Slu�aj
albanskih zatvorenika
Pravosudni haos
Mnogi
okrivljeni su u policijskom pritvoru ve� vi�e od godinu dana, na sudu ima
svedo�enja o iznu�ivanju priznanja torturom, a tu�ilac u slu�aju grupe
albanskih studenata tra�i da se kao dokaz prizna � emisija RTS-a
Tridesetosmogodi�nji
Ned�medin Sejfula iz Pe�i radio je kao kuvar u �vajcarskoj. Jo� pre
izbijanja pro�logodi�njeg sukoba na Kosovu, po�ao je ku�i da �uva
roditelje, jer preostala dvojica bra�e nisu mogli: jedan je radio kao lekar u
Pri�tini, drugi je studirao menad�ment u Londonu. Pazio je da na putu do ku�e
izbegne podru�ja gde su se vodile borbe, ali nije zaobi�ao ono �to je U�K
zvao oslobo�enom teritorijom".
Idu�i tako, �uo je u blizini
pucnjavu. Zabrinuo se za ujaka, za koga je znao da je tu negde, pa je po�ao da
ga tra�i. Nai�ao je, me�utim, na patrolu U�K-a. Objasnio je ko je, �ta tra�i,
ali su mu ipak uzeli li�nu kartu i oti�li nekud da ga provere.U me�uvremenu
se pojavio i ujak, i zgranuto ga upitao � �ta �e� tu, be�i. �ekao je
Sejfula, �ekao, pa kako se pripadnici U�K-a neko vreme nisu vra�ali, upla�io
se i pobegao. Kasnije je njegova li�na karta na�ena u �tabu U�K-a, a Sejfula
je uhap�en i izveden na sud u Po�arevcu. U me�uvremenu je odrobijao svoje i
pu�ten je na slobodu.
To je jedna od stotinu pri�a o
albanskim zatvorenicima u Srbiji koji su postali ne samo predmet brige me�unarodnih
humanitarnih organizacija ve� i moneta za politi�ke nagodbe.
POLITI�KI
ZATVORENICI: Prema
podacima Fonda za humanitarno pravo prikupljenim od advokata, Crvenog krsta i
ono malo zvani�nih podataka koji su na raspolaganju javnosti, do ulaska trupa
KFOR-a pro�le godine na Kosovu je uhap�eno 2100 ljudi. Do danas ih je pu�teno
1070 (u poslednje vreme ih pu�taju po 20-30 dnevno). Od onih koji su i dalje u
zatvoru dvadesetak su Srbi, �to zna�i da je u Srbiji trenutno 960-970
albanskih zatvorenika. Rasuti su uglavnom po kazneno-popravnim zavodima u
Sremskoj Mitrovici, Po�arevcu, Ni�u, a ne�to malo ih je u Vranju, Zaje�aru,
Leskovcu i Beogradu.
Oko 300 ljudi je u zatvoru zbog
tzv. obi�nog kriminala. Ostali su politi�ki zatvorenici, ka�njeni za krivi�na
dela protiv ustavnog ure�enja, odnosno udru�ivanja radi neprijateljske
delatnosti i terorizma.
Skoro svi politi�ki zatvorenici
su u zatvoru od 1999, dok je nekolicina osu�ena u kosovskim sudovima 1998. Svi
su, dakle, u zatvoru bar godinu dana. Nekima se sudi, drugima su�enje jo� nije
ni po�elo nego se vode kao da su jo� u policijskom pritvoru. Po Zakonu o krivi�nom
postupku, me�utim, pritvor mo�e da traje najvi�e tri dana (u vreme ratnog
stanja 30 dana, s mogu�no��u da se produ�i). Prema istom zakonu, okrivljeni
mora biti pu�ten ako se u roku od �est meseci protiv njega ne podigne optu�nica.
Ne kr�e se samo odredbe unutra�njeg
prava nego i me�unarodnopravni standardi predvi�eni konvencijama koje je
Jugoslavija potpisala. Re� je o Konvenciji protiv torture, po kojoj se tortura
mora spre�avati i njeni po�inioci ka�njavati (zatvorenici svedo�e na sudu o
iznu�ivanju iskaza �zi�kom i psihi�kom silom) i Konvenciji o gra�anskim i
politi�kim pravima, kojom su propisani standardi za pravi�no i fer su�enje.
