Crna nedelja
Agonija re�ima i njene �rtve
Brzina s kojom se u slu�aju ubistva direktora JAT-a �ike Petrovi�a izri�u ocene po obi�aju je ve�a od brzine utvr�ivanja �injenica
Izve�taj o politi�ko-bezbednosnoj
situaciji za poslednju nedelju aprila 2000. deluje dramati�no i pove�ava
konfuziju. Novi slu�ajevi su stizali stare.
U Ulici Ja�e Prodanovi�a u �irem centru Beograda u utorak 25. aprila u 21.30 ubijen je �ika Petrovi�, generalni direktor JAT-a. Dan ranije 24. aprila na Ceraku u Ulici Vinogradski venac broj 10. plasti�nim eksplozivom raznet je ulaz jedne vi�espratnice i o�te�eno je vi�e stanova. Eksplozija je povezana s �injenicom da na drugom spratu te zgrade stanuje Zoran Uskokovi� Skole, koji je u pojedinim medijima povezan sa ubistvom �eljka Ra�natovi�a Arkana, a koji je tu povezanost demantovao najpre izjavama, a onda i povratkom u zemlju. Istog dana oko 20 sati u Ulici Strahinji�a Bana na Dor�olu izre�etan je automobil advokata Dragojlovi�a, po�inioci pobegli a policija vr�ila istragu.
U ponedeljak 24. pred Vojnim sudom u Ni�u po�elo je su�enje pripadnicima "Oslobodila�ke srpske armije" koje optu�nica tereti za planiranje atentata na predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a i na�elnika General�taba VJ general-pukovnika Neboj�u Pavkovi�a. Optu�eni negiraju te optu�be, ali jedan od njih Ivan Milanovi� iz Marke�ana kod Kru�evca priznaje da su u jednoj prilici razgovarali o tome da general Pavkovi� dolazi u Ribarsku Banju, te da je jedan od optu�enih Boban Gaji� �eleo da vidi most za koji je jedan od optu�enih predlo�io da bude miniran, ali se od toga odustalo.
U utorak 25. aprila u Beogradu, na sastanku okru�nog javnog tu�ioca sa op�tinskim javnim tu�iocima, beogradski okru�ni javni tu�ilac Andrija Milutinovi� tvrdio je da je, �to se ti�e tragedije na Lazareva�kom drumu, Okru�no javno tu�ila�tvo u Beogradu odbacilo krivi�nu prijavu protiv dva visoka slu�benika DB-a, koju je potpisao Vuk Dra�kovi� zato �to se, po re�ima Milutinovi�a, na�lo da nije postojala osnovana sumnja da su prijavljeni izvr�ili ovo ili bilo koje drugo krivi�no delo, te da se prema pravosudnim organima sprovodi verbalni teror, mada je u pro�loj godini do�lo do pada kriminala. �injenicu da se ovo ubistvo desilo istog dana kada je javni tu�ilac zaba�urivao lazareva�ki slu�aj u sredu je na konferenciji za �tampu naglasio predsednik SPO-a Vuk Dra�kovi�.
Vratimo se najneobi�nijem od svih ovih slu�ajeva � ubistvu �ike Petrovi�a, generalnog direktora JAT-a od 1992. godine. �ika Petrovi� je bio, �to bi se reklo, socijalisti�ki direktor srednje visokog ranga, koji se nije mnogo eksponirao u politi�kim pitanjima. Njegovi nastupi bili su zapa�eni samo u onim trenucima kada je trebalo, kao posle Dejtona, najaviti da �e JAT otvoriti linije za daleke atraktivne destinacije.
Poslovanje
dr�avnih preduze�a u doba sankcija "zakonito" su ulazile u
sivu zonu, ali po�to kod nas ne postoji transparentna javna kontrola
ekonomskih poslova dr�ave, ta oblast ostaje samo povod za beskrajna naga�anja.
Obnova flote JAT-a i dilema o tome da li da se kupe avioni tipa Erbas ili
neki drugi, o kojoj se pre izvesnog vremena pisalo, jama�no je na dugom
�tapu i te�ko da bi se mogla nategnuti verzija o nekom lancu ucena i
podmi�ivanja �ija bi �rtva mogao da bude Petrovi�.
Pri�a o privatizaciji JAT-a kao izvoru konflikta ne daje dovoljno osnova za sumnju da mo�e proizvesti motiv ubistva. Posle dugog vremena sankcija JAT je sigurno u te�kom stanju, ali te�ko da neko od o�te�enih u tom kolektivu mo�e da kupi hekler. Spor JAT-a i Montenegroerlajnsa davno je pro�ao katarzu. Slobodan �erovi�, �lan direkcije JUL-a, ve� u sredu pre podne, rekav�i da Petrovi�evo ime nije povezano ni sa kakvim aferama, isklju�io je da je motiv za ubistvo materijalne prirode. Petrovi�, kao Po�arevljanin, slovio je za �oveka bliskog porodici Milo�evi� i nije bilo signala da na toj relaciji ima nekih lo�ih vibracija. Hroni�ari ga smatraju bliskim po�areva�kom politi�kom garniturom na vlasti u koju spada i ministar policije Vlajko Stojiljkovi�. Dr�ao je dobre veze sa zavi�ajem, ka�u da je nameravao da renovira neku staru ku�u u ovom gradu.
Kao i veliki broj dr�avnih i privrednih funkcionera, Petrovi� je bio na listi li�nosti kojima je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije. On se razlikuje od svih ostalih �rtava atentata iz miljea dr�avno-privredne nomenklature. On nije bio ona vrsta biznismena kojoj je pripadao Zoran Todorovi� Kundak, nije bio ni pripadnik ministarstava oru�ane sile kao Radovan Stoji�i� Bad�a ili Pavle Bulatovi�, niti je imao biografiju kao �eljko Ra�natovi�-Arkan. Ono po �emu je ovo ubistvo specifi�no jeste �injenica da direktori krupnijih firmi nisu do sada bili meta napada niti atentata. Rizi�nijim su smatrane kategorije "novih bogata�a" s nejasnim poreklom bogatstva.
Pokojni direktor JAT-a kretao se bez obezbe�enja i o�igledno nije o�ekivao napad � ubijen je pred roditeljskom ku�om dok je izlazio iz slu�benog JAT-ovog audija BG 98-05, koji je sam vozio. Poznavaoci opisuju ovo ubistvo kao klasi�nu beogradsku "sa�eku�u". Izve�taji pominju dvojicu izvr�ilaca, ali to su puka naga�anja, s obzirom na to da se iz konteksta mo�e naslutiti da je Petrovi� bio pra�en. Ubistvo je, kako izgleda, izvedeno automatskim oru�jem s prigu�iva�em (pominje se �korpion), tako da najbli�e kom�ije nisu �ule pucnjavu. Neko je izjavio da je �uo zvuk kao kad puca plasti�na fla�a. Napada�i su nestali. Sat i po posle ubistva Petrovi�evo telo je odneto kolima hitne pomo�i. Na licu mesta bili su �ef DB-a Srbije Radomir Rade Markovi�, Branko �uri�, na�elnik beogradske policije, i pukovnik Milenko Er�i�, na�elnik kriminalisti�ke policije. U policijskom saop�tenju izdatom u toku iste no�i ka�e se da je "nesumnjivo re� o teroristi�kom aktu izvr�enom nad visokim privrednim funkcionerom SR Jugoslavije". Ocenu da je re� o teroristi�kom aktu ili teroristi�kom aktu uvezenom iz inostranstva ponavljali su mnogi nadle�ni i nenadle�ni funkcioneri, uklju�uju�i i ministra pravde u vladi Srbije Dragoljuba Jankovi�a datoj Radiju B2-92.
Budimir Babovi�, stru�njak za policiju (Analiti�ki servis MC) skre�e pa�nju da se ovakvi slu�ajevi u izjavama zvani�nika �esto kvalifikuju kao teroristi�ki akti, mada se ti slu�ajevi u jednom detalju razlikuju od klasi�nih teroristi�kih dela � teroristi�ki akt je obi�no povezan s porukom. Va�ne finansijske li�nosti ubijale su i Crvene brigade, i francuska Direktna akcija, i grupa Bader Majhof, ali su one ostavljale poruku. U ovom slu�aju ni izve�ta�i, ni slu�bena istraga ne pominju da je na�ena ikakva poruka. Kao i u finansijskim aferama, i u slu�ajevima terorizma potrebno je izvesno vreme da se delo kvalifikuje i da se zamr�ene niti pove�u u logi�nu celinu. U konkretnom slu�aju, pored nejasnih motiva, ostaje bez odgovora su�tinsko pitanje da li dr�ava i njeni organi imaju upotrebljiva saznanja o tome ko ima infrastrukturu, mre�u i instalacije za izvo�enje ovakvih akcija. Da li su oni kojima su takva sredstva dostupna efikasno kontrolisani.
Brzina s kojom se u ovom slu�aju izri�u ocene po obi�aju je ve�a od brzine utvr�ivanja �injenica. To samo zna�i da ni povodom ovog slu�aja verovatno ne�e biti pokrenuta su�tinska rasprava o stanju dr�ave i efikasnosti njenih vitalnih slu�bi i o resornoj odgovornosti. Crna serija poslednje nedelje aprila 2000. samo na specifi�an na�in svedo�i o agoniji jednog re�ima i o �rtvama te agonije.
Milan Milo�evi�
