Na
Titovom grobu
Ku�a bez cve�a
Knjige utisaka svedo�e o obo�avaocima i
sledbenicima pokojnog Mar�ala. "Hvala ti �to si od Jugoslavije
napravio Atlantidu", zapisale su izbeglice u Norve�koj 16. jula 1998
U biv�em Memorijalnom centru �Josip Broz Tito� u U�i�koj ulici
broj 15 ve� godinama ne cvetaju ru�e, Titovo omiljeno cve�e. Pored
uzglavlja Mar�ala Tita, �juna�koga sina�, le�i polo�en jedan �rapnel
koji je doleteo pro�le godine u vreme bombardovanja nekada njegove, a
sada rezidencije Slobodana Milo�evi�a udaljene svega 100-150 metara; oko
i ispred Titovog ve�nog prebivali�ta nalaze se dva reda pomalo neure�ene
trave i malecka fontana. Nijedan paun u �etnji imanjem, nijedan gardista
na po�asnoj stra�i, samo jedno slu�beno lice u teksas jakni i
pantalonama. Na mermernoj nadgrobnoj plo�i stoje sjajna slova sa njegovim
imenom, datumom ro�enja i smrti, za koja se nekad sa ponosom govorilo da
su od izlivenog punog zlata, a za koje bi se danas sude�i po njihovoj te�ini,
zvuku koji dolazi posle kuckanja i lako�i skidanja pre moglo re�i da su
od mesinga ili kakve plastike isprskane zlatnim sprejom.
TI�INA:
Ve�a aktivnost u Ku�i cve�a o�ekuje se tek u �etvrtak 4. maja, na dan
smrti Josipa Broza Tita. U obli�njem Muzeju istorije Jugoslavije,
poznatijem pod biv�im nazivom Muzej "25. maj" ili Memorijani
centar "Josip Broz Tito", u toku je izlo�ba pod nazivom �Kako
su ubijali jednu zemlju�, u potpunosti posve�ena NATO agresiji.
EKsponate iz Titovog doba zamenile su rakete s aleksina�kih polja, motor
tomahavka prona�en posle bombardovanja trafo-stanice na Be�anijskoj
kosi, slike poginulih u RTS-u, slomljena �a�a sa vinom iz jedne sru�ene
aleksina�ke ku�e, poluizgoreli d�emper i Sharp kasetofon iz druge,
�Politikine� prve strane sa likom predsednika SRJ koji ka�e �narod
je heroj�, maketa sru�enog TV tornja na Avali i mnogi drugi neveseli
predmeti. Od �uvenih muzejskih eksponata prili�ne materijalne vrednosti,
koje je Tito vredno skupljao svaki put kad bi delegacija iz nesvrstanih
zemalja uprili�ila poklon na�oj zemlji, nema ni traga.
Slu�benik zaposlen u Ku�i cve�a ka�e za �Vreme� da je opala
pose�enost u poslednjih nekoliko godina, premda je u toku prvomajskih
praznika do�lo oko stotinak ljudi, mahom iz unutra�njosti, da poseti
grob druga Tita. �Ku�u cve�a svakodnevno pose�uje oko dvadesetak
ljudi, delegacija ili privatnih lica.� Ekipa �Vremena� se svojski
ali uzaludno trudila da uo�i makar jednog posetioca tokom svog
jednosatnog boravka u ku�i cve�a. Sve �to smo videli bili su gardisti
Vojske Jugoslavije sa bordikastim beretkama koji su se �etkali okolo
motre�i na posetioce, tj. nas, i vojnika u civilu s pravoslavnim krstom
na ko�noj ogrlici na kapiji koja vodi u Ku�u cve�a. Ipak, knjige
utisaka koje smo prelistali svedo�e o tome da Josipa Broza Tita jo� uvek
po�tuju njegovi sledbenici, obo�avaoci, nostalgi�ari raznih
nacionalnosti koji pate za starom Jugoslavijom, Srbi iz rasejanja koji
svrate ponekad u svoj zavi�aj...
ZAPISI: �Hvala ti �to si
od Jugoslavije napravio Atlantidu, to �to smo mi imali za tvoga veka
niko, nikad i nigdje ne�e imati. Hvala� (izbeglice u Norve�koj, 16.
jul 1998). �Dobra vremena su pro�la odavno. Kako bi se sna�ao u sada�njici?�
obratio se neko Njemu, s ne�itkim potpisom pri dnu. Biv�i vojnik
nostalgi�no se osvr�e na Titovu vojsku u jednoj re�enici: �Posetio
sam grob svog vrhovnog komandanta, u njegovo doba �asno sam slu�io
JNA.� Potpisnici nostalgi�nih redova su Srbi, Slovenci, Bosanci, Hrvati
iz Zagreba, a da ostavi svoj nedoku�ivi pisani trag po�elelo je i
nekoliko Kineza. Na�la se tu i poneka �lozofska poruka � �sve je
prolazno, samo je �ivot ve�an�.
Druga knjiga utisaka, ta�nije spomen-knjiga posetilaca Josipa Broza
Tita sa brojem XIII, koju smo imali prilike da vidimo, ispisana je jezikom
ideologije i politike. Svoje utiske u spomen-knjigu unosile su godinama
brojne doma�e i strane delegacije u poseti Ku�i cve�a. Delegacija
Boraca IV kraji�ke divizije prise�a se, u svojoj dirljivoj poruci od 7.
januara 2000, kako je pre ta�no 57 godina drug Tito izvr�io smotru u
selu Jasenica pod Grme�om: �Ta Va�a poseta, tople re�i borcima
divizije i prisutnost naroda Podgrme�a dala nam je sna�an podstrek da se
jo� vi�e anga�ujemo u borbi protiv okupatora i njegovih doma�ih slugu,
i ostanemo odani tekovini NOB-a do dana�njeg dana.� Ili: �U dana�njim
sumanutim vremenima, kada su nacionalisti�ki zlotvori i bahati lideri
zavadili narode i u besmislenom bratoubila�kom ratu razorili na�u
predivnu i svuda cenjenu domovinu � Jugoslaviju, nadu nam daje saznanje
da se sve vi�e, i u svetu i u nas, shvata veli�ina i istorijska vrednost
Tvoga dela� (Dru�tvo za istinu o antifa�isti�kom NOB-u Jugoslaviji,
22. decembar 1996). Senima pokojnog vo�e klanja se i Repubi�ki komitet
SKJ u Srbiji, sa tekstom koji prkosi svim neprijateljima ovog sveta:
�Sad kad smo ustali, �ta je strah za nas?�
Ku�a cve�a je sagra�ena 1974. godine, i za �ivota Josipa Broza Tita
slu�ila je kao ku�a za rad i odmor, sa brojnim prate�im salonima,
zimskom cvetnom ba�tom i fontanom na mestu gde je Broz kasnije sahranjen.
Zastakljene luksuzne salone koje okru�uju grobno mesto mar�ala ve�
dvadeset godina zauzima administracija sa arhivom. Aleju sa ru�ama koje
je vlasnik toliko voleo zamenile su ru�e na propagandnim politi�kim
plakatima i cve�e u kosi.
Biljana Vasi�
