Vreme broj 486, 29. april 2000.

Intervju: Vladika ra�ko-prizrenski Artemije

Samo je Crkva ostala s narodom

Na�e u�e��e u privremenoj vlasti me�unarodne zajednice uslovili smo na tri meseca, i u njoj �emo ostati samo ako se svi izbegli Srbi vrate na Kosovo i ako svim povratnicima bude obezbe�ena gra�anska sigurnost

Na atinskom skupu "Vreme za promene � vreme za demokratiju", vladika ra�ko-prizrenski Artemije i njegovo Srpsko nacionalno ve�e dobili su nepodeljenu podr�ku demokratske opozicije, Srba iz rasejanja, nevladinih organizacija i srpske Krune. U pozdravnoj re�i, vladika Artemije je jo� jednom objasnio za�to su Srbi u�li u privremenu administraciju me�unarodne zajednice na Kosovu i istakao da je alternativa saradnji � novo krvoproli�e. "Mi to ne �elimio, a svuda u svetu dobijamo podr�ku za na�u politiku", rekao je vladika u razgovoru za "Vreme".

"VREME": Kakvo je trenutno stanje me�u Srbima na Kosovu. Govori se o nekakvim podelama na severni deo i na ove srednje enklave u kojima �ive Srbi. Jesu li te podele potrebne, mogu li se prevazi�i i kako.

VLADIKA RA�KO-PRIZRENSKI ARTEMIJE: Znate, ja to stanje me�u Srbima na Kosovu danas ne bih zvao podelama me�u Srbima nego jednostavno razli�itim situacijama u kojima Srbi �ive. Jedna je situacija u kojoj �ive Srbi na severu Kosova zbog blizine same Srbije, ali i zbog prili�no jakog uticaja Beograda na taj deo Kosova, i Srba koji �ive u ostalim enklavama u centralnom, ju�nom ili isto�nom Kosovu. Sama ta razli�itost mnogima izgleda kao podela me�u nama. Ako ba� ho�ete, postoji neka vrsta neslaganja ba� zbog toga �to se nalazimo u razli�itim uslovima. Oni iz severnog dela Kosova, dakle Mitrovica, Zubin Potok, Leposavi�, smatraju da im nije potrebna saradnja sa me�unarodnom zajednicom, da su sami sebi dovoljni, da mogu sami sebi da naprave most u Mitrovici, �to pokazuje da je njihova politika i vizija Kosova � Kosovo do Ibra. �ta �e, me�utim, biti sa Srbima koji �ive u ostalim enklavama � oni za to pitanje nemaju odgovora, a mi koji tamo �ivimo i koji smo stvorili Srpsko nacionalno ve�e na celom podru�ju Kosova i Metohije trudimo se da sve probleme Srba u bilo kom delu Kosova re�avamo zajedni�ki. Tu postoji razlika u gledanju i pristupu, upravo uklju�ivanje predstavnika Srba u prelaznu administraciju Kosova u Prelazno administrativno ve�e i u Prelazni savet Kosova. Mi smatramo da za saradnju i u�estvovanje u tim institucijama zasad kao posmatra�i jednostavno nemamo drugu perspektivu ni mogu�nost opstanka u tim enklavama u srednjem, ju�nom ili isto�nom Kosovu, i zato smo doneli takvu odluku. Ta je odluka donesena u januaru pa je potvr�ena u martu, ali je definitivno iza�la kao odluka 2. aprila, kada su posle toga i po�eli na�i predstavnici da uzimaju u�e��a, bolje re�eno da prisustvuju tim sednicama kao posmatra�i sa, razume se, pravom govora i izno�enja na�ih problema na�ih zahteva, na�ih potreba. Bez saradnje sa me�unarodnom zajednicom ostaje nam samo alternativa, a to je da se svi Srbi sa Kosova isele, na �ta ja ne mogu da pristanem niti mogu to da prihvatim, jer smatram da dok ima Srba na Kosovu ono �e biti srpsko i bi�e sa�uvane i srpske svetinje. Ako Srbi odu sa Kosova, Kosovo �e biti definitivno izgubljeno i uni�ti�e se i potrti svi tragovi na�ega istorijskog bitisanja na tim prostorima. Takvu viziju nemaju ovi sa Severa, to je ono �to bi moglo nekima i da li�i na podelu me�u nama. Mi smo u na�im zaklju�cima, donose�i tu odluku o u�e��u u prelaznom ve�u Kosova, rekli da ta na�a odluka niti zna�i niti sme da zna�i bilo kakvu podelu me�u Srbima, nego da mi nastavljamo dalje da �ivimo i re�avamo sve probleme zajedni�ki, s tim �to ostavljamo pravo predstavnicima Srba severnog Kosova da kreiraju politiku za taj deo srpskoga naroda kako oni smatraju da je celishodnije, ali i da podnesu punu istorijsku odgovornost za sve ono �to mo�e uslediti kao plod jedne takve tvrde linije.

Optu�uju vas da ulaskom u PAVK dajete legitimitet me�unarodnoj administraciji. �ta Srbi mogu u Privremenom administrativnom ve�u?

Pre svega, to je pau�alno optu�ivanje da mi dajemo legitimitet ili legalizujemo ono �to se desilo. To nije istina. Jer ta prelazna ve�a nisu zakonodavna niti su organi vlasti. To je telo vi�e savetodavnog karaktera, gde imamo mogu�nost i uslove da svedo�imo o na�em stanju, o na�em polo�aju i na�im potrebama, mogu�nost da na�a re� bude slu�ana u celome svetu. Bez u�e��a u tim organima mi jednostavno mo�emo da iscurimo sa Kosova kao pe��ani sat a da se na�a re� nigde ne �uje. Eto, to je ono �to mi dobijamo tim u�e��em tamo, i sigurno da na�a odluka o u�e��u jeste dokaz dobre volje, s tim �to mi nismo bezuslovno to odlu�ili nego smo postavili vrlo jasne odluke i rekli �ta o�ekujemo u roku od tri meseca od me�unarodne zajednice da bi na�e u�e��e u tim organima vlasti na Kosovu moglo da preraste od posmatra�kog u redovno �lanstvo.

Kakvo je iskustvo u�e��a srpskih delegata u privremenom administrativnom ve�u? Da li me�unarodna zajednica prihvata Srbe sa Kosova kao partnere u tim organima.

Apsolutno, nema sumnje da je na�e prisustvo i njima potrebno. Ali ne samo njima. Ono je, pre svega, potrebno nama. Ali i njima je potrebno i zato se i ose�a u zadnje vreme zaokret u me�unarodnom gledanju na Srbe na Kosovu, da ne ka�em zaokret njihove politike. To je spremnost da se ide na konkretne programe i projekte koji bi omogu�ili jedan kol'ko-tol'ko normalan �ivot Srba na Kosovu, kao i povratak onih koji su sa Kosova prognani. Takav zaokret sam primetio jo� dok sam bio u Americi u februaru mesecu, jer tamo smo postavili temelje zajedni�kog rada na realizaciji programa povratka Srba i o srpskim medijima na Kosovu, da bismo mogli komunicirati sa na�im narodom, da bismo mogli da mu saop�timo na�e muke, na�e aktivnosti, a ne da slu�a tuma�enje iz Beograda �ta mi na Kosovu radimo.

To je bilo u Americi. Vi ste se pre dva dana vratili iz Moskve. Na kakvu ste reakciju nai�li me�u ruskim dr�avnim organima.

Bilo su veoma raspolo�eni i puni razumevanja za sve ono �to mi, Srpsko nacionalno ve�e i pre svega Srpska pravoslavna crkva, �inimo i radimo na Kosovu i dobili smo punu podr�ku za sve te na�e aktivnosti . Mi smo u Moskvi imali vi�e susreta i sa crkvenim liderima. Bili smo kod njegove svetosti patrijarha Alekseja, onda smo bili i kod mitropolita Kirila Smolevskog, koji je ministar za spoljne poslove crkve, primila nas je u Ruskoj Dumi grupa dr�avnika, razgovarali smo sa zamenikom gospodina Ivanova zadu�enim u kontakt grupi za pitanje Kosova, i kona�no sa samim ministrom inostranih poslova gospodinom Ivanovim, sa kojim smo ostali u razgovoru puna dva sata. Nije ostalo pitanje, nije ostala ta�ka �to bi se Kosova ticalo a da nismo dotakli i da nismo prokomentarisali. U svim tim razgovorima nai�li smo na veliko razumevanje i spremnost da se pomogne u ostvarenju ovih projekata o kojima sam govorio. Vratili smo se iz Rusije veoma zadovoljni i ohrabreni da nastavimo i dalje da se borimo za dobro na�eg naroda. Postavili smo dva osnovna cilja � jedno je da se za ono Srba �to je na Kosovu stvore uslovi za normalan �ivot i sigurnost, razume se, a drugo da se stvore uslovi i da krene proces povratka svih onih Srba koji su sa Kosova bili proterani. Dakle, ne samo Srba nego i ostalih nealbanskih zajednica, kao Roma, Muslimana, Turaka itd.

Posle Moskve imali ste razgovore u Atini s gr�kim ministrom spoljnih poslova Papandreuom. Kakvi su utisci sa tih razgovora?

Ako bih mogao da poredim, rekao bih da su ovde jo� prisnije reagovali na na�a izlaganja. Pre svega treba re�i da i u Moskvi i ovde u Gr�koj veoma budno prate sve �to se doga�a na Kosovu i da su veoma dobro informisani. Gospodin Papandreu nas je primio, ostali smo u razgovoru sat vremena sa njim, i on je tako�e pokazao veliku spremnost da prakti�no u�ini ne�to na pobolj�anju �ivota na�ega naroda na Kosovu. Pre svega, to je otvaranje jedne radio stanice koju oni poklanjaju; poklonili su bolnicu, odnosno hirur�ku kliniku u Gra�anici za potrebe na�ega naroda, spremni su da dadu nekoliko autobusa za povezivanje srpskih enklava, spremni su da prime na letovanje u de�jim kampovima u Gr�koj decu sa Kosova, spremni su da pomognu razvoj malih preduze�a gde bi Srbi bili zaposleni, gde bi mogli da zara�uju za �ivot, za razvoj poljoprivrede, jednostavno bratimljenje izvesnih gradova Gr�ke i gradova sa Kosova, i to su predlo�ili. Sve u svemu, Gr�ka je, kako sami ka�u, otvorena zemlja spremna na saradnju i u neku ruku ona objedinjuje te aktivnosti u �itavom ovom regionu koji nas okru�uje, a bi�e i predstavnik ili posrednik izme�u nas i me�unarodne zajednice jer �e ove na�e potrebe iznositi i ostalim �lanovima Evropske zajednice i UN-a.

Danas ste imali razgovore i sa gr�kim arhiepiskopom Hristodulosom. Kako ocenjujete te razgovore.

Bili smo u poseti kod njega, razgovarali smo tako�e o problemima sa kojima se suo�avamo, i gr�ka crkva je ponovo izrazila veliko razumevanje i spremnost da pomogne u svemu, a i do sada su gr�ka crkva i gr�ki narod mnogo pomagali, ne samo nama na Kosovu za vreme stradanja, nego uop�te su pomagali Srbima i u ranijim doga�ajima u Hrvatskoj, Bosni itd. Tako da smo i sa te strane veoma zadovoljni prijemom, i imali smo priliku da se zahvalimo direktno na svemu �to su do sada �inili za nas, i razume se, na svemu onome �to �e i od sada �initi.

Nailazite na razumevanje u Va�ingtonu, u Moskvi, u Atini, u Briselu, dakle u svim ve�im evropskim i svetskim metropolama. A od Beograda do�ivljavate napade i uvrede...

Pre izbijanja sukoba na Kosovu mi smo, predose�aju�i �ta mo�e biti, po�eli da komuniciramo sa svetom, da ga upozorimo na su�tinu problema na Kosovu, i trudili smo se da na�emo re�enja za problem Kosova koja ne bi podrazumevala upotrebu sile. I tada smo bili jako dobro primljeni u evropskim zemljama, po�ev od Engleske, Francuske, Belgije, Nema�ke itd. do Rusije i Amerike, i svuda smo nai�li na puno razumevanje i poimanje na�ih razloga. Jedino nismo mogli da budemo saslu�ani u na�em Beogradu, jer smo �est puta tra�ili prijem kod predsednika Srbije, smatraju�i da je Kosovo problem Srbije, me�utim nijedan odgovor na na�e zahteve nismo dobili, a kamoli da smo bili primljeni. Ja i ovaj sada�nji stav Beograda prema nama i na�em radu apsolutno ne komentari�em, ostavljam da o tome objektivni posmatra�i, a pre svega Bog i istorija donesu svoj sud.

Me�unarodna zajednica se sprema za izbore na Kosovu. Pri tom nudi da se i u Srbiji i svi izbegli Srbi sa Kosova evidentiraju da bi mogli da glasaju. Opet je, me�utim problem re�im u Beogradu, koji opstruira takvu akciju...

Srpsko nacionalno ve�e ne pristaje ni na kakvu registraciju i ni na kakve izbore na Kosovu pre nego �to se prognanim Srbima omogu�i povratak na njihova ognji�ta. Zato �to su svi gradovi na Kosovu koji su bili istinski i multietni�ki u toku prvih mesec dana od dolaska me�unarodnih snaga na Kosovo pretvoreni u nacionalne gradove. I onda navodimo primer: u Pe�i nema Srba, u Klini nema Srba, u Istoku nema Srba, u �akovici, u Prizrenu, u Uro�evcu, u Srbici nema Srba, u Pri�tini gde je �ivelo do polovine jula 40.000 Srba danas je ostalo oko 300 staraca i starica koji ne smeju da iza�u iz svojih stanova na ulicu. Prema tome, ko �e se registrovati u tim gradovima i ko �e iza�i na izbore jednostavno o tome ne�emo da raspravljamo. Mi njima ka�emo, vi to mo�ete bez nas u�initi, mi ne mo�emo spre�iti va�e aktivnosti da popi�ete Albance i da oni iza�u da glasaju. Oni pominju tu mogu�nost da �e biti registrovani i Srbi u Srbiji i da �e mo�i �ak i glasati tamo, ali kakve koristi ako Srbi iz Pri�tine glasaju ne znam u kojem mestu u Srbiji, kad oni ne mogu zauzeti svoja mesta u op�tini u Pri�tini. �ujem da i beogradska vlast odnosno re�im ne dopu�ta me�unarodnoj zajednici da vr�i tu registraciju u Srbiji. Prema tome, mi ka�emo to je problem izme�u vas i Beograda. Izvol'te pa ga re�ite. A mi koji �ivimo na Kosovu, na� je stav ovaj, dok se ne stvore uslovi za povratak Srba, ne moramo �ekati poslednjeg da se vrati ali taj proces mora po�eti. Mora biti evidentan, prepoznatljiv, a ne samo da se vrate nego i da Srbi koji se vrate �ive u uslovima u kojima je �ivot mogu�. Eto to je ono �to mi o�ekujemo od me�unarodne zajednice kad je u pitanju neka registracija stanovni�tva i izbori. Mi smatramo da pristati na registraciju stanovni�tva sada, u ovim uslovima kad je dve tre�ine Srba prognano sa Kosova, zna�i dati upravo mogu�nost da sutra taj popis stanovni�tva bude merodavan za odre�ivanje statusa Kosova, jer �e onda Albanci re�i, vidite po tom popisu Srba na Kosovu uop�te nema. Znate, mi to ne mo�emo da prihvatimo i ne�emo prihvatiti.

Sti�e se utisak da me�unarodna zajednica u poslednje vreme sa mnogo vi�e du�ne pa�nje slu�a i uzima u obzir mi�ljenje srpskih predstavnika sa Kosova. Da li je to va� utisak?

Jeste sigurno, to je zaokret koji je po�eo da se ose�a negde od januara, februara, jer zaista �ele da �uju. A i pre toga mnoge diplomate, ambasadori, predsednici vlada i dr�ava, ko je god dolazio u Pri�tinu �eleo je da se sretne i sa nama predstavnicima Srba i da razgovara, da �uje iz prve ruke izve�taje o stanju; jer oni imaju i svoje izvore, ali verovatno to proveravaju na terenu.

Jedno je da �ele da �uju, a drugo je da ne�to i u�ine kad �uju?

Oni sada pokazuju �elju i da u�ine. Do sada, na�alost, nije u�injeno ali nadam se da �e u toku ova tri meseca koja smo im ostavili kao neki ultimatum, mada mi nismo u situaciji da postavljamo ultimatume ne�to biti i realizovano.

�ta je to �to bi za ova tri meseca mogla da uradi me�unarodna zajednica a da to zadovolji Srpsko nacionalno ve�e?

Pre svega poja�ana bezbednost Srba koji su ve� na Kosovu i davanje Srbima osnovnih ljudskih prava: pravo na �ivot, pravo na slobodu kretanja, pravo na rad. I otvaranje procesa povratka Srba. To bi ve� uveliko zadovoljilo na�e zahteve.

Rekli ste na skupu u Atini da saradnja sa me�unarodnom zajednicom nema alternative. A onda ste dodali da ta alternativa postoji. Kakva je to alternativa?

Postoje dve opcije: odlazak Srba sa Kosova i novi sukobi nova krvoproli�a, nove ljudske �rtve i tragedije. Dakle, ili saradnja, ili ne�to od ovo dvoje, a nama nije prihvatljiva ni jedna ni druga opcija koja bi do�la umesto odluke o saradnji sa me�unarodnom zajednicom. Mi tamo na Kosovu nemamo na koga drugog da se oslonimo sem na KFOR, koji nam garantuje i daje kakvu takvu bezbednost. Bez njih, treba znati, do sada na Kosovu ne bi bilo ni jednog jedinog Srbina i ne bi bilo nijedne uspravne pravoslavne crkve. Prema tome, oni su ipak neku pozitivnu misiju napravili na Kosovu, razume se ne i u pravom smislu �tite�i srpski narod i na�e interese.

Da li je mogu� novi sukob i novo krvoproli�e?

Dok je god u Beogradu ovaj re�im i ova vlast i isti predsednik na �elu Jugoslavije, sve je mogu�e. Po tom pitanju ni�ta nas ne bi moglo iznenaditi, pa ni novi sukobi i novo krvoproli�e.

Ne bi vas iznenadilo da Kosovo ne ostane u Srbiji.

Svakako, do�e li do bilo kakvih sukoba na Kosovu ili oko Kosova, ili bilo gde u ovoj sada�njoj Jugoslaviji, to bi bilo fatalno i za nas na Kosovu i za samo Kosovo.

Za ovih nekoliko meseci na Kosovu ispostavilo se da je Srpska pravoslavna crkva, a ne politi�ke partije, ostala jedini integrativni faktor?

Kada je po�elo ovo stradanje i povla�enje jugoslovenske vojske sa Kosova, onda su se sve strukture vlasti povukle sa Kosova. Oni koji se hvale da su izabrani od naroda ostavili su taj narod na cedilu, ostavili ga na Kosovu bez brige i za�tite. Ali je sa narodom ostala Srpska pravoslavna crkva, kao �to je to vekovima �inila kada srpski narod nije imao ni dr�avu ni bilo kakve dr�avne institucije, ostajala je srpska crkva koja je o njemu vodila brigu i starala se o njemu. To se ponovilo i ovoga puta na Kosovu. Zaista, da nije bilo sve�tenstva, gospodina Trajkovi�a i ovo par ljudi �to se na po�etku mnogo anga�ovalo, verujem da bi nakon onog talasa odlaska Srba sa Kosova, pod tim prvim naletom albanskih povratnika izbeglica, Kosovo bilo potpuno o�i��eno tako da se mo�e sigurno re�i da samo zahvaljuju�i aktivnosti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu ostala jedna tre�ina Srba, oko 100.000 u tih nekoliko na�ih enklava u kojima sada �ive.

Kako se situacija na Kosovu polako stabilizuje, sve �e��e dr�avni �inovnici i slu�benici vladaju�e partije navra�aju na Kosovo sa nekim primamljivim ponudama. I uvek ostave zava�ene ljude dole.

Ja nemam to saznanje, nemam taj utisak. Jeste, prolazili su tu gospodin Igi�, prolazili su i predstavnici Bo�ura i ne znam ko sve, i sigurno je da svi koji dolaze kao emisari iz Beograda na Kosovo dolaze ne da bi pomogli tom narodu i re�ili probleme nego da bi ubrali neke politi�ke poene za sebe a narod ostavili u zavadi. Tako se mo�e tuma�iti i ovo �to je nedavno bilo u selu Sevce i ono �to je bilo u Gra�anici. Me�utim, iako su re�imski mediji izneli da je to uradio Artemije, ja toga dana uop�te nisam bio u Gra�anici. To ne govorim da bih se pravdao, nego kao �injenicu. Ali to �to se desilo, sigurno je da iza toga stoje ljudi koji su u najmanju ruku izmanipulisani, da ne ka�em poslati ili uba�eni od nekoga, ali ima takvih i na Kosovu. A nije te�ko manipulisati ljudima koji su ostali bez i�ega i bez ikakve nade.

Postoji teza da se sudbina Kosova re�ava u Beogradu. Da li se trenutna situacija na Kosovu ipak re�ava u Pri�tini? Tamo gde sede va�i predstavnici.

Pa da vam ka�em, manastir Gra�anica postao je centar re�avanja pitanja Srba na Kosovu i samoga Kosova. Za�to je to tako tu postoje razna vi�enja i tuma�enja, ali �injenica tako pokazuje. Ako Beograd smatra da je Kosovo po Rezoluciji 1244 integralni deo Jugoslavije i da se nije povredio suverenitet te dr�ave na Kosovu, pitamo ih u �emu se taj suverenitet pojavljuje na Kosovu. Jer ako se nigde ne pojavljuje, ako predstavnici vlasti nemaju mogu�nost da bilo �ta na Kosovu sami rade nego �ekaju da posete Kosovo, jasno je da tu ne mo�e biti re�i o nekom suverenitetu.

Kad se bude odlu�ivala politi�ka sudbina Kosova, kakva bi vlast trebalo da sedi u Beogradu?

�to se ti�e statusa Kosova i njegove budu�nosti, na� je stav oduvek bio da mi koji na Kosovu �ivimo ne mo�emo to pitanje sami re�avati. Ali ne�emo dozvoliti ni da ga Beograd re�ava bez nas. Kao �to je to poku�ano u Rambujeu i na drugim mestima gde su sa Kosova bili mnogi predstavnici, samo ne Kosovski Srbi. Mi smatramo, kada bude do�lo vreme za re�avanje pitanja statusa, da oko istoga stola moraju biti predstavnici me�unarodne zajednice, predstavnici vlasti Jugoslavije i Srbije, predstavnici kosovskih Albanaca, ali i predstavnici kosovsko-metohijskih Srba, i da onda oko istoga stola re�avaju i na�u pravo re�enje za budu�i status Kosova. Mi ne �elimo da to pitanje re�avamo bez na�e dr�ave, a �eleli bismo kada to pitanje bude re�avano da ta na�a dr�ava bude demokratska dr�ava gde sede demokratski nastrojene vlasti otvorene prema svetu koje sa svetom sara�uju. Jer sigurno bi takva vlast u�inila da re�enja budu�eg statusa Kosova bude mnogo povoljnije za nas nego ako to pitanje bude re�avano sa sada�njim aktuelnim vlastima u Beogradu.

Da li ste poslednjih meseci primetili promene u stavu albanskih vo�a prema srpskom problemu na Kosovu?

Svako drvo po plodovima svojim se poznaje. �to se ti�e lidera kosovskih Albanaca, mi nismo primetili na terenu bilo kakvu promenu ali smo zato primetili u izjavama da je s jedne strane gospodin Ta�i spreman da ponekad izrazi �aljenje za neke �rtve, da osudi pau�alno neke zlo�ine, iako ni prstom nikada nije mrdnuo da bilo �ta spre�i ili da se krivci prona�u. S druge strane, gospodin Rugova je slovio za demokratu i umerenog albanskog lidera, a u zadnje vreme postao je ekstremniji od samoga Ta�ija, jer je otvoreno izjavio da je za nezavisno Kosovo ili novi rat za Kosovo. Mislim da u su�tini jo� nema nikakve promene me�u njima. Ako ima, to je promena eto u tom ekstremizmu i u njegovom poja�avanju. Mi o�ekujemo da �e me�unarodna zajednica ipak uspeti da ih privede k znanju prava i spremnosti na toleranciju i, ako ne na zajedni�ki �ivot, onda na koegzistenciju Srba i Albanaca na Kosovu. U tom smislu se i radi na otvaranju lokalnih kancelarija po srpskim enklavama kao neke vrste samouprave u mestima gde Srbi �ive da bi mogli da opstanu, jer sigurno je da u ovoj situaciji Srbi ne bi mogli da prihvate ili opstanu pod bilo kakvom albanskom neposrednom vla��u na Kosovu.

Mi�a Brki�

Podr�ka patrijarha

Da li kao istaknuti predstavnik Srba sa Kosova imate podr�ku Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve?

Sve �to sam do sada radio i �to radim radim sa znanjem i sa blagoslovom njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla, koji je u toku ovih deset meseci od prekida bombardovanja vi�e puta bio na Kosovu, gde smo se susretali i razgovarali. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, naro�ito u prvim mesecima, bio je mnogo vremena u Pe�i i Metohiji gde je sahranjivao Srbe. Onda vladika zahumsko-hercegova�ki Atanasije proveo je na Kosovu sigurno 6-7 meseci neprekidno sa nama dele�i dole zlo i dobro i poma�u�i da zadr�imo taj na� narod da bi opstao na Kosovu. Jer, svi su svesni da bez Srba na Kosovu Kosovo ne mo�e biti srpsko, makar bilo i u granicama nekakve Srbije. S te strane mogu da ka�em mirne du�e da moj rad i aktivnosti imaju punu podr�ku Srpske pravoslavne crkve, iako to ne zna�i da nema i druk�ijih mi�ljenja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.