Sport i politika
Autogol vlasti
"Slučaj Mihajlović" preti da postane –
umesto očekivanog efektnog propagandnog poteza – neočekivano defektna
afera koju državni mediji nikakvim prećutkivanjem ne mogu da sakriju
Vest je (u
"Politici") zaslužila celu stranu, demanti nijedan red jer
izvor vesti, državna agencija Tanjug, nije našla za shodno da emituje
verziju glavnog aktera prethodne vesti "za celu stranu". Demanti
je emitovala agencija Beta, kojoj prethodna "ekskluziva", očito
rezervisana samo za Tanjug, nije bila dostupna, kao ni drugim medijima.
"Junak" vesti je Siniša Mihajlović, zajedno sa odbojkašem Željkom
Tanaskovićem, glavni akter demantija opet Siniša, ovog puta bez
Tanaskovića. A vest je glasila: Siniša Mihajlović i Željko Tanasković
novi su članovi SPS-a. Svečani čin njihovog "pristupa"
partiji na vlasti odigrao se 26. aprila u prostorijama Opštinskog odbora
SPS-a na Savskom vencu, čiji je predsednik Velizar Đerić, savezni
ministar za sport.
I dok je "Politika" na velika zvona obznanila "pristupanje" dvojice poznatih sportista Socijalističkoj partiji Srbije, svetske agencije poslale su u etar vest, skinutu sa RTS-a, koja je šokirala svetsku javnost, još uvek pomalo kivnu na Mihajlovića zbog njegovog gesta posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana. Time se mogu objasniti naslovi poput "Skandal Mihajlović" u španskoj štampi ili "Mihajlović potpisao za Miloševićevu partiju" u italijanskim novinama.
DEMANTI I PRETNJA: Još iste večeri Mihajlović je dopisniku italijanske novinske agencije Ansa iz Beograda demantovao svoje pristupanje SPS-u, a isto je učinio sutradan po povratku u Italiju. Iz Rima je poslao demanti Tanjugu i Beti, dok su nezavisni mediji preneli njegove reči sa italijanske televizije:
"Nisam postao član SPS-a. Potpisao sam neke papire misleći da potpisujem formulare za dobijanje diplomatskog pasoša. Ako sam potpisao i pristupnicu u SPS, reč je o velikoj prevari", rekao je Mihajlović dodavši: "Ministarstvu za sport dajem tri dana da demantuje vest; u protivnom, povlačim se iz reprezentacje i neću igrati ni na Evropskom prvenstvu niti ikada više za reprezentaciju."
Iste agencije koje su u sredu prenele vest o Mihajlovićevom pristupanju SPS-u požurile su da još opširnije emituju njegov demanti, začinjen političkom pikanterijom na račun zajedničkog omiljenog neprijatelja – Slobodana Miloševića. Tako je Rojters javio da "ljuti Mihajlović preti napuštanjem jugoslovenskog tima ako se ne demantuje vest", AFP je citirao samog Mihajlovića koji je zatražio da se "vest dematuje najbrže moguće inače će u protivnom napustiti državni tim", španska agencija Efe takođe je prenela Mihajlovićev zahtev uz dodatak da je "vlast u Beogradu, izgleda, postigla auto-gol". Sve sportske novine Evrope bavile su se ovom temom prošlog petka. Neke su, poput "Mundo Deportiva" iz Barselone, ostale na sportskom terenu prenoseći izjavu Branka Bulatovića, generalnog sekretara FSJ-a, da će Mihajlović sigurno igrati na EP, dok su druge sa zakašnjenjem od 24 časa objedinile obe vesti, i "potpis" i demanti.
U međuvremenu, u Beogradu se razvila polemika da li je Mihajlović prevaren ili se uplašio i predomislio kada je shvatio kakve dimenzije može da dobije njegovo političko angažovanje. Drugi glavni akter cele priče, ministar sporta Velizar Đerić, oglasio se samo u frankfurtskim "Vestima" izjavom "okruglo pa na ćoše": "Nije važno da li je Siniša Mihajlović potpisao pristupnicu za SPS ili nije, važno je da je on patriota." Dakle, ni potvrda ni demanti već, po oprobanom receptu, podobnost po liniji patriotizma... Ostaje da se vidi kako će se gospodin ministar izvući iz cele situacije. Ono što mu je koliko u sredu bio veliki plus od četvrtka je možda veliki minus koji može da utiče na njegove, kako se čuje, diplomatske aspiracije.
PROPAGANDNI
BUMERANG: Đerić je sasvim u pravu kada konstatuje da je Mihajlović
patriota, što nikada i nikome nije bilo sporno, ali je u pravu i kad kaže
da nije važno da li je postao član SPS-a ili nije. Sada je zaista
nebitno da li je Mihajlović, svesno ili nesvesno, potpisao tu famoznu
pristupnicu, važnije je da je on to energično DEMANTOVAO i da je taj
demanti, preko svetskih agencija, obišao svet pretvorivši se u pravi
propagandni bumerang od koga će SPS imati mnogo više štete nego
koristi.
Ako se analizira geneza vesti, okolnosti pod kojima je nastala, kako je i kada plasirana, sve navodi na zaključak da je ipak reč o velikoj igri u koju je uleteo jedan veliki sportista. Evo argumenata za tu tezu:
– Da je Siniša Mihajlović zaista potpisivao pristupnicu za SPS, taj akt ne bi se odvijao u prostorijama Opštinskog odbora SPS-a na Savskom vencu, vest ne bi dobio samo Tanjug već bi svi mediji bili obavešteni o tome, bile bi prisutne sve televizijske stanice, kamere bi zujale do iznemoglosti.
– U izjavi koju je prenela "Politika" Siniša Mihajlović nijednom rečju ne spominje ni SPS ni svoje pristupanje dotičnoj partiji. Njegove reči odnose se na uverenje da će naša zemlje krenuti napred i izaći iz krize.
– Izjavama posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, koga je smatrao prijateljem, Mihajlović je pokazao da je čovek principa i čvrstog karaktera bez obzira na to što je od onoga što je rekao mogao imati (i imao je) samo štete. U poređenju sa "omažom" Arkanu, potpisivanje pristupnice za SPS je obična šala, posledice tog čina bile bi daleko blaže, a mnogi se ne bi ni iznenadili jer je Mihajlović svojim izjavama u kojima je uvek čvrsto branio "srpsku stvar" došao na glas "srpskog nacionaliste", mada italijanska štampa ne propušta, uz blago čuđenje, da kaže kako je rođen u Vukovaru i kako mu je majka Hrvatica. Drugim rečima, da je hteo da postane član SPS-a, on bi to i uradio.
Bilo kako bilo, izgleda da je Mihajlović shvatio da je (zlo)upotrebljen u političke svrhe. Kada je pokušao da demantuje vest, suočio se sa neprobojnim zidom kontrolisanih državnih medija. U izjavi za B2-92 priznao je da ni sam nije verovao da je kod nas "takva cenzura". Istom radiju je, u malo pomirljivijem tonu, rekao da do 20. maja i okupljanja reprezentacije još ima vremena da se sve demantuje i razjasni, ali nije ni približno kategoričan kao Branko Bulatović koji tvrdi da je "sve razjašnjeno i da će Mihajlović sigurno igrati".
Selektor Vujadin Boškov potvrdio nam je u ponedeljak uveče da će "sve biti u redu", odnosno da će Mihajlović igrati. Boškov će ovog vikenda biti u Rimu, zajedno sa Brankom Bulatovićem, na audijenciji kod pape u Vatikanu, na koju su pozvani predstavnici mnogih fudbalskih federacija. Put u Rim Boškov i Bulatović iskoristiće za susret sa Mihajlovićem i de†nitivan dogovor. Selektor je u razgovoru za "Vreme" još rekao da "ono što se desilo nije za telefon".
NA
REDU DIVAC?: "Slučaj Mihajlović" izazvao je buru i
potisnuo u drugi plan glasine koje već danima kolaju Beogradom o pritisku
na Jugoslovenski olimpijski komitet da povuče kandidaturu Vlade Divca za
članstvo u Sportskoj komisiji MOK-a. Na (jednoglasan) predlog KSJ-a JOK
je glasanjem (6 glasova bilo je za Divca, 4 za Jasnu Šekarić) odlučio
da naš kandidat bude Divac, i ta je kandidatura prosleđena u MOK. U međuvremenu,
možda i posle jednog Divčevog intervjua na internetu koji je prenet u
"Blicu", nekome je palo na pamet da Divac, kao osvedočeni
protivnik vladajućeg režima u Beogradu, nije najpogodnija osoba da
"predstavlja Jugoslaviju". Tema je vrlo škakljiva i svi beže
od nje, ali 5. maja na sednici Predsedništva JOK-a istina će morati da
se sazna: kandidatura će biti ili potvrđena, a glasine demantovane, ili
povučena, što bi bio skandal svetskih razmera.
U međuvremenu, Divac je u nedelju uveče dobio premiju "Dž.Valter Kenedi" (bio komesar NBA lige između 1963. i 1976), koja se svake godine dodeljuje igraču ili treneru koji se tokom sezone istakao u humanitarnom i socijalnom radu. Divcu je pripala čast da postane prvi stranac dobitnik nagrade. Tokom ove sezone Divac je bio veoma aktivan kao ambasador dobre volje u borbi protiv droge. U Kaliforniji je učestvovao u kampanji za donošenje zakona kojim bi se povećali fondovi za borbu protiv droge, a prošlogodišnja turneja "Grupe 7" po Jugoslaviji i Republici Srpskoj, čiji je prihod bio namenjen ugroženoj deci, takođe je uticala da popularni igrač Kingsa iz Sakramenta dobije uglednu nagradu: "Veoma sam počastvovan, ali najvažnije je da svi zajedno nastavimo da pomažemo deci kojoj je naša pomoć neophodna", rekao je Divac uoči treće utakmice sa Lejkersima, u kojoj je sa 15 poena i 12 skokova doprineo pobedi svog tima i smanjenju ukupnog rezultata na 2:1.
Pošto je odavno osvojio Ameriku sportskim kvalitetima, Divac to sada čini i svojim ljudskim vrednostima, ali nekome u njegovoj rođenoj zemlji takav čovek smeta jer ima drugačija politička uverenja. Da nije onako žestoko kritikovao NATO i američku politiku tokom napada na Jugoslaviju, još bi ga optužili za manjak patriotizma.
Niko normalan nema ništa protiv onih sportista koji su se politički angažovali u SPS-u ili JUL-u, poput Dragutina Topića ili Jasne Šekarić, njihov nesporni patriotizam dokazan je u državnom dresu nebrojenim medaljama i rekordima a ne partijskom knjižicom. Ali isto bi, po logici stvari, moralo da važi i za one sportiste koji ne dele stavove SPS-a ili JUL-a ali jednako vole svoju domovinu i uspešno je reprezentuju ne samo u majici sa državnim grbom već i ukupnim delovanjem...
Vladimir Stanković
