Kako poraziti režim na izborima (3)
Put do smenjive vlasti
Piše: Srećko Mihailović
Formula izbornog
uspeha, tokom desetogodišnjih ratova (1990–1999), Vlast =
"Socijalizam" + "Nacionalizam" ili u marketinškoj
formulaciji: Vlast = "Sigurnost" + "Patriotizam",
obezbeđivala je na svim republičkim izborima glasove oko trećine
ukupnog biračkog tela. To je bilo dovoljno za osvajanje i održanje
vlasti, bilo "solo", na početku, bilo u koalicijama, kasnije. S
prestankom ratova, međutim, desna strana jednakosti počinje da se kruni.
Takozvana specifična podrška vlasti uglavnom se i dalje obdržava preko
korupcionog odnosa vlasti i nižih društvenih slojeva, u kojem se
razmenjuje lojalnost za minimum sigurnosti onih koji nemaju kvalifikative
za slućenu tržišnu utakmicu. Na drugoj strani, pak, lojalnost vlasti
posredovana nacionalizmom/patriotizmom (kao difuzna podrška sistemu koja
je vertikalno "sekla" svedruštvenu strukturu) sve više se
osipa. "Nebeski narod" se lagano prizemljuje ili sa nebeskih
visina... pravo u blato grke svakidašnjice.
Jake identifikacije građana sa raznim kolektivitetima bivaju potiskivane bedom svakidašnjice. Vernost i lojalnost prema vlasti sve više zamenjuje prosti račun opstanka. Sa apstraktnih računica prelazi se na one najkonkretnije, sa političke psihologije na ekonomiju; vernici postaju račundžije, a izbori neće više biti ritual odanosti već biranje između alternativa. Naravno, ništa nije završeno, a pogotovu ne samo od sebe. Nisu u pravu oni koji govore da će se "vlast urušiti" i da "treba sačekati", isto kao što nisu u pravu ni oni koji bi odmah i silom!
Na drugoj strani, nisam uveren da većina građana podržava opozicione stranke. Međutim, većina građana je protiv koalicije na vlasti i glasala bi "protiv". Bukvalno, "glasanje protiv" je nemoguće. Najbliža opcija koja omogućava prikupljanje "glasova protiv" jeste jedna izborna lista, ista ona koja na jednom mestu prikuplja i sve glasove za opoziciju. Izborna većina se, dakle, postiže sabiranjem glasova protiv koalicije na vlasti i glasova za demokratsku opoziciju. Do nje će se još sigurnije doći ako se dadnu prava uveravanja o privremenosti nove vlasti i njenom dobrom radu na pripremi uslova za brze, slobodne i poštene izbore. Sa smenjivom vlašću mnogo toga biće drukčije!
Tvrdim da su građani "rekli svoje" i da je lopta odgovornosti prebačena na lidere najvažnijih opozicionih stranaka. Ako građani ne pobede, za to su krivi čelnici opozicionih stranaka. I više nema uverljivih "vađevina"; na vidnom su i vetrovitom mestu, a tu je teško "prodavati maglu"!
Dakle, "pamet u glavu".
- "Glasovi protiv" nisu automatski glasovi ni udružene opozicije, a kamoli fragmentirane opozicije. Ako opozicija izgubi korak, a ovo njihovo oklevanje i "taljiganje" upravo ka tome vodi, onda će glasovi protiv jednih postepeno prelaziti u glasove protiv svih, i onih na vlasti i pretendenata na vlast. I sada je veliki broj onih koji sve političke stranke smatraju nelegitimnim i koji razmišljaju o apstinenciji. Glasove izborno neodlučnih građana neće privući neujedinjena, a time u očima naroda i gubitnička opozicija. Raste sve više i broj "nezavisnih" (Independent) koji se distanciraju prema svima ali ostaju politički aktivni građani.
- Koketiranje sa (imaginarnom) silom građanskog protesta u kontekstu ideje da se vlast na nešto primora, iako nije posebno podržano od čelnika opozicije, kontraproduktivno je i nije u skladu sa interesima građana i opozicije. Oni koji zagovaraju golu fizičku silu i prizivaju "bukureštanski scenario" i te kako štete opoziciji, a vodu navrću na tuđu vodenicu.
- Potcenjivanje nevladinih organizacija, sindikata i drugih organizacija građanskog društva, kao i malih političkih stranaka, demokratskoj opoziciji neće ničeg dobrog doneti. Snovi o izbornoj pobedi i ostaće samo snovi, ukoliko se, kao i u nekoliko drugih postkomunističkih zemalja, ne ustanovi širok blok za promene, sastavljen od najrazličitijih organizacija i najrazličitijih ljudi, a rukovođen politikom jednog cilja – ustanoviti smenjivu vlast!
- Tajnim i polujavnim istraživanjima javnog mnjenja, čiji se nalazi šapatom saopštavaju ili se neoprezno hvališe, ne treba naročito verovati. Pogotovo kada rezultati umnogome nadmaše očekivanja naručioca ili kada se istraživanja prave u propagandne svrhe! Ukoliko su tajnija, utoliko su lošija. Što je procedura istraživanja skrivenija, toliko bi manje trebalo verovati njihovim nalazima.
- Narod nije stoka, iako možda ima "konjsko pamćenje". U svakom slučaju, narod nema "kratko pamćenje"! Pamte se svađe lidera, raskoli unutar stranaka, revanšizam prema drukčijem mišljenju. Teško da će biti oproštena sabotaža dogovorenog ili rad iza leđa opozicije. Biće "zapisano" i svako ustezanje spram zajedništva, svako odugovlačenje...
A "izdaja" nije iz našeg vokabulara.
Savezna vlada
dostavila je saveznoj skupštini Predlog zakona o stranim nevladinim
organizacijama u SRJ. Ocenjujući one delove Predloga koje je prenela štampa,
Žarko Paunović, direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora, otkriva
za "Vreme" da usvajanje tog zakona predstavlja još jednu
opstrukciju crnogorske vlade – po saveznim propisima republički zakoni
o udruživanju građana trebalo bi da budu ukinuti u slučaju usvajanja
takvog zakona na saveznom nivou, što kad je srbijanska varijanta u
pitanju i nije nikakva šteta. No, Crna Gora je, nema godinu dana,
usvojila moderan zakon o nevladinim organizacijama i fondacijama kojim je
ova oblast regulisana na liberalan način, slično kao što je to učinjeno
u Makedoniji ili BiH.