Na
Titovom grobu
Kuća bez cveća
Knjige utisaka svedoče o obožavaocima i
sledbenicima pokojnog Maršala. "Hvala ti što si od Jugoslavije
napravio Atlantidu", zapisale su izbeglice u Norveškoj 16. jula 1998
U bivšem Memorijalnom centru “Josip Broz Tito” u Užičkoj ulici
broj 15 već godinama ne cvetaju ruže, Titovo omiljeno cveće. Pored
uzglavlja Maršala Tita, “junačkoga sina”, leži položen jedan šrapnel
koji je doleteo prošle godine u vreme bombardovanja nekada njegove, a
sada rezidencije Slobodana Miloševića udaljene svega 100-150 metara; oko
i ispred Titovog večnog prebivališta nalaze se dva reda pomalo neuređene
trave i malecka fontana. Nijedan paun u šetnji imanjem, nijedan gardista
na počasnoj straži, samo jedno službeno lice u teksas jakni i
pantalonama. Na mermernoj nadgrobnoj ploči stoje sjajna slova sa njegovim
imenom, datumom rođenja i smrti, za koja se nekad sa ponosom govorilo da
su od izlivenog punog zlata, a za koje bi se danas sudeći po njihovoj težini,
zvuku koji dolazi posle kuckanja i lakoći skidanja pre moglo reći da su
od mesinga ili kakve plastike isprskane zlatnim sprejom.
TIŠINA:
Veća aktivnost u Kući cveća očekuje se tek u četvrtak 4. maja, na dan
smrti Josipa Broza Tita. U obližnjem Muzeju istorije Jugoslavije,
poznatijem pod bivšim nazivom Muzej "25. maj" ili Memorijani
centar "Josip Broz Tito", u toku je izložba pod nazivom “Kako
su ubijali jednu zemlju”, u potpunosti posvećena NATO agresiji.
EKsponate iz Titovog doba zamenile su rakete s aleksinačkih polja, motor
tomahavka pronađen posle bombardovanja trafo-stanice na Bežanijskoj
kosi, slike poginulih u RTS-u, slomljena čaša sa vinom iz jedne srušene
aleksinačke kuće, poluizgoreli džemper i Sharp kasetofon iz druge,
“Politikine” prve strane sa likom predsednika SRJ koji kaže “narod
je heroj”, maketa srušenog TV tornja na Avali i mnogi drugi neveseli
predmeti. Od čuvenih muzejskih eksponata prilične materijalne vrednosti,
koje je Tito vredno skupljao svaki put kad bi delegacija iz nesvrstanih
zemalja upriličila poklon našoj zemlji, nema ni traga.
Službenik zaposlen u Kući cveća kaže za “Vreme” da je opala
posećenost u poslednjih nekoliko godina, premda je u toku prvomajskih
praznika došlo oko stotinak ljudi, mahom iz unutrašnjosti, da poseti
grob druga Tita. “Kuću cveća svakodnevno posećuje oko dvadesetak
ljudi, delegacija ili privatnih lica.” Ekipa “Vremena” se svojski
ali uzaludno trudila da uoči makar jednog posetioca tokom svog
jednosatnog boravka u kući cveća. Sve što smo videli bili su gardisti
Vojske Jugoslavije sa bordikastim beretkama koji su se šetkali okolo
motreći na posetioce, tj. nas, i vojnika u civilu s pravoslavnim krstom
na kožnoj ogrlici na kapiji koja vodi u Kuću cveća. Ipak, knjige
utisaka koje smo prelistali svedoče o tome da Josipa Broza Tita još uvek
poštuju njegovi sledbenici, obožavaoci, nostalgičari raznih
nacionalnosti koji pate za starom Jugoslavijom, Srbi iz rasejanja koji
svrate ponekad u svoj zavičaj...
ZAPISI: “Hvala ti što si
od Jugoslavije napravio Atlantidu, to što smo mi imali za tvoga veka
niko, nikad i nigdje neće imati. Hvala” (izbeglice u Norveškoj, 16.
jul 1998). “Dobra vremena su prošla odavno. Kako bi se snašao u sadašnjici?”
obratio se neko Njemu, s nečitkim potpisom pri dnu. Bivši vojnik
nostalgično se osvrće na Titovu vojsku u jednoj rečenici: “Posetio
sam grob svog vrhovnog komandanta, u njegovo doba časno sam služio
JNA.” Potpisnici nostalgičnih redova su Srbi, Slovenci, Bosanci, Hrvati
iz Zagreba, a da ostavi svoj nedokučivi pisani trag poželelo je i
nekoliko Kineza. Našla se tu i poneka †lozofska poruka – “sve je
prolazno, samo je život večan”.
Druga knjiga utisaka, tačnije spomen-knjiga posetilaca Josipa Broza
Tita sa brojem XIII, koju smo imali prilike da vidimo, ispisana je jezikom
ideologije i politike. Svoje utiske u spomen-knjigu unosile su godinama
brojne domaće i strane delegacije u poseti Kući cveća. Delegacija
Boraca IV krajiške divizije priseća se, u svojoj dirljivoj poruci od 7.
januara 2000, kako je pre tačno 57 godina drug Tito izvršio smotru u
selu Jasenica pod Grmečom: “Ta Vaša poseta, tople reči borcima
divizije i prisutnost naroda Podgrmeča dala nam je snažan podstrek da se
još više angažujemo u borbi protiv okupatora i njegovih domaćih slugu,
i ostanemo odani tekovini NOB-a do današnjeg dana.” Ili: “U današnjim
sumanutim vremenima, kada su nacionalistički zlotvori i bahati lideri
zavadili narode i u besmislenom bratoubilačkom ratu razorili našu
predivnu i svuda cenjenu domovinu – Jugoslaviju, nadu nam daje saznanje
da se sve više, i u svetu i u nas, shvata veličina i istorijska vrednost
Tvoga dela” (Društvo za istinu o antifašističkom NOB-u Jugoslaviji,
22. decembar 1996). Senima pokojnog vođe klanja se i Repubički komitet
SKJ u Srbiji, sa tekstom koji prkosi svim neprijateljima ovog sveta:
“Sad kad smo ustali, šta je strah za nas?”
Kuća cveća je sagrađena 1974. godine, i za života Josipa Broza Tita
služila je kao kuća za rad i odmor, sa brojnim pratećim salonima,
zimskom cvetnom baštom i fontanom na mestu gde je Broz kasnije sahranjen.
Zastakljene luksuzne salone koje okružuju grobno mesto maršala već
dvadeset godina zauzima administracija sa arhivom. Aleju sa ružama koje
je vlasnik toliko voleo zamenile su ruže na propagandnim političkim
plakatima i cveće u kosi.
Biljana Vasić
