Estrada i politika
Ko je pevao u Atini
Kriti�ari estradnih fenomena narodnjake prirodno
vezuju uz vlast, kao eklatantan
primer kulturnog modela koji je re�im namenio Srbima tre�eg milenijuma.
Da li �e se na listi u zemljama Evropske unije nepo�eljnih osoba na�i
zvezde "turbo-folk" estrade
Kako
su u "odli�no obave�tenim krugovima" saznali novinari, na
nedavnom susretu srpske opozicije i zapadnih diplomata u Atini iznet je
jedan zanimljiv predlog. Radi se o tome da se na poznatu listu u zemljama
Evropske unije nepo�eljnih osoba, koje �ine i podr�avaju re�im
Slobodana Milo�evi�a, stave i ovda�nje zvezde "turbo folk"
estrade. Predlog da se narodnjacima onemogu�i dobijanje viza za ulazak u
zapadne zemlje jer listom podr�avaju re�im, kako se navodi, ozbiljno su
uzeli u razmatranje ameri�ki ambasadori Dobins i Berns. Ovu informaciju
bilo je gotovo nemogu�e proveriti me�u akterima atinskih susreta, ali je
niko nije ni demantovao. "To nije bio ni�iji zvani�an stav ni
inicijativa, niti se o tome zvani�no govorilo", poja�njava za
"Vreme" Velja Ili�. "Neko je u onoj gu�vi u Atini
privatno postavio to pitanje", govore�i da pojedinci iz JUL-a
ubiraju veliki prihod od toga, ali to nije ozbiljno uzeto u obzir, i od
toga verovatno nema ni�ta."
Dakle, la�na uzbuna; ali sama �injenica da se "neko"
dosetio da narodnjacima treba udariti sankcije po sebi je dovoljno
intrigantna. Vest je razumljivo najvi�e neprijatno iznenadila zvezde folk
estrade.
"To je atentat na srpsku kulturu i srpske obi�aje", re�i �e
za "Vreme" izme�u dva leta za Cirih Era Ojdani�. "Mi,
ljudi sa estrade, filma, sporta, zbli�avamo ljude bez obzira na versku i
nacionalnu pripadnost. Svi bi trebalo da se borimo za ukidanje sankcija, a
ne za uvo�enje novih. Ne znam ko je to predlo�io, ali to je nekorektno,
drsko i bezobrazno", ka�e Ojdani�, i nastavlja: Treba raditi, a ne
sedeti i ma�tati. Bez rada nema rezultata. A re�im Slobodana Milo�evi�a
�e vrlo brzo sve da dovede na svoje mesto."
DUH I MORAL: "Svetski
poredak je takav, i oni mogu da rade �ta ho�e", ka�e za
"Vreme" hit peva�ica Gordana Lazarevi� pred put u Ofenbah.
"Ja sam profesionalac, radim svoj posao, i uvek sam bila uz svoj
narod, �to je normalno. Di�em mu duh i moral, i pesmom mu poma�em da
bar za trenutak zaboravi na te�ku svakodnevicu."
Ukoliko predlog slu�ajno pro�e, ovda�njim narodnjacima zaista ne�e
biti lako. Ili, kako je nedavno, tim povodom, doslovno rekla Zorica
Brunclik u izjavi "Frankfurtskim vestima": "Nije mi samo
jasno kome mi smetamo? Zabrana izlaska iz zemlje zna�ila bi da mi peva�i
izgubimo svoju egzistenciju i u zemlji bi se pojavila nova socijalna grupa
koja bi pomo� primala od Crvenog krsta. Kome to odgovara?" Iz ovoga
je jasno da na�i narodnjaci ne �ive od ovda�njih tira�a i koncerata.
Kad bi ovde zara�ivali, "izgubili bi egzistenciju" i spali bi
na Crveni krst, ka�e nesumnjivo upu�ena Brunclikova. To i svi ostali
znaju, pa je zato ceo njihov anga�man usmeren na tezge napolju.
Godinama unazad narodnjaci, ali i denseri i kako-se-ve�-sve-ne-zove
sve ono �to para estradno nebo Srbije, razvili su posao sa inostranstvom
do savr�enstva. Posao se kre�e u za�aranom krugu: gazde klubova, kafana
i diskoteka u belom svetu koje okupljaju na�e iseljenike � produkcijske
ku�e (ZAM produkcija, GRAND production i sl.) u sprezi sa ovda�njim TV stanicama koje
imaju satelitski program (najmo�nija i najzna�ajnija je TV Pink) i �
izvo�a�i.
Kