Vreme broj 487, 6. majl 2000.

Požarevac

Pištoljima na Otpor

U utorak uveče, oko 19 časova, u centru Požarevca odigrala se mučna scena o kojoj čitav grad, šapuće i dan kasnije

Sinišu Mihailovića su, na podvalu, pokušali da učlane u Socijalističku partiju Srbije (SPS), ali ga niko nije maltretirao kada je javno obznanio da ne želi da bude član. Da nije Požarevljanin, verovatno bi bez posledica prošao i Dragan Milanović, član lokalnog odbora studentske organizacije Otpor. On je takođe odbio da postane član SPS-a, ali je zbog toga dobio takve batine da je završio u bolnici.

U utorak uveče, oko 19 časova, u centru Požarevca odigrala se mučna scena o kojoj čitav grad, inače rodno mesto predsednika Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković, šapuće i dan kasnije. Naglas se niko ne usuđuje da prepričava surovo maltretiranje trojice opoziciono nastrojenih žitelja tog grada. Da se ne zamere.

Zoran Ivanović, poznatiji kao Zoki Roleks, inače vlasnik istoimenog restorana i kafića “Pasaž”, braća Milan i Saša Lazić, Bojan Tadić i Milan Bojić su Milanoviću naredili da istupi iz Otpora i učlani se u SPS. Milanoviću su, međutim, politička uverenja jako važna i odbio je da to učini, zbog čega je pretučen, kao i trojica njegovih drugova i političkih istomišljenika koji su, uz batine, optuženi za teško krivično delo pokušaja ubistva Milana Lazića, devetnaestogodišnjeg člana Jugoslovenske levice (JUL).

Milanović, kako je “Vremenu” reklo nekoliko Požarevljana koji su iz razumljivih razloga zahtevali anonimnost, kao i ostali otporaši, prilično bode oče lokalnim moćnicima, pripadnicima vladajućih partija. To će biti razlog za mučnu scenu na centralnoj požarevačkoj ulici, u utorak uveče, mada priča vuče korene od ponedeljka. Tog dana, uz nekoliko pesnica, pomenuti su saopštili Milanoviću da mora da postane član SPS-a i, kao na filmu, zakazali mu za sutradan sastanak u Lazićevom kafiću “Pasaž”. Tu je trebalo da se pojavi sa “ispisnicom” iz Otpora i potpiše pristupnicu SPS-u.

Znajući s kim ima posla, Milanović je otišao na ugovoreni “sastanak”, doduše uz podršku i pratnju prijatelja Radojka Lukovića i Momčila Veljkovića, takođe opoziciono nastrojenih i politički angažovanih Požarevljana.

Prema rečima očevidaca koji govore za “Vreme”, Milanović je odmah pobegao s mesta događaja, dok su žrtve bahatih mladića postali Veljković, Luković i advokat Nebojša Sokolović koji se tu zatekao. Veljković je, tvrde očevici, u jednom momentu uspeo da Laziću otme pištolj iz ruke i udari ga njime u glavu, ali su ga, kao i dvojicu njegovih prijatelja, sustigli Lazićevi pajtosi, takođe naoružani. Za pištoljem, koji je Veljković vratio Laziću, policija i dalje bezuspešno traga. Tada se odigrala mučna scena premlaćivanja, iz koje su otporaši izašli slomljenih noseva, s frakturama lobanje i drugim prelomima. Umesto u bolnici, gde su kratko zadržani, završili su u pritvoru i zatvorskoj bolnici beogradskog Centralnog zatvora.

Prema izvorima našeg lista, tuču je posmatrao veliki broj ljudi, pošto se odigravala tik uz prepunu baštu popularnog kafića u centru grada, ali se jedino radnik obližnje trafike usudio da pozove službu hitne pomoći. Luković je odmah prebačen u beogradski Urgentni centar, što je “Vremenu” potvrđeno u toj ustanovi, odakle je trebalo da ode na Maksilofacijalnu hirurgiju, ali je prebačen u zatvorsku bolnicu beogradskog CZ-a, zajedno sa Sokolovićem, dok je Veljković najpre priveden u požarevačku policiju, a zatim zadržan u istražnom zatvoru.

Prema rečima Gradimira Nalića, advokata trojice otporaša optuženih za pokušaj ubistva Saše i Milana Lazića, inače predstavnika Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, protiv njih trojice još nije podignuta krivična prijava, niti ih je saslušao istražni sudija. Dok to ne bude obavljeno, Nalić, kao njihov branilac, neće moći da stupi s njima u kontakt, a policija, po zakonu, ima pravo da ih u pritvoru drži 72 sata.

“Nema elemenata nikakvog krivičnog dela, njima je presudio Ivan Marković”, kaže Nalić za “Vreme”. Marković, jugoslovenski ministar za telekomunikacije i funkcioner JUL-a, oglasio se pre policije, u utorak uveče, optuživši trojicu članova Otpora za pokušaj ubistva, a policija je, nekoliko sati kasnije, samo prepisala njegovu izjavu, emitovanu na državnoj Radio-televiziji Srbije (RTS).

Nalić tvrdi da njih trojica nisu bili naoružani. “Krivična prijava nije odmah podignuta i zbog nedostatka dokaza, da ne pričam o tome da su ljudi koji bi trebalo da budu na Maksilofacijalnoj smešteni u zatvorsku bolnicu, gde ne mogu da dobiju odgovarajuću negu”, kaže Nalić. “To je bio jedini način da se sklone od očiju javnosti, da se ne bi videlo kako su mučki pretučeni i teško povređeni”, kaže ovaj advokat za “Vreme”. “Oni su krivi što su svojim glavama oštetili pištolje Markovih drugova, i to ne može da prođe nekažnjeno”, ironično zaključuje naš sagovornik.

Vladimir Milovanović