Na
licu mesta: Kumrovec
Krčma "Kod Starog"
Kumrovečki ogranak SDP-a još je 1990. pokrenuo
potpisivanje peticije za povratak posmrtnih ostataka Jože Broza. Đovani Broz,
simpatični kumrovečki krčmar i potpredsednik društva "Josip Broz
Tito", kaže da se tada jedino Jovanka Broz tome protivila
Od našeg specijalnog izveštača iz Kumrovca
Kumrovec
(opština; 2000 stanovnika) danas je mirno i veoma lepo seoce na samoj
hrvatsko-slovenačkoj granici. Sa terase kafane "Kod Starog" (zna se
na kog Starog se misli) vidi se granični prelaz preko koga se ide u Sloveniju u
šoping, čak i za bakaluk; mnogo je jevtinije. Za ovih dvadeset godina pametni
Zagorci smislili su kako će preživeti prvo teret slave svog čuvenog zemljaka,
a zatim još veće breme mržnje i osporavanja Titovih nedostojnih naslednika.
Od Kumrovca su napravili etnološko selo, živi kulturološki, antropološki i
etnološki muzej u kome zadovoljno žive kao eksponati. Stare su kuće brižno
obnovljene, starudija sa tavana i šupa renovirana je s ljubavlju i izložena u
odgovarajućim kontekstima: alati, fijakeri, kuhinje, škrinje, nameštaj,
dekorativni predmeti. Radoznali posetilac može da uđe i razgleda autentične
radionice, kuhinje, spavaće sobe i ambare. Kanalizacija je konačno – slava
Bogu! – sanirana, i kroz Kumrovec sada teče jedan bistar i lep potok.
KREPANE MAČKE: Zašto je to važno?
Piše Krleža tako jednom kako mu je Tito 1937. nenajavljen banuo u kuću, ravno
iz belog sveta, sa nekog od opasnih putovanja na kojima se jedva i sećao pod
kojim imenom i s čijim lažnim papirima putuje, a sve to u nervoznom strahu od
detektiva koji i oko Krležine kuće tu i tamo njuškaju, jer je on, Krleža, već
sam po sebi lice bezbednosno interesantno. Posle je Krleža zapisao kako je Tito
i u Kumrovec svratio pre toga, iz razloga sentimentalnih, tiho izvečeri. A
tamo: "Mrak, prava provincijalna, kumrovečka pomrčina, s dosadnim lavežom
svih kumrovečkih pasa, uznemirenih korakom nepoznata stranca i putnika koji se
vratio iz 'fremta'. Zaustavio se Tito pred svojim domom, pred svojom rodnom kućom
kumrovečkom, stao je i stoji... Spavaju svi... a psi laju i jedino što bdije
to su psi i Stojadinovićevi žandari... Stoji i sluša susjedne pse, miriše
kumrovečke strehe i komine: isti mirisi, iste živice, isti plotovi, isto
blato... Nemaju petroleja, nemaju ulja, nemaju soli, nemaju ničeg! Osjeća se
miris krepane mačke u potoku, topal miris gnojnice, vonj jame i štala..."
Pa će reći Tito Krleži: "Kumrovec hrče, Bog ga blagoslovio, pak dokle
će kod nas sve da hrče, zapitao se Tito bijesno, gotovo nervozno, s onim
violentnim akcentom s kojim se u našem jeziku skidaju s neba sva božanstva višeg
i nižeg reda."
Tito bi, dakle, danas bio zadovoljan Kumrovcem: struja, voda, asfalt,
telefoni, čist potok bez krepanih mačaka, travica i kocka, nema blata, a ni
HDZ niti jednom nije pobedio na lokalnim opštinskim izborima, nego SDP,
reformisani komunisti.
Rodna kuća, muzej, ista je. Nedostaje, međutim, ona velika zidna mapa
celoga sveta sa ucrtanim Titovim putovanjima. Oprezni Zagorci bili su je
sklonili od pakosnog i zavidljivog Tuđmanovog oka; Joža je bio svuda, sa svima
razgovarao ravnopravno, bio uvažavan i cenjen; na pogreb su mu došli svi.
Francek se jedva ugurao u hodnik Bele kuće da Klintonu u prolazu uvali ruku, a
na pogreb mu je došao samo Suljo Demirel, a i to merhameta radi, duševan neki
čovek.
UOČI
RAZLIKU: I to su te razlike, ne samo između Jože i Franceka, lacmana
zagorskih, nego i između Jože i još nekih. Joža je Broz od svih naših šefova
država ikad prvi stigao na poternicu: 100.000 rajhsmaraka u zlatu, ej! Onako
zgodan i markantan, sa te je poternice slomio srca devojačka po Srbiji i
Beogradu i tako unapredio stvar antifašizma; Nemci nisu mogli bolju uslugu da
mu učine. Sa današnjih nas, pak, poternica gledaju zadrigle i antipatične njuške,
a Francek je na vreme umro, pa su ga se iz Den Haga okanili. Kumrovčanima je
sve to i te kako jasno i ne insistiraju; zadovoljni su i ne upuštaju se u
razmatranje očiglednog.
Na susedno Veliko Trgovišće (koje Zagrepčani pakosno zovu
"Supermarket") gledaju s visine otkad su laskavci Franceku za života
napravili novu rodnu kuću od krčme njegovog strica i ukrasili je građanskim
nameštajem, kupatilom sa pozlaćenim slavinama i uopšte bidermajerskim kičem.
Francekova je "rodna kuća" zatvorena; otvara se za grupne posete, uz
najavu unapred, ama nešto nema tih poseta. Francek je ispao iz mode; pominje se
jedino u izvedenicama: "tuđmanizam" ili "posttuđmansko"
ovo ili ono. Kad je pre neki dan u klijet (seosku kućicu) Miroslava Tuđmana,
sina, u Velikom Trgovišću provalilo i poharalo ju, niko se nije užasnuo; svi
su samo pitali da nije tamo tražilo nestala dosijea iz predsedničkoga sefa,
glavnu političku temu u Hrvata za ova četiri meseca...
Tuđman je, dakle, "out"; Broz je "in". Po jednom istraživanju
javnog mnjenja od pre nekoliko dana – i to u umereno desnom (to se ovde kaže
"domobranskom", za razliku od "ustaškog") "Večernjem
listu" – kao najznačajniji hrvatski političari XX veka javljaju se
zajedno Stjepan Radić (32,7 odsto) i Josip Broz (32,3 odsto); Tuđman ima 16
odsto, pa slede Andrija Hebrang (stariji) sa 3,3%, Vladko Maček sa 3%, Miko
Tripalo sa 2,7%, Ante Pavelić sa 1,3% i Vladimir Bakarić sa 1 odsto. U istom
istraživanju 60 odsto ispitanika bi preselilo Tita iz Kuće cveća u Kumrovec,
20,3 odsto ne bi, a 19,7 odsto ne zna šta bi s njim. Glogov kolac pominju u
javnosti samo najzadrtiji ustašoidni šovinisti – kao i u Srbiji. Inače,
kumrovečki ogranak SDP-a još je 1990. pokrenuo potpisivanje peticije za
povratak posmrtnih ostataka Jože Broza u Kumrovec; potpisali su brojni meštani
i čak izvestan broj hadezeovaca; šira porodica složila se takođe. Đovani
Broz, simpatični kumrovečki krčmar i potpredsednik društva "Josip Broz
Tito", kaže da se tada jedino Jovanka Broz tome protivila.
TITOVI KIPIĆI: Đovani Broz i načelnik
opštine Mladen Domjanić vide budućnost Kumrovca u turizmu. Kažu da broj
posetilaca raste, naročito iz Slovenije, ali i iz drugih krajeva bivše
Jugoslavije. Priznaju da je šteta što već godinama nema suvenira sa Titovim
likom ("kipići su bili skupi", žali se žena iz turističkog ureda),
pa bi trebalo tu nešto učiniti. Đovani Broz kaže da opštinske vlasti imaju
nameru da za turiste otvore kumrovečku Titovu rezidenciju, veoma lepu kuću
koja – kažu nam – skriva zanimljivo umetničko blago, divan nameštaj i
druge primamljive detalje. Rezidencija nije otvarana od Titove smrti. Planira se
i turističko aktiviranje Spomen doma u Kumrovcu, gde još boravi deo izbeglica
iz krajeva stradalih u ratovima 1990–1995. Političku školu "Josip Broz
Tito", nepresušni izvor najpodobnijeg kadra svih naših režima, bio je
preuzeo MUP Hrvatske kao školski centar, pa vojska; danas njen status nije
jasan, osim što je objekt vidljivo zapušten.
Lik i delo Jože Broza u Hrvatskoj čuvaju – osim "KUD Idijota"
iz Pule – razne organizacije i stranke. Za razliku od Srbije i Crne Gore,
Hrvatska – na svoju sreću – nema neostaljinističkih stranaka; ima SRP
(Socijalističku radničku partiju) Stipe Šuvara, malo staromodnu, ali
principijelno-levičarsku stranku koja okuplja iznenađujuće mnogo omladine.
Bez obzira na površne sličnosti (SRP, srpanj – JUL; Mira Marković – Mira
Šuvar), SRP je daleko od JUL-a koliko Broz od Miloševića. Ima tu i Savez
antifašističkih boraca, pa društvo "Josip Broz Tito", koji zajedno
svake godine organizuju komemoraciju na dan 4. maja u Kumrovcu, kada peva i
lokalni hor. Opet je ove godine došlo do svađe između hora i organizatora:
hor neće da peva "u dnevnopolitičke svrhe", to jest pesme kao što
su "Druže Tito, mi ti se kunemo", "Hej, brigade",
"Budi se istok i zapad", "Nabrusimo kose"; pevaće zato čuvenu
pesmu "Hvala" ("Za svaku lijepu riječ"), pa "Mirno
spavaj, druže stari" i – iz nekog razloga – "Krasna zemljo, Istro
mila". "Pjevaćemo isključivo iz poštovanja prema našem Joži",
veli dirigent hora Rudolf Tramišak.
S druge strane, ekstremna mrakobjesna desnica ima – kao i u Srbiji – niz
primedbi na Jožu Broza. Te uzeo nam Srem, Boku i celu Bosnu i Hercegovinu, te
doneo nam Istru od koje sve sami problemi. Blajburg se, naravno, pominje
obavezno kao glavni greh; ispada da je Joža Broz trebalo da se ujedini sa Antom
Pavelićem u antifašističkom trijumfu, pa da "domoljubi" budu srećni.
Lucidni Predrag Lucić u "Feralu" pita: "Pa dobro, gospodine
Broz, kako je bilo moguće da u toj vašoj Jugoslaviji, u toj tamnici naroda,
Srbija bude veća no što je ikada bila i no što će biti, Hrvatska
samostalnija i nezavisnija no što je ikada bila i no što će biti, Slovenija
zapadnija, Bosna mirnija, Crna Gora ponosnija, a Makedonija čitavija no što su
bile ikada prije i kao što će teško kada biti?".
A onima koji pitaju "zašto Broz nikada nije bio u Jasenovcu?",
Lucić odgovara: "Zato što vam nije pao šaka, klipani!"
Miloš Vasić