DVE
GRUPE: Pravnici koji se
bave albanskim zatvorenicima me�u njima razlikuju dve grupe. Prvu �ine oni
koje su srpske vlasti pokupile kad su se povla�ile sa Kosova (nekima se ve�
sudilo, neki su bili uhap�eni tokom rata, neki su ba� usput pokupljeni); druga
su albanski studenti kojima se sudilo i sudi u Beogradu.
Govore�i o prvima, advokat Rajko Danilovi� najpre pominje improvizacije u
optu�enjima. Ka�e da je to donekle razumljivo: dr�ava na Kosovu ni pre rata
sa NATO-om nije funkcionisala, a pogotovo nije kad je do�lo ratno stanje,
bombardovanje. Okrivljeni su bili zatvarani po privatnim ku�ama i tamo
ispitivani, istrage su vo�ene samo u meri u kojoj je to bilo mogu�e, bilo je i
urednih i neurednih zapisnika.
Kad je po�elo povla�enje po�ela
je i selidba sudova i pritvorenika. Oni se razme�taju po raznim zatvorima u
Srbiji i �ine se poku�aji da se organizuju postupci. U Leskovcu i Ni�u radi
pri�tinski sud, u Po�arevcu prizrenski... Sudi se po skra�enom postupku, na
osnovu spisa, dokazi ne mogu da se izvode. Nekad se sudi samo na osnovu
policijske obrade.
POSLEDICE:
Su�enja se, obja�njava Danilovi�, obi�no vezuju za posledice. Ako su
poginuli vojnici, policajci, onda su te�a optu�enja za koja se izri�e
najmanja kazna od pet godina zatvora. Ako su posledice bile lak�e, sudi se zbog
udru�ivanja radi terorizma. Za terorizam se, ina�e, sudi po me�unarodnim
standardima koja su uneta i u na�e zakonodavstvo. Tu je re� o politi�kim
motivima zbog kojih se stvaraju grupe, bande koje proizvode politi�ke efekte
napadom na civilno stanovni�tvo. Me�utim, U�K nije uvek ugro�avao civilno
stanovni�tvo, nego je bilo i organizovanog nasilja protiv dr�ave, odnosno
policije i vojske.
Jedan od poznatijih slu�ajeva
je �akovi�ka grupa koju �ini 144 okrivljena. Jednog dana je policija do�la u
�akovicu, sve mu�karce poterala u centar mesta, sve �ene i decu u pravcu
Albanije. Ve�ta�enjem je navodno utvr�eno da su imali tragove baruta na
rukama i ramenima, odnosno da su pucali. Postoje, me�utim, tvrdnje da je ve�ina
onih koji su pucali pobegla u �umu, gde su i pobijeni (oko 700 Albanaca se na
tom podru�ju vodi kao nestalo).
Javnosti je poznat i slu�aj bra�e
Mazreku, optu�enih za vi�estruki zlo�in protiv srpskih civila u Kle�koj.
Priznali su zlodelo pred TV kamerama, �to je naduga�ko i na�iroko emitovano
na vi�e televizija � da bi kasnije rekli da je to bilo iznu�eno priznanje. U
optu�nici je nagla�eno da su tamo ubijani i spaljivani �ene i deca, ali u
nalazu �nskih patologa � istih onih koji su ispitivali zlo�in u Ra�ku i na
jo� �est lokacija � pi�e da me�u le�evima nije bilo �enskih ni de�jih.
Su�enje je u toku.
ANONIMUSI:
Prema saznanjima Rajka Danilovi�a, me�u okrivljenima i optu�enima nema
nijedne li�nosti stvarno a�rmisane u delatnostima U�K-a. Jedina poznata osoba
me�u njima jeste Flora Brovina, ali je ona poznata ne kao pripadnik U�K-a nego
kao pesnikinja i lekarka, kao predsednica Demokratskog udru�enja �ena Kosova
koja je na sebe uzela misiju prosve�ivanja kosovskih �ena. Njena nevladina
organizacija bila je prijavljena, sara�ivala je s drugim NVO-ima u zemlji i
svetu, sve je bilo legalno. Njen greh je u tome �to je u nekoliko navrata
organizovala demonstracije kad je neko pretu�en ili ubijen. Brovina je niz puta
ispitivana u policiji i bila je optu�ena po �lanu 125 KZ SRJ (terorizam). Da
je po tom �lanu osu�ena, verovatno bi dobila godinu dana zatvora. Me�utim, na
osnovu dva zapisnika sa saslu�anja optu�nica je prekvali�kovana u te�e krivi�no
delo. Na ta dva zapisnika temelje presudu � ali ni ono �to je u tim
zapisnicima ne potvr�uje izreku u optu�nici. Uglavnom, sad izdr�ava kaznu od
12 godina zatvora. Nedavno je nju i druge zatvorenike posetio ministar pravde u
Vladi Srbije Dragoljub Jankovi�. Rekao je Brovini da lepo izgleda. Odgovorila
mu je da se posebno potrudila za tu priliku.
Pa dobro, gde su krivci �
organizatori, naredbodavci ili izvr�ioci � nespornih zlo�ina protiv civila
na Kosovu? "Sa takvima su pregovarali u Rambujeu", ka�e kratko Rajko
Danilovi�.
STUDENTI:
Kad je re� o studentima koji su se zatekli u Beogradu kad je po�eo rat i tu
bili uhap�eni, i tu postoje dve grupe. Prva se pro�le godine, na osnovu
presude predsednika Ve�a Okru�nog suda u Beogradu Zorana Savi�a, na�la na
slobodi.
Su�enje drugoj grupi je u toku
(nastavak je zakazan za 18. maj), i vu�e se ve� nekih godinu dana kod
predsednika Ve�a Dragi�e Slijep�evi�a. Skoro svi studenti u toj grupi u
Beograd su do�li sa sarajevskog univerziteta kad je po�eo rat u BiH. Uglavnom
su studirali farmaciju i poljoprivredu. Me�u njima je bio i Zef Baljuca,
katolik i zlatar iz Rijeke, kome se sudi u odsustvu. Jedan student je optu�en
da je u�estvovao u akcijama U�K-a dok je bio na odmoru u Pe�i.
�estorica optu�enih u drugoj
grupi studirali su u Beogradu kad je po�elo bombardovanje, iz �ega oni upu�eni
u ova su�enja zaklju�uju da su morali biti lojalni, jer su oni drugi mogli
biti na raznim mestima � ali sigurno ne ovde. � Mislim da su ova dva su�enja
name�tena u funkciji etni�kog �i��enja Beogradskog univerziteta, ka�e
Danilovi�.
PRIZNANJE:
Postoje dve optu�be protiv grupe kojoj se sad sudi. Prva je da su stvorili
teroristi�ku grupu koja je u Beogradu tokom rata planirala brojne diverzije:
podmetanje bombe u skloni�ta sa �enama i decom, na Trgu republike u vreme odr�avanja
protestnih koncerata, u Glavnu po�tu. Ni�ta od toga nisu uspeli da urade zbog
� kako nedavno u jednom govoru re�e srpski ministar policije Vlajko
Stojiljkovi� � dobrog rada organa bezbednosti. Druga optu�ba odnosi se na
zlo�ine na samom Kosovu. Re� je o u�e��u u borbama na strani U�K-a kad su
ubijena dva policajca i, pored toga, o mu�enju i masakriranju ubijenog kapetana
policije Sr�ana Petrovi�a (odsecanje nosa, u�iju, polnog organa). Snimak
njihovog priznanja � iznu�enog policijskom torturom, kako su rekli na po�etku
su�enja �emitovan je u emisiji "Aktuelnosti" (30. maja 1999).
Studenti su priznali najgnusnije zlo�ine � ali drugih dokaza, osim tog
snimka, nema. Sad tu�ilac (Veselin Mrdak) tra�i da pomenuta emisija poslu�i
kao dokaz na sudu � �to bi bio apsolutni pravosudni presedan. Tu�ilac je,
tra�e�i da se emisija "Aktuelnosti" "odgleda", naveo da je
njihova krivica o�igledna "iz spontanih i uverljivih izjava" pred
kamerama RTS-a. Ukoliko bi sudija Slijep�evi� tako ne�to prihvatio, to bi zna�ilo
da optu�eni u na�im sudovima zaista vi�e ne u�ivaju nikakve procesne
garancije, da mogu biti osu�eni na najte�e kazne bez dokazane krivice.
Roksanda Nin�i�
