Rusija uo�i predsedni�ke inauguracije
Izbor puta i kabineta
Novi predsednik Vladimir Putin � fakti�ki odre�uje viziju budu�e Rusije, puteve i tempo njenog pretvaranja u realan �ivot u idu�e �etiri godine, a verovatno i du�e
Specijalno za "Vreme" iz Moskve
Jo� pre nego �to �e
v.d. predsednika Vladimir Putin ubedljivo pobediti glavnog suparnika
Genadija Zjuganova i jo� devetoro sporednih u trci za Kremlj, po�ela su
intenzivna naga�anja kom �e sre�niku prepustiti svoj polo�aj
predsednika vlade, na koji ga je predsednik Boris Jeljcin postavio
nekoliko meseci pre nego �to �e ga proglasiti i svojim naslednikom. Naga�anja
su razli�ita � od toga da �e formirati potpuno novu ekipu, mladu i
ornu, pa do toga da �e sklopiti pakt sa komunistima i njihovim pora�enim
liderom. Za koju �e se soluciju odlu�iti Putin, zna�e se brzo po�to se
obavi formalna inauguracija i on zasedne u Kremlju na �etiri godine, bez
tog ve� poni�avaju�eg v.d. atributa.
Poni�avaju�eg, jer �tampa i televizija ne prestaju da teraju �egu s dualizmom njegove uloge �efa dr�ave i premijera, to jest kako Putin Vladimir Vladimirovi�, v.d. predsednika Ruske Federacije, svaki radni dan po�inje tako �to daje uputstva predsedniku vlade Vladimiru Vladimirovi�u Putinu. Apsurd �e biti okon�an 7. maja, kada �e fakti�ki dosti�i kulminaciju, jer mediji sigurno ne�e propustiti da na dan inauguracije primete kako je premijer V.V. Putin "polo�io svoja ovla��enja prvog ministra" pred novim �efom dr�ave V.V. Putinom!
U me�uvremenu, kulminaciji se pribli�ava i bitka za mesta u predsednikovom okru�enju: svaka od grupacija koje mu trenutno slu�e nastoji da izvojuje primat � pripadnici vrhu�ke, nazvane "Porodicom", koju je Putin nasledio od Jeljcina, zatim njegov tim, novi ljudi u Kremlju koji su smislili i uspe�no sproveli predizbornu kampanju, pa ministri sada�nje vlade i potencijalni kandidati za premijera i vicepremijere.
Uprkos tome �to "bliski" i "dobro obave�teni" krugovi sve unapred znaju, neizvesnost je potpuna, s obzirom na to da premijer-predsednik nema obi�aj da otkriva karte unapred.
Neizvesnost je, me�utim, mnogo �ira od personalnog sastava tih timova, jer je uslovljena ne samo neutvr�enom strukturom budu�eg upravlja�kog aparata ve� i, jo� vi�e, time �to se ne zna kakav �e put za Rusiju biti izabran � "maksimalne radikalne reforme"ili "izbegavanje potresa", jer je "bolje ne uznemiravati privredu".
IZME�U REFORMI I "ZASTOJA": Senzacije, me�utim, te�ko da �e biti: bilo da se krste kao "maksimalno radikalne", bilo da se interpretiraju kao "opredeljenje za pozitivni zastoj", reforme za koje se odlu�i Putin ne�e mo�i da izmene stvari preko no�i. Za prvu varijantu jo� ne postoje uslovi, a druga je pre zabluda ili samozavaravanje onih struja kojima sada dobro ide nego put za izlazak iz ruskog �orsokaka. Najverovatnije je da �e predsednik oprezno, ali ipak odlu�no, izabrati "zlatnu sredinu" sa najboljim ili najneophodnijim elementima iz programa i maksimalista i konzervativaca.
Najavljuju�i nameru da predsedni�ki mandat po�ne tako �to �e javnosti predo�iti "dugoro�ni program ekonomskih, socijalnih, politi�kih i administrativnih promena" (neki upotrebljavaju izraz "preobra�aja"), Putin je dao da se nasluti da pod tim podrazumevaju i nepopularne mere (mada ne i socijalni potresi), tako da je malo verovatno da �e "zastoj" biti njegov izbor.
Pristalice privremenog zastoja, koji smatraju da ne treba �uriti sa "preobra�ajima" bar u prvo vreme dok "dobro ide", nalaze se pre svega u delu politi�kog establi�menta koji je Putin nasledio od Jeljcina i, naravno, me�u tzv. oligarsima, magnatima biznisa i finansija. Njihova logika je jednostavna: pre nego �to se pristupi strukturnim promenama, treba stvoriti institucije koje �e te promene ostvarivati.
Prema toj varijanti, maksimalno treba oja�ati predsedni�ki tim u Kremlju, kao u vreme kad je na �elu Jeljcinovog �taba bio Anatolij �ubajs, dok vladu � ministarstva i druge ustanove � maksimalno smanjiti. Tako �e se ne samo izbe�i nekada�nja konfrontacija Kremlj-Beli dom, ve� �e predsednik dobiti sigurnu polugu koja �e efikasno sprovoditi njegove zamisli i direktive. U nadi da �e se to svideti Putinu, zagovornici takve koncepcije mu nude za premijera "apsolutno lojalnog i apoliti�nog tehnologa" Mihaila Kasjanova, koji je fakti�ki za vreme njegovog v.d. predsednikovanja uspe�no igrao ulogu v.d. premijera.
Mnogo �ta se, me�utim, promenilo u poslednje dve godine vladavine Borisa Jeljcina, a pogotovo za kratko vreme od njegovog odlaska sa scene. Ciljevi ili interesi Kremlja sada su druk�iji nego �to su bili u doba kad je �ubajs, kao Jeljcinova desna ruka, nastojao da razdrma u�malu vladu Viktora �ernomirdina. Dok je poletni �ubajs poku�avao da uti�e na dr�avnu ma�ineriju da radi br�e i efikasnije, nasle�eni �ef kremljovske administracije Aleksandar Volo�in i "glavni oligarh" Boris Berezovski, kao uzdanica Kremlja iz Jeljcinove ere, o�igledno te�e da stvore takav sistem koji �e i u novoj eri garantovati mirno i sigurno lovi�te i za aparat visokih �inovnika i za finansijsko-industrijske bosove.
PUTINOV FAKSIMIL: Da je Putin sklon "zlatnoj sredini" (u kojoj nijedna struja ne�e dr�ati sve konce u rukama) potvr�uje i "otkri�e" da su glavni igra�i njegovog tima ve� raspore�eni. Prema jednom faksimilu, koji je dospeo u posed lista "Nezavisimaja gazeta", potvrdila se izuzetna sposobnost Vladimira Putina da uklopi u jednu celinu "sve politi�ke struje koje predstavljaju odre�ene grupacije gra�ana". Iz tog papira se, istina, ne vidi koliko �e biti ministara u budu�oj vladi, ko �e od sada�njih sa�uvati fotelju, a ko �e pakovati kofere, ali se jasno vidi da Putin svim postoje�im strujama pru�a ruku i nastoji da ih sve zadovolji. Na listi kandidata za �tab u Kremlju i za tim u Belom domu, naime, nalaze se i Jevgenij Primakov i Anatolij �ubajs, Boris Berezovski i ve� zaboravljeni Oleg Soskovec, koga je Jeljcin izbacio iz svoje ekipe jo� pre nego �to je drugi put postao predsednik.
Ako je spisak bio "pravi" � a svaka sumnja bi morala biti suvi�na, budu�i da je Putin na njemu svojeru�no nazna�io da se za svako ime pripremi odgovaraju�i dekret (izuzev ako je papir podmetnut, da se zavaraju razni igra�i iza scene) � onda bi predsednik vlade bio sada�nji predsednik Centralne banke, stari "vuk" Viktor Gera��enko, dok bi Kasjanov zauzeo njegovo mesto. Igor Ivanov ostaje na polo�aju ministra inostranih poslova, dok bi ministra odbrane mar�ala Sergejeva trebalo da zameni general-pukovnik Leonid Iva�ov, sada�nji na�elnik Glavne uprave za me�unarodnu vojnu saradnju i veliki zagovornik "jugoslovenskog otpora NATO imperijalizmu". Za Primakova se predvi�a mesto sekretara Saveta bezbednosti, a za �ubajsa mesto u vladi, kao �efa celog ekonomskog bloka. Predvi�en je i Jurij Lu�kov � kao ministar za odnose sa biv�im sovjetskim republikama, �lanicama Zajednice nezavisnih dr�ava. Me�utim, bez obzira na o�iglednu verodostojnost Putinove direktive na pomenutom dokumentu "da se pripreme odgovaraju�i ukazi"; ve� sada se, bez rizika da se napravi gre�ka, mo�e pretpostaviti da �e novi premijer postjeljcinske Rusije biti apoliti�ni tehnolog Mihail Kasjanov. Naravno, nikakve varijante se ne mogu kona�no isklju�iti, ali dve pojedinosti govore u prilog pretpostavci da je odluka u korist Kasjanova ve� donesena. Putin, istina, njegovo ime u tom svojstvu jo� nijednom nije izgovorio. Predsednik je u Londonu na konferenciji za novinare to nagovestio, rekav�i da je Kasjanov jedan od kandidata za polo�aj premijera i da budu�a vlada "ne�e biti tehni�ka", ali taj nagove�taj na ruskom jeziku ("namjok") ima mnogo ve�u te�inu nego kad se prevede. Pogotovo �to ruski lider pri tome nije pomenuo nijedno drugo ime.
Te�ko da je za Putina bilo odlu�uju�e to �to mu je Kasjanov doneo dve dobre vesti iz Va�ingtona: da �e Me�unarodni monetarni fond ipak odobriti isplatu dela zaustavljenog kredita (oko milijardu dolara) i da je predsednik SAD Bil Klinton prihvatio da se sretne s Putinom, jo� pre nego �to �e se u julu videti na samitu velike osmorice na Okinavi.
Jo� ve�u te�inu ima drugi znak, susret Putina i Kasjanova neposredno po povratku ruskog predsednika sa prve inostrane blic-turneje. Sve do tada, v.d. premijera se uzdr�avao od svakog komentara u vezi s pretpostavkama o sopstvenoj budu�nosti. Posle tog prijema u Kremlju, me�utim, Kasjanov je potvrdio da je od predsednika dobio nalog, odnosno saglasnost da pripremi mere za "o�triju bud�etsku politiku u drugom polugo�u". Analiti�ari, na osnovu te izjave, rezonuju na slede�i na�in: ako je dobio saglasnost, zna�i da ju je tra�io, a po�to je ima, zna�i da �e sam sve to da uradi.
Pored toga, on je pomenuo i da su predsednik i on razmotrili neke elemente strukture budu�e vlade, �to je prvi put da je s njega spala lju�tura apsolutne zatvorenosti (karakteristi�ne i za samog Putina). A ako je ve� tako, onda to ne�to mora da zna�i, jer o takvoj temi �ef dr�ave sigurno ne razgovara sa svakim. Neizvesnost, naravno, nije potpuno otklonjena, ali je znatno manja nego pre nedelju-dve, o �emu govori i sondiranje sprovedeno u Dr�avnoj dumi � da bi Kasjanov lako dobio saglasnost ve�ine poslanika donjeg doma parlamenta.
Branko Sto�i�
Fama o povratku KGB-a
U predizbornoj kampanji, ali i posle izbora, pro�lost Vladimira Putina kao oficira KGB-a kori��ena je kao element u taktici zastra�ivanja � da �e se Rusija vratiti u tiraniju kakva je vladala kad je ta neprikosnovena slu�ba bila na vrhuncu mo�i. Manipulisalo se svim i sva�im: da je Putin, po prelasku iz Sankt Peterburga u Moskvu, na svim polo�ajima na kojima je bio i, na kraju, kao premijer i v.d. predsednika, oko sebe okupljao "biv�e", bilo kolege iz obave�tajne slu�be, bilo drugove iz aparata u kojem je slu�io u "prestonici na Nevi".
�to se ovih drugih ti�e, Putin to nije demantovao, ali je obja�njavao da ne mo�e da se govori o njegovom "politi�kom nepotizmu", s obzirom na to da su ljudi kojima se "okru�io" specijalisti i da su za njegov izbor bili odlu�uju�i i njegovo iskustvo s njima, na poslovima koji su ih povezivali, i zadaci koji su ih �ekali na novom poslu. �to se "povratka KGB-a" ti�e, optu�ba je bila sama po sebi besmislena, ne samo zato �to tog i takvog Komiteta dr�avne bezbednosti odavno nema, ve� i zbog toga �to deo slu�be u kojoj je Putin bio, pogotovo u godinama kada joj je pripadao, uop�te nije imao ni�ta zajedni�ko sa asocijacijama koje naziv KGB izaziva u javnosti �irom sveta.
Ni�ta �to je Putin govorio ili �inio ne daje osnova da se u njemu vidi neki "novi Staljin" ili "ruski Pino�e" � kako su tvrdili njegovi protivkandidati u predizbornoj kampanji i mediji (prete�no u inostranstvu), niti postoji ijedan pokazatelj koji ukazuje da bi on mogao postati tiranin. Ne treba mnogo poznavati Rusiju danas da bi se znalo da KGB jo� 70-ih, 80-ih godina i kasnije, a naro�ito obave�tajna slu�ba (koja je delovala isklju�ivo u inostranstvu), vi�e nije "kao pre". Uostalom, kao i svugde, i u toj slu�bi nisu svi ljudi bili na isti kalup.
Putin se i ne odri�e i ne stidi li�nih osobina, kao ni prijatelja koje je stekao u toj slu�bi; ali za�to bi, recimo, disciplina ili vera u snagu, upornost ili zatvoren karakter, sami po sebi bili negativni ili ukazivali na sklonost ka diktaturi! Ako postoji sumnja, onda �e se ona pre odnositi na obim mera za prevazila�enje jeljcinskog nasle�a nego na njihov karakter. Pitanje je da li �e Putin hteti i mo�i da ograni�i parazitsku "novorusku" nomenklaturu (pakt birokrati oligarsi), a ne toliko, kojim �e se sredstvima slu�iti da to postigne. Iako Rusija nema odgovaraju�u protivte�u, ni srednju klasu ni realnu "politi�ku energiju" masa � kako tvrde neki analiti�ari unutra�nje scene � mo�e se predvideti da njegov oslonac ne�e biti sila, strahovlada i teror, a pogotovo ne u znaku pod kojim je nekad dejstvovao po zlu poznati KGB.
