Afera "Majkrosoft"
Virtuelne inovacije na sudu
Prema tvrdnjama ljudi iz "Majkrosofta", sudska igranka se nastavlja
Bilu Gejtsu,
predsedniku i glavnom softverskom arhitekti "Majkrosofta", nije
se dalo da, poslednjih dana marta, do kraja u�iva u "ku�ici"
za odmor s �ije terase puca pogled na okean. Poput neslane prvoaprilske
�ale, u vikendici ga je zatekla vest da su propali poku�aji vansudskog
sporazuma izme�u najve�e informati�ke kompanije na svetu i Stejt
dipartmenta. Zato je, tri dana kasnije, spremno do�ekao presudu sudije
Tomasa Penfilda D�eksona koji ga je proglasio "opresivnim
monopolistom", �to u Americi za sobom povla�i veoma ozbiljne
posledice. Dakle, u sporu koji 19 ameri�kih saveznih dr�ava i nekoliko
desetina pojedinaca vodi protiv "Majkrosofta", Gejts je progla�en
krivim za monopol i, �to je jo� ozbiljnije, poku�aj njegovog u�vr��ivanja
i �irenja.
Ameri�ki mediji pitaju se, me�utim, nije li Gejtsova konkurencija, pre svega autori internet pretra�iva�a "Netskejp Navigator", po�ela prerano da likuje. Jer, "�ovek od sto milijardi dolara", kako �esto zovu prvog �oveka imperije "Majkrosoft", nema nameru da se preda. Ne samo �to je najavio �albu, u prevodu � sudski spor koji bi uz ve�te advokate mogao da traje i nekoliko godina, Gejts se, netom po objavljivanju D�eksonove presude, obreo u Va�ingtonu, i to na Kapitol hilu. Zvani�no, u Belu ku�u je u�ao da bi u�estvovao na konferenciji o novoj ekonomiji koju je organizovao Bil Klinton. To je, me�utim, bila svojevrsna prilika da Gejts prijateljski pro�aska sa kongresmenima i senatorima, uklju�uju�i predsedavaju�eg Komisije za trgovinu (u �ijoj nadle�nosti su i monopoli) D�ona MekKejna. Te�ko da Gejts nije iskoristio �ansu da lobira u korist svog "slu�aja".
Uprkos najavi sudije D�eksona da �e raditi brzo i da �e, u roku od nekoliko meseci, izre�i i konkretnu kaznu kojom bi trebalo da spre�i "Majkrosoft" da i dalje nelojalno i nelegalno ugro�ava i sputava svoje konkurente, Gejts nije obeshrabren. Paralelno s poku�ajem da pridobije ameri�ku administraciju, "softvermen" je krenuo i u bitku za javno mnjenje. Posle nekoliko nastupa u medijima koje su njegovi saradnici i advokati bukvalno okupirali, uticajni ameri�ki nedeljnik "Njuzvik" izmerio je da se jedva tre�ina Amerikanaca sla�e sa sudijom. Dalje, u Va�ingtonu se �u�ka da je Bil Gejts ve� uspeo da pridobije Klintonovu opoziciju � republikance, koji od "slu�aja Majkrosoft" nameravaju da naprave politi�ko, pa �ak i predizborno pitanje. S obzirom na to da je Gejts iz svog d�epa pomogao kampanju republikanskog predsedni�kog kandidata Bu�a mla�eg, s "tri�avih" tri miliona dolara, nije ni �udo �to se uticajni republikanski senatori pitaju zaslu�uje li Gejts, koji je toliko u�inio za ameri�ku novu ekonomiju, da se povla�i po sudovima, i to po tu�bi dr�ave.
GUBITAK: Zaista, kako prime�uje nedeljnik "Tajm", ameri�ki mediji i javnost ba� ne znaju kako da se postave prema prvom �oveku najve�e virtuelne imperije na svetu. Jednom ga tretiraju kao biznis-maga, drugi put kao okrutnog monopolistu spremnog da prekr�i sve zakone zarad ve�eg profita, onda kao ne�nog supruga i oca...
Ako ga presuda i nije tako poljuljala, ono �to je Gejtsa moralo da dotakne jeste reakcije finansijskog tr�i�ta na ogla�avanje sudije D�eksona i �uveno "kriv je". Za samo dva dana, akcije "Majkrosofta" izgubile su 15 odsto vrednosti, a sam Gejts je, usled pada vrednosti akcija, kao najve�i pojedina�ni deoni�ar ove kompanije, ostao kratak za 12 milijardi dolara. Ukoliko ova cifra nekome deluje apstraktno, re� je o sumi za koju mo�e da se kupi najsavremeniji nosa� aviona. Plasti�nije, toliko je iznosio pro�logodi�nji dru�tveni prozvod SR Jugoslavije, odnosno toliko je vredelo sve �to je u ovoj zemlji proizvedeno u pro�loj godini. "Majkrosoft" je za sobom povukao i akcije srodnih kompanija, pa je berzanski indeks Nazdak (ozna�ava vrednost kompanija iz domena novih tehnologija) zabele�io najve�i pad u istoriji Njujor�ke berze.
Prava opasnost za "Majkrosoft" i Bila Gejtsa tek predstoji. Re� je o kazni koja ga o�ekuje, odnosno pravnom leku, kako to eufemisti�ki naziva sudija D�ekson. Sudiji na raspolaganju stoji �irok dijapazon konkretnih kaznenih mera, od nov�ane kazne, preko neke vrste uputstva za pona�anje u budu�nosti do odluka koje bi mogle da promene strukturu kompanije. Nov�ana kazna, ma kako bila visoka, ne bi preterano uzdrmala kompaniju i njenog prvog �oveka, prinudni bon-ton tako�e, a pitanje je i da li �e Gejts mo�i sebi da priu�ti da ga kreativno tuma�i, ali bi najavljeno raspar�avanje kompanije i te kako moglo da uti�e na budu�nost "Majkrosofta". U slu�aju ove poslednje mere, "Majkrosoft" bi bio podeljen na vi�e sitnih zavisnih kompanija, od kojih bi jedna pravila isklju�ivo inkriminisani operativni sistem "Vindouz", druga bi se bavila ostalim aplikacijama, tre�a bi radila na razvoju internet eksplorera...
�emu ovakva zbrka?
PRESAVIJANJE TABAKA: Sudska, antimonopolska akcija protiv "Majkrosofta" traje od 1995. godine, na inicijativu autora i proizvo�a�a pomenutog "Netskejpa". Te godine je "Majkrosoft", uvidev�i da mu internet klizi iz ruku zbog popularnosti "Netskejp" pretra�iva�a, svakom kupcu operativnog sistema, legendarnih "prozora", po�eo besplatno da nudi svoj traga� po internetu � "Eksplorer". Po�to "Vindouz" predstavljaju mozak i nervni sistem vi�e od 90 odsto personalnih ra�unara u svetu, jasno je o kolikom tr�i�tu je re� i nije �udo �to je konkurencija odlu�ila da presavije tabak. Gejts, dodu�e, tvrdi da je besplatan pretra�iva� za cilj imao podizanje kvaliteta usluge i poku�aj "Majkrosofta" da svojim klijentima olak�a snala�enje na internetu, ali �ini se nije uspeo da u tu verziju ubedi sudiju D�eksona. Argument sudije bio je da je "Eksplorer", kada je izba�en na tr�i�te, bio zaseban proizvod i nije bio besplatan. Gejtsov argument je da "Majkrosoftu" niko ne mo�e da zabrani da unapre�uje svoj servis i ponudu, da niko � pa ni antimonopolisti � nema pravo da mu zabrani rad na inovacijama. Na sve ovo nadovezuju se tvrdnje drugih konkurentskih kompanija da ih je "Majkrosoft" ucenjivao, da im je �ak pretio, a sli�ne su i optu�be istra�iva�a i proizvo�a�a kompjuterskih i internet aplikacija. Zato bi jedan od poteza sudije D�eksona mogao da bude zabrana "Majkrosoftu" da svoje "prozore" jednom proizvo�a�u personalnih ra�unara prodaje po ni�oj ceni od one po kojoj prodaje nekim drugim proizvo�a�ima. U poslednje vreme, �ulo se i da se Gejts nije libio da poku�a da podmiti neke sudije uklju�ene u teku�i sudski proces, nude�i im zna�ajne pakete akcija svoje kompanije.
Prema tvrdnjama ljudi iz "Majkrosofta", sudska igranka se nastavlja. �tagod da sudija Tomas Penfild D�ekson odlu�i, Gejts �e se �aliti. Izvr�ni direktor kompanije Stiv Balmer otvoreno je rekao da �e pokrenuti vi�egodi�nji sudski spor. S druge strane, konkurencija ne gubi iz vida �injenicu da se Gejts povukao s pozicije upravljanja kompanijom i da se vratio softver-dizajnu. Stoga, o�ekuju se inovacije kojima �e, izme�u ostalog, Gejts da odgovori na sudski antitrustovski proces. A inovacije, tvrdi Gejts, niko ne sme da stopira, makar ih konkurencija tuma�ila kao u�vr��ivanje ili �irenje monopola.
Vladimir Milovanovi�
