Na
licu mesta: Kumrovec
Kr�ma "Kod Starog"
Kumrove�ki ogranak SDP-a jo� je 1990. pokrenuo
potpisivanje peticije za povratak posmrtnih ostataka Jo�e Broza. �ovani Broz,
simpati�ni kumrove�ki kr�mar i potpredsednik dru�tva "Josip Broz
Tito", ka�e da se tada jedino Jovanka Broz tome protivila
Od na�eg specijalnog izve�ta�a iz Kumrovca
Kumrovec
(op�tina; 2000 stanovnika) danas je mirno i veoma lepo seoce na samoj
hrvatsko-slovena�koj granici. Sa terase kafane "Kod Starog" (zna se
na kog Starog se misli) vidi se grani�ni prelaz preko koga se ide u Sloveniju u
�oping, �ak i za bakaluk; mnogo je jevtinije. Za ovih dvadeset godina pametni
Zagorci smislili su kako �e pre�iveti prvo teret slave svog �uvenog zemljaka,
a zatim jo� ve�e breme mr�nje i osporavanja Titovih nedostojnih naslednika.
Od Kumrovca su napravili etnolo�ko selo, �ivi kulturolo�ki, antropolo�ki i
etnolo�ki muzej u kome zadovoljno �ive kao eksponati. Stare su ku�e bri�no
obnovljene, starudija sa tavana i �upa renovirana je s ljubavlju i izlo�ena u
odgovaraju�im kontekstima: alati, fijakeri, kuhinje, �krinje, name�taj,
dekorativni predmeti. Radoznali posetilac mo�e da u�e i razgleda autenti�ne
radionice, kuhinje, spava�e sobe i ambare. Kanalizacija je kona�no � slava
Bogu! � sanirana, i kroz Kumrovec sada te�e jedan bistar i lep potok.
KREPANE MA�KE: Za�to je to va�no?
Pi�e Krle�a tako jednom kako mu je Tito 1937. nenajavljen banuo u ku�u, ravno
iz belog sveta, sa nekog od opasnih putovanja na kojima se jedva i se�ao pod
kojim imenom i s �ijim la�nim papirima putuje, a sve to u nervoznom strahu od
detektiva koji i oko Krle�ine ku�e tu i tamo nju�kaju, jer je on, Krle�a, ve�
sam po sebi lice bezbednosno interesantno. Posle je Krle�a zapisao kako je Tito
i u Kumrovec svratio pre toga, iz razloga sentimentalnih, tiho izve�eri. A
tamo: "Mrak, prava provincijalna, kumrove�ka pomr�ina, s dosadnim lave�om
svih kumrove�kih pasa, uznemirenih korakom nepoznata stranca i putnika koji se
vratio iz 'fremta'. Zaustavio se Tito pred svojim domom, pred svojom rodnom ku�om
kumrove�kom, stao je i stoji... Spavaju svi... a psi laju i jedino �to bdije
to su psi i Stojadinovi�evi �andari... Stoji i slu�a susjedne pse, miri�e
kumrove�ke strehe i komine: isti mirisi, iste �ivice, isti plotovi, isto
blato... Nemaju petroleja, nemaju ulja, nemaju soli, nemaju ni�eg! Osje�a se
miris krepane ma�ke u potoku, topal miris gnojnice, vonj jame i �tala..."
Pa �e re�i Tito Krle�i: "Kumrovec hr�e, Bog ga blagoslovio, pak dokle
�e kod nas sve da hr�e, zapitao se Tito bijesno, gotovo nervozno, s onim
violentnim akcentom s kojim se u na�em jeziku skidaju s neba sva bo�anstva vi�eg
i ni�eg reda."
Tito bi, dakle, danas bio zadovoljan Kumrovcem: struja, voda, asfalt,
telefoni, �ist potok bez krepanih ma�aka, travica i kocka, nema blata, a ni
HDZ niti jednom nije pobedio na lokalnim op�tinskim izborima, nego SDP,
reformisani komunisti.
Rodna ku�a, muzej, ista je. Nedostaje, me�utim, ona velika zidna mapa
celoga sveta sa ucrtanim Titovim putovanjima. Oprezni Zagorci bili su je
sklonili od pakosnog i zavidljivog Tu�manovog oka; Jo�a je bio svuda, sa svima
razgovarao ravnopravno, bio uva�avan i cenjen; na pogreb su mu do�li svi.
Francek se jedva ugurao u hodnik Bele ku�e da Klintonu u prolazu uvali ruku, a
na pogreb mu je do�ao samo Suljo Demirel, a i to merhameta radi, du�evan neki
�ovek.
UO�I
RAZLIKU: I to su te razlike, ne samo izme�u Jo�e i Franceka, lacmana
zagorskih, nego i izme�u Jo�e i jo� nekih. Jo�a je Broz od svih na�ih �efova
dr�ava ikad prvi stigao na poternicu: 100.000 rajhsmaraka u zlatu, ej! Onako
zgodan i markantan, sa te je poternice slomio srca devoja�ka po Srbiji i
Beogradu i tako unapredio stvar antifa�izma; Nemci nisu mogli bolju uslugu da
mu u�ine. Sa dana�njih nas, pak, poternica gledaju zadrigle i antipati�ne nju�ke,
a Francek je na vreme umro, pa su ga se iz Den Haga okanili. Kumrov�anima je
sve to i te kako jasno i ne insistiraju; zadovoljni su i ne upu�taju se u
razmatranje o�iglednog.
Na susedno Veliko Trgovi��e (koje Zagrep�ani pakosno zovu
"Supermarket") gledaju s visine otkad su laskavci Franceku za �ivota
napravili novu rodnu ku�u od kr�me njegovog strica i ukrasili je gra�anskim
name�tajem, kupatilom sa pozla�enim slavinama i uop�te bidermajerskim ki�em.
Francekova je "rodna ku�a" zatvorena; otvara se za grupne posete, uz
najavu unapred, ama ne�to nema tih poseta. Francek je ispao iz mode; pominje se
jedino u izvedenicama: "tu�manizam" ili "posttu�mansko"
ovo ili ono. Kad je pre neki dan u klijet (seosku ku�icu) Miroslava Tu�mana,
sina, u Velikom Trgovi��u provalilo i poharalo ju, niko se nije u�asnuo; svi
su samo pitali da nije tamo tra�ilo nestala dosijea iz predsedni�koga sefa,
glavnu politi�ku temu u Hrvata za ova �etiri meseca...
Tu�man je, dakle, "out"; Broz je "in". Po jednom istra�ivanju
javnog mnjenja od pre nekoliko dana � i to u umereno desnom (to se ovde ka�e
"domobranskom", za razliku od "usta�kog") "Ve�ernjem
listu" � kao najzna�ajniji hrvatski politi�ari XX veka javljaju se
zajedno Stjepan Radi� (32,7 odsto) i Josip Broz (32,3 odsto); Tu�man ima 16
odsto, pa slede Andrija Hebrang (stariji) sa 3,3%, Vladko Ma�ek sa 3%, Miko
Tripalo sa 2,7%, Ante Paveli� sa 1,3% i Vladimir Bakari� sa 1 odsto. U istom
istra�ivanju 60 odsto ispitanika bi preselilo Tita iz Ku�e cve�a u Kumrovec,
20,3 odsto ne bi, a 19,7 odsto ne zna �ta bi s njim. Glogov kolac pominju u
javnosti samo najzadrtiji usta�oidni �ovinisti � kao i u Srbiji. Ina�e,
kumrove�ki ogranak SDP-a jo� je 1990. pokrenuo potpisivanje peticije za
povratak posmrtnih ostataka Jo�e Broza u Kumrovec; potpisali su brojni me�tani
i �ak izvestan broj hadezeovaca; �ira porodica slo�ila se tako�e. �ovani
Broz, simpati�ni kumrove�ki kr�mar i potpredsednik dru�tva "Josip Broz
Tito", ka�e da se tada jedino Jovanka Broz tome protivila.
TITOVI KIPI�I: �ovani Broz i na�elnik
op�tine Mladen Domjani� vide budu�nost Kumrovca u turizmu. Ka�u da broj
posetilaca raste, naro�ito iz Slovenije, ali i iz drugih krajeva biv�e
Jugoslavije. Priznaju da je �teta �to ve� godinama nema suvenira sa Titovim
likom ("kipi�i su bili skupi", �ali se �ena iz turisti�kog ureda),
pa bi trebalo tu ne�to u�initi. �ovani Broz ka�e da op�tinske vlasti imaju
nameru da za turiste otvore kumrove�ku Titovu rezidenciju, veoma lepu ku�u
koja � ka�u nam � skriva zanimljivo umetni�ko blago, divan name�taj i
druge primamljive detalje. Rezidencija nije otvarana od Titove smrti. Planira se
i turisti�ko aktiviranje Spomen doma u Kumrovcu, gde jo� boravi deo izbeglica
iz krajeva stradalih u ratovima 1990�1995. Politi�ku �kolu "Josip Broz
Tito", nepresu�ni izvor najpodobnijeg kadra svih na�ih re�ima, bio je
preuzeo MUP Hrvatske kao �kolski centar, pa vojska; danas njen status nije
jasan, osim �to je objekt vidljivo zapu�ten.
Lik i delo Jo�e Broza u Hrvatskoj �uvaju � osim "KUD Idijota"
iz Pule � razne organizacije i stranke. Za razliku od Srbije i Crne Gore,
Hrvatska � na svoju sre�u � nema neostaljinisti�kih stranaka; ima SRP
(Socijalisti�ku radni�ku partiju) Stipe �uvara, malo staromodnu, ali
principijelno-levi�arsku stranku koja okuplja iznena�uju�e mnogo omladine.
Bez obzira na povr�ne sli�nosti (SRP, srpanj � JUL; Mira Markovi� � Mira
�uvar), SRP je daleko od JUL-a koliko Broz od Milo�evi�a. Ima tu i Savez
antifa�isti�kih boraca, pa dru�tvo "Josip Broz Tito", koji zajedno
svake godine organizuju komemoraciju na dan 4. maja u Kumrovcu, kada peva i
lokalni hor. Opet je ove godine do�lo do sva�e izme�u hora i organizatora:
hor ne�e da peva "u dnevnopoliti�ke svrhe", to jest pesme kao �to
su "Dru�e Tito, mi ti se kunemo", "Hej, brigade",
"Budi se istok i zapad", "Nabrusimo kose"; peva�e zato �uvenu
pesmu "Hvala" ("Za svaku lijepu rije�"), pa "Mirno
spavaj, dru�e stari" i � iz nekog razloga � "Krasna zemljo, Istro
mila". "Pjeva�emo isklju�ivo iz po�tovanja prema na�em Jo�i",
veli dirigent hora Rudolf Trami�ak.
S druge strane, ekstremna mrakobjesna desnica ima � kao i u Srbiji � niz
primedbi na Jo�u Broza. Te uzeo nam Srem, Boku i celu Bosnu i Hercegovinu, te
doneo nam Istru od koje sve sami problemi. Blajburg se, naravno, pominje
obavezno kao glavni greh; ispada da je Jo�a Broz trebalo da se ujedini sa Antom
Paveli�em u antifa�isti�kom trijumfu, pa da "domoljubi" budu sre�ni.
Lucidni Predrag Luci� u "Feralu" pita: "Pa dobro, gospodine
Broz, kako je bilo mogu�e da u toj va�oj Jugoslaviji, u toj tamnici naroda,
Srbija bude ve�a no �to je ikada bila i no �to �e biti, Hrvatska
samostalnija i nezavisnija no �to je ikada bila i no �to �e biti, Slovenija
zapadnija, Bosna mirnija, Crna Gora ponosnija, a Makedonija �itavija no �to su
bile ikada prije i kao �to �e te�ko kada biti?".
A onima koji pitaju "za�to Broz nikada nije bio u Jasenovcu?",
Luci� odgovara: "Zato �to vam nije pao �aka, klipani!"
Milo� Vasi�
