Kultura komunikacija
E-mail etikecija
Kome se, kada, kako i zašto odgovara ili ne odgovara na elektronsku poštu? Kako se poruke ispravno šalju, i šta nije poželjno slati? "Vreme" vam daje malo uputstvo za pristojno ponašanje u komunikaciji elektronskompoštom. Ovim tekstom obuhvaćene su samo najvažnije stvari, a u narednom broju na tapetu će biti mobilni telefoni
Ne
zaboravite da komunicirate sa ljudima
Osim u vrlo malom broju slučajeva, poruka koju šaljete dolazi do neke osobe, odnosno njen krajnji korisnik je čovek, a ne računar. Računari, modemi, provajderi, sateliti, linkovi i slično samo su sredstva koja koristite da ono što imate da kažete (ili pokažete) prenesete do te osobe. To znači da u komunikaciji elektronskom poštom važe sva pravila koja važe i za klasičnu korespondenciju, a važe i neka posebna pravila proistekla iz specifičnosti medija.
Elektronska pošta nije bezbedna
E-mail poruka je bezbedna koliko i razglednica. Postoje izuzeci, kodirane poruke, koje je nešto teže, mada ne i nemoguće, raspakovati. Vodite o tome računa kad koristite elektronsku poštu za transfer važnih i poverljivih informacija. Da vas ne bi nepotrebno uhvatio strah, imajte na umu da svetom u svakom trenutku kruže milioni ovakvih poruka i da je malo verovatno da makar i jedan promil kontrolišu nekakve tajne službe. Ukoliko ste i inače na meti takvih organizacija, verovatno ste naučili kako da se od njih štitite. Iskustvo, međutim, pokazuje da je mnogo više ljudi "stradalo" zbog nestručnog rukovanja elektronskom poštom; na primer, greškom su poslali poruku nekom ko nikako nije trebalo da je pročita ili, što bi stariji svet rekao, "pobrkali su koverte".
Kome dajemo svoju elektronsku adresu
Elektronska adresa ne može ni na koji način da otkrije gde se nalazimo niti može direktno da ugrozi našu privatnost. Čak i u slučaju da nam neko "napadne" nalog za poštu bombardujući nas porukama sa ciljem da nam onemogući korišćenje imejla, od takvog nasrtljivca možemo se relativno lako odbraniti. Zbog toga elektronska adresa ne bi trebalo da bude tajna i možete je slobodno dati bilo kome. I tuđu imejl adresu možete mirne duše proslediti zainteresovanoj osobi bez griže savesti; to je mnogo manje ugrožavanje privatnosti nego davanje, na primer, broja telefona.
Adresujte poruke na ispravan način
Elektronska pošta razlikuje tri nivoa adresovanja. Najviši nivo su osobe kojima se poruka direktno upućuje (za one koji koriste elektronsku poštu, to su oni koje upisujemo pod To:). Drugi nivo su osobe kojima dajemo poruku na uvid ali se ona ne odnosi direktno na njih (to su oni koje pišemo pod Cc:, što inače znači carbon copy, odnosno "indigo"). Treći nivo su oni kojima takođe šaljemo poruku ali da ostali primaoci to ne znaju (njih upisujemo pod Bcc:, ili blind carbon copy, odnosno "slepi indigo").
Onaj kome poruku šaljemo direktno trebalo bi na nju da odgovori; onaj kome je dajemo na uvid trebalo bi da je uzme u obzir; onaj kome je dostavljamo tajno ima saznanje o njoj.
Vodite
računa da poruku tačno adresujete, jedan znak ili slovo mogu biti velika
greška. Poruka može da se vrati neisporučena ili da ode na pogrešnu
adresu. Često se greši i kod domena (to je ono što piše posle znaka @)
koji ugošćava (hostuje) nečiji imejl; na primer, šaljete poruku nekome
na whitehouse.com ili whitehouse.org umesto na whitehouse.gov
(ovo treće je zvanični domen Bele kuće, dok su prethodna dva privatna,
jedan čak pornografski).
Nikada, ali nikada!, nemojte pretpostavljati kako bi nečija adresa trebalo da izgleda pa da koristeći se tom pretpostavkom šaljete poštu. Sva je prilika da ćete pogrešiti i poruku poslati pogrešnoj osobi.
Ukoliko pišete na adresu koju koristi više ljudi, naglasite odmah na koga se poruka odnosi i vodite računa da takve poruke imaju minimalnu privatnost.
Temu poruke, odnosno Subject, birajte tako da već iz nje bude jasno o čemu se radi. Nemojte nepotrebno stavljati oznaku hitno, hitno!!!, jer će vas ubuduće ignorisati. Ljudi koji primaju veliki broj poruka ne stižu nekada sve da pročitaju odmah, već najpre čitaju one koje ocene kao prioritetne na osnovu subjecta i imena pošiljaoca.
Nemojte se lažno predstavljati
Iako to nije uvek jednostavno dokazati, lažno predstavljanje jednako je kažnjivo kada je u pitanju elektronska pošta ili bilo koji drugi vid komunikacije. To što je elektronska pošta zbog prirode stvari pogodna za falsifikovanje ne znači da se sme zloupotrebljavati. Proveravanje da li je neka poruka lažna krajnje je jednostavno. Od lažnih poruka malo je koristi, a puno štete.
Ukoliko koristite elektronski memorandum ili potpis, trudite se da bude kratak i da nosi samo neophodne informacije o vama. Izbegavajte slike, odnosno sve što nije u ASCII formatu (ASCII format su oni znaci koji se nalaze na standardnoj tastaturi i ne pokrivaju naša slova).
Obratite pažnju na to ko vam (i
kako) poruku šalje
Već iz imejl adrese pošiljaoca možete mnogo zaključiti o osobi koja vam poruku šalje. Ukoliko vam piše neki zorans@vreme.com, zaključićete da se radi o nekome ko je zaposlen u nedeljniku "Vreme", te na neki način zvanično istupa ispred firme. Ukoliko vam se obrati sa adrese zozast@hotmail.com, znaćete da se radi o osobi koja koristi javni nalog za poštu koji na internetu može da otvori bilo ko (bez provere), čime ta osoba možda krije svoj identitet te njene/njegove poruke treba uzeti vrlo uslovno.
Ako vam neko piše sa domena koji vam je slabo poznat, idite na internet i otvorite taj domen ne biste li utvrdili o čemu se radi. Ako mislite da se neko lažno potpisao i da koristi tuđu adresu, odgovorite na poruku sa Reply (vodite računa koja će se adresa pojaviti u zaglavlju, ona sa koje ste navodno dobili poruku ili neka druga). Ako ste bili u pravu, pravi vlasnik će vam to brzo rasvetliti. Obavezno citirajte celu poruku koju ste dobili, kako bi bilo jasno o čemu se radi.
Ako vam je neko pisao direktno (znači vaše ime se nalazi u zaglavlju poruke pod To:), dužni ste da mu u nekom razumnom roku odgovorite (ne mora obavezno elektronskom poštom). Razuman rok je nekoliko dana, mada je lepo ako pošiljaoca isti dan obavestite da ste poruku uredno primili i da ćete mu opširnije odgovoriti kasnije, ukoliko vam je za odgovor potrebno vremena.
Ako vam je neko pisao pod Cc:, niste dužni da odgovarate niti da na bilo koji način reagujete, ukoliko za tim sami ne osetite potrebu. Isto važi i za Bcc:, s tim da tu morate dodatno obratiti pažnju na integritet onoga ko vam je takvu poruku poslao. Ukoliko on nije želeo da vas eksponira pred ostalima, nemojte im ni vi davati do znanja da ste upućeni u stvar.
Kada ne morate da odgovorite na
poruku
Iako pravila lepog ponašanja nalažu da se na poruke odgovara, postoje izuzeci kada to nije obavezno. Ukoliko vas neko direktno vređa, imate sva prava da ga ignorišete (bolje i to nego da se upustite u svađu). Ako dobijate previše pošte i fizički ne stižete da odgovorite na sve ili ako neko pokušava da nastavi komunikaciju i pored vaše očigledne namere da je obustavite (ukoliko smatrate da ste u prethodnoj korespondenciji već izneli sve što imate da kažete na neku temu).
Ukoliko dobijete poruku koja zapravo nije namenjena vama, smatra se pristojnim da je vratite pošiljaocu i upozorite ga na grešku.
Citirajte
ono što je bitno
Kada odgovarate na poruku obavezno citirajte onaj deo na koji se konkretan odgovor odnosi. Na taj način izbeći ćete moguće nesporazume. Nema potrebe da citirate celu poruku jer time samo usporavate njen promet.
Poštujte tuđe vreme i vezu sa
internetom
Elektronska pošta je izuzetno brz medij, a poruke se lako multiplikuju i šalju na mnogo adresa. Nemojte tu činjenicu zloupotrebiti. Koristite imejl umereno i odmereno, te ćete od njega imati puno koristi. Ako nekoga zatrpavate porukama, počeće da vas ignoriše čak i kada imate nešto važno da mu saopštite (ili da ga pitate). Takođe, vodite računa o tome da nemaju svi iste uslove za pristupanje mreži, recimo jednako brz modem. Fajl koji sa vašeg naloga otputuje u roku od nekoliko sekundi kod nekoga se može učitavati više minuta, te stoga nemojte bespotrebno i neograničeno kačiti fajlove uz poruke (uz jednu poruku ne treba slati više od 50 kilobajta). Ukoliko morate da pošaljete nešto krupnije, podelite ga u nekoliko poruka. Velike poruke, pored toga što se (beskonačno) dugo učitavaju, mogu i da blokiraju nečije poštansko sanduče i potpuno onemoguće korišćenje pošte.
Ako vam se nešto na internetu dopalo, nemojte to skidati i kačiti za pisma prijateljima. Dovoljno je da im pošaljete adresu gde se ta izuzetna stvar nalazi, pa ako ih interesuje, neka gledaju sami. Razmislite o pravljenju sopstvene prezentacije na internetu gde ćete moći da date oduška svojoj stvaralačkoj i uredničkoj strasti a da to nikoga ne optereti.
VIČITE samo kad se mora
Pisanje velikim slovima smatra se vikanjem. VIČITE SAMO ONDA KADA JE TO NEOPHODNO, kako biste nešto naročito naglasili. Inače upotrebljavajte mala slova.
Budite odmereni
To što je elektronska pošta brz medij ima i svoje loše strane. Ako ste emotivne prirode, skloni da svakom odmah odbrusite, podesite svoj program za poštu tako da se pisma koja pišete slažu u Outbox, i tek naknadno šalju na mrežu posebnom komandom. Tako ih malo kasnije, kad se ohladite, možete izbrisati pre nego što odu dalje. Najbolje bi bilo da sa odgovoranjem na stvari koje su vas naročito uzbudile ili uznemirile malo sačekate. Možda ste nešto loše pročitali ili pogrešno protumačili. Nezgodno je kada toga postanete svesni nakon što ste poslali pismo. Za razliku od telefonskog (ili licem u lice) razgovora, elektronska pošta ostaje sačuvana i ume da bude neprijatan argument (čak i na sudu, pitajte Bila Gejtsa ili Olivera Norta). Flejm, od engleske reči flame, znači padanje u vatru, odnosno povećanu emotivnost koja je obavezno nisko produktivna. Duhovitiji emotivci koji ovome ne mogu da odole nastoje da naznače da ono što sledi u poruci predstavlja flejmovanje, te da se tako i tretira, znači krajnje neobavezno. Flame war, odnosno rat flejmovima (prepucavanje, svađanje), svakako treba izbegavati.
Budite oprezni
Mnogi ljudi koriste elektronsku poštu a da ne poznaju dovoljno tehnologiju koja im to omogućava, pre svega svoj sopstveni računar i operativni sistem. Veliki broj programa za poštu pravi posebne back-up, odnosno zaštitne fajlove u koje slaže vaše poslate i primljene poruke, tako da ih možete odatle povratiti za slučaj da sistem krahira. Takođe, kopije svih poruka prave se i na serverima za elektronsku poštu u nekim firmama. To znači da poruka koju ste poslali ili primili nije uvek u potpunosti obrisana kada vi to uradite samo u programu za poštu.
Poštujte tuđu privatnost
Verovali vi to ili ne, elektronska poruka je autorsko delo, i za nju važe ista pravila kao za sve što podleže autorskom pravu. Takođe, korespondencija je uglavnom privatna stvar, i o tome treba voditi računa pre nego što poruku koju ste dobili nekome ili nekima prosledite (forvardujete). I vaši prijatelji mogu doći u isto iskušenje, a u tom celom lancu mogao bi se naći i neko ko tu poruku po mišljenju njenog autora ne bi trebalo da vidi. Dakle, pre nego što bilo šta forvardujete, pitajte autora da li se on sa time slaže. Ako dobijete već forvardovanu poruku, na vama je da procenite da li ćete je proslediti dalje (pretpostavka je da je onaj kome je primarno upućena to već razjasnio sa njenim autorom). Vodite računa da onaj ko prosleđuje poruku ne stoji iza nje, što je bitno za verodostojnost.
Izbegavajte spam, lance sreće i
vesele programčiće
Spemovanje je slanje reklamnih poruka bez prethodne saglasnosti sa primaocem da on tu vrstu informacija od vas očekuje. Imejl vam omogućava da uz izuzetno niske troškove promovišete svoj proizvod (najčešće sumnjivog kvaliteta) kod velikog broja korisnika (i do nekoliko miliona), što pravi gužvu na mreži i, što je još gore, stvara nepoverenje prema korisnim informacijama koje želite da dobijate.
Druga grozna stvar koju ljudi rade jeste širenje lanaca sreće, tupavih pisama o tome šta vam se može desiti ukoliko tu poruku ne prosledite na narednih dvesta pedeset adresa u roku od sedam sekundi. Nemojte to raditi.
Konačno, nemojte nikada (NIKADA, DA LI STE RAZUMELI) i nikome slati razne vesele programčiće, odnosno takozvane egze fajlove (imaju nastavak .exe) koji kad se otvore prikažu nekakav blesavi vatromet ili neku zabavnu animaciju, a u pozadini zapravo uništavaju računar, otimaju šifre za pristup internetu i čine slične nepodobštine. Takve fajlove (ako ih primite) smesta obrištite (bez aktiviranja odnosno otvaranja) bilo da vam ih šalje poznata ili nepoznata osoba. Ne verujte nikome kada je ova stvar u pitanju. Opcija DELETE je iz raja izašla. U ovom slučaju bolje je sto puta pogrešiti i obrisati nešto što je bezazleno nego se jednom upecati. Da ne govorimo o tome koliko ste vremena proveli na mreži čekajući da se ta idiotarija spusti.
Koristite emotikone, ali umereno
: )
Emotikoni su ilustracije dobijene pomoću standardne tastature, a koje u pismima zamenjuju gestikulaciju. Osnovni emotikon je "smajli" koji se sastoji od dvotačke i desne zagrade : ) (pun efekat se dobija kada ekran okrenete udesno za 90 stepeni). Emotikoni služe za dodatno isticanje našeg raspoloženja, recimo da smo tužni : (, da namigujemo ; ), da zevamo : 0 i tome slično. Ima ih mnogo, i dosetljivi ljudi stalno izmišljaju nove. Ipak, kao što vas nijedan gest ne može iskupiti kada treba nekome nešto neprijatno da saopštite (sleganje ramenima i slično), tako se to ne može postići ni emotikonima u elektronskoj pošti.
Imajte na umu da i na mreži važe
zakoni i propisi
Korišćenje usluga prometa elektronske pošte prilično je uređeno od servisa do servisa; problem je u tome što se to uređenje ne uklapa obavezno u pravni sistem države u kojoj živite (konkretno Jugoslavije). Postoje, dakle, propisi koji diktiraju vaše ponašanje, i ukoliko ih se ne pridržavate, vaš serviser vam može uskratiti pristup (to obično piše u ugovoru koji potpisujete kada pristupate servisu). Proučite ih malo bolje kako ne biste doživeli neka neprijatna iznenađenja.
Ukoliko koristite službeni nalog za poštu, imajte u vidu da on pripada firmi a ne vama. Vaš nadređeni ima pravo u svako doba da pregleda vašu poštu ili da naloži mejl administratoru da to učini. Zbog toga nemojte mešati privatno sa službenim (otvorite svoj privatni nalog kojem možete pristupati sa posla, što mnogi zaposleni čine).
Mailing liste
Pažljivo pročitajte uputstvo za korišćenje liste, kako se prijavljuje odnosno odjavljuje sa liste, kao i na koju adresu treba slati priloge. Ako učestvujete u nekoj diskusiji, trudite se da budete od koristi za sve koji diskusiju prate. Ne koristite listu za jeftino reklamiranje, jer vas ostali korisnici mogu isključiti. Proverite podatke pre nego što ih plasirate. Obraćanje mejling listi isto je što i obraćanje nekom skupu ljudi, odnosno predstavlja javni govor, te vuče sa sobom i sve posledice takvog istupanja.
Zoran Stanojević
U idućem broju: Etikecija u mobilnoj telefoniji
