Afera "Majkrosoft"
Virtuelne inovacije na sudu
Prema tvrdnjama ljudi iz "Majkrosofta", sudska igranka se nastavlja
Bilu Gejtsu,
predsedniku i glavnom softverskom arhitekti "Majkrosofta", nije
se dalo da, poslednjih dana marta, do kraja uživa u "kućici"
za odmor s čije terase puca pogled na okean. Poput neslane prvoaprilske
šale, u vikendici ga je zatekla vest da su propali pokušaji vansudskog
sporazuma između najveće informatičke kompanije na svetu i Stejt
dipartmenta. Zato je, tri dana kasnije, spremno dočekao presudu sudije
Tomasa Penfilda Džeksona koji ga je proglasio "opresivnim
monopolistom", što u Americi za sobom povlači veoma ozbiljne
posledice. Dakle, u sporu koji 19 američkih saveznih država i nekoliko
desetina pojedinaca vodi protiv "Majkrosofta", Gejts je proglašen
krivim za monopol i, što je još ozbiljnije, pokušaj njegovog učvršćivanja
i širenja.
Američki mediji pitaju se, međutim, nije li Gejtsova konkurencija, pre svega autori internet pretraživača "Netskejp Navigator", počela prerano da likuje. Jer, "čovek od sto milijardi dolara", kako često zovu prvog čoveka imperije "Majkrosoft", nema nameru da se preda. Ne samo što je najavio žalbu, u prevodu – sudski spor koji bi uz vešte advokate mogao da traje i nekoliko godina, Gejts se, netom po objavljivanju Džeksonove presude, obreo u Vašingtonu, i to na Kapitol hilu. Zvanično, u Belu kuću je ušao da bi učestvovao na konferenciji o novoj ekonomiji koju je organizovao Bil Klinton. To je, međutim, bila svojevrsna prilika da Gejts prijateljski proćaska sa kongresmenima i senatorima, uključujući predsedavajućeg Komisije za trgovinu (u čijoj nadležnosti su i monopoli) Džona MekKejna. Teško da Gejts nije iskoristio šansu da lobira u korist svog "slučaja".
Uprkos najavi sudije Džeksona da će raditi brzo i da će, u roku od nekoliko meseci, izreći i konkretnu kaznu kojom bi trebalo da spreči "Majkrosoft" da i dalje nelojalno i nelegalno ugrožava i sputava svoje konkurente, Gejts nije obeshrabren. Paralelno s pokušajem da pridobije američku administraciju, "softvermen" je krenuo i u bitku za javno mnjenje. Posle nekoliko nastupa u medijima koje su njegovi saradnici i advokati bukvalno okupirali, uticajni američki nedeljnik "Njuzvik" izmerio je da se jedva trećina Amerikanaca slaže sa sudijom. Dalje, u Vašingtonu se šuška da je Bil Gejts već uspeo da pridobije Klintonovu opoziciju – republikance, koji od "slučaja Majkrosoft" nameravaju da naprave političko, pa čak i predizborno pitanje. S obzirom na to da je Gejts iz svog džepa pomogao kampanju republikanskog predsedničkog kandidata Buša mlađeg, s "tričavih" tri miliona dolara, nije ni čudo što se uticajni republikanski senatori pitaju zaslužuje li Gejts, koji je toliko učinio za američku novu ekonomiju, da se povlači po sudovima, i to po tužbi države.
GUBITAK: Zaista, kako primećuje nedeljnik "Tajm", američki mediji i javnost baš ne znaju kako da se postave prema prvom čoveku najveće virtuelne imperije na svetu. Jednom ga tretiraju kao biznis-maga, drugi put kao okrutnog monopolistu spremnog da prekrši sve zakone zarad većeg profita, onda kao nežnog supruga i oca...
Ako ga presuda i nije tako poljuljala, ono što je Gejtsa moralo da dotakne jeste reakcije finansijskog tržišta na oglašavanje sudije Džeksona i čuveno "kriv je". Za samo dva dana, akcije "Majkrosofta" izgubile su 15 odsto vrednosti, a sam Gejts je, usled pada vrednosti akcija, kao najveći pojedinačni deoničar ove kompanije, ostao kratak za 12 milijardi dolara. Ukoliko ova cifra nekome deluje apstraktno, reč je o sumi za koju može da se kupi najsavremeniji nosač aviona. Plastičnije, toliko je iznosio prošlogodišnji društveni prozvod SR Jugoslavije, odnosno toliko je vredelo sve što je u ovoj zemlji proizvedeno u prošloj godini. "Majkrosoft" je za sobom povukao i akcije srodnih kompanija, pa je berzanski indeks Nazdak (označava vrednost kompanija iz domena novih tehnologija) zabeležio najveći pad u istoriji Njujorške berze.
Prava opasnost za "Majkrosoft" i Bila Gejtsa tek predstoji. Reč je o kazni koja ga očekuje, odnosno pravnom leku, kako to eufemistički naziva sudija Džekson. Sudiji na raspolaganju stoji širok dijapazon konkretnih kaznenih mera, od novčane kazne, preko neke vrste uputstva za ponašanje u budućnosti do odluka koje bi mogle da promene strukturu kompanije. Novčana kazna, ma kako bila visoka, ne bi preterano uzdrmala kompaniju i njenog prvog čoveka, prinudni bon-ton takođe, a pitanje je i da li će Gejts moći sebi da priušti da ga kreativno tumači, ali bi najavljeno rasparčavanje kompanije i te kako moglo da utiče na budućnost "Majkrosofta". U slučaju ove poslednje mere, "Majkrosoft" bi bio podeljen na više sitnih zavisnih kompanija, od kojih bi jedna pravila isključivo inkriminisani operativni sistem "Vindouz", druga bi se bavila ostalim aplikacijama, treća bi radila na razvoju internet eksplorera...
Čemu ovakva zbrka?
PRESAVIJANJE TABAKA: Sudska, antimonopolska akcija protiv "Majkrosofta" traje od 1995. godine, na inicijativu autora i proizvođača pomenutog "Netskejpa". Te godine je "Majkrosoft", uvidevši da mu internet klizi iz ruku zbog popularnosti "Netskejp" pretraživača, svakom kupcu operativnog sistema, legendarnih "prozora", počeo besplatno da nudi svoj tragač po internetu – "Eksplorer". Pošto "Vindouz" predstavljaju mozak i nervni sistem više od 90 odsto personalnih računara u svetu, jasno je o kolikom tržištu je reč i nije čudo što je konkurencija odlučila da presavije tabak. Gejts, doduše, tvrdi da je besplatan pretraživač za cilj imao podizanje kvaliteta usluge i pokušaj "Majkrosofta" da svojim klijentima olakša snalaženje na internetu, ali čini se nije uspeo da u tu verziju ubedi sudiju Džeksona. Argument sudije bio je da je "Eksplorer", kada je izbačen na tržište, bio zaseban proizvod i nije bio besplatan. Gejtsov argument je da "Majkrosoftu" niko ne može da zabrani da unapređuje svoj servis i ponudu, da niko – pa ni antimonopolisti – nema pravo da mu zabrani rad na inovacijama. Na sve ovo nadovezuju se tvrdnje drugih konkurentskih kompanija da ih je "Majkrosoft" ucenjivao, da im je čak pretio, a slične su i optužbe istraživača i proizvođača kompjuterskih i internet aplikacija. Zato bi jedan od poteza sudije Džeksona mogao da bude zabrana "Majkrosoftu" da svoje "prozore" jednom proizvođaču personalnih računara prodaje po nižoj ceni od one po kojoj prodaje nekim drugim proizvođačima. U poslednje vreme, čulo se i da se Gejts nije libio da pokuša da podmiti neke sudije uključene u tekući sudski proces, nudeći im značajne pakete akcija svoje kompanije.
Prema tvrdnjama ljudi iz "Majkrosofta", sudska igranka se nastavlja. Štagod da sudija Tomas Penfild Džekson odluči, Gejts će se žaliti. Izvršni direktor kompanije Stiv Balmer otvoreno je rekao da će pokrenuti višegodišnji sudski spor. S druge strane, konkurencija ne gubi iz vida činjenicu da se Gejts povukao s pozicije upravljanja kompanijom i da se vratio softver-dizajnu. Stoga, očekuju se inovacije kojima će, između ostalog, Gejts da odgovori na sudski antitrustovski proces. A inovacije, tvrdi Gejts, niko ne sme da stopira, makar ih konkurencija tumačila kao učvršćivanje ili širenje monopola.
Vladimir Milovanović
