Kako poraziti re�im na izborima
Borba za sve� vazduh
Pretpostavimo
da �ivimo u zgradi u kojoj 30 odsto stanara ima jake pu�a�ke navike, 30
odsto su zakleti nepu�a�i, a preostalih 40 odsto je neodlu�no da li da
zapali. Zgrada smrdi na duvan, pikavci i pepeo su svud unaokolo, zbog
prljav�tine i smrada u zgradu i stanove slabo dolaze gosti, prijatelji i
rodbina, a i izlazak napolje je te�ak jer garderoba smrdi nepristojno. I
pretpostavimo da u ovom zamislivom eksperimentu uskoro predstoje izbori za
Ku�ni savet, posle �ega �e se pu�enje u zgradi nastaviti ili radikalno
smanjivati, u zavisnosti od toga ko �e pobediti. Nadalje, da bi situacija
bila mal�ice komplikovanija, sada�nji Ku�ni savet, kablovsku
televiziju, obezbe�enje, po�tanske sandu�i�e, telefonsku govornicu,
oglasnu tablu, kompletan podrum sa zalihama hrane, lift i komisiju za
izbore � dr�e pu�a�i. Dobiti izbore i smanjiti ku�evni duvanski dim,
opu�ke i pepeo? Hm�
Pozabavimo se malo, generalno gledano, kampanjama protiv pu�enja. Re� je, dakle, o navici koja se te�ko suzbija kod osoba koje su se ve� navikle. Prvi poku�aji antiduvanskih kampanja, dosta neuspe�ni, bavili su se egzistencijalnim strahovima: ako budete nastavili da pu�ite � dobi�ete rak, te�ko �ete oboleti, umre�ete. Kod osoba koje su strasni pu�a�i ovakve kampanje obi�no su izazivale poriv da vi�e ne �itaju novine, ne slu�aju radio i ne gledaju televiziju na onim mestima gde se objavljuje/emituje antinikotinska kampanja. Pu�a� se, naime, gotovo uvek nada da bi smrt ili nesre�a mogla zadesiti nekog drugog a ne njega. I tu nadu gaji sve do sopstvene, pojedina�ne nesre�e, kada je po obi�aju ve� kasno. Pogotovo za nadu.
Ne�to uspe�niji primeri kampanja protiv pu�enja baratali su KONKRETNIJIM zapla�ivanjem, a primerima sa kojima se �ovek mo�e identifikovati: �uveni MARLBORO MEN, �ovek koji je nemilice jahao po MARLBORO COUNTRY, umro je od raka plu�a, a njegov ro�eni brat je dao dozvolu da lik po�iv�eg kauboja, sa sve informacijom o smrti, anti-pu�a�i koriste kao za�titni znak svoje kampanje. Pu�a�i marlbora se, sigurno, nisu ose�ali prijatno: �ovek �iji su primer sledili postao je primer koji nije pogodan za dalje sle�enje. Naprotiv.
No ni to nije davalo �eljene rezultate. Zato su izmi�ljeni novi oblici kampanja protiv pu�enja, koji tra�e nove uzroke pove�anja svojih �Duvan � ne!� sledbenika. Umesto ukazivanja na pocrnela plu�a i sve�e nadgrobne spomenike, sada asocijacije za borbu protiv pu�enja, daju konkretne, ponavljam, konkretne nagrade onima koji ostave pu�enje. Tu skoro, pojavila se i kod nas TV reklama u kojoj �rebom izvu�eni sre�ni �ostavlja� dobija 1000 nema�kih maraka za svoj trud. U kampanji nema mrtvih, raka, bolesnih, dima, otvorenih kaverni, pocrnelih pikavaca ili ve� ko zna �ega. Samo lova, kojoj se ne ba� lako odoleva.
Najuspe�nija kampanja protiv pu�enja trenutno se sprovodi u zapadnim zemljama. Jakom propagandom me�u NEPU�A�IMA stvoreni su op�tenacionalni POKRETI nepu�a�a, koji imaju svoju kulturu, pravila pona�anja i restriktivan odnos prema onima koji im naru�avaju zdravlje svojim upaljenim cigaretama. Biti pu�a� je sramota, nevaspitano i upereno protiv svih onih koji ne pu�e. Niko nikog ne ube�uje da se pu�enje mora ostaviti zbog zdravlja onoga koji pu�i, samo se zabranjuje da se pu�i pred onima koji su zdravi. I svi zdravi se BORE da broj onih koji ne pu�e bude pove�an, a ne POPUJU pu�a�ima sa nadom da �e broj onih koji pu�e biti manji.
Vratimo se na slu�aj zgrade s po�etka na�eg teksta. Iako su uslovi za rad sku�eni, ne�to se mo�e u�initi. Unutar zgrade treba biti razumno neprijatan prema pu�a�ima, a pogotovo kad su neopredeljeni u blizini. Neopredeljenima treba govoriti da �e im pu�enje pu�a�a jako �koditi, po�to neopredeljeni nemaju naviku pu�enja, pa se samim tim vi�e pla�e bolesti uzro�enih ne�im �to ne praktikuju. Oni pu�a�i koji bi da ostave pu�enje do�ekuju se prijateljski pri�ama o boljem disanju, ose�anju hrane, seksu i uop�te � boljem �ivotu. Ako jo� postoji neki malopre pomenuti fond za nagrade, tim bolje. Ako ne postoji, nabaviti fond.
Nepu�a�i se uvek moraju prikazivati kao homogena i ideolo�ki ispravna grupa. Ne postoje nepu�a�i koji se zala�u za pu�enje sa mu�tiklom i sva�aju se sa onim nepu�a�ima koji su za pu�enje bez uvla�enja. Ako su nepu�a�i neslo�ni, pu�a�i ih smatraju budalama, a neodlu�ni pu�e kri�om. Nepu�a�i uvek kada mogu pokazuju svoj broj, snagu i pre svega �isto�u. Nepu�a�i �esto treba da isti�u za primer one koji su pu�ili pa ostavili. Nepu�a� koji nije nepu�a� od ro�enja ne sme da tvrdi da je oduvek nepu�a�. Nepu�a�e koji za vreme kampanje koja je u toku tajno pu�e sa pu�a�ima trebalo bi otkriti i izbaciti iz okru�enja, jer pu�a�i imaju �ime da ga ucenjuju � pretvaraju ga ili u agenta, ili iznose javno podatke da je ovaj pu�a� kada to njima odgovara.
I na kraju, dve najva�nije stvari. Prvo: nepu�a�i se ne bore PROTIV pu�a�a, nego ZA sve� vazduh. Drugo: piksla se dr�i daleko od glasa�ke kutije.
Ako neko, ipak, ho�e da zapali.
Pogodilo
se da je razgovor sa Miodragom Mikijem Vujovi�em, vlasnikom i glavnim i
odgovornim urednikom TV "Palma", obavljen ba� na Me�unarodni
dan slobode �tampe, a pokazalo se da je gospodin Vujovi�, iako je povod
za razgovor bio ne�to drugo, sam o tome govorio. "'Palma' je prva
privatna televizija u Jugoslaviji, i nikada nikom, osim meni, u smislu
vlasni�tva nije pripadala. Poru�ujem svim politi�arima i njihovim
pristalicama koji 'Palmu' poku�avaju da svrstaju levo i desno, gore i
dole, da je krajnje vreme da pogledaju istini u o�i i da shvate da u ovoj
zemlji postoji televizija slobodna i otvorena za sve. Za takvu slobodu oni
se samo deklarativno zala�u, jer tu �injenicu kada je 'Palma' u pitanju
ne priznaju, a kad su u pitanju mediji kojima oni vladaju od njih prave
sopstvenu pr�iju i prljavu propagandnu ma�inu. Stoga poru�ujem,
slobodni mediji �e postojati bez njih, odnosno uprkos njima",
izjavio je Vujovi� za "Vreme".