Vreme broj 487, 6. majl 2000.

Intervju: Dr Dragor Hiber

Lista smrti

"Povezanost �rtava nije kriminalisti�ka �injenica koja �e pomo�i istragu ve� samo slika jednog sistema u kome je stvoren milje koji se malo bavi privredom, malo politikom, malo kriminalom, a sve treba da proizvede novac i ogoljenu vlast nad ljudima"

Pro�lonedeljna spektakularna likvidacija Zorana Uskokovi�a Skoleta i po prostoru i po vremenu spada u dosad "najdu�u" likvidaciju na beogradskom asfaltu. �to se prostora ti�e, ubice su svoj posao po�ele na Vidikovcu, gde je na Uskokovi�ev "audi" iz drugog "audija" ispaljen prvi rafal, a zavr�ile mnogo kilometara dalje na Labudovom brdu, gde su posle obostrane vi�estruke razmene vatre, stigli i smrtonosni hici. Pored Skoleta, ubijen je (kao i mnogo puta ranije u sli�nim obra�unima) i njegov telohranitelj, "policajac na bolovanju". �to se vremena ti�e, likvidacija Zorana Uskokovi�a Skoleta je i najdu�a do sada � zapo�ela je izgleda tri dana ranije kada je u ulazu zgrade u kojoj stanuje aktivirana eksplozivna naprava velike razorne snage, o�ito njemu namenjena.

Potera u kojoj je Uskokovi� ubijen nije bila prva, ali jeste poslednja u njegovom �ivotu. Jo� 1992. godine njega je, pod sumnjom da je ubio dve osobe (od toga jednog policajca), po Kanarevom brdu jurilo stotinak policajaca. Skole je na kraju uhap�en, ali je za krivi�no delo za koje mu je po zakonu sledilo 20 godina zatvora ili smrtna kazna u zatvoru odle�ao godinu dana i sedam meseci. Posle toga o njemu se poslednjih godina govorilo isklju�ivo kao o "uspe�nom poslovnom �oveku", vlasniku restorana u Stokholmu i Atini, i hotela u gradnji u Barseloni. Na naslovne stranice Uskokovi� se ina�e vratio neposredno posle ubistva �eljka Ra�natovi�a Arkana, kada su ga jedne beogradske novine, najverovatnije pozivaju�i se na odre�ene policijske izvore, pomenule kao "tehni�kog organizatora" ovog ubistva. Sam Uskokovi� ubrzo je demantovao ovakve pri�e, i po�etkom marta se vratio iz inostranstva u zemlju kako bi pokazao da nema �ega da se pla�i.

Nekoliko dana ranije u �irem centru grada ubijen je i direktor JAT-a �ika Petrovi�, istaknuti privredni rukovodilac, �ovek u �ijem �ivotu nije bilo mrlja i za koga je te�ko ko mogao da pretpostavi da �e dospeti u �itulje na takav na�in: prona�en je kako le�i na plo�niku ispred svog "audija", a da prethodno niko ni�ta nije �uo ni video. U mnogim sli�nim likvidacijama (bilo ih je previ�e za zemlju sa stotinak hiljada policajaca), bez obzira na to da li se ni�ta nije �ulo ni videlo ili je ubistvo bilo bu�no i dostojno rukopisa najokrutnijih mafija, istrage se do sada obi�no nisu pomerale s mesta.

Beskona�na serija misterioznih i nere�enih ubistava koja redom, pored kriminalnih vrhova, sve �e��e sti�u i do vrhova vlasti i biznisa ostavlja za sobom �itavu skalu sumnji i prizvuka. Pre svega da su ovde politika, privreda i kriminal odavno postali toliko povezani da je me�u njima sve te�e povu�i jasnu granicu, odnosno da je svaku novu likvidaciju mogu�e "opravdati" sa bar desetak razli�itih teorija. Nedavno, kada je ubijen jedan poznati beogradski kriminalac, zvani�no i ugledni biznismen, saznalo se da je isti �ovek izgleda honorarno radio i neke druge stvari: "neko" ga je, na primer, svojevremeno anga�ovao da sa svojom ekipom bejzbol palicama premla�uje demonstrante po beogradskim ulicama i razbija antire�imske proteste. Upu�eni tvrde da su stvari ovde oti�le toliko daleko da u nekim beogradskim kladionicama momci koji tamo ubijaju vreme tipuju i na to ko �e slede�i biti ubijen. Osim na Lacio, Man�ester ili Real, pare se dakle ula�u i na onoga ko bi mogao da bude slede�i u �itulji. Ka�u da je trenutno najbolje plasiran �ovek koji zvani�no pripada svetu politike, ali izgleda voli i neke druge stvari.

Nekada�nji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu (otpu�ten zbog politi�ke nepodobnosti) dr Dragor Hiber u mnogim svojim javnim istupima upozorava na opasnu spregu parapolitike, paraprivrede i kriminala. Kao konsultant za privredno-pravna pitanja, dr Hiber je �esto u prilici da vidi kako funkcioni�e sistem, i zaklju�io je kako je za seriju nerazja�njenih ubistava u Beogradu od po�etka ove godine u analizi motiva sa podjednakom verovatno�om mogu�e pomenuti mnogo toga � �iste obra�une kriminalnih gangova, sukobe tzv. poslovnih interesa ili politi�ke obra�une. I kako je mogu�e da sve to naj�e��e ostane nerazja�njeno? Razgovor za "Vreme" po�injemo od poslednjeg, spektakularnog ubistva Zorana Uskokovi�a Skoleta.

"Taj slu�aj je u mnogo �emu paradigma i objedinjuje su�tinu problema", ka�e dr Hiber. "Posle Arkanovog ubistva Uskokovi� je u novinama prozvan kao inspirator ili tehni�ki organizator tog doga�aja. On se branio, isto tako preko novina, i onda se, da bi poja�ao svoju odbranu, iz inostranstva, gde je bio, vratio u Beograd. Tri dana pre njegove kona�ne likvidacije bio je poku�aj likvidacije, ili ubita�na opomena sa bombom razorne snage. Ako je ne�to bilo poziv policiji da reaguje, onda je to upravo bila ova bomba. Ako policija nije htela, ili nije mogla da mu d� za�titu, onda je bar od onih 100.000 policajaca hiljadu njih moglo biti izdvojeno da ga pokriva 24 sata dnevno. Bila je to jedinstvena prilika, ovo govorim pomalo sarkasti�no, da se jedna likvidatorska ekipa (ka�u da ima pet �lanova prose�no) bukvalno uhvati na delu. Policije koja bi lovila zlo�ince u ovom slu�aju o�igledno nije bilo na vidiku iako je �itav doga�aj prili�no potrajao. Postoji samo jedan policajac, u kolima sa �rtvom, koji je na kraju i sam �rtva, �to je tako�e paradigmati�no. Kao �to je i jedan pukovnik policije bio �rtva sa Arkanom i kao �to su neki policijaci, sada�nji ili biv�i, bili s druge strane povodom slu�aja Arkan."

"VREME": Ubistava i �rtava je u poslednje vreme mnogo, ali na prvi pogled oni pripadaju potpuno razli�itim svetovima?

HIBER: Ne znam statisti�ke brojke o kriminalu uop�te, ali i golim okom je vidljivo da se pojavila, sada ve� u veoma znatnom broju, posebna vrsta ubistava koja nisu situaciona, nisu posledica sva�a, niti imaju porodi�ne korene, niti su klasi�na razbojni�ka, ve� se radi o likvidacijama odre�ene �rtve. Likvidacijama pripremanim i dovoljno profesionalno izvedenim da na�a policija mo�e da ih ne otkrije. Ovim izrazom "mo�e da ih ne otkrije" umesto "ne mo�e da ih otkrije" ho�u da ka�em da je zaista veliko pitanje �ta policija zaista ho�e da otkrije. Dakle, jedini klju� za ovu vrstu kriminala su �rtve. Njihova li�nost, a to obi�no nisu pojedina�ne karakterne osobine (pokvaren, r�av, zao, nasilan), ve� njihova, uslovno govore�i javna li�nost. Radi se odreda o licima koja su i ranije bila poznata javnosti. I to poznata kao vrlo uspe�na u svojim profesijama klasi�nih kriminalaca, �to u savremenom svetu zna�i istovremeno i vlasnika i menad�era legalnih ili legalizovanih privrednih delatnosti. Svi koji su ovde ubijeni pripadali su profilu kriminalaca koji su imali i nekakav legalni biznis. Za sve njih se dobro �ulo i ranije, pre likvidacije. Za ve�inu njih je karakteristi�no da su bar jednu fazu u zadnjih deset godina proveli na obodu ili unutar politike. O Arkanu tu ne vredi ni govoriti, ali i kod mnogih drugih se govorilo da su sa politikom povezani, na ovoj ili na onoj strani. Neki su i menjali strane.

Ginu, me�utim, i oni kojima je politika jedini zvani�an posao?

Drugu grupu �rtava �ine tzv. veliki privrednici. Velika privreda kod nas podrazumeva pre svega dru�tvenu ili dr�avnu svojinu. U pro�losti to je po�elo sa Radojicom Nik�evi�em iz zadruge "�umadija", paradigma je Zoran Todorovi� Kundak i, naravno, u toj pri�i je najnovija �rtva �ika Petrovi�, direktor JAT-a. Svi su oni privrednici, ali da bi to uop�te mogli postati morali su biti veoma povezani sa politikom, ili su istovremeno bili i politi�ki funkcioneri. Tre�a grupa �rtava su direktni predstavnici vlasti, zna�i politike. Pavle Bulatovi�, Bad�a i opet Kundak, �to zna�i da ta podela nije jasna jer se mnoge li�nosti "prelivaju" i u druge od ova tri sektora. De�avalo se u retkim vi�estrukim ubistvima da ubijeni budu predstavnici bar dva sektora. Ponekad su to sitni policajci kao telohranitelji �rtve ili egzekutori. U slu�aju Arkan, ubijeni policajac bio je visoki funkcioner. Ako se bolje pogleda socijalni milje ovih �rtava, vide�e se i da su mnogi od njih bili u direktnim ili indirektnim vezama. Zadnjih desetak godina, a naro�ito od uvo�enja sankcija 1992, do�lo je do funkcionalnog i personalnog prelivanja, poistove�ivanja tri prividno tako udaljene oblasti kao �to su organizovani ili profesionalni kriminal, klasi�ne privrede i izvr�ne vlasti ili politike, a unutar nje naro�ito policije i pravosu�a, kao tehni�kog sektora vlasti.

Gde je u �itavoj toj pri�i zvani�na dr�ava?

Zvani�na dr�ava je prvo �utala, zatim �inila usluge, vra�ala gre�kom oduzeto, davala dozvole... Onda su neki njeni delovi po�eli da daju za�titu, sada je to sasvim jasno, ali da delimi�no i sami kao organizacija ulaze u posao. Carina oduzima, pa onda distribuira �vercovanu robu, automobile i sli�no. Direktor carine �ak ovla��uje carinike na dnevni reket od boce viskija i dva boksa cigareta, da se ne bi polakomili na vi�e. Policajci najpre naivno misle da mogu da se useljavaju u svaki stan, a onda svako dobija svoje par�e u zavisnosti od mesta u hijerarhiji. Po�etnik pozornik nekoliko pakli "marlboroa" dnevno, pa navi�e. Pravosu�e po�inje sa prekvalifikacijama i bla�im osudama, pa najnovija �rtva Skole provede najvi�e godinu i po povodom brutalnog ubistva. Nekada�nji predsednik jednog op�tinskog suda odlazi na ven�anje poznatom privredniku Di Stefanu, i tako se taj koloplet veoma transparentno potpuno dovr�ava. U tome je sve mogu�e pa i da Pavle Bulatovi�, pri�a se uz pomo� tada�njeg ambasadora u Gr�koj, vadi na vol�eban na�in Darka A�anina iz atinskog zatvora, �to je i u samoj Gr�koj bio krupan diplomatsko-pravosudni skandal. Deca politi�ara postaju vrhunski biznismeni, vode najve�e poslove. Sve to je dobar argument da se ka�e kako ova povezanost �rtava nije kriminalisti�ka �injenica koja �e pomo�i istragu ve� samo slika jednog sistema u kome je stvoren milje koji se malo bavi privredom, malo politikom, malo kriminalom, a sve treba da proizvede novac i ogoljenu vlast nad ljudima. I ba� zbog isprepletanosti kod svakog konkretnog ubistva policiji je objektivno te�ko da precizno odgovori na prvo kriminalisti�ko pitanje � �ta je motiv. Jer motiv mo�e le�ati svuda.

Vlast tvrdi da se kriminalci me�usobno ubijaju zbog malog tr�i�ta, a da politi�ari i privrednici padaju kao �rtve terorista i stranih obave�tajnih slu�bi.

Ako je motiv zaista politi�ki, tu onda mo�e biti najmanje nekoliko pretpostavki. Prva je da sve to rade paradr�avni eskadroni smrti. Po meni je to malo verovatno � da imamo odmetnute delove policije i pravosu�a koji sve �iste u ime neke vi�e pravde, naj�e��e izvr�avaju�i naloge nekih vrlo visokih centara politi�ke mo�i. Jer takvi su uvek produ�ena ruka dr�ave. Druga pretpostavka je da sve to radi opozicija. I ova pri�a je malo verovatna jer podrazumeva savr�enu logistiku, organizacionu sposobnost i poverljivost � sve ono �to ova opozicija tako ubedljivo pokazuje da nema ve� deset godina. Tre�a hipoteza je da su to teroristi�ki akti nekih ideolo�kih, nacionalnih ili sli�nih grupa. To su klasi�ne pri�e o usta�kim, mud�ahedinskim organizacijama, o U�K-u. Osnovni nedostatak ove hipoteze je �to ona podrazumeva politi�ki motiv koji svoju egzistenciju i ostvarenje ne podre�uje ubistvu, ve� publicitetu. Egzekutori moraju da se legitimi�u, a ovde takve tragove nemamo. �etvrta teza je da su to specijalne agencije pojedinih dr�ava ili grupacija. To je orvelovska teza � njihov cilj onda nije definitivna promena u zemlji, ina�e bi ga�ali vi�e ciljeve, birali bi �rtve �iji nestanak mo�e da uzdrma dr�avu. Niko od ubijenih nije pripadao tom krugu. �ak ni Pavle Bulatovi�.

Da li ta simbioza vlasti, privrede i kriminala, �injenica da stotinak porodica u Srbiji kontroli�e gotovo sve ote�ava politi�ki rasplet ovde?

Lista razloga zbog kojih bi re�im po svaku cenu �eleo da ostane na vlasti je ogromna. Nov�ani interesi, odgovornost, Hag... Ova zacementiranost interesa vladaju�e oligarhije jeste va�an ali ne i presudan razlog. Ve� na srednji rok, ta ogromna koncentracija institucionalne i vaninstitucionalne mo�i, legalnih i nelegalnih sredstava borbe, i na kraju novca, nije ono �to �e obezbediti otpornost i dugotrajnost tog re�ima. Naprotiv. Ube�en sam da je to �to imamo kratkotrajna sme�a, jedinjenje koje je prirodnim zakonima osu�eno na propast. Ako ima, a ima stotinak porodica koje sve direktno ili indirektno kontroli�u, postoji me�u njima interakcija oko deobe kola�a, postoji promenljiva hijerarhija i prirodna potreba da se sa nekog ni�eg e�alona u�e u taj najvi�i. To �e dakle propasti, ali nama ostaje dilema da li �e ovo �to sada imamo biti zamenjeno nekom novom grupom, obrazovanoj po istoj matrici, ili sa istim ciljem i posledicama.

Nenad Lj. Stefanovi�

Ornamentika pro�losti

I tako je kriminal vremenom postao biznis...

Stvar je dobila na zamahu razaranjem logi�nog i na zakonu zasnovanog privredno-pravnog sistema, a danas je u fazi ukupnog raspada pravnog sistema i dr�ave. Na po�etku je naravno svako radio svoj posao. U te�kim, mutnim vremenima, po op�toj zakonitosti, kriminal ja�a, padaju moralne i druge granice koje spre�avaju ulazak u klasi�an kriminal, i on buja. U organizacionom smislu, u toj prvoj fazi vrh je bio u otvaranju javnih ili tajnih kockarnica, biznisu oko prostitucije, droge i, naravno, dela tr�i�ta oru�jem koji nije dr�ala direktno dr�ava. Taj kriminal je imao malo tr�i�te u maloj i ratom iznurenoj zemlji, pogotovo sa prestankom plja�ke, zaodenutom u odbranu Srba van Srbije! Patriotska plja�ka je i prvi jak zvani�ni kontakt kriminala i politike. Upravo u vreme kada to dosti�e svoj vrhunac, sredinom 1992, kao odgovor na patriotsku plja�ku preko Dunava, Drine i Save, uvode se i sankcije UN-a. Tada u igru ulazi tre�i element � privreda. Naravno, i ranije je u privredi bilo i kriminala i kriminalaca. Prva novina koju sankcije unose je da prestaje da postoji zakonita privreda. Svako privredno preduze�e koje radi svakodnevno kr�i zakon. Bilo je va�no pre�iveti, to je i vreme ja�anja inflacije, nema proizvodnje i su�tina postaju uvozno-izvozni poslovi. Takva privreda, da bi opstala, oslanja se istovremeno na dva suprotna �inioca. To je dr�ava u svim elementima � politi�ki centri mo�i daju kredite i zeleno svetlo, a policijsko/carinsko/pravosudna egzekutiva daje logistiku. Svako ko je uvozio morao je u koferu da nosi, mora i sada, pare preko granice. Ali za to je prvo bilo neophodno zeleno svetlo, a zatim i tehni�ko-tehnolo�ka saradnja carine i policije. Nekome se oduzimaju pare, nekome se daje pratnja, a tre�i ako pro�u � pro�u. Ti poslovi zbog odsustva kontrole postaju stra�no profitni i u njih se ubacuje kriminal na koji se privreda nu�no oslanja.

Da li je zato sve te�e ustanoviti �ta kome pripada?

Organizovani kriminal je privredi davao i daje �itav niz logisti�kih servisa. Od tehni�kog proboja granica, pa do organizacije nove vrste � maloprodajne mre�e u trgovini uvoznom robom, uli�nih tezgi i buvljaka, koji su svi vertikalno povezani sa velikim �efovima, za koje oni �to su za tezgama obi�no i ne znaju. Tu je dilerska mre�a koja funkcioni�e na isti na�in. Direktori banaka, uvoznih preduze�a, fabrika cigareta, alkoholnih pi�a, danas i �e�erana, fabrika ulja realizuju svoje poslovne programe preko mre�a koje organizuje ili nadgleda kriminal. Policija u prvo vreme okre�e glavu od toga, zatim daje za�titu, a onda honorarno preuzima posao. Kriminal ima dva debela razloga da preuzme deo posla privrede. Da pove�a profit i da se legalizuje.

Zna�i li to da je ovo vreme kriminalaca sa belom kragnom, ne vi�e onih sa zlatnim lancima?

Ti sa lancima su danas sitne ribe i primitivna sorta. Novi kriminalac vi�e nema debeo zlatni lanac preko la�nog "Armani" odela, niti vidljive druge simbole novobogata�a na balkanski na�in. Spolja vidljiva nekada�nja "tri P" � pi�tolj, pajero i pejd�er �ornamentika su koja pripada por�losti. Danas je to skup crn ili siv auto, neupadljivo skupo odelo, kompjuter, "samsonajt" ta�na i �ofer koji je u odelu i ima tamnu kravatu. Ali istovremeno, privreda da bi smanjila tro�kove po�inje da gradi svoju mre�u u toj sivoj zoni kako bi izbegla pla�anje tro�kova kriminalu, i zapravo se sama kriminalizuje. Malo je direktora privrednih preduze�a koji su pro�li fazu "tri P". Ali i oni danas izgledaju isto kao i krimi bosovi.

Rukopis ubica

Stru�njaci �esto pominju "isti rukopis" kod ovih likvidacija. Da li je zaista u pitanju isti rukopis, ili je to samo naga�anje s obzirom na to da je policija do sada u ve�ini slu�ajeva bila "nepismena"?

Sve su to politi�ke pri�e koje skre�u pa�nju. Ne verujem da postoji jedan centar koji stoji iza svih ovih ubistava. U svim slu�ajevima se o�ito radi o ciljanim egzekucijama, pra�enim i unapred odabranim �rtvama, �to ne zna�i da je u pitanju isti, ve� jedino mogu�i "rukopis" za ovu vrstu zlo�ina. Ja nisam veliki stru�njak za to, ali i kao �italac novina vidim bitne razlike: razli�ito oru�je, uklanjanje tragova � od profesionalnog do grubog. Mada je o�igledno da ima sli�nosti izme�u pojedinih slu�ajeva unutar ove ve�e grupe, �to mo�e biti i slu�ajno. Dva skora�nja ubistva dogodila su se tako da je pucano iz automibila u pokretu, a zajedni�ko im je i spaljivanje automobila iz koga je pucano. Mo�e biti da se radi o istom organizatoru, ili samo o ugledanju na prethodnog. Niko ne zna �ta policija radi, samo je jedno jasno � da, sem relativno nejasnih otkri�a u Arkanovom slu�aju, nigde ni�ta nije uradila. Nigde nije pomenuto da je bar na tragu. A jo� iz krimi romana smo nau�ili da nema savr�enih zlo�ina, pa apsolutna neefikasnost policije dozvoljava nekoliko hipoteza. Da ne ume profesionalno da re�i te slu�ajeve, da ne�e da ih re�i, ili da ne sme da ih re�i.