| Reagovanja |
Vreme broj 486, 29. april 2000. |
|
�Zdru�ene snage�, Vreme br. 485 U "Vremenu" broj 485 od 22. aprila 2000. godine, na stranama 16-17-18, pod naslovom "Zdru�ene snage", autora R. Nin�i�, objavljen je intervju sa Draganom Vuk�i�em, penzionisanim pukovnikom i savetnikom Pokreta za demokratsku Srbiju, u kojem je izneto niz neosnovanih optu�bi i tendencioznih insinuacija protiv Vojske Jugoslavije. Kao neposredan povod za razgovor o�igledno je, pored ostalog, bilo saop�tenje Informativne slu�be General�taba Vojske Jugoslavije sa zajedni�kog sastanka na�elnika General�taba VJ i republi�kog ministra unutra�njih poslova. Saop�tenje je, prema pitanju autora, trebalo naknadno �itati i dodatno razjasniti i za to je, nesumnjivo, bio potreban kompetentan sagovornik. Me�utim, u nedostatku ili nenala�enju takvog, dobrim se u�inio i imenovani savetnik za �itanje i govorenje. Eventualno pitanje da li je bilo uputnije priupitati one koji su saop�tenje dali ostaje bespredmetno, budu�i da je re�eno kako je objavljeno. Zaklonjen za grudobranom neobavezne funkcije i obavezne du�nosti da kritikuje sve �to je predmet razgovora, "savetnik za �itanje i govorenje" usudio se da ocenjuje, procenjuje, vrednuje i komentari�e sve i svakog: Ustav, saradnju vojske i policije � uop�te, a naro�ito pred miting 14. aprila o.g. vojsku, u celini, a vojni vrh, odnosno vojnike, podoficire i oficire posebno, predsednika, ministre, dr�avne i nacionalne interese, politiku itd. Osim toga, imenovani "ta�no" zna za�to se �ta i kada de�ava (zajedni�ki sastanak vojske i policije uo�i mitinga) i "nepogre�ivo" tvrdi ko �e biti upotrebljen protiv naroda i do �ega �e, u tom slu�aju, do�i. Sagovornika, savetnika i savremenika takvih znanja, sposobnosti i vizionarstva po�eleo bi svako � od predsednika dr�ave, preko lidera pokreta, ili pokretnog lidera, do kom�ije i �efa bakalnice. A sre�a da ga imaju za savetnika i sagovornika zapala je samo jednom predsedniku (pokreta) i jednom, Va�em, listu. Ostali se snalaze kako znaju i umeju. Od samog starta govorenja savetnik je kategori�an: �etvorna oligarhija (pete dimenzije � diplomatske, nema, verovatno iz razloga �to ekspert u liku savetnika nije, na�alost, na vreme anga�ovan) stvara se da zapla�i i onemogu�i! Nije valjda? Tolika sila, masa i ubrzanje samo za tako mala straha i ometanja? Zar ni�ta vi�e i dalje? Ili se vi�e i dalje i ne mo�e videti iza odabranog grudobrana? Pa dalje: prestankom prethodne slu�be gospodina savetnika u vojsci ne samo �to niko ne �ita Ustav, nego nikom ni ne pada na pamet da pogleda �ta to u Ustavu pi�e uop�te, a naro�ito �ta je to ustavni poredak. Neverovatno � samozvani ekspert za me�unarodne odnose i saradnju bio je, ujedno, jedini, isklju�ivi i najpozvaniji �ita� i tuma� Ustava. To je, verovatno, najspektakularnija tvrdnja u dugoj istoriji vojnog organizovanja na�ih naroda. Na prostoru ove, tre�e Jugoslavije. Za onu prethodnu, brige su prebrinute, jer ih, po "liku i delu" imenovanog nije ni bilo. Kako druga�ije shvatiti �injenicu da "savetnik za �itanje i govorenje" ni�im neodbrinu i nepomo�e (svoj?) srpski narod u Hrvatskoj, a roni suze nad sudbinom Srba u Srbiji i daje sebe za "demokratsku Srbiju"? Ili su, u to vreme, grudobrani na Terazijama bili pouzdaniji! Istina, u �itanju Ustava i tuma�enju njegovog o�ivotvorenja dogodi mu se upravo obrnuto od �eljenog i nameravanog: u neuspelom poku�aju da kritikuje instituciju Vrhovnog komandanta upravo je potvrdio i afirmisao, a pozivom na nefunkcionisanje Vrhovnog saveta odbrane oblatio onoga koga, o�igledno, nije �eleo � �lana tog saveta koji vi�e ne �eli da u�estvuje u njegovom radu. Dakle, direktno onoga koji ne po�tuje Ustav SRJ. Iako sve, dakle i svakog poznaje "savetnik za �itanje i govorenje", ponekad i omane: najpre utvrdi da poverenje u vojsku po�inje i nastaje isklju�ivo sa personalnim promenama, kada se uklone oni "koji misle svojom glavom", uklju�uju�i, pre svega, imenovanog i njegovog novog �efa, a zatim, da vojska puca po istim �avovima po kojima se raspada vi�enacionalna zemlja i dr�ava? Nije valjda da ho�e re�i da �e se vojska raspasti tek, i upravo zbog toga, �to se u nju steklo poverenje? Ili na celom planu vidi �avove koji drugi ne vide? Poku�aj poentiranja je tako�e legendaran: "savetnik za �itanje i govorenje" razdvaja vojno rukovodstvo i vojsku i ta�no odre�uje ko �ini rukovodstvo, a koga obuhvata vojska. I ne samo da tvrdi to �to ka�e, nego i pouzdano zna dobre i lo�e strane jednih, sposobnost drugih da razlikuju interese, vlast, re�im i partije i sve probleme onih koji ih imaju, jer su istovetni njegovim iz vremena aktivne slu�be, za razliku od sada�nje. Samoutvr�enu sposobnost da odvaja i izdvaja "vrhove" neizbe�no koristi za kategori�ko utvr�ivanje opasnosti od navodne zloupotrebe vojske i nepogre�ivu najavu �ta �e se dogoditi. �teta �to nije upitan za karakter i zna�aj du�nosti i uloge savetnika na koju je imenovan. Ili je dovoljno podsetiti �ta o toj ulozi, funkciji i zna�aju misli njegov novi �ef, koji ju je, ne tako davno i na mnogo vi�em nivou, bljutavo ocenio i glatko odbio. Ratovi, kao radikalne dru�tvene i istorijske pojave, osim pobednika i pobe�enih, osim ljudskih �rtava i materijalnih razaranja, donose, odnose i ostavljaju trajne tragove u svesti i pona�anju onih, koji na bilo koji na�in pre�ive. Od na�ina kako se na�u i prona�u u ratu, naj�e��e zavisi sav dalji vek. Izbor se, dakle, u�ini mnogo ranije. Sve kasnije samo je neizbe�an sled stvari. Ili sudbina, �to bi rekli neuspe�ni i zaboravljeni. U uverenju da se ne moramo pozivati na pojedine zakonske odredbe, �elimo Vam nove sagovornike i vi�e profesionalne domete. Informativna slu�ba general�taba VJ |
|