Intervju: Prestolonaslednik Aleksandar Kara�or�evi�
Dijalog bez osvete
Demokratski pokret trebalo da ima zajedni�ke liste i jednog kandidata za svaki polo�aj i osnovni zajedni�ki program. Kad se zavr�i glasanje i kad demokratska opozicija pobedi, onda mogu u slobodnoj zemlji da iznose razli�ite programe svake partije i objasne narodu kakve ideje zastupaju
U Atini, kolevci
demokratije, okupile su se proteklog vikenda srpske demokratske snage koje
je na dogovor o preporodu zemlje pozvao njegovo kraljevsko viso�anstvo
princ prestolonaslednik Aleksandar Kara�or�evi�. Bio je to posle Sent
Andreje i Banjaluke, tre�i skup opozicije, nevladinih organizacija, Srba
sa Kosova i iz dijaspore pod okriljem Krune. Prestolonaslednik Aleksandar
vi�e puta je ponovio u Atini da nije politi�ar i da nije vreme za politi�ke
borbe u opoziciji jer je sada u pitanju sudbina Srbije. "Pomozite mi
molim vas da kruni�emo demokratiju u Srbiji", pozvao je
prestolonaslednik Aleksandar okupljene na kraju sastanka. I sve je bilo
idili�no izme�u (opozicionih) politi�ara i Krune do trenutka kada je
Komisija za izradu zavr�ne Deklaracije ponudila papir kojim je predvi�eno
formiranje Saveta demokratskih snaga Srbije na �ijem bi �elu bili Kruna
i Crkva (prestolonaslednik i patrijarh). U vreme �itanja Deklaracije u
sali nije bilo delegacije najve�e opozicione partije koja je dan ranije
pozvala prestolonaslednika da se vrati u Srbiju i postavi kao ta�ka
okupljanja svih demokratskih opozicionih snaga. Kasnije, kad su dobro prou�ili
Deklaraciju, predstavnici te partije su ocenili da dve srpske svetinje
(Kruna i Crkva) ne treba uvla�iti u "politi�ko blato". Protiv
Deklaracije na samom zavr�nom skupu bilo je jo� nekoliko opozicionih
partija, ali je Krunski savet (predose�aju�i da bi se diskusija mogla
otegnuti u nedogled) saop�tio da njegovo kraljevsko viso�anstvo silazi
iz apartmana (7. sprat) u salu za desetak minuta da odr�i zavr�ni govor.
Potom se pristupilo glasanju, pa je Deklaracija usvojena jednoglasno, mada
nije utvr�eno da li je neko bio uzdr�an. Tako sada ostaje nejasno da li
je Savet demokratskih snaga formiran ili tek treba da bude osnovan. Ali,
sigurno se zna da njime predsedavaju Kruna i Crkva, �ija je re� kona�na
u mogu�im sporovima unutar srpske opozicije. "Imali ste deset godina
da ne�to uradite i ni�ta niste u�inili", bila je poruka Krunskog
saveta srpskoj opoziciji.
Na pitanje novinara �ta �e se dalje doga�ati sa Savetom po�to mnoge opozicione partije ne �ele da ga prihvate, jedan ube�eni monarhista blizak Kruni procedio je kroz zube: "Ni�ta, Savet lepo izgleda na papiru."
Organizator i pokrovitelj atinskog skupa "Vreme za promene � vreme za demokratiju" prestolonaslednik Aleksandar Kara�or�evi� ipak je optimista i stalno ponavlja da �e demokratija u Srbiju sti�i samo u krilu ujedinjene opozicije i svih demokratskih snaga.
"VREME": �ta je bio cilj sastanka u Atini?
PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR: Moj cilj je da obezbedimo bolju budu�nost za Srbiju i njene narode. Budu�nost sa demokratijom u kojoj se ne�e dogoditi da gra�ani postanu taoci re�ima.
Kako procenjujete situaciju u Srbiji?
Situacija je jako ozbiljna. Najte�e je �to je zemlja u izolaciji zato �to re�im to tra�i, a narod je sve siroma�niji.
�ta je po vama izlaz iz ove situacije, koja traje jako dugo?
Jedini na�in je da idemo napred. Preduslov za to je smena re�ima kako bi budu�a vlast po�tovala ljudska prava i demokratske institucije zemlje.
Kako
to posti�i?
Konferencija u Atini je va�na da bi se dostigao ovaj cilj. Da bi demokratske opozicione partije preuzele vlast na izborima, potrebno je da imaju jednu listu, ali i zajedni�ku spoljnopoliti�ku, ekonomsku i svaku drugu strategiju. Tako �emo imati jednog kandidata opozicije protiv jednog kandidata re�ima, i bira�i �e mo�i lak�e da se odlu�e. Jedino �emo posle takvih izbora mo�i da osiguramo budu�nost za zemlju i demokratiju. To �e pokazati re�imu da je opozicija ozbiljna i da je sposobna da vlada.
Je li opozicija spremna da se ujedini na jednoj listi?
Znate, problemi postoje u svakoj demokratskoj grupi. To je prirodno, ali nije danas vreme za takve probleme. Mi moramo da se ujedinimo oko programa koji �e Srbiji doneti demokratiju. Pravljenje jedne liste opozicionih kandidata i zajedni�ki program je u�enje demokratije. U razgovorima koje sam ovde u Atini imao sa �lanovima politi�kih stranaka vidim da svi imamo volju da idemo napred kroz zajedni�ki rad.
Jeste li vi optimista da �e se demokratska opozicija udru�iti?
Vidite, ja jesam optimista, to je moj ljudski stav. Mislim da u Srbiji ima mnogo politi�ara demokratske orijentacije kojima je va�na budu�nost na�e zemlje, da Srbija, na primer, vi�e ne bude izolovana.
Na konferenciji ste pozvali me�unarodnu zajednicu da ukine sankcije Srbiji. Da li se to mo�e o�ekivati u dogledno vreme?
Sankcije su pogodile narod, a re�im ih ne ose�a. Drago mi je kad �ujem da svetski politi�ari sve �e��e gledaju na sankcije na takav na�in. Sankcije su samo podr�ka diktaturi. Demokratska opozicija u Srbiji trebalo bi da se jo� ja�e uklju�i u projekte humanitarne pomo�i koja je naslonjena na me�unarodne fondove. Me�unarodna pomo� ne sme da ide u d�epove re�ima. Pomo� mora i�i tako da direktno poma�e narod. Ne smemo da zaboravimo da je pre nekoliko godina re�im oplja�kao fondove na�e dr�ave i privrede i taj novac odneo na Kipar. Gra�ani u Srbiji transparentno moraju da �uju i vide da dobijaju me�unarodnu pomo� zahvaljuju�i demokratskoj opoziciji.
Da li �e me�unarodna zajednica imati razumevanja da Kosovo ostane kao deo teritorije Srbije?
Tragedija Kosova je bol svih srpskih srca. U razgovorima sa ljudima iz sveta uvek govorim da je Kosovo srpski Jerusalim. Jasno je da je pre bombardovanja na Kosovu bilo mnogo problema. Krivci za stanje na Kosovu su, po mom mi�ljenju, Milo�evi�ev re�im ali i Zapad koji nije razumeo situaciju. Milo�evi� je ve�to koristio Kosovo da ostane na vlasti. On je upotrebio policiju na Kosovu na jedan lo� na�in. Na Kosovu su postojale dve teroristi�ke organizacije � U�K i MUP Srbije, koji deluje kao jedna teroristi�ka organizacija. Ko zna, mo�da se oni no�u negde sastaju i dogovaraju. Zapad je potpuno u konfuziji. Bombardovanje je bilo poklon Milo�evi�u a narod je samo patio. Bombardovanje je bilo kriminalni akt. U razgovorima sa ljudima na Zapadu potvr�uju mi da Kosovo ne mo�e dobiti nezavisnost. To je sve lepo ali, ako mi ne napravimo demokratsku Srbiju, onda �e situacija biti jako ozbiljna. U me�uvremenu na� srpski narod na Kosovu je u velikoj opasnosti i on mora imati pomo� da bi izdr�ao. Pozivam sve strane na kompromis i na dijalog da bi sa�uvali ono �to je u Srbiji.
Da li bi srpska opozicija trebalo sada da raspravlja o tome da li je njoj potreban lider da bi izvr�ila promene u Srbiji?
Na po�etku sam dao savet da bi demokratski pokret trebalo da ima zajedni�ke liste i jednog kandidata za svaki polo�aj i osnovni zajedni�ki program. Kad se zavr�i glasanje i kad demokratska opozicija pobedi, onda mogu u slobodnoj zemlji da iznose razli�ite programe svake partije i objasne narodu kakve ideje zastupaju. Tek onda nove demokratske stranke izabrale bi datum za prave izbore u Srbiji. I onda narod mo�e da izabere koju ho�e stranku i li�nost. Moj je savet onda da, dok ne stignemo do tog cilja, sve partije stave na stranu ono �to im je razli�ito zbog dobrobiti budu�e demokratije. Vrlo je va�no danas re�i da promene u Srbiji moraju da se dogode bez osvete i revan�izma. Jedine razlike koje imamo su razlike sa re�imom, i ne postoje nikakve razlike sa narodom i me�u narodima.
Kakva je danas va�a poruka srpskom narodu?
Na� cilj je da u Srbiji imamo demokratiju i po�tovanje ljudskih prava. Dok to ne postignemo vrlo je va�no da demokratske stranke rade zajedno radi bolje budu�nosti i interesa na�eg naroda. To je vrlo va�no.
Mi�a Brki�
