Mostovi
privremeni, sva�e trajne
Mrkonji�u
istekao rok
Sada se
ve� golim lai�kim okom vidi da �e monta�no-demonta�ni �elezni�ko-drumski
most verovatno biti zavr�en ne�to pre godi�njice Kumanovskog sporazuma,
a ne za 1. maj kako je obe�ano
Svakog
dana poslednje aprilske sedmice na Beogradskom keju u Novom Sadu na
stotine ljudi okuplja se da gleda u�urbane radove na izgradnji
Privremenog monta�no-demonta�nog �elezni�ko-drumskog mosta, koji se
izvode 75 metara uzvodno od mesta gde je ta�no pre godinu dana NATO, u
tre�em napadu, uni�tio nekada�nji �e�eljev most (26. aprila u pola
dva no�u). Nakon �to se bilo ra��ulo da je Milutin Mrkonji�, direktor
Direkcije za obnovu zemlje, po�etkom ovoga meseca insistirao da se
"zacrtani" rok izgradnje � 1. maj � odr�i, Novosa�ani su
jedno vreme tipovali � ho�e li ili ne�e vode�i "maneken politi�kog
udarni�tva" opet imati "most pre roka". Sada se, me�utim,
ve� golim lai�kim okom vidi da �e Milo�evi� svoj "politi�ki
majalos" morati da organizuje negde drugde, a da �e ovaj most
verovatno biti zavr�en ne�to pre godi�njice Kumanovskog sporazuma,
dakle krajem maja ili po�etkom juna. Uostalom, prema izjavi Zorana Vape,
pokrajinskog funkcionera zadu�enog za poslove Direkcije u Vojvodini, most
�e verovatno biti pu�ten u saobra�aj "tokom maja", jer je
dinamiku i tehnologiju radova poremetio izuzetno visok vodostaj Dunava.
DEMOKRATSKA
ATMOSFERA: Kako
je, dakle, re� o mostu preko Dunava, jedne ozbiljne evropske reke, koji
je uz to sada i veoma brz, niko u Novom Sadu Mrkonji�a i nije uzimao
zaozbiljno, pa niko i nije razo�aran �to �e ovaj veliki i slo�eni gra�evinski
poduhvat ne�to zakasniti. Pre se mo�e re�i da su �eta�i zadovoljni
�ni�em radova u kojima danono�no u�estvuje oko 450 radnika
"Mostogradnje", PIM "Ivan Milutinovi�", "Ba�ka-puta",
MIN-a i "Go�e" iz Smederevske Palanke. Najsimpati�nija je
svojevrsna "demokrati�nost" koja vlada na gradili�tu, koje
nije ogra�eno i "obezbe�eno", kako je to nekada bio obi�aj
� pa dokoni gra�ani mogu sasvim iz blizine da posmatraju o�iglednu ve�tinu
graditelja, pa i da u�estvuju u njihovim razgovorima. Uglavnom se zajedni�ki
prave vicevi na ra�un "praznih d�epova" Mrkonji�a i njegovih
obaveza prema Milo�evi�u i re�imskoj politi�koj propagandi. Naime, u
"Mostogradnji", ka�u zli jezici, ve�ina ljudi je primila tek
januarske plate, a kasne i druge prinadle�nosti. Ina�e, orijentacioni
predra�un cene mosta je 1. septembra pro�le godine, kada je pala odluka
o po�etku gradnje, bio devet miliona nema�kih maraka.
Ono �to, za razliku od
graditelja, mu�i Novosa�ane jeste to �to im u su�tini ni ovaj most
verovatno ne�e doneti bitno olak�anje u svakodnevnoj komunikaciji sa
Petrovaradinom, Sremskom Kamenicom i Sremskim Karlovcima, jer �e ga
verovatno prete�no zauzeti �elezni�ki saobra�aj (nekada je ovuda
dnevno prolazilo i do 40 �elezni�kih kompozicija), a zbog male �irine
mosta (ne�to preko pet metara za prugu i drum preko nje) mogu� je samo
naizmeni�ni saobra�aj. Uostalom, ovaj most se i gradi kao privremeni pre
svega zbog toga �to je �TP Beograd izra�unao da navodno mese�no gubi
sedam miliona maraka zbog prekida jedne od svojih najva�nijih pruga.
Naravno, ra�unica je oslonjena na nekada�nju dinamiku prevoza i veliko
je pitanje da li je potpuno korektna � s obzirom na to da su me�unarodni
tereti delom na�li druge putne pravce, na kojima �e mo�da jo� dugo i
ostati.
SEDAM
IZGUBLJENIH MOSTOVA: I
dok Republika �uri da spoji magistralni �elezni�ki pravac prema severu,
radovi na Varadinskom mostu, onom koji je od vitalne va�nosti za gra�ane
Novog Sada, prakti�no stoje. Samo se mno�e stru�ne i politi�ke sva�e
oko usvojene koncepcije grednog mosta (koji je dr�avna �tampa krstila
"Duga"). Problem sa ovim grednim mostom je �to on, da bi
zadovoljio visinu nad rekom po Dunavskoj konvenciji od 9,5 metara (stari
je bio ni�i za 2,7 metara), predvi�a podizanje kosine navoza na most sa
4 na 5 odsto s petrovaradinske strane (a s novosadske i vi�e) � �to
degradira priobalne gradske zone, a zimi ugro�ava saobra�aj. S druge
strane, projektanti ovog mosta su da bi smanjili ovu manu predvideli da
"telo" grede bude visoko samo 2,5 metra, dok gradski stru�njaci
tvrde da je zbog glavnog raspona nad plovnim putem od 130 metara za grednu
koncepciju minimalna visina nose�e grede �etiri metra. Jer, pri
"tanjoj" konstrukciji pe�aci �e "odskakati" na mostu
zbog u�estalih vibracija sa amplitudom od pola metra, a i buka �e biti
velika. Stoga projektanti "Duge" sada poku�avaju da pove�aju
"krutost" mosta, no to njegovu te�inu (dakle cenu) podi�e sa
ina�e velikih 2300 na 2500 tona. Kako je kilogram �elika pet maraka,
ovaj most u startu postaje skuplji od onog pilonskog koji je projektovao
Hajdin, i za koji se zala�e gradska vlast, za 6,5 miliona maraka. Dakle,
most koji bi gradu "poklonila" Republika bio bi dvostruko
skuplji.
Neko �e re�i, pa kad
drugi pla�a, �to to mu�i Novosa�ane?! No, oni ve� znaju da zapravo
sve moraju platiti sami. Evo, prema
gradskim podacima � proãle, inaåe teãke godine NATO
bombardovanja, samo po osnovu opãteg poreza na promet i akciza, dræava
je na teritoriji Novog Sada ubrala 892 miliona dinara. Od te sume
Jugoslaviji je otiãlo 354 miliona, Srbiji 415 miliona, a Novom Sadu
je ostalo samo 111 miliona (dakle oko 13 odsto). Aproksimativno, ispada da
je Novom Sadu tokom proãle godine NATO razorio tri mosta na Dunavu,
a na to su joã Republika i Miloãeviñeva SRJ,
oporezivanjem prometa, iz grada odneli novac za åetiri nova
Varadinska mosta. Novi Sad je, dakle, proãle godine, u stvari,
izgubio sedam mostova. Ove godine ñe mu biti vrañena dva, a
odneto pet, a moæda i viãe.
Dimitrije Boarov
