Kultura komunikacija
E-mail etikecija
Kome se, kada, kako i za�to odgovara ili ne odgovara na elektronsku po�tu? Kako se poruke ispravno �alju, i �ta nije po�eljno slati? "Vreme" vam daje malo uputstvo za pristojno pona�anje u komunikaciji elektronskompo�tom. Ovim tekstom obuhva�ene su samo najva�nije stvari, a u narednom broju na tapetu �e biti mobilni telefoni
Ne
zaboravite da komunicirate sa ljudima
Osim u vrlo malom broju slu�ajeva, poruka koju �aljete dolazi do neke osobe, odnosno njen krajnji korisnik je �ovek, a ne ra�unar. Ra�unari, modemi, provajderi, sateliti, linkovi i sli�no samo su sredstva koja koristite da ono �to imate da ka�ete (ili poka�ete) prenesete do te osobe. To zna�i da u komunikaciji elektronskom po�tom va�e sva pravila koja va�e i za klasi�nu korespondenciju, a va�e i neka posebna pravila proistekla iz specifi�nosti medija.
Elektronska po�ta nije bezbedna
E-mail poruka je bezbedna koliko i razglednica. Postoje izuzeci, kodirane poruke, koje je ne�to te�e, mada ne i nemogu�e, raspakovati. Vodite o tome ra�una kad koristite elektronsku po�tu za transfer va�nih i poverljivih informacija. Da vas ne bi nepotrebno uhvatio strah, imajte na umu da svetom u svakom trenutku kru�e milioni ovakvih poruka i da je malo verovatno da makar i jedan promil kontroli�u nekakve tajne slu�be. Ukoliko ste i ina�e na meti takvih organizacija, verovatno ste nau�ili kako da se od njih �titite. Iskustvo, me�utim, pokazuje da je mnogo vi�e ljudi "stradalo" zbog nestru�nog rukovanja elektronskom po�tom; na primer, gre�kom su poslali poruku nekom ko nikako nije trebalo da je pro�ita ili, �to bi stariji svet rekao, "pobrkali su koverte".
Kome dajemo svoju elektronsku adresu
Elektronska adresa ne mo�e ni na koji na�in da otkrije gde se nalazimo niti mo�e direktno da ugrozi na�u privatnost. �ak i u slu�aju da nam neko "napadne" nalog za po�tu bombarduju�i nas porukama sa ciljem da nam onemogu�i kori��enje imejla, od takvog nasrtljivca mo�emo se relativno lako odbraniti. Zbog toga elektronska adresa ne bi trebalo da bude tajna i mo�ete je slobodno dati bilo kome. I tu�u imejl adresu mo�ete mirne du�e proslediti zainteresovanoj osobi bez gri�e savesti; to je mnogo manje ugro�avanje privatnosti nego davanje, na primer, broja telefona.
Adresujte poruke na ispravan na�in
Elektronska po�ta razlikuje tri nivoa adresovanja. Najvi�i nivo su osobe kojima se poruka direktno upu�uje (za one koji koriste elektronsku po�tu, to su oni koje upisujemo pod To:). Drugi nivo su osobe kojima dajemo poruku na uvid ali se ona ne odnosi direktno na njih (to su oni koje pi�emo pod Cc:, �to ina�e zna�i carbon copy, odnosno "indigo"). Tre�i nivo su oni kojima tako�e �aljemo poruku ali da ostali primaoci to ne znaju (njih upisujemo pod Bcc:, ili blind carbon copy, odnosno "slepi indigo").
Onaj kome poruku �aljemo direktno trebalo bi na nju da odgovori; onaj kome je dajemo na uvid trebalo bi da je uzme u obzir; onaj kome je dostavljamo tajno ima saznanje o njoj.
Vodite
ra�una da poruku ta�no adresujete, jedan znak ili slovo mogu biti velika
gre�ka. Poruka mo�e da se vrati neisporu�ena ili da ode na pogre�nu
adresu. �esto se gre�i i kod domena (to je ono �to pi�e posle znaka @)
koji ugo��ava (hostuje) ne�iji imejl; na primer, �aljete poruku nekome
na whitehouse.com ili whitehouse.org umesto na whitehouse.gov
(ovo tre�e je zvani�ni domen Bele ku�e, dok su prethodna dva privatna,
jedan �ak pornografski).
Nikada, ali nikada!, nemojte pretpostavljati kako bi ne�ija adresa trebalo da izgleda pa da koriste�i se tom pretpostavkom �aljete po�tu. Sva je prilika da �ete pogre�iti i poruku poslati pogre�noj osobi.
Ukoliko pi�ete na adresu koju koristi vi�e ljudi, naglasite odmah na koga se poruka odnosi i vodite ra�una da takve poruke imaju minimalnu privatnost.
Temu poruke, odnosno Subject, birajte tako da ve� iz nje bude jasno o �emu se radi. Nemojte nepotrebno stavljati oznaku hitno, hitno!!!, jer �e vas ubudu�e ignorisati. Ljudi koji primaju veliki broj poruka ne sti�u nekada sve da pro�itaju odmah, ve� najpre �itaju one koje ocene kao prioritetne na osnovu subjecta i imena po�iljaoca.
Nemojte se la�no predstavljati
Iako to nije uvek jednostavno dokazati, la�no predstavljanje jednako je ka�njivo kada je u pitanju elektronska po�ta ili bilo koji drugi vid komunikacije. To �to je elektronska po�ta zbog prirode stvari pogodna za falsifikovanje ne zna�i da se sme zloupotrebljavati. Proveravanje da li je neka poruka la�na krajnje je jednostavno. Od la�nih poruka malo je koristi, a puno �tete.
Ukoliko koristite elektronski memorandum ili potpis, trudite se da bude kratak i da nosi samo neophodne informacije o vama. Izbegavajte slike, odnosno sve �to nije u ASCII formatu (ASCII format su oni znaci koji se nalaze na standardnoj tastaturi i ne pokrivaju na�a slova).
Obratite pa�nju na to ko vam (i
kako) poruku �alje
Ve� iz imejl adrese po�iljaoca mo�ete mnogo zaklju�iti o osobi koja vam poruku �alje. Ukoliko vam pi�e neki [email protected], zaklju�i�ete da se radi o nekome ko je zaposlen u nedeljniku "Vreme", te na neki na�in zvani�no istupa ispred firme. Ukoliko vam se obrati sa adrese [email protected], zna�ete da se radi o osobi koja koristi javni nalog za po�tu koji na internetu mo�e da otvori bilo ko (bez provere), �ime ta osoba mo�da krije svoj identitet te njene/njegove poruke treba uzeti vrlo uslovno.
Ako vam neko pi�e sa domena koji vam je slabo poznat, idite na internet i otvorite taj domen ne biste li utvrdili o �emu se radi. Ako mislite da se neko la�no potpisao i da koristi tu�u adresu, odgovorite na poruku sa Reply (vodite ra�una koja �e se adresa pojaviti u zaglavlju, ona sa koje ste navodno dobili poruku ili neka druga). Ako ste bili u pravu, pravi vlasnik �e vam to brzo rasvetliti. Obavezno citirajte celu poruku koju ste dobili, kako bi bilo jasno o �emu se radi.
Ako vam je neko pisao direktno (zna�i va�e ime se nalazi u zaglavlju poruke pod To:), du�ni ste da mu u nekom razumnom roku odgovorite (ne mora obavezno elektronskom po�tom). Razuman rok je nekoliko dana, mada je lepo ako po�iljaoca isti dan obavestite da ste poruku uredno primili i da �ete mu op�irnije odgovoriti kasnije, ukoliko vam je za odgovor potrebno vremena.
Ako vam je neko pisao pod Cc:, niste du�ni da odgovarate niti da na bilo koji na�in reagujete, ukoliko za tim sami ne osetite potrebu. Isto va�i i za Bcc:, s tim da tu morate dodatno obratiti pa�nju na integritet onoga ko vam je takvu poruku poslao. Ukoliko on nije �eleo da vas eksponira pred ostalima, nemojte im ni vi davati do znanja da ste upu�eni u stvar.
Kada ne morate da odgovorite na
poruku
Iako pravila lepog pona�anja nala�u da se na poruke odgovara, postoje izuzeci kada to nije obavezno. Ukoliko vas neko direktno vre�a, imate sva prava da ga ignori�ete (bolje i to nego da se upustite u sva�u). Ako dobijate previ�e po�te i fizi�ki ne sti�ete da odgovorite na sve ili ako neko poku�ava da nastavi komunikaciju i pored va�e o�igledne namere da je obustavite (ukoliko smatrate da ste u prethodnoj korespondenciji ve� izneli sve �to imate da ka�ete na neku temu).
Ukoliko dobijete poruku koja zapravo nije namenjena vama, smatra se pristojnim da je vratite po�iljaocu i upozorite ga na gre�ku.
Citirajte
ono �to je bitno
Kada odgovarate na poruku obavezno citirajte onaj deo na koji se konkretan odgovor odnosi. Na taj na�in izbe�i �ete mogu�e nesporazume. Nema potrebe da citirate celu poruku jer time samo usporavate njen promet.
