sem Mendes jo� nije nau�io tu lekciju. Nekima smeta �to u svemu tome Pedro malo vodi ra�una o dru�tvenom diskursu. Ali, filmovi Pedra Almodovara su taj diskurs. Onaj ko voli ljude prezire dru�tvo. Pati Difusa (kao Almodovarova metafora) samo prividno pripada jednom odre�enom svetu; taj svet, kao i svaki drugi, pripada zapravo njoj.
Na prvoj projekciji nekog Almodovarovog filma u Beogradu, pre desetak godina, na jednom Festu, bilo je ravno deset gledalaca. Ako ne ra�unamo onog jedanaestog (potpisnik), koji je zaspao. Pedro Almodovar je, ovog marta, dobio Oskara nakon svega �to se, u minuloj filmskoj sezoni, moglo dobiti; on je sada priznati umetnik: Mnogo je bolje pokupiti me�unarodne nagrade nego, recimo, kante za �ubre ili stari papir (Almodovar). Njegov �ivot po toj pateti�noj melodramati�nosti sa hepiendom sasvim nalikuje njegovim filmovima: selja�e iz La Man�e koje je, kao i �itava �panija, u svemu zakasnilo (naro�ito u �kolu) popelo se na vrh sveta. Tamo se prisetilo D�ejmsa Kegnija (Belo usijanje) i njegove poruke majci.
Pedro Almodovar �e i dalje snimati lepe filmove za smeh i plakanje, ali je ve� trenutak da se postavi pitanje � �ta posle Almodovara?. Ko ka�e Tarantino (ili ka�e Rodrigez), neka sedne, kec k'o vrata! Verujem � Aleho de la Inglesia (Sudnji dan). Ako u me�uvremenu nije sasvim poludeo (Perdita Durango).
Bogdan Tirnani�
