Vreme broj 486, 29. april 2000.

“Združene snage”, Vreme br. 485

U "Vremenu" broj 485 od 22. aprila 2000. godine, na stranama 16-17-18, pod naslovom "Združene snage", autora R. Ninčić, objavljen je intervju sa Draganom Vukšićem, penzionisanim pukovnikom i savetnikom Pokreta za demokratsku Srbiju, u kojem je izneto niz neosnovanih optužbi i tendencioznih insinuacija protiv Vojske Jugoslavije.

Kao neposredan povod za razgovor očigledno je, pored ostalog, bilo saopštenje Informativne službe Generalštaba Vojske Jugoslavije sa zajedničkog sastanka načelnika Generalštaba VJ i republičkog ministra unutrašnjih poslova. Saopštenje je, prema pitanju autora, trebalo naknadno čitati i dodatno razjasniti i za to je, nesumnjivo, bio potreban kompetentan sagovornik. Međutim, u nedostatku ili nenalaženju takvog, dobrim se učinio i imenovani savetnik za čitanje i govorenje. Eventualno pitanje da li je bilo uputnije priupitati one koji su saopštenje dali ostaje bespredmetno, budući da je rečeno kako je objavljeno.

Zaklonjen za grudobranom neobavezne funkcije i obavezne dužnosti da kritikuje sve što je predmet razgovora, "savetnik za čitanje i govorenje" usudio se da ocenjuje, procenjuje, vrednuje i komentariše sve i svakog: Ustav, saradnju vojske i policije – uopšte, a naročito pred miting 14. aprila o.g. vojsku, u celini, a vojni vrh, odnosno vojnike, podoficire i oficire posebno, predsednika, ministre, državne i nacionalne interese, politiku itd. Osim toga, imenovani "tačno" zna zašto se šta i kada dešava (zajednički sastanak vojske i policije uoči mitinga) i "nepogrešivo" tvrdi ko će biti upotrebljen protiv naroda i do čega će, u tom slučaju, doći.

Sagovornika, savetnika i savremenika takvih znanja, sposobnosti i vizionarstva poželeo bi svako – od predsednika države, preko lidera pokreta, ili pokretnog lidera, do komšije i šefa bakalnice. A sreća da ga imaju za savetnika i sagovornika zapala je samo jednom predsedniku (pokreta) i jednom, Vašem, listu. Ostali se snalaze kako znaju i umeju.

Od samog starta govorenja savetnik je kategoričan: četvorna oligarhija (pete dimenzije – diplomatske, nema, verovatno iz razloga što ekspert u liku savetnika nije, nažalost, na vreme angažovan) stvara se da zaplaši i onemogući! Nije valjda? Tolika sila, masa i ubrzanje samo za tako mala straha i ometanja? Zar ništa više i dalje? Ili se više i dalje i ne može videti iza odabranog grudobrana?

Pa dalje: prestankom prethodne službe gospodina savetnika u vojsci ne samo što niko ne čita Ustav, nego nikom ni ne pada na pamet da pogleda šta to u Ustavu piše uopšte, a naročito šta je to ustavni poredak. Neverovatno – samozvani ekspert za međunarodne odnose i saradnju bio je, ujedno, jedini, isključivi i najpozvaniji čitač i tumač Ustava. To je, verovatno, najspektakularnija tvrdnja u dugoj istoriji vojnog organizovanja naših naroda. Na prostoru ove, treće Jugoslavije. Za onu prethodnu, brige su prebrinute, jer ih, po "liku i delu" imenovanog nije ni bilo. Kako drugačije shvatiti činjenicu da "savetnik za čitanje i govorenje" ničim neodbrinu i nepomože (svoj?) srpski narod u Hrvatskoj, a roni suze nad sudbinom Srba u Srbiji i daje sebe za "demokratsku Srbiju"? Ili su, u to vreme, grudobrani na Terazijama bili pouzdaniji!

Istina, u čitanju Ustava i tumačenju njegovog oživotvorenja dogodi mu se upravo obrnuto od željenog i nameravanog: u neuspelom pokušaju da kritikuje instituciju Vrhovnog komandanta upravo je potvrdio i afirmisao, a pozivom na nefunkcionisanje Vrhovnog saveta odbrane oblatio onoga koga, očigledno, nije želeo – člana tog saveta koji više ne želi da učestvuje u njegovom radu. Dakle, direktno onoga koji ne poštuje Ustav SRJ.

Iako sve, dakle i svakog poznaje "savetnik za čitanje i govorenje", ponekad i omane: najpre utvrdi da poverenje u vojsku počinje i nastaje isključivo sa personalnim promenama, kada se uklone oni "koji misle svojom glavom", uključujući, pre svega, imenovanog i njegovog novog šefa, a zatim, da vojska puca po istim šavovima po kojima se raspada višenacionalna zemlja i država? Nije valjda da hoće reći da će se vojska raspasti tek, i upravo zbog toga, što se u nju steklo poverenje? Ili na celom planu vidi šavove koji drugi ne vide?

Pokušaj poentiranja je takođe legendaran: "savetnik za čitanje i govorenje" razdvaja vojno rukovodstvo i vojsku i tačno određuje ko čini rukovodstvo, a koga obuhvata vojska. I ne samo da tvrdi to što kaže, nego i pouzdano zna dobre i loše strane jednih, sposobnost drugih da razlikuju interese, vlast, režim i partije i sve probleme onih koji ih imaju, jer su istovetni njegovim iz vremena aktivne službe, za razliku od sadašnje.

Samoutvrđenu sposobnost da odvaja i izdvaja "vrhove" neizbežno koristi za kategoričko utvrđivanje opasnosti od navodne zloupotrebe vojske i nepogrešivu najavu šta će se dogoditi. Šteta što nije upitan za karakter i značaj dužnosti i uloge savetnika na koju je imenovan. Ili je dovoljno podsetiti šta o toj ulozi, funkciji i značaju misli njegov novi šef, koji ju je, ne tako davno i na mnogo višem nivou, bljutavo ocenio i glatko odbio.

Ratovi, kao radikalne društvene i istorijske pojave, osim pobednika i pobeđenih, osim ljudskih žrtava i materijalnih razaranja, donose, odnose i ostavljaju trajne tragove u svesti i ponašanju onih, koji na bilo koji način prežive. Od načina kako se nađu i pronađu u ratu, najčešće zavisi sav dalji vek. Izbor se, dakle, učini mnogo ranije. Sve kasnije samo je neizbežan sled stvari. Ili sudbina, što bi rekli neuspešni i zaboravljeni.

U uverenju da se ne moramo pozivati na pojedine zakonske odredbe, želimo Vam nove sagovornike i više profesionalne domete.

Informativna služba generalštaba VJ

prethodni sadržaj naredni