Tito
i njegovo doba
Nostalgija
o�ajnika
Ima neke
velike istorijske ironije u �injenici da je apsolutni autsajder iz
zagorskog Kumrovca za Srbe i Srbiju, kad su neoborivi ekonomski
pokazatelji u pitanju, izgleda u�inio je vi�e nego svi Nemanji�i,
Obrenovi�i i Kara�or�evi�i zajedno
Na dvadesetu godi�njicu
smrti Josipa Broza, predsednika Druge Jugoslavije i poluvekovnog �efa
jugoslovenskih bolj�evika, kao da ponovo eskalira neka zatomljena
nostalgija za Titovim dobom, a o samom Starom sada se na sve strane biv�e
jugoslovenske federacije snimaju benevolentne luda�ke komedije � gotovo
kao izraz naknadne prisnosti sa komunisti�kim svecem koji je ovde nekada
prosipao tajanstvenu ali i svirepu mo� modernizacije zapa�ene u hladnim
katakombama svetske 
Kominterne.
Narod hrli da gleda te filmove, pa makar "Mar�al" dolazio iz
Hrvatske, �to je verovatno i znak da je pri�a sa novim sopstvenim
nacionalnim vo�ama i Titovim neuspelim mutantima zavr�ena. Ne potcenjuju�i
nijednu hipotezu uvek ma�tovitih politikologa, socijalnih psihologa i
takozvanih fenomenologa, na pitanje za�to je "bravar bio bolji"
(kako glasi ve� �uveni grafit sa beogradskih zidova) prvo (sasvim
marksisti�ki) treba postaviti pitanje ne postoji li kakva ekonomska
podloga ove nostalgije za Titovim vremenom, koja se �iri na muku ve�ine
srpskih starih i novih nacionalista, a koji su ovog "velikog
Hrvata" stalno krivili za navodnu propast i istorijsko zaostajanje
Srbije.
S tim u vezi, ima neke
velike istorijske ironije u �injenici da u sedamstogodi�njoj srpskoj
nacionalnoj povesti nema razdoblja ve�eg i du�eg prosperiteta Srbije od
Titovog doba. Govorimo o istorijskoj ironiji zato �to je taj
hrvatsko-slovena�ki me�anac i (poreklom i obrazovanjem) apsolutni
autsajder iz zagorskog Kumrovca za Srbe i Srbiju, kad su neoborivi
ekonomski pokazatelji u pitanju, izgleda u�inio vi�e nego svi Nemanji�i,
Obrenovi�i i Kara�or�evi�i zajedno.
ZAOSTAV�TINA:
U �etiri decenije
Titove aspolutne vladavine Jugoslavijom, Srbija se nalazila u dr�avi koja
je zabele�ila skoro neprekidnu �etrdesetogodi�nju stopu prose�nog godi�njeg
rasta dru�tvenog proizvoda od 6,8 odsto (u ra�un je uzeto razdoblje izme�u
1946. i 1986. godine, iako je Tito umro 1980. godine, ali bi se moglo re�i
da je "njegovo doba" potrajalo upravo do 1987. godine). Posle
tog dugog razdoblja neprestanog, ponekad i gotovo skokovitog prosperiteta
(prose�na godi�nja stopa rasta izme�u 1956. i 1965. godine bila je
fantasti�nih 9,5 odsto), kada se Srbija pod Milo�evi�em navodno vratila
sebi i svojoj tradiciji, svojim nacionalnim ciljevima i svome vo�i, svome
dostojanstvu i svojoj pameti, dru�tveni proizvod je u narednih 13 godina
� imao prose�nu stopu pada od oko 5,5 odsto (kad bi se uzela u ra�un i
katastrofalna pro�la godina NATO bombardovanja, prosek bi pao jo� ni�e).
Na kraju pro�log milenijuma, u odnosu na posttitovsku kulminaciju
prosperiteta (1986) dru�tveni proizvod SRJ bio je za 57 odsto manji, a u
odnosu na godinu Titove smrti (1980) nivo je bio manji za 54 odsto.
Jednostavno, kada su pro�la
"brozna vremena", kako su Titovo razdoblje nazivali ogor�eni
srpski nacionalisti, do�la su mnogo groznija vremena. Mo�da je, kako
neki ka�u, i za taj naknadni srpski ekonomski strmoglav kriv Josip Broz,
ali bi u tom slu�aju trebalo na�i i onog ko je zaslu�an �to je u
njegovom dobu ostvaren toliko dug i toliko dinami�an razvoj � i u
Srbiji.
Teorija da je pod Titom
bio stvoren jedan iluzoran, parazitski privredni sistem koji je
prosperirao na poklonima i kreditima Zapada � verovatno je potpuno ta�na
(govori se o pomo�i izme�u 100 i 150 milijardi dolara). Tito je u
velikoj meri vodio zemlju kao li�no preduze�e, a spolja gledano, na
fasadi tog uglavnom uvek istog sistema jednovla��a, u po�etku smo imali
tablu "narodne demokratije", pa "diktature
proletarijata", pa parolu "fabrike radnicima", pa koncept
"samoupravljanja u jednoj zemlji", zatim "dogovornu
ekonomiju" i na kraju "permanentne reforme" i "tr�i�ni
socijalizam". No, iza tog Titovog "politi�kog kapitalizma"
(privilegije i grabe� veoma masivne nelegitimisane politi�ke elite �
kako taj moderan termin defini�e Josip �upanov), to jest posle tog
iluzornog kvazi plansko-tr�i�nog i tobo�e efikasnog i samo naizgled
pravednog ekonomskog sistema, ostali su i autoputevi, elektrificirane
pruge, aerodromi, gradovi i stanovi, milioni kilometara kanalizacije,
vodovoda, milioni automobila, itd. Ostalo je i ne�to industrijske
civilizacije, stotine hiljada obrazovanih ljudi, ne�to kulturne
infrastrukture i jo� uvek mnogo svetske znati�elje mlade generacije.
Kad
ne�to �to je na bilo koji na�in uspevalo � traje pola veka, istorija
vas nikada ne pita za�to ste ne�to radili teorijski i koncepcijski pogre�no,
ve� kako ste uspeli da ljudi tolike godine, iz godine u godinu � �ive
sve bolje. Kroz petsto godina � srpska privredna istorija �e iz tog
jednostavnog razloga slaviti Titovo ekonomsko doba, a deca �e u�iti da
je posle njega do�ao Milo�evi� � i sve upropastio.
Zabadava su neki na�i
ekonomisti jo� pre mnogo godina (Aleksandar Bajt, Marjan Koro�i�,
Ljubomir Mad�ar i drugi) dokazali da se u Titovo doba zemlja mogla
razvijati i br�e, pokazuju�i primere Gr�ke, Portugala i Turske � u
Srbiji �e se ipak pamtiti �injenica da je ona pod Brozom imala burniji
napredak nego ikada ranije u svojoj istoriji. To pam�enje ne�e potisnuti
ni okolnost da danas izranjaju podaci koji pokazuju da je relativni odnos
na�e privrede i na�eg standarda prema najrazvijenijim zemljama bio ne�to
manje pobolj�an izme�u 1939. i 1980. godine nego �to se to nama �inilo
� sve dok ga posle Tita, sa Milo�evi�em, nismo potpuno pokvarili. Na
primer, prema podacima koje navodi Dragomir S. Zlatanovi�
("Formiranje ekonomskih cena i dispariteti u privredi Jugoslavije
1939-1996, Beograd, 1999), SAD su 1939. godine imale dru�tveni proizvod,
prema kupovnoj snazi, od 480 (onda�njih) dolara per
capita, a iste godine taj proizvod je u Gr�koj bio 68 dolara, a u
Jugoslaviji 76 dolara. Dakle, Jugosloveni su bili bogatiji i vredniji od
Grka, a 6,3 puta siroma�niji od Amerikanaca. U godini Titove smrti, 1980,
Jugosloveni su imali po glavi 3670 dolara kupovne snage dru�tvenog
proizvoda, a Grci su ve� bili bogatiji, sa 4567 dolara. Prema
Amerikancima i njihovih 11.804 dolara te godine Jugosloveni su samo
prepolovili zaostajanje, pa su stvarali i tro�ili 3,2 puta manje dobara
po glavi stanovnika. Danas smo prema razvijenom svetu beznade�no zaostali
� i imamo trideset puta manji dru�tveni proizvod po glavi stanovnika od
SAD i jedanaest puta manji od Grka. Ljudi, da li je to mogu�e � da se
za poslednjih desetak godina toliko upropaste ina�e veliki, ali ipak
nedovoljni ekonomski rezultati poluvekovnog Titovog doba u Srbiji.
KOMUNISTI�KI
MANIFEST: Najlak�e
je ponuditi obja�njenje za�to se po naraslim gradovima Srbije najvi�e
�iri nostalgija za Titovim vremenom. On je zapravo najbolje razumeo onu
�uvenu Marksovu pohvalu kapitalizmu iz "Manifesta komunisti�ke
partije" (1848), koji mu je u veliku zaslugu upisao to �to je
"milione ljudi izvukao iz idiotizma �ivota na selu". Kad je
Tito do�ao na vlast, 1944. godine, zatekao je 75 odsto stanovni�tva na
selu, a kada je sklopio o�i pola veka kasnije, skoro 75 odsto ljudi ve�
je sedelo po gradovima, slu�alo Lepu Luki� i jelo "leba bez
motike". Taj proces dinami�ne "urbanizacije" spojen sa
svim drugim vidovima "socijalisti�ke modernizacije", to jest
"demokratizacije luksuza" (�to je izraz Vladana Desnice), lako
obja�njava to �to su nam gradovi poprosta�eni i �to i danas, u najve�oj
nezaposlenosti, niko ne�e na njivu da kopa kukuruz. Svi ti sve�i varo�ani,
razni interesenti i kolonisti, partizanski ro�aci, borci za nove dru�tvene
odnose, stradalnici od kulaka, od eksploatacije i ratnog fa�izma, uz rad
�kolovani i ubrzano kvalifikovani po�teni intelektualci, mesni aktivisti
i rezervne stare�ine � a svi zajedno poslu�ni rentijeri ponizne
plebiscitarne lojalnosti Titovoj vlasti i ve�tini da negde u belom svetu
iskam�i pare � sada su u velikom strahu da ih svetska "ameri�ka
(kapitalisti�ka) hegemonija" i bezdu�na "ekonomska (NATO)
globalizacija" ne vrati u surovi pejza� na�ih toliko opevanih
"prirodnih lepota", gde je glad vekovima bila doma�a �ivotinja.
Sada kada se ispostavilo da je Milo�evi� omanuo, Tito i vreme njegovog
svetskog "nesvrstanog trijumfalizma" deluju im kao ponovljiva
bajka. Sa Titom su i oni bili "apsolutno suvereni",
"teritorijalno integrisani", "cenjeni od svetskih
sila", i tako dalje, a sada bi se trebalo vratiti na nivo svetske
"sirotinje raje".
Nostalgiju
za Titom ose�a i veliki deo "jugonostalgi�ara", jer je svima
njima jasno (uprkos �osi�evim i drugim nacionalisti�kim konstrukcijama)
da je on doista bio za Jugoslaviju koja bi trebalo da "ja�a sve mo�nija".To
�to je postepeno doista federalizovao u po�etku samo nominalno federalnu
jugoslovensku dr�avu samo pokazuje da je bio politi�ar koji je znao �ta
se mo�e silom, a �ta se mora milom � i kako je krhka vaga na kojoj se
mere me�unacionalni odnosi u �arenoj zajednici naroda i konfesija � �eljnih
afirmacije, slobode i, ako je mogu�e, makar balkanske hegemonije. No, za
te nacionalne frustracije Tito nije imao efikasnog leka, jer su njegov
politi�ki habitus i re�im koji je stvorio bili u su�tini potpuno
protivni ideologiji liberalizma i bespo�tedne konkurencije
"individualnih napora". Tito je "brinuo" za
"radne ljude i gra�ane", za "radni�ku klasu i
seljake", za "narode i narodnosti" � svako je bio
organizovan, niko nije bio nezbrinut, niko sam sa svoje dve �ake. A kad
se o svima vodi briga, demokratija i nije potrebna, a o nacionalnim
interesima vode brigu "republi�ke i pokrajinske birokratije"
koje samo naru�avaju op�te jedinstvo.
Igraju�i tako i sam na
muziku "patrijarhalnog kolektivizma", te na bratstvo i jednakost
naroda a ne pojedinaca, ni Tito nije mogao da skuva �vr��e
jugoslovensko lepilo po idejama individualnog interesa, gra�anskih prava,
�irokog tr�i�ta, krupnog kapitala i konkurencije � po�to u tom
"nehumanom", ali "samo efikasnom" sistemu ne samo da
neko dobija ve� neko ne�to i gubi, naro�ito ako ne tr�i dovoljno brzo.
Jer, on je bio apostol sistema u kome je posle "razvla��ivanja bur�uja
i kulaka" � trebalo da svi stalno dobijaju, po nekoj zasluzi �ak
ne�to vi�e od onih drugih koji su ranije imali vi�e sre�e sa li�nom
politi�kom biografijom ili nacionalnom istorijom.
Naravno, sve ovo �to smo
ovde nabacali oko mogu�ih razloga vaskrsavanja nostalgije za Titovim
vremenom u Srbiji ima te�inu najvi�e u vezi sa aktuelnim slomom Milo�evi�eve
koncepcije "kontinuiteta" ("I posle Tita Tito"). No,
stvar nije u tome da se nazida i u�vrsti neki drugi "do�ivotni
predsednik" ili da se na�e novi izvr�ilac Titovih radova ve�eg
formata od ovih provincijskih odlika�a, ve� da se napuste potro�ene
ideje i da se otpuste �efovi bankrotiranih poduhvata.
Dimitrije
Boarov
