Intervju: Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević
Dijalog bez osvete
Demokratski pokret trebalo da ima zajedničke liste i jednog kandidata za svaki položaj i osnovni zajednički program. Kad se završi glasanje i kad demokratska opozicija pobedi, onda mogu u slobodnoj zemlji da iznose različite programe svake partije i objasne narodu kakve ideje zastupaju
U Atini, kolevci
demokratije, okupile su se proteklog vikenda srpske demokratske snage koje
je na dogovor o preporodu zemlje pozvao njegovo kraljevsko visočanstvo
princ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Bio je to posle Sent
Andreje i Banjaluke, treći skup opozicije, nevladinih organizacija, Srba
sa Kosova i iz dijaspore pod okriljem Krune. Prestolonaslednik Aleksandar
više puta je ponovio u Atini da nije političar i da nije vreme za političke
borbe u opoziciji jer je sada u pitanju sudbina Srbije. "Pomozite mi
molim vas da krunišemo demokratiju u Srbiji", pozvao je
prestolonaslednik Aleksandar okupljene na kraju sastanka. I sve je bilo
idilično između (opozicionih) političara i Krune do trenutka kada je
Komisija za izradu završne Deklaracije ponudila papir kojim je predviđeno
formiranje Saveta demokratskih snaga Srbije na čijem bi čelu bili Kruna
i Crkva (prestolonaslednik i patrijarh). U vreme čitanja Deklaracije u
sali nije bilo delegacije najveće opozicione partije koja je dan ranije
pozvala prestolonaslednika da se vrati u Srbiju i postavi kao tačka
okupljanja svih demokratskih opozicionih snaga. Kasnije, kad su dobro proučili
Deklaraciju, predstavnici te partije su ocenili da dve srpske svetinje
(Kruna i Crkva) ne treba uvlačiti u "političko blato". Protiv
Deklaracije na samom završnom skupu bilo je još nekoliko opozicionih
partija, ali je Krunski savet (predosećajući da bi se diskusija mogla
otegnuti u nedogled) saopštio da njegovo kraljevsko visočanstvo silazi
iz apartmana (7. sprat) u salu za desetak minuta da održi završni govor.
Potom se pristupilo glasanju, pa je Deklaracija usvojena jednoglasno, mada
nije utvrđeno da li je neko bio uzdržan. Tako sada ostaje nejasno da li
je Savet demokratskih snaga formiran ili tek treba da bude osnovan. Ali,
sigurno se zna da njime predsedavaju Kruna i Crkva, čija je reč konačna
u mogućim sporovima unutar srpske opozicije. "Imali ste deset godina
da nešto uradite i ništa niste učinili", bila je poruka Krunskog
saveta srpskoj opoziciji.
Na pitanje novinara šta će se dalje događati sa Savetom pošto mnoge opozicione partije ne žele da ga prihvate, jedan ubeđeni monarhista blizak Kruni procedio je kroz zube: "Ništa, Savet lepo izgleda na papiru."
Organizator i pokrovitelj atinskog skupa "Vreme za promene – vreme za demokratiju" prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević ipak je optimista i stalno ponavlja da će demokratija u Srbiju stići samo u krilu ujedinjene opozicije i svih demokratskih snaga.
"VREME": Šta je bio cilj sastanka u Atini?
PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR: Moj cilj je da obezbedimo bolju budućnost za Srbiju i njene narode. Budućnost sa demokratijom u kojoj se neće dogoditi da građani postanu taoci režima.
Kako procenjujete situaciju u Srbiji?
Situacija je jako ozbiljna. Najteže je što je zemlja u izolaciji zato što režim to traži, a narod je sve siromašniji.
Šta je po vama izlaz iz ove situacije, koja traje jako dugo?
Jedini način je da idemo napred. Preduslov za to je smena režima kako bi buduća vlast poštovala ljudska prava i demokratske institucije zemlje.
Kako
to postići?
Konferencija u Atini je važna da bi se dostigao ovaj cilj. Da bi demokratske opozicione partije preuzele vlast na izborima, potrebno je da imaju jednu listu, ali i zajedničku spoljnopolitičku, ekonomsku i svaku drugu strategiju. Tako ćemo imati jednog kandidata opozicije protiv jednog kandidata režima, i birači će moći lakše da se odluče. Jedino ćemo posle takvih izbora moći da osiguramo budućnost za zemlju i demokratiju. To će pokazati režimu da je opozicija ozbiljna i da je sposobna da vlada.
