Vreme broj 486, 29. april 2000.

Kako poraziti re�im na izborima (3)

Put do smenjive vlasti

Pi�e: Sre�ko Mihailovi�

Formula izbornog uspeha, tokom desetogodi�njih ratova (1990�1999), Vlast = "Socijalizam" + "Nacionalizam" ili u marketin�koj formulaciji: Vlast = "Sigurnost" + "Patriotizam", obezbe�ivala je na svim republi�kim izborima glasove oko tre�ine ukupnog bira�kog tela. To je bilo dovoljno za osvajanje i odr�anje vlasti, bilo "solo", na po�etku, bilo u koalicijama, kasnije. S prestankom ratova, me�utim, desna strana jednakosti po�inje da se kruni. Takozvana specifi�na podr�ka vlasti uglavnom se i dalje obdr�ava preko korupcionog odnosa vlasti i ni�ih dru�tvenih slojeva, u kojem se razmenjuje lojalnost za minimum sigurnosti onih koji nemaju kvalifikative za slu�enu tr�i�nu utakmicu. Na drugoj strani, pak, lojalnost vlasti posredovana nacionalizmom/patriotizmom (kao difuzna podr�ka sistemu koja je vertikalno "sekla" svedru�tvenu strukturu) sve vi�e se osipa. "Nebeski narod" se lagano prizemljuje ili sa nebeskih visina... pravo u blato grke svakida�njice.

Jake identifikacije gra�ana sa raznim kolektivitetima bivaju potiskivane bedom svakida�njice. Vernost i lojalnost prema vlasti sve vi�e zamenjuje prosti ra�un opstanka. Sa apstraktnih ra�unica prelazi se na one najkonkretnije, sa politi�ke psihologije na ekonomiju; vernici postaju ra�und�ije, a izbori ne�e vi�e biti ritual odanosti ve� biranje izme�u alternativa. Naravno, ni�ta nije zavr�eno, a pogotovu ne samo od sebe. Nisu u pravu oni koji govore da �e se "vlast uru�iti" i da "treba sa�ekati", isto kao �to nisu u pravu ni oni koji bi odmah i silom!

Na drugoj strani, nisam uveren da ve�ina gra�ana podr�ava opozicione stranke. Me�utim, ve�ina gra�ana je protiv koalicije na vlasti i glasala bi "protiv". Bukvalno, "glasanje protiv" je nemogu�e. Najbli�a opcija koja omogu�ava prikupljanje "glasova protiv" jeste jedna izborna lista, ista ona koja na jednom mestu prikuplja i sve glasove za opoziciju. Izborna ve�ina se, dakle, posti�e sabiranjem glasova protiv koalicije na vlasti i glasova za demokratsku opoziciju. Do nje �e se jo� sigurnije do�i ako se dadnu prava uveravanja o privremenosti nove vlasti i njenom dobrom radu na pripremi uslova za brze, slobodne i po�tene izbore. Sa smenjivom vla��u mnogo toga bi�e druk�ije!

Tvrdim da su gra�ani "rekli svoje" i da je lopta odgovornosti preba�ena na lidere najva�nijih opozicionih stranaka. Ako gra�ani ne pobede, za to su krivi �elnici opozicionih stranaka. I vi�e nema uverljivih "va�evina"; na vidnom su i vetrovitom mestu, a tu je te�ko "prodavati maglu"!

Dakle, "pamet u glavu".

• "Glasovi protiv" nisu automatski glasovi ni udru�ene opozicije, a kamoli fragmentirane opozicije. Ako opozicija izgubi korak, a ovo njihovo oklevanje i "taljiganje" upravo ka tome vodi, onda �e glasovi protiv jednih postepeno prelaziti u glasove protiv svih, i onih na vlasti i pretendenata na vlast. I sada je veliki broj onih koji sve politi�ke stranke smatraju nelegitimnim i koji razmi�ljaju o apstinenciji. Glasove izborno neodlu�nih gra�ana ne�e privu�i neujedinjena, a time u o�ima naroda i gubitni�ka opozicija. Raste sve vi�e i broj "nezavisnih" (Independent) koji se distanciraju prema svima ali ostaju politi�ki aktivni gra�ani.
• Koketiranje sa (imaginarnom) silom gra�anskog protesta u kontekstu ideje da se vlast na ne�to primora, iako nije posebno podr�ano od �elnika opozicije, kontraproduktivno je i nije u skladu sa interesima gra�ana i opozicije. Oni koji zagovaraju golu fizi�ku silu i prizivaju "bukure�tanski scenario" i te kako �tete opoziciji, a vodu navr�u na tu�u vodenicu.
• Potcenjivanje nevladinih organizacija, sindikata i drugih organizacija gra�anskog dru�tva, kao i malih politi�kih stranaka, demokratskoj opoziciji ne�e ni�eg dobrog doneti. Snovi o izbornoj pobedi i osta�e samo snovi, ukoliko se, kao i u nekoliko drugih postkomunisti�kih zemalja, ne ustanovi �irok blok za promene, sastavljen od najrazli�itijih organizacija i najrazli�itijih ljudi, a rukovo�en politikom jednog cilja � ustanoviti smenjivu vlast!
• Tajnim i polujavnim istra�ivanjima javnog mnjenja, �iji se nalazi �apatom saop�tavaju ili se neoprezno hvali�e, ne treba naro�ito verovati. Pogotovo kada rezultati umnogome nadma�e o�ekivanja naru�ioca ili kada se istra�ivanja prave u propagandne svrhe! Ukoliko su tajnija, utoliko su lo�ija. �to je procedura istra�ivanja skrivenija, toliko bi manje trebalo verovati njihovim nalazima.
• Narod nije stoka, iako mo�da ima "konjsko pam�enje". U svakom slu�aju, narod nema "kratko pam�enje"! Pamte se sva�e lidera, raskoli unutar stranaka, revan�izam prema druk�ijem mi�ljenju. Te�ko da �e biti opro�tena sabota�a dogovorenog ili rad iza le�a opozicije. Bi�e "zapisano" i svako ustezanje spram zajedni�tva, svako odugovla�enje...

A "izdaja" nije iz na�eg vokabulara.

�arko Paunovi�, direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora

Strah od organizovanih gra�ana

Savezna vlada dostavila je saveznoj skup�tini Predlog zakona o stranim nevladinim organizacijama u SRJ. Ocenjuju�i one delove Predloga koje je prenela �tampa, �arko Paunovi�, direktor Centra za razvoj neprofitnog sektora, otkriva za "Vreme" da usvajanje tog zakona predstavlja jo� jednu opstrukciju crnogorske vlade � po saveznim propisima republi�ki zakoni o udru�ivanju gra�ana trebalo bi da budu ukinuti u slu�aju usvajanja takvog zakona na saveznom nivou, �to kad je srbijanska varijanta u pitanju i nije nikakva �teta. No, Crna Gora je, nema godinu dana, usvojila moderan zakon o nevladinim organizacijama i fondacijama kojim je ova oblast regulisana na liberalan na�in, sli�no kao �to je to u�injeno u Makedoniji ili BiH.

A nije problem samo to.

"Aktuelni Zakon ne razdvaja politi�ke i nevladine organizacije, ve� obuhvata i sindikate. Na�a vlada ne pravi razliku ni sa Predlogom novog zakona, koji opet obuhvata dve potpuno razli�ite stvari. Nevladine organizacije samo su nov naziv za nekada�nja udru�enja gra�ana i bave se lokalnim dru�tvenim problemima. NVO ne �ele da osvajaju vlast i upravljaju dr�avom. Ovim predlogom dovodi se u pitanje pravo gra�ana na slobodno udru�ivanje, jer novi predlog predvi�a da je umesto deset potrebno sto osniva�a. Kako bi pod tim uslovima bilo osnovano udru�enje distrofi�ara u Pan�evu, kojih ima samo 15? Treba imati na umu da u ovoj dr�avi od 25.000 udru�enja ogroman deo nema veze sa politikom", obja�njava Paunovi�.

"VREME": Jedan od ciljeva Predloga jeste i "potreba savezne vlade za urednijom evidencijom stranih organizacija" koje delaju na njenoj teritoriji.

PAUNOVI�: Problem je pre svega �to se tra�i preregistracija svih udru�enja, �ime se vr�i jo� jedna centralizacija. Za�to bi neko udru�enje iz Donjeg Prnjavora moralo da dolazi u Beograd na registraciju? Osim �to je pitanje koliko �e �itav posao preregistracije 25.000 udru�enja ko�tati dr�avu, va�no je i �to �e se mnogo njih ugasiti. Moderne svetske tendencije su da se broj osniva�a smanjuje i da se registracija obavlja na lokalnom nivou. Primera radi, u Crnoj Gori je potrebno pet osniva�a, u mnogim dr�avama nijedan, dovoljan je zahtev. A konstataciju iz predloga da u slu�aju da je NVO sa sedi�tem u inostranstvu da gra�ani SRJ ne mogu da rukovode udru�enjima ne umem da protuma�im, niti vidim �ta se time mo�e posti�i.

Jeste li na bilo koji na�in predo�ili svoje nezadovoljstvo saveznim organima?

Oko zakonodavnog procesa nevladine organizacije nisu konsultovane. Na prvom Forumu NVO-a u Beogradu, jo� 1998. godine, sve u�esnice podr�ale su predlog zakona koji je napravila grupa nezavisnih eksperata, no taj predlog nije prosle�en iz prostog razloga da se ne bi gubilo vreme, jer je svima bilo jasno da ne�e pro�i. Njihova potreba da se sada time bave je razumljiva, budu�i da je broj NVO u porastu. Nijednoj nedemokratskoj vlasti ne odgovaraju aktivni i organizovani gra�ani. S obzirom na to da je mi�ljenje ve� suspendovano kroz zakone o univerzitetu i medijima, ovim �e se suspendovati delovanje u preostalim slobodnim dru�tvenim organizacijama.

Jelena Gruji� 

sadr�aj naredni