Po�tujte tu�e vreme i vezu sa
internetom
Elektronska po�ta je izuzetno brz medij, a poruke se lako multiplikuju i �alju na mnogo adresa. Nemojte tu �injenicu zloupotrebiti. Koristite imejl umereno i odmereno, te �ete od njega imati puno koristi. Ako nekoga zatrpavate porukama, po�e�e da vas ignori�e �ak i kada imate ne�to va�no da mu saop�tite (ili da ga pitate). Tako�e, vodite ra�una o tome da nemaju svi iste uslove za pristupanje mre�i, recimo jednako brz modem. Fajl koji sa va�eg naloga otputuje u roku od nekoliko sekundi kod nekoga se mo�e u�itavati vi�e minuta, te stoga nemojte bespotrebno i neograni�eno ka�iti fajlove uz poruke (uz jednu poruku ne treba slati vi�e od 50 kilobajta). Ukoliko morate da po�aljete ne�to krupnije, podelite ga u nekoliko poruka. Velike poruke, pored toga �to se (beskona�no) dugo u�itavaju, mogu i da blokiraju ne�ije po�tansko sandu�e i potpuno onemogu�e kori��enje po�te.
Ako vam se ne�to na internetu dopalo, nemojte to skidati i ka�iti za pisma prijateljima. Dovoljno je da im po�aljete adresu gde se ta izuzetna stvar nalazi, pa ako ih interesuje, neka gledaju sami. Razmislite o pravljenju sopstvene prezentacije na internetu gde �ete mo�i da date odu�ka svojoj stvarala�koj i uredni�koj strasti a da to nikoga ne optereti.
VI�ITE samo kad se mora
Pisanje velikim slovima smatra se vikanjem. VI�ITE SAMO ONDA KADA JE TO NEOPHODNO, kako biste ne�to naro�ito naglasili. Ina�e upotrebljavajte mala slova.
Budite odmereni
To �to je elektronska po�ta brz medij ima i svoje lo�e strane. Ako ste emotivne prirode, skloni da svakom odmah odbrusite, podesite svoj program za po�tu tako da se pisma koja pi�ete sla�u u Outbox, i tek naknadno �alju na mre�u posebnom komandom. Tako ih malo kasnije, kad se ohladite, mo�ete izbrisati pre nego �to odu dalje. Najbolje bi bilo da sa odgovoranjem na stvari koje su vas naro�ito uzbudile ili uznemirile malo sa�ekate. Mo�da ste ne�to lo�e pro�itali ili pogre�no protuma�ili. Nezgodno je kada toga postanete svesni nakon �to ste poslali pismo. Za razliku od telefonskog (ili licem u lice) razgovora, elektronska po�ta ostaje sa�uvana i ume da bude neprijatan argument (�ak i na sudu, pitajte Bila Gejtsa ili Olivera Norta). Flejm, od engleske re�i flame, zna�i padanje u vatru, odnosno pove�anu emotivnost koja je obavezno nisko produktivna. Duhovitiji emotivci koji ovome ne mogu da odole nastoje da nazna�e da ono �to sledi u poruci predstavlja flejmovanje, te da se tako i tretira, zna�i krajnje neobavezno. Flame war, odnosno rat flejmovima (prepucavanje, sva�anje), svakako treba izbegavati.
Budite oprezni
Mnogi ljudi koriste elektronsku po�tu a da ne poznaju dovoljno tehnologiju koja im to omogu�ava, pre svega svoj sopstveni ra�unar i operativni sistem. Veliki broj programa za po�tu pravi posebne back-up, odnosno za�titne fajlove u koje sla�e va�e poslate i primljene poruke, tako da ih mo�ete odatle povratiti za slu�aj da sistem krahira. Tako�e, kopije svih poruka prave se i na serverima za elektronsku po�tu u nekim firmama. To zna�i da poruka koju ste poslali ili primili nije uvek u potpunosti obrisana kada vi to uradite samo u programu za po�tu.
Po�tujte tu�u privatnost
Verovali vi to ili ne, elektronska poruka je autorsko delo, i za nju va�e ista pravila kao za sve �to podle�e autorskom pravu. Tako�e, korespondencija je uglavnom privatna stvar, i o tome treba voditi ra�una pre nego �to poruku koju ste dobili nekome ili nekima prosledite (forvardujete). I va�i prijatelji mogu do�i u isto isku�enje, a u tom celom lancu mogao bi se na�i i neko ko tu poruku po mi�ljenju njenog autora ne bi trebalo da vidi. Dakle, pre nego �to bilo �ta forvardujete, pitajte autora da li se on sa time sla�e. Ako dobijete ve� forvardovanu poruku, na vama je da procenite da li �ete je proslediti dalje (pretpostavka je da je onaj kome je primarno upu�ena to ve� razjasnio sa njenim autorom). Vodite ra�una da onaj ko prosle�uje poruku ne stoji iza nje, �to je bitno za verodostojnost.
Izbegavajte spam, lance sre�e i
vesele program�i�e
Spemovanje je slanje reklamnih poruka bez prethodne saglasnosti sa primaocem da on tu vrstu informacija od vas o�ekuje. Imejl vam omogu�ava da uz izuzetno niske tro�kove promovi�ete svoj proizvod (naj�e��e sumnjivog kvaliteta) kod velikog broja korisnika (i do nekoliko miliona), �to pravi gu�vu na mre�i i, �to je jo� gore, stvara nepoverenje prema korisnim informacijama koje �elite da dobijate.
Druga grozna stvar koju ljudi rade jeste �irenje lanaca sre�e, tupavih pisama o tome �ta vam se mo�e desiti ukoliko tu poruku ne prosledite na narednih dvesta pedeset adresa u roku od sedam sekundi. Nemojte to raditi.
Kona�no, nemojte nikada (NIKADA, DA LI STE RAZUMELI) i nikome slati razne vesele program�i�e, odnosno takozvane egze fajlove (imaju nastavak .exe) koji kad se otvore prika�u nekakav blesavi vatromet ili neku zabavnu animaciju, a u pozadini zapravo uni�tavaju ra�unar, otimaju �ifre za pristup internetu i �ine sli�ne nepodob�tine. Takve fajlove (ako ih primite) smesta obri�tite (bez aktiviranja odnosno otvaranja) bilo da vam ih �alje poznata ili nepoznata osoba. Ne verujte nikome kada je ova stvar u pitanju. Opcija DELETE je iz raja iza�la. U ovom slu�aju bolje je sto puta pogre�iti i obrisati ne�to �to je bezazleno nego se jednom upecati. Da ne govorimo o tome koliko ste vremena proveli na mre�i �ekaju�i da se ta idiotarija spusti.
Koristite emotikone, ali umereno
: )
Emotikoni su ilustracije dobijene pomo�u standardne tastature, a koje u pismima zamenjuju gestikulaciju. Osnovni emotikon je "smajli" koji se sastoji od dvota�ke i desne zagrade : ) (pun efekat se dobija kada ekran okrenete udesno za 90 stepeni). Emotikoni slu�e za dodatno isticanje na�eg raspolo�enja, recimo da smo tu�ni : (, da namigujemo ; ), da zevamo : 0 i tome sli�no. Ima ih mnogo, i dosetljivi ljudi stalno izmi�ljaju nove. Ipak, kao �to vas nijedan gest ne mo�e iskupiti kada treba nekome ne�to neprijatno da saop�tite (sleganje ramenima i sli�no), tako se to ne mo�e posti�i ni emotikonima u elektronskoj po�ti.
Imajte na umu da i na mre�i va�e
zakoni i propisi
Kori��enje usluga prometa elektronske po�te prili�no je ure�eno od servisa do servisa; problem je u tome �to se to ure�enje ne uklapa obavezno u pravni sistem dr�ave u kojoj �ivite (konkretno Jugoslavije). Postoje, dakle, propisi koji diktiraju va�e pona�anje, i ukoliko ih se ne pridr�avate, va� serviser vam mo�e uskratiti pristup (to obi�no pi�e u ugovoru koji potpisujete kada pristupate servisu). Prou�ite ih malo bolje kako ne biste do�iveli neka neprijatna iznena�enja.
Ukoliko koristite slu�beni nalog za po�tu, imajte u vidu da on pripada firmi a ne vama. Va� nadre�eni ima pravo u svako doba da pregleda va�u po�tu ili da nalo�i mejl administratoru da to u�ini. Zbog toga nemojte me�ati privatno sa slu�benim (otvorite svoj privatni nalog kojem mo�ete pristupati sa posla, �to mnogi zaposleni �ine).
Mailing liste
Pa�ljivo pro�itajte uputstvo za kori��enje liste, kako se prijavljuje odnosno odjavljuje sa liste, kao i na koju adresu treba slati priloge. Ako u�estvujete u nekoj diskusiji, trudite se da budete od koristi za sve koji diskusiju prate. Ne koristite listu za jeftino reklamiranje, jer vas ostali korisnici mogu isklju�iti. Proverite podatke pre nego �to ih plasirate. Obra�anje mejling listi isto je �to i obra�anje nekom skupu ljudi, odnosno predstavlja javni govor, te vu�e sa sobom i sve posledice takvog istupanja.
Zoran Stanojevi�
U idu�em broju: Etikecija u mobilnoj telefoniji