Je li opozicija spremna da se ujedini na jednoj listi?
Znate, problemi postoje u svakoj demokratskoj grupi. To je prirodno, ali nije danas vreme za takve probleme. Mi moramo da se ujedinimo oko programa koji će Srbiji doneti demokratiju. Pravljenje jedne liste opozicionih kandidata i zajednički program je učenje demokratije. U razgovorima koje sam ovde u Atini imao sa članovima političkih stranaka vidim da svi imamo volju da idemo napred kroz zajednički rad.
Jeste li vi optimista da će se demokratska opozicija udružiti?
Vidite, ja jesam optimista, to je moj ljudski stav. Mislim da u Srbiji ima mnogo političara demokratske orijentacije kojima je važna budućnost naše zemlje, da Srbija, na primer, više ne bude izolovana.
Na konferenciji ste pozvali međunarodnu zajednicu da ukine sankcije Srbiji. Da li se to može očekivati u dogledno vreme?
Sankcije su pogodile narod, a režim ih ne oseća. Drago mi je kad čujem da svetski političari sve češće gledaju na sankcije na takav način. Sankcije su samo podrška diktaturi. Demokratska opozicija u Srbiji trebalo bi da se još jače uključi u projekte humanitarne pomoći koja je naslonjena na međunarodne fondove. Međunarodna pomoć ne sme da ide u džepove režima. Pomoć mora ići tako da direktno pomaže narod. Ne smemo da zaboravimo da je pre nekoliko godina režim opljačkao fondove naše države i privrede i taj novac odneo na Kipar. Građani u Srbiji transparentno moraju da čuju i vide da dobijaju međunarodnu pomoć zahvaljujući demokratskoj opoziciji.
Da li će međunarodna zajednica imati razumevanja da Kosovo ostane kao deo teritorije Srbije?
Tragedija Kosova je bol svih srpskih srca. U razgovorima sa ljudima iz sveta uvek govorim da je Kosovo srpski Jerusalim. Jasno je da je pre bombardovanja na Kosovu bilo mnogo problema. Krivci za stanje na Kosovu su, po mom mišljenju, Miloševićev režim ali i Zapad koji nije razumeo situaciju. Milošević je vešto koristio Kosovo da ostane na vlasti. On je upotrebio policiju na Kosovu na jedan loš način. Na Kosovu su postojale dve terorističke organizacije – UČK i MUP Srbije, koji deluje kao jedna teroristička organizacija. Ko zna, možda se oni noću negde sastaju i dogovaraju. Zapad je potpuno u konfuziji. Bombardovanje je bilo poklon Miloševiću a narod je samo patio. Bombardovanje je bilo kriminalni akt. U razgovorima sa ljudima na Zapadu potvrđuju mi da Kosovo ne može dobiti nezavisnost. To je sve lepo ali, ako mi ne napravimo demokratsku Srbiju, onda će situacija biti jako ozbiljna. U međuvremenu naš srpski narod na Kosovu je u velikoj opasnosti i on mora imati pomoć da bi izdržao. Pozivam sve strane na kompromis i na dijalog da bi sačuvali ono što je u Srbiji.
Da li bi srpska opozicija trebalo sada da raspravlja o tome da li je njoj potreban lider da bi izvršila promene u Srbiji?
Na početku sam dao savet da bi demokratski pokret trebalo da ima zajedničke liste i jednog kandidata za svaki položaj i osnovni zajednički program. Kad se završi glasanje i kad demokratska opozicija pobedi, onda mogu u slobodnoj zemlji da iznose različite programe svake partije i objasne narodu kakve ideje zastupaju. Tek onda nove demokratske stranke izabrale bi datum za prave izbore u Srbiji. I onda narod može da izabere koju hoće stranku i ličnost. Moj je savet onda da, dok ne stignemo do tog cilja, sve partije stave na stranu ono što im je različito zbog dobrobiti buduće demokratije. Vrlo je važno danas reći da promene u Srbiji moraju da se dogode bez osvete i revanšizma. Jedine razlike koje imamo su razlike sa režimom, i ne postoje nikakve razlike sa narodom i među narodima.
Kakva je danas vaša poruka srpskom narodu?
Naš cilj je da u Srbiji imamo demokratiju i poštovanje ljudskih prava. Dok to ne postignemo vrlo je važno da demokratske stranke rade zajedno radi bolje budućnosti i interesa našeg naroda. To je vrlo važno.
Miša Brkić
