Vreme broj 485, 22. april 2000.

Naš čovek u Italiji

"Scudeto" po Darku

Sa tri gola u dve poslednje utakmice, kojima je Juventusu doneo 6 bodova, naš reprezentativac je već otplatio investiciju tešku 40 miliona maraka, koliko je u njega uložila torinska "stara dama" kupujući ga prošlog leta od španskog Real Sosiedada

Sa naslovne strane "Gazete delo Sport", najtiražnijeg italijanskog sportskog dnevnika, prošlog ponedeljka pažnju su privlačili ogroman naslov "Juve: Kovacevic! Urla da scudeto" i slika našeg reprezentativca kako kroz osmeh "urliče" proslavljajući jedan od svojih golova protiv Intera u Milanu, koji su Juventusu doneli tri nova boda i doveli ga pred vrata 26. titule prvaka ("scudeto") Italije. Samo nedelju dana ranije Darko je u meču protiv Bolonje bio rezerva, kao i u većem delu sezone, onda je ušao u igru u drugom poluvremenu i dva minuta pre kraja glavom doneo trijumf svom timu. Sedam dana, šest bodova, tri gola i... zvezda je rođena. Doduše, Darko je poslednje tri godine bio zvezda u španskom fudbalu, ali odlazak iz Real Sosiedada i dolazak u jedan klub ranga i ugleda Juventusa bili su velika promena koju je 26-godišnji momak iz Kovina sjajno podneo.

"Odlazak u Juventus je potez mog života, najbolje što sam u karijeri uradio", priča raspoloženi Kovačević, zvezda dana u italijanskim medijima. "Šta sam ti rekao kad smo poslednji put razgovarali? Znao sam da ću dočekati mojih pet minuta, osećao sam to po treninzima, video da ih sve razbijam i da je samo pitanje dana kada ću eksplodirati..."

Darko je sasvim u pravu. Dolepotpisani je svedok njegovih reči iz februara: "Ma uopšte se ne nerviram što ne igram u prvoj postavi. Ovde sam ipak novi, Del Pjero i Inzagi su zvezde Juventusa i italijanskog fudbala, navijači ih obožavaju, nije ih lako istisnuti iz tima. Ne ljutim sa na trenera Anćelotija što me ne stavlja češće u prvenstvu u prvih jedanaest, treniram i čekam svoju šansu. Siguran sam da ću je dočekati."

Bio je u pravu. Siguran u sebe, kao i uvek kada je vukao prave poteze u životu, znao je da bude strpljiv i da šansu koja mu se ukazivala u Kupu UEFA i Kupu Italije maksimalno koristi. Redovno je davao golove, ali su u Ligi prednost imali Del Pjero i Inzagi.

"Prošle nedelje nije igrao Zinedin Zidan, trener Anćeloti odlučio je da Del Pjero igra malo povučeno a da u špicu napada budemo Inzagi i ja. Sjajno sam se osećao pre utakmice, bio sam vrlo raspoložen za igru i ispalo je da sam odigrao najbolju partiju od dolaska u Juventus. Presrećan sam što su moji golovi možda odlučili titulu prvaka."

Oba pogotka su bila prava remek-dela, i sasvim različita. Ako je drugi, glavom u skoku protiv golmana kome ni ruke nisu pomogle, bio tipičan za Darka, onaj prvi, "šmekerski", otkriva jednog drugog Darka, kompletnog igrača koji nije samo skakač i "snagator". Lob-udarac je bio savršenstvo, suptilnost dostojna Platinija, Zika, Maradone, Rivalda ili Zidana, ali Darko zasluge pripisuje Inzagiju: "Tako se dobro zagradio i produžio mi loptu da je sve ostalo bilo stvar rutine, video sam Perucija kako mi kreće u susret, odlučio da ga lobujem i istog časa kad sam udario loptu bio siguran da će ona završiti u mreži", opisuje Kovačević svoj prvi gol.

Za drugi go, odlučujućim smatra centaršut Pesota, iako je sve ostalo isključivo njegova zasluga. Skočio je nebu pod oblake, nadvisio golmana koji je išao rukama i završio na zemlji tresnuvši kao džak posle sudara u vazduhu, bez faula, sa našim reprezentativcem.

Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom kada je Darko prošlog leta napustio Real Sosiedad iz San Sebastijana i otišao u Juventus. Nisu bili sigurni da će Darko uspeti, ali on se nije mnogo premišljao pre nego što je stavio potpis na petogodišnji ugovor, a nije ni njegov dotadašnji klub jer je posle prodaje Meha Kodra Barseloni opet napravio sjajan posao sa jednim jugo-igračem.

"Nisam se plašio ni velikog kluba ni konkurencije; da sam tako razmišljao ne bih nikada mrdnuo iz mog rodnog Kovina", seća se Darko. A put ga je, stalno uzlaznom linijom, vodio prvo u Proleter iz Zrenjanina, potom u Crvenu zvezdu, pa u Šefild Vendsdej, potom u Real Sosiedad i sada u Juventus. Nije uspeo samo u Engleskoj gde se zadržao šest meseci: "Ne znam da li Englezi nisu imali strpljenja sa mnom jer mi, teoretski gledano, engleski fudbal odgovara, i moja snaga, visina i igra glavom mogli su da budu moja prednost, ali tamo sam se osećao grozno. Nisam znao jezik, nisam mogao da se naviknem na stil života, klima me je "ubijala" i zato sam sav srećan došao u Španiju", priseća se Darko tog dela svoje karijere.

U Španiji se preporodio, tri godine je bio najbolji strelac Real Sosiedada, tu je golovima privukao pažnju Juventusa čiji direktor Lućiano Mođi danas zadovoljno i samouvereno objašnjava: "Darko je iznenađenje samo za one koji ga nisu poznavali. Mi smo ga pratili dugo i znali da može mnogo. U svim našim planovima za budućnost on ima veoma važno mesto."

Računajući sve utakmice, od letošnjeg starta u Intertoto-kupu preko koga je "Juve"stigao do Kupa četvrtfinala UEFA, Darko je odigrao 1996 minuta na 40 mečeva i dao 20 golova, svakih 100 minuta jedan gol. Za igrača sa klupe više nego dobro.

Na pitanje da li će ubuduće biti standardan u prvoj postavi, Darko odgovara: "Odlučiće trener Anćeloti. Dosad smo se perfektno slagali i razumeli, nema razloga da tako ne bude i ubuduće."

Sjajan završetak sezone sigurno raduje i našeg selektora Vujadina Boškova koji je u nekoliko navrata kritikovao Anćelotija što ne stavlja Darka u prvih jedanaest. Boškov ne priznaje teoriju o "dva tima", jedan za kup, drugi za prvenstvo. Tvrdi da bi uvek trebalo da igra najbolji tim, a za Darka je uveren da ima mesta u prvoj jedanaestorici Juventusa.

A u reprezentaciji?

Protiv Kine, Darko je bio "starter", ali mesto mu nije zagarantovano, najčešće se menja sa svojim vršnjakom, sportskim rivalom i prijateljem Savom Miloševićem. Putevi im se ukrštaju od dolaska u Beograd, s tim što je Savo direktno iz svoje Janje kod Bijeljine došao u Partizan, a Darko je pre Zvezde imao međukorak u Proleteru. Utrkivali su se ko će dati više golova u našem prvenstvu, bili su rivali u Engleskoj i Španiji, možda će dogodine biti u Italiji. Iznad svega ostaju prijatelji.

Zajedno su debitovali i u reprezentaciji, Savo u Porto Alegreu 23. decembra 1994. protiv Brazila, Darko četiri dana kasnije u Buenos Ajresu protiv Argentine. Savo je češće bio u prvoj postavi i dao više golova (20, prema Darkovih 5), ali kada bi ih selektor pojedinačno pitao s kim bi najradije igrali u tandemu, Darko bi rekao "sa Savom", a Savo "sa Darkom". Boškov razmišlja o toj varijanti jer tvrdi da dvojicu takvih napadača danas nema nijedna reprezentacija, može se desiti da protiv Slovenije i Norveške na EP-u oni i zaigraju zajedno, s Mijatovićem iza njih, a da protiv Španaca u poslednjoj utakmici sastav bude manje ofanzivan.

"Stvarno bih voleo da igram sa Savom. On mi je direktno namestio prvi gol u reprezentaciji. Povremeno smo igrali zajedno u plavom dresu, ali mislim da bi tek sada to bila prava stvar jer smo stekli mnogo iskustva i sazreli kao igrači. Hrvati igraju sa Šukerom i Bokšićem, i svi se slažu da su opasan tandem", priželjkuje Darko.

Kovačević ne krije da očekuje mnogo od predstojećeg evropskog prvenstva: "Mislim da imamo realnu šansu da napravimo nešto važno. Mondijal u Francuskoj nam je pomogao da steknemo iskustvo sa velikih takmičenja, a pakao koji smo preživeli u Zagrebu pokazao nam je da smo sposobni za velika dela. Zato se nadam najboljem", optimista je Kovačević.

Po svemu sudeći, Darko će u Belgiju i Holandiju kao prvak Italije i to sa jednim Juventusom. Na sreću, njegove ambicije tu ne prestaju: "Na redu je trijumf u reprezentaciji i sa reprezentacijom", obećava Darko prvo sebi, a potom i svima nama...

Vladimir Stanković

Lična karta

Rođen: 18. 11. 1973. u Kovinu

Klubovi: Radnički Kovin, Proleter, Zvezda, Šefild Vendsdej, Real Sosiedad i Juventus

Reprezentacija: 31 utakmica, 5 golova

prethodni sadržaj naredni