OsFestite se (4)
Krila an�ela
Knjiga ka�e da je bog stvorio �oveka po svom liku, ali i bog je nemo�an kada preuzme oblik ljudskog stvorenja. Tako je to na ovom svetu i u filmovima Kevina Smita
Ima tome mo�da i
dve godine kada mi je jedna devojka, tada sedamnaestogodi�njakinja, koja
se deklarisala kao njegov fan, skrenula pa�nju na Kevina Smita. Nikad �uo. Pa, �ta je
najinteresantnije u filmovima tog Smita ili, mo�' biti, Smitija?, pitao
sam devojku. Ona je rekla: Najinteresantnije
je to da se u njegovim filmovima ni�ta ne doga�a, nema jurnjave
automobilima, ni negativaca. Samo se pri�a. Kasnije sam negde pro�itao
da je Smit, ba� nekako u vreme kada je napunio dvadeset godina, odlu�io
da postane filmski reditelj videv�i jedan film Ri�arda Linklatera: Taj film uop�te nije imao radnju, nije bilo jurnjave automobilima, ni
negativaca. Antonioni iz Amerike?
Kevin Smit ima sada ne�to vi�e od trideset ili mnogo manje od �etrdeset godina. Veoma je niskog rasta, solidno popunjen, nosi duga�ku kosu �ije problemati�no higijensko stanje krije ka�ketom. Iznad svega voli da glumata. Ovo znam otud �to se glumatalo Kevin Smit u filmovima reditelja Kevina Smita (pogodili ste da se radi o istoj osobi) pojavljuje kao obavezni, stalni lik pod imenom �utljivi Bob, �iji je alter ego Brbljivi D�ej (D�ejson Mejers). Ostali likovi se, od jednog Kevinovog filma do drugog, menjaju (vide�e se kasnije da je to uslovna kategorija), ali dru�tvo koje pravi te filmove uvek je manje-vi�e isto: Ben Aflek, Met Dejmon, D�ejson Li. Ima i �enskih, bez brige. Valjda je jasno za�to je reditelj filmova u kojima se ni�ta ne doga�a postao doga�aj.
O �IVOTU I PU�ENJU: Elem, �utljivi Bob je progovorio samo jednom (la�em � u�inio je to �ak dva puta), s razlogom, odr�av�i �itav govor u finalu filma Tra�e�i Ejmi (Chasing Amy, 1997). Ostali junaci filmova Kevina Smita prakti�no i ne zatvaraju usta. Kod mnogih �e ovaj podatak pobuditi asocijaciju na Tarantina, dana�njeg vode�eg reditelja radio-drama u boji. Ali, kod Kventina je to stil ili je bar na�in da poka�e �ta on podrazumeva pod postmodernizmom. Oni koji su gledali Kevinove filmove bi�e skloniji prise�anju na Dim Vejna Vanga i Pola Ostera.
Prva sekvenca ("pri�a") Smitovih Prodavaca (Clerks, 1994) i jeste ne�to nalik "nastavku" tog kultnog filma: tu jedna jutarnja mu�terija u dragstoru gde se �itav film doga�a, maskirana u mladog japija, ube�uje ostale kupce, lokalne face, u �tetnost pu�enja, preporu�uju�i im da se te lo�e navike oslobode uz pomo� �vaka�e gume; na kraju se ispostavi da je doti�ni opskurni agent neke fabrike �vaka�ih guma i jedva se spase batina. Ali, cigarete niko nije kupio od te silne pri�e. U Dimu je pu�enje na�in egzistencije, oblik (socijalnog) �ivota; pri�a je ono �to dolazi posle cigarete, posle iskustva. Kod Kevina Smita u Prodavcima, ali i u drugim njegovim filmovima, pri�a je taj oblik �ivota, dok su cigarete samo tema koja zauzima mesto iskustva. Ili je to ljubav.
Svet Kevinovih junaka je, bez ostatka, verbalne prirode. Re�i su njihovo jedino uto�i�te. Nasuprot tezi da ono �ega nema u egzistenciji ne mo�e biti ni u jeziku, ovde je jezik egzistencija u kojoj nema ni�ega. Sve �to mo�e biti prevedeno u jezik, u pri�u, u trtljanje, bezopasno je. Ono �to je opasno jeste akcija, tjeskoba slobode, izbor. Ni bog (kao junak filma Kevina Smita) nije nikakav izuzetak.
Pri�a
se da gospod po nebeskim zakonima i kolektivnom ugovoru ima pravo na tri
slobodna dana svakog meseca kada, u obli�ju nekog ljudskog stvorenja,
odlazi da na miru posmatra svet koji je stvorio; ali, kada se na�e u obli�ju
nekog ljudskog stvorenja, i bog je nemo�an, pa se �avo trudi da ga odr�i
u tom stanju aparatima za reanimaciju. Ovo se svevi�njem, mo�da ne prvi
put, dogodilo u filmu Dogma (Dogma,
1999) Kevina Smita, koji se � uzgred budi re�eno � nije nimalo slu�ajno
pojavio na samom po�etku aktuelnog talasa religijskih filmova. �ta mo�e
biti tema takvih filmova do sama propast sveta. No, dok se drugi � od
Polanskog do �varcenegera (Poslednji dani P. Hejmsa) � bave dolaskom �avola na zemlju u
cilju uni�tenja bo�anskog poretka sveta, Kevin � koji se deklari�e
kao aktivno veruju�i katolik � pri�a o dva pala an�ela, zbog svojih
grehova svojevremeno proteranih na zemlju da ve�no �ive me�u ljudima,
koji bi da se, la�no iskupljeni, vrate na nebo i tako, opet, dovedu bo�anski
projekat do propasti.
PRAZAN SENDVI�: Katoli�ka crkva, verujem, nije ba� poskakivala od odu�evljenja zarad ovog filma svoje ov�ice K. Smita. Kako bi i mogla kada je u Dogmi bog �ensko (Alanis Moriset, pop-ikona), a jo� se tvrdi i da je Isus bio crnac koji je ostavio belo potomstvo, �ija loza zavr�ava sa devojkom Betani (Linda Fjorentino), glavnom junakinjom filma, poslednjim mesijom. Ali, to nije na�a tema.
Ona dva pala an�ela (Ben Aflek, Met Dajmon), osu�ena na ve�ni �ivot ispunjen patnjom, poseduju i dalje neograni�enu mo� nad ljudima (tu i tamo nekog ukokaju), ali im to vi�e ni�ta ne zna�i; oni bi da se vrate na nebo, u stanje iskonske nevinosti, upravo zato jer ih mo� delanja spre�ava da postanu ljudi. Osim toga, nemaju pi�u. Njihov sabrat u planu povratka, demon, sme�ni �avolak u belom odelu, bio je u tom smislu jo� kuratije sre�e: mada mu ro��i�i nisu otpali, izgleda da je postao ljudsko bi�e jer smrtno strada u akciji: Nije mogu�e da se ovo meni doga�a � ka�e on umiru�i � pa ja sam jebeni demon?! Nije. Samo ga nisu obavestili da je �ovek.
�ovek se, me�utim, izve�tio. Glavna junakinja Betani, devojka koju je bog zeznuo (jednom napu�tena, trajno sterilna), stalno iznalazi razloge da odustane od svoje misije spasavanja sveta; �itav film je zapravo pri�a o njenim poku�ajima da se odrekne akcije kao bo�anskog prava, kao ne�ega �to ne pripada ljudima, i da se sa mesijanskog puta vrati u ni�tavilo pomo�ne radnice u nekoj klinici za abortuse, gde je godinama sa svojom sukuropatnicom raspravljala o razlici izme�u neba i zemlje. Prosto � ona bi radije da umre nego ne�to da u�ini.
Zato nije �udno da motiv filma Dogma o dva pala an�ela ima direktnu vezu sa zanimanjem junaka filma Tra�e�i Ejmi, koji su autori stripova. Neki kriti�ari i Kevina svrstavaju me�u (mentalne) stripad�ije, �to on smatra vrhunskim komplimentom. Sudbina an�ela je kao i sudbina Srebrnog leta�a, lika iz stripa, a deveta umetnost, koju jo� zovu i literaturom u slikama, jeste po sebi �izofrena (verbalno contra vizuelno). Ako je verbalno ono "u �emu" junaci Kevina Smita �ive, onda je stvarnost virtualna, slika iz stripa. Na po�etku filma Tra�e�i Ejmi neki manijak, jedan debeljko, pri�a o stripovima koje je pro�itao kao o ne�emu �to se stvarno dogodilo njegovim crta�ima. Ali se nije dogodilo. Jer bi to za njih bilo smrtonosno, u najmanju ruku �okantno. Ne ono o �emu pri�a neki strip, nego ono �to bi se uop�te moglo dogoditi.
Dok su samo poznanici, Holdenu (Ben Aflek) ne smeta �to je koleginica Alisa (D�ejn Loren Adams) lezbejka i on sa njom, uz puno razumevanja, raspravlja o "modalitetima" njene seksualne nastranosti (jer ga to ne doti�e). Ali, kada se zaljube � �to je u filmu ispri�ano na divan na�in: uzgred, i po�etak i kraj ljubavi zbivaju se na ki�i � sve �e pu�i pred njegovim saznanjem da je ona, kao gimnazijalka, bila "sendvi�", to jest, da je vodila ljubav sa dva mu�karca istovremeno (sr. u deljaka). Ta bezna�ajna epizoda nije uni�tila njihovu ljubav � jer, ljubav i nije imala �ansu: ona nije po definiciji ve� u jeziku, ona dolazi u jezik samo iz stvarnosti na�ih �ivota/tela. A to je nepodno�ljivo. Zato je opasno jesti sendvi�e.
KORPA ZA OTPATKE: No, kona�no, �ta je to rekao �utljivi Bob u filmu Tra�e�i Ejmi? Kada je, dakle, �uo �ta se dogodilo Holdenu, on, posle godina �utanja, na veliko iznena�enje Brbljivog D�eja, izusti slede�e: Tra�e�i Ejmi. Ti tra�i� Ejmi. Dogodilo se to i meni. Zvala se Ejmi i ludo smo se voleli. Jednom sam je pitao za biv�eg de�ka, �to je bilo glupo. Nisam morao da znam, ali sam hteo da znam. Onda je pala bomba. Taj njen de�ko je jednom doveo nekoliko drugara da spavaju s njom. To mi je razbilo mozak. Ja sam vaspitan kao katolik. Oterao sam je. Bila je to gre�ka. Ona je bila prava. Od tada svaki dan provodim tra�e�i Ejmi. Lepa pri�a.
I tako junaci Kevina Smita, pri�aju�i lepe pri�e koje se doga�aju drugima, vi�ni svakoj otvorenoj raspravi o �ivotu na suprotnoj strani ulice, taj �ivot propu�taju ili � jo� gore � oni ga pani�no odbijaju. Ponovni susret posle godinu dana glavnih li�nosti filma Tra�e�i Ejmi Holdena i Alise, pun pritajene ne�nosti, jeste nedvosmisleno melodramati�an u svojoj bolnoj beznade�nosti: Ejmi je pro�la. Sve �to je ostalo jeste pri�a stripa koji se zove Tra�e�i Ejmi i �iji je autor Holden: Najzad sam imao da ka�em ne�to li�no. Alisa baca strip u korpu za otpatke. U svetu koji opisuje Kevin Smit ona je vanzemaljac. Ili je bila neko bo�ansko stvorenje, recimo an�eo, nepravedno osu�eno da �ivi kao �ovek.
Savet �itaocu: ako ho�ete da ka�ete Kevin, pazite da vam se ne omakne Kventin!
Bogdan Tirnani�
