Valjevski "Kru�ik"
Ministrovi seljaci
Fabrika ve� desetak godina ima vi�ak radnika, ali je tek sa prvim bombama donet hitan proizvodni, ekonomski i socijalni program, kojim su, za sada, "zbrinuta" 2264 radnika
Namenski kompleks one,
pre�ablja�ke Jugoslavije u�estvovao je u ukupnom izvozu sa 15 odsto. Mo�e se
re�i da su kapaciteti fabrika bili mali da zadovolje "oslobodila�ke"
apetite nesvrstane bra�e iz azijsko-afri�kih zemalja. Sam valjevski "Kru�ik"
je od miroljubive i aktivne koegzistencije, 70-ih i po�etkom 80-ih, samo od
izvoza godi�nje inkasirao 70 miliona dolara.
Onda je, krajem osamdesetih, a naro�ito po�etkom devedesetih godina, sve prslo. Dr�ava � koja je preko ministarstva odbrane brinula o razvoju, investicijama, cenama i izvozu � ili bar ovaj njen �ablja�ki deo, pre�la je na druge "programe". Tako je i "Kru�ik" � 8000 radnika, 70 odsto namenske proizvodnje � ostavljen sam sebi. Dr�ava se nije izja�njavala o potrebama i statusu fabrike, rukovodstvo je brinulo da se ne ode u ste�aj, radnici su bili, uglavnom, na �ekanju. Mali oporavak stigao sa ratovima na prostorima biv�e Jugoslavije � u kome Srbija nije u�estvovala, ali se preko "Kru�ika" i sli�nih ba� i za ke� solidarisala sa bra�om u odbrani svojih ognji�ta � ali ni to nije trajalo. O "Kru�iku" se brinulo samo pred izbore, tada je uglavnom Milomir Mini� obe�avao preporod i trajne perspektive. Dosta radnika je shvatilo perspektive, pa je fabrika rat sa NATO-om, sa�ekala sa 5700 uposlenih. Svi planovi i programi pre�ivljavanja, s kojima se nije izlazilo ni pred radnike ni pred javnost, predvi�ali su posao za polovinu od tog broja. Od pomo�i nisu bila ni dva "Kru�ikova" ministra, Branko Savi�, pomo�nik saveznog ministra privrede zadu�en za namensku industriju, i �ivota �osi�, republi�ki ministar industrije, pa su radnici predlagali jo� jednog "ministra za potpalu", jer bi samo takav imao da radi sa onim �to je ostalo od nekada�njeg giganta. Onda je udario NATO, u 12 napada sa oko 170 bombi i projektila, fabrika je takore�i sravnjena sa zemljom. Rukovodstvo je izra�unalo i zaokru�ilo da je uni�teno 92,85 odsto svih objekata. Kad se niko nije nadao, u "Kru�iku" su potegli program sanacije i obnove, koji je predvi�ao osloba�anje od bar polovine radnika, odobren na najvi�em mestu. �tavi�e, na prijemu kod predsednika vlade Mirka Marjanovi�a � �etvrtak 20. april, Politika � re�eno da je "preduzetim merama u kratkom roku omogu�eno obnavljanje i pove�anje proizvodnje, a time i obezbe�enje materijalno-socijalne sigurnosti radnika i njihovih porodica".
ANKETNI LISTI�I: Odmah po prvom udaru po "Kru�iku", 14. aprila pro�le godine, Mini� je na licu mesta izjavio da �emo sa istom snagom i energijom sa kojom branimo zemlju izgraditi i fabriku. Mini� je tada jo�te rekao da je rukovodstvo fabrike donelo hitan proizvodni, ekonomski i socijalni program. Radnicima su u ratnim uslovima podeljeni anketni listi�i da se opredele gde vide svoju perspektivu, u fabrici ili van nje. Od 758 radnika sa sela, samo se 51 izjasnio da bi egzistenciju nastavio u poljoprivredi. Direktor Miladin �iri� je objavio da je Ministarstvo za poljoprivredu odvojilo 125 miliona za one koji ho�e da se vrate u zavi�aj. To je podrazumevalo kredite od kojih se mogu kupiti krave, ovce, maline... A moglo je i kombinovano, "jedna krava i maline, pet junadi i maline, ili ovce i vi�nje". Direktor je objasnio da su ovi programi najpovoljniji za re�avanje egzistencije, druga ponuda je plata od 230 dinara dok se ne pokrene proizvodnja, a kad �e da se pokrene, mogu da vide ako odu u fabriku. Drugi ponu�eni program bila je otpremnina u iznosu od 24 li�na dohotka. Ispo�etka odziva nije bilo; ali, suo�eni sa stanjem stvari, izazovom ke�a, jer niko nije pitao gde �e dr�ati ovce ili saditi maline, radnici su se primili na "program". Ugovore je li�no potpisivao ministar poljoprivrede dr Jovan Babovi�, ministarski obradovan i srda�an. Novi ministrovi "seljaci" postali su uglavnom gradski bezemlja�i, radnici sa sela su se slabo odazvali. Ka�u da je tokom ratnog haosa bombardovanja fabrike trajao i paralelni program zbrinjavanja, odnosno kra�e ma�ina. Naravno, nije se odnosilo u d�epu nego kamionima i preko "papira", oko toga niko nije zadevao, sve �ega nema uredno je upisano u rashod i ratnu �tetu. Danas �Kru�ik" ima 2264 radnika manje, 1569 je uzelo otpremninu, 674 kredit za poljoprivredu, a dva radnika su se "upustila u osnivanje sopstvenih firmi". Sa oko 3500 onih koji su ostali, ka�u, organizuje se proizvodnja, mada nije jasno gde ako je 92,85 odsto objekata uni�teno. Ali, zar to treba pitati, kad se ima program, ni�ta nije nemogu�e, pogotovu �to je direktor svojim saradnicima uveo obavezu da stvaraju klimu da je dobro. Za�to? Zato �to program nije zavr�en.
Nema onog ko nije pohvalio program. Ministar Ivkovi� u novembru, kad je zvani�no zavr�ena prva faza obnove i kad se pre�lo na razvoj, ocenio da je "Kru�ik" pravovremenim aktivnostima na izradi sopstvenog ekonomsko-socijalnog programa za sanaciju fabrike, fakti�ki i s punim pravom, dobio veliku podr�ku Fonda za razvoj i usmerio svoje aktivnosti ka jednoj budu�nosti koja ima vrlo jasnu perspektivu. Mini� je pred partijski kongres sa lica mesta poru�io da fabrika ima dobar program, i zato zagarantovanu i sigurnu budu�nost. Pred kongres i direktor �iri� postao potpredsednik op�tinskog odbora SPS-a zadu�en za privredu, na kongresu bio u prvom redu, iz prvog reda iza�ao za govornicu preneo pozdrave i podr�ku socijalista Kolubarskog okruga, drugovima i drugaricama, predlo�enim dokumentima, politici na�eg rukovodstva i na�eg predsednika. Rekao da "Kru�ik" ima dobar program koji uz podr�ku Vlade Srbije uspe�no ostvaruje.
DIREKTOR POD PLAKATOM: U aprilu "program" obi�la i delegacija JUL-a, na �elu sa generalnim sekretarom, ministrima i Zoricom Brunclik. Zorica se dojmila, a Sr�an Smiljkovi� ponudio da se uorta�e, zajedno vide gde zaostaje, gde bi trebalo pomo�i. Jako, opet u aprilu, delegacija okruga, u kojoj je bio i �iri�, bila kod premijera Marjanovi�a, premijer upoznat sa preduzetim merama, kao i da su obezbe�ena sredstva za zapo�ljavanje na sopstvenim poljoprivrednim gazdinstvima i u malim i srednjim preduze�ima, �ime je omogu�eno trajno zapo�ljavanje preko 2200 radnika koji su zbog agresije ostali bez posla.
Kad je takva situacija, odemo da na licu mesta vidimo "program". Direktor �iri� na radnom mestu. Upoznat sa posetom, preko sekretarice nas obave�tava da nema vremena, mo�e u zgradi SPS-a, tamo u 13 sati ima konferenciju za �tampu. Odemo. Sednemo preko puta �iri�a, koji se namesti ispod plakata predsednika Milo�evi�a u dru�tvu dva Milutinovi�a i tri �etvrta kongresa. Miladin uze da prezentira program posete premijeru, sastanku prisustvovali sve ljudi i ministri koji su po svim aspektima zainteresovani za funkcionisanje privrede. Zahvalnost za to mora da bude iskrena. Izlo�i da je izlo�io analizu, �ta je ura�eno i �ta �e se uraditi. Pro�le godine od Vlade dobijena 195 miliona, 112 oti�lo na socijalno zbrinjavanje radnika, "�to je bio dobar poslovni uspeh". Sve su ubedili da je "Kru�ik" najrazru�enija fabrika, da su potrebna najve�a ulaganja. Iznese �ta je po�elo sa proizvodnjom, podvu�e trud i znanje koji su ulo�eni u program, ocene koje prijaju i laskaju, stremljenja i te�nje za koje bi trebalo obezbediti sredstva. Re�e da optimalan i tr�i�an "Kru�ik", u kome je namenska proizvodnja svedena na petinu pre�a�nje, mo�e da zaposli 2250 radnika. Re�e i da je rano govoriti koja �e proizvodnja biti unutra, ali da �e imati tr�i�te. Kaza i da je prihva�eno da ovogodi�nja ulaganja budu milijardu dinara, pola Vlada, pola firma, da se planira 50 miliona za dalje socijalno zbrinjavanje radnika, jer ih je jo� hiljadu vi�ak, da o�ekuju 60 miliona mese�no za celu "pri�u".
Upitasmo ga �ta je taj program, kad ga svi hvale, svi o njemu pri�aju. Direktor pohvali pitanje, i uze da obja�njava �ta je to holding a �ta 14 deoni�arskih dru�tava, koji su novi programi koji upo�ljavaju tehnologiju namenske, a koji deoni�arskih dru�tava. Nabroja, protivgradnu raketu, mera� protoka gasa, elektrodetonatore, koji su osvojeni i samo �to nisu krenuli u serijsku proizvodnju. Ne nabroja da su ta tri, po tvr�enju in�enjera "Kru�ika" koji su u demokratskoj stranci, "ve�ito nova i najva�nija programa" jo� iz '92. i '93. godine. �iri� na pitanje odgovori i da su oni prvi krenuli sa programom socijalnog zbrinjavanja, da se, me�u onima koji su uzeli kredit, nisu svi sna�li, da �e krediti biti vra�eni pod uslovima pod kojima su potpisani.
Dragan Todorovi�
Vi�nje
u saksiji
Saznajemo da je Gospo�a M. uzela kredit za vi�nje i koke nosilje u iznosu od 92.000 dinara. Gospo�a nas prima u svom stanu, ka�e da vi�nje nije mogla saditi u saksije, a koke dr�ati u podrumu. Kad su davali kredit nisu je pitali gde �e sa kokama, samo govorili da je to najpovoljnije. Kredit nije uzela da gaji koke nego da bi imala da jede, drugi izbor je bio da crkne sa detetom i 230 dinara plate.
Pokazuje ugovor o kreditu sa Fondom za razvoj, potpisao ministar poljoprivrede Babovi�. Pi�e da se kredit mo�e vratiti nov�ano ili naturalnom isporukom, period mirovanja za vi�nje tri, za koke jedna godina. Kamatna stopa se obra�unava mese�no na nivou eskontne stope NBJ-a. U ugovoru stoji i da prestankom radnog odnosa prestaje obavezno penzijsko osiguranje, kao i pravo na zdravstvenu za�titu.Ugovor potpisan u julu, novac uzela u avgustu.
U januaru ove godine dobila je obave�tenje od Invest banke, koja je u sistemu BB, da na ime kamate duguje 9246,32 dinara. Kako nije bila jedina, posle protesta, u "Kru�iku" rekli da je to gre�ka. Napisala prigovor banci, stigao odgovor iz Fonda za razvoj, sa potpisom Tomice Rai�evi�a. U odgovoru se veli da je razmotren prigovor ve�eg broja radnika, i da je na osnovu odluke UO Fonda doneto re�enje da se ne prihvata zahtev radnika da se u toku mirovanja kredita ne ra�una interkalarna kamata, jer se period mirovanja odnosi samo na po�etak otplate a ne na obra�un kamate. Dopis obave�tava da je potrebno potpisati aneks ugovora pod tim uslovima, kojima se svakom odobravaju bespovratna sredstva u iznosu od 30.000 dinara, koji �e se odbiti od glavnice.
Gospo�a ka�e da ne zna �ta da radi, ni�ta vi�e ne potpisuje, "ko zna �ta �e jo� da nakarikaju". Ve�ina onih koji su uzeli kredit su iz grada, kaldrma�i, terali su ih prosto da uzmu te pare, da jevtino, posle 25 godina, prodaju radna mesta, gde oni da �uvaju ovce i nasa�uju koko�ke? Uhvatili ih na brzaka, padaju bombe, a oni tra�e da se izjasne, jevtino ih izvata�e. A nijedan rukovodilac, retko ko i sa sela, ne u�vati se za to. Kud �e sad, ni penzionog ni socijalnog. Videli su, valjda, kad su delili kredite, da ljudi �ive u soliterima, imali su adrese. Iskoristili �to narod nije imao da jede, i navukli ga da napusti fabriku. Sad ho�e da je nateraju da nosi jaja za Milo�evi�a, e ne�e on pojesti njeno jaje.
