Srbija u razbijenom ogledalu
Entropija i mete�
Zasedanje Skup�tine Srbije pokazuje da �e glavna
tema slede�ih izbora biti sudbina Jugoslavije, i za to je potrebna
homogenizacija politi�kih snaga na saveznom nivou
Na uobi�ajeno
kratkom zasedanju srpske skup�tine (sreda, 3. maj) izabrana je nova
delegacija Republike Srbije u Ve�u republika Skup�tine Jugoslavije.
Ko je u toj kratkoj jedno�inki koga zavrnuo? Bojkot srpske skup�tine
od strane SPO-a (45 poslanika) omogu�uje vladaju�oj koaliciji da formira
kompaktnu delegaciju u Ve�u republika i tako poja�a pritisak na zvani�nu
Crnu Goru, �to po svoj prilici ne�e imati neposrednog efekta, ali
posrednih posledica bi�e svakako.
Vladaju�a partija u Crnoj Gori za sada ne daje znake da �e u�estvovati
na saveznim izborima, s obzirom na to da je podnela predlog platforme za
redefiniciju odnosa u federaciji. Srpski re�im je na tu platformu
negativno reagovao i poku�ao da je usmeri na institucije savezne dr�ave,
�to �ukanovi�evi Crnogorci ne prihvataju po�to smatraju da savezna dr�ava
postoji samo na papiru. Zaista veliki broj funkcija savezne dr�ave na tlu
Crne Gore prakti�no je derogiran. Izuzetak je prakti�no samo Vojska.
CENJKANJE: Izmena srpskog
zakona je formalno sprovedena po nalogu saveznog Ustavnog suda, �to treba
da emituje poruku Crnoj Gori da i ona u�ini isto. Mandat "�ukanovi�evih
poslanika" u Ve�u republika nije verifikovan, tamo sede neki
poslanici iz starog sastava, �to rad savezne skup�tine �ini ustavno
problemati�nim. Izbor "proporcionalne" srpske republi�ke
delegacije je trebalo da predstavlja doprinos konsolidaciji federacije. To
je moglo da li�i na poku�aj da se cenjkanjem iznudi da crnogorska Skup�tina
po�alje u Ve�e republika i ne�to "Bulatovi�evih poslanika",
koji su verni re�imu u Beogradu. Srpska skup�tina, me�utim, nije
izabrala "proporcionalnu" ve� "delegaciju vladine
koalicije" � uz kori��enje prava predsednika Skup�tine Srbije da
mandate "odsutne" partije dodeli drugim partijama. Kriza savezne
dr�ave, dakle, nije otklonjena: naprotiv, izostankom srpske opozicije ona
je izgubila jo� jedno par�e legitimiteta, i konfuzija se nastavlja.
Srpska opozicija tra�i izbore na svim nivoima, pa i na saveznom, ali
savezne izbore ne pominje iz obzira prema �ukanovi�u, koji ne daje znake
da bi na savezne izbore iza�ao. Jedan od opozicionih prvaka Vuk Dra�kovi�
�ak ka�e da ti savezni izbori bez �ukanovi�a ne bi imali smisla. To
zna�i da konfuzija u pogledu budu�nosti Jugoslavije vlada i na
opozicionoj sceni u Srbiji. Opozicija nije pokazala ni da �e se s �ukanovi�em
lak�e sporazumeti o sudbini federacije, mada s njim gaji solidne odnose i
mada s vi�e takti�nog uva�avanja govori o ignorisanoj od strane
beogradskog re�ima ravnopravnosti Crnogoraca.
IZBORNA FORMULA: Srpska
vladaju�a koalicija u takvoj atmosferi ulazi u izbornu zavr�nicu,
otvaraju�i pitanje sudbine savezne dr�ave u nadi da od njega mo�e
politi�ki profitirati. Do sada je takva formula donosila izborne pobede
re�imu i vodila komadanju dr�avne teritorije.
Ako bude kontrolisala Ve�e republika, srpska vladaju�a koalicija �e
u najgorem slu�aju omogu�iti da mandat aktuelnog predsednika SRJ bude
bar jedno vreme osiguran i posle eventualno izgubljenih izbora � koji se
moraju odr�ati u jesen 2000 � s obzirom na to da je za smenu
predsednika Jugoslavije potrebna ve�ina u oba ve�a. To je samo malo
produ�enje procedure, budu�i da eventualna nova skup�tinska ve�ina u
Srbiji, posle konstituisanja nove skup�tine, mo�e tu stvar brzo da
izmeni tako �to �e izabrati novu republi�ku reprezentaciju za Ve�e
republika. Osiguranje da predsednik SRJ ostane u stolici do kraja mandata
("du�e od Klintona") mo�da mo�e da poslu�i kao neka vrsta
psiholo�kih merdevina za silazak Slobodana Milo�evi�a s vlasti, ali sve
to ipak nije od krucijalne va�nosti.
Glavni cilj operacije jeste u tome da se obezbedi dominiraju�i polo�aj
srpske "trojne koalicije", kao i one novoformirane Bulatovi�eve
(SNP-SRS-JUL) u izbornom periodu. Re�imske pripreme pokazuju da �e
glavna tema slede�ih izbora biti sudbina Jugoslavije, i za to je potrebna
izvesna homogenizacija politi�kih snaga na saveznom nivou, ali i potpuna
kontrola institucija savezne dr�ave.
Sada je ve� prili�no verovatno da bi lokalni i savezni izbori mogli
da budu raspisani u jednom danu, �to bi omogu�ilo da Savezna izborna
komisija bude glavni kontrolor izbora, a �to �e formalno ograni�iti
ingerencije lokalnih vlasti u Srbiji u kontroli, na primer, bira�kih
spiskova, a samim tim smanji�e se i mogu�nost u spre�avanju izborne kra�e.
�ta mo�e biti odgovor srpske opozicije? Bojkot saveznih izbora prakti�no
ne bi zna�io ni�ta, s obzirom na to da proporcionalni izborni sistem na
saveznom nivou (a ni na republi�kim izborima u Srbiji) ne podrazumeva
obavezu da na birali�te iza�e vi�e od 50 odsto bira�a. To nije
izuzetak samo na�eg izbornog sistema ve� i drugih u kojima je primenjena
neka od formula proporcionalnog ra�una. Formalno, re�im bi mogao da
sprovede parlamentarne izbore �ak i ako bude znatnog bojkota izbornog
procesa. Bojkoti, uostalom, ni do sada nisu davali neki efekat zbog
sklonosti bira�a da izbore smatraju izrazom lojalnosti dr�avi.
Opozicioni akteri u Srbiji, �ija je izborna �ansa samo u tome da �to
ve�i broj ljudi iza�e na izbore, morali bi da shvate da je igra sa
saveznim izborima samo jedan od manevara smi�ljenih radi homogenizacije
re�imskih snaga, a radi razdvajanja, usitnjavanja i obeshrabrivanja
reformisti�kih snaga. Drugim re�ima, srpski opozicioni lideri, njihovi
savetnici i aktivisti ne bi trebalo da se zanose razmi�ljanjem o nekakvom
bojkotu izbora.
Oni prakti�no vi�e nemaju u rukama nikakav parlamentarni mehanizam,
�ak nemaju ni mogu�nost uvida u izbornu zavr�nicu koju bi mo�da imali
i kao potcenjena skup�tinska manjina. SPO je, posle poku�aja da iznudi
razgovore o izbornim uslovima, napustio sednicu odgovaraju�eg skup�tinskog
odbora, i tada je jedan od predstavnika ove partije rekao: "�ini�emo
�to �initi moramo!" Do sada nije razja�njeno �ta je to. Srpska
opozicija je prole�nim mitingom u Beogradu pokazala da ima podr�ku
javnosti za promene. Re�im se trudio da "ne vidi" tu masu ljudi
i �ekao je da se balon izduva. Logi�no je bilo o�ekivati da �e posle
tog uspe�nog dana za srpsku opoziciju biti aktiviran pozitivan scenario.
To se jo� nije desilo. Srpska opozicija za protekle tri nedelje re�imu
nije pokazala da tu masovnu podr�ku aktivno i energi�no koristiti. U
termodinamici to se zove � entropija. Na srpskoj politi�koj sceni to se
zove � strah od zavr�nice.
To nije dobar tok doga�aja s obzirom na to da veliki broj sonda�a
javnog mnjenja pokazuje pad poverenja u politi�ke institucije i rast
opozicionog raspolo�enja. Kad nezadovoljstvo nije politi�ki
artikulisano, ono mo�e lako skliznuti u mete�. Jedina za�tita od takvog
toka stvari jeste da opozicija ozbiljno poradi s narodom, da jo� pove�a
uticaj, da motivi�e neodlu�ne i da na "golom polju" ostvari
jasnu, svima vidljivu i za re�im obeshrabruju�u pobedu. To tog cilja
treba izlizati jo� malo �onova.
Milan Milo�evi�
