Film: Kan 2000
Kriza stare dame
Promena ali ne i revolucija, sa sasvim malo Holivuda – to je izgleda ključ ovogodišnje selekcije
Filmski festival u
Kanu, i pored žestoke konkurencije Berlina, koji se osvežio novim
festivalskim centrom, i Venecije, ostaje i dalje najpoznatija
manifestacija ove vrste na planeti, a sjaj njegove Zlatne palme
redizajniran od draguljara Šopara još je na visokoj ceni. Ipak i ovu
staru damu potresaju krize, pa se već nekoliko godina razmišlja o
promenama i njihovim smernicama.
Osamnaestog aprila obznanjen je program Kana 2000, i već letimičan pregled pokazuje neke nove tendencije ali i neka stara, dobro poznata kanska imena. Promena ali ne i revolucija, sa sasvim malo Holivuda – to je izgleda ključ ovogodišnje selekcije.
Iako tradicionalno najmanje interesantan, najvažniji je zvanični program – Konkurencija. Ako tražite favorita za Zlatnu palmu, za sada se nameće zaobilazni Ken Louč, sa filmom Hleb & ruže, koji je poslednjih godina gubio u trkama sa Angelopulosom i Kusturicom. Na listi veterana nameću se imena Džejmsa Ajvorija (Zlatna kugla), Nagisa Ošime (Tabu) i dame, kojoj nećemo brojati godine, Liv Ulman (Nevernica).
Za provokaciju su zaduženi Lars fon Trir sa dogma/mjuziklom Igrač u tami (sa Bjork), Vong Kar Vaj sa filmom bez naslova i kanski laureat brat Koen (Džoel) sa filmom O brother Where Art Thou, u kojem čak jedna krava upravlja avionom.
Selekciju Dalekog istoka upotpunjavaju Edvard Jang, Jiang Weng, Im Kwon Taek i Aoyama Shinji, čineći impresivan korpus kao priznanje kinematografijama tog dela sveta i njihovom kvalitetu.
Sa nezavisne scene na veliku skočili su Nil Labjut (Medicinska sestra Beti) i Amos Kolek (Brza hrana, brza žena), dobri poznanici beogradske publike sa Festa i Festivala autorskog filma.
Ne možemo zaobići ni u Kanu uvek uspešnog Rusa sa francuskim domicilom Pavela Lungina i Izraelca Amoša Gitaja.
Najuspešniju festivalsku kinematografiju sveta, Iran, zastupa sasvim mlada Samira Makhmalbaf (Crni sto), iza koje kao producent stoji njen proslavljeni otac, Mohsen.
Francusku selekciju u konkurenciji čine Olivije Asaja, Arno Desplešin, Dominik Mol i za ovu priliku Francuz Mihael Haneke.
Kao bioskopski intermeco biće van konkurencije prikazani Misija na Mars Brajana de Palme, Pod sumnjom Stivena Hopkinsa, Puzajući tigar, i skriveni zmaj Anga Lija i Sesil B. Dementni Džona Votersa, koji formiraju svojevrsni holivudski geto.
Konkurenciju, ali van konkurencije, otvara Vatel Rolanda Džofea, a zatvara Stardom Denija Arkana.
U selekciji IZVESTAN POGLED mnoga poznata imena. Pre svih Hju Hadson i Sanjao sam Afriku, a zatim i Južnoamerikanci Arturo Ripštajn (Takav je život) i Miguel Litin (Zemlja vatre).
Kao reditelj će debitovati glumica Maria de Medeiros sa filmom Kapetani aprila, a među izabranima je i njen kolega glumac, ali već iskusan reditelj, Grifin Dan sa ostvarenjem Slavan.
U Kanu je popularna teza kako kvalitet filma čini samo jednu stepenicu na putu ka Zlatnoj palmi. Prošlogodišnji laureati su to postali zbog činjenice da je žirijem predsedavao nepredvidivi Dejvid Kronenberg. Mnogi prvi Kusturičin uspeh povezuju sa prisustvom Miloša Formana u žiriju, kažu da je bilo neke tajne veze između Tarantina i Istvuda.
O zlatnim palmama 2000. presudiće žiri kojim će predsedavati Francuz globalnog uspeha Lik Beson. Njegovi zemljaci u žiriju su glumica Nikol Garsija i Patrik Modijano. Žirijem dominiraju glumci. Nemica Barbara Sukova, Britanka Kristin Skot Tomas i Španjolka Aitana Sančez Hihon više će nego ulepšati skup delilaca filmske pravde. Za damska srca rezervisan je besprekorni Britanac Džeremi Ajrons, a pošto ne snima Hanibala, nastavak filma Kad jaganjci utihnu, u žiriju je i reditelj Džonatan Demi. Brojku deset zaokružuju italijanski pozorišni i filmski reditelj Mario Martone i indijska bestseler književnica Arundati Roj.
Ipak, ovo je tek kroki za dve nedelje Kana 2000, sa mnogo filmova i sasvim malo zvezdane prašine.
Dinko Tucaković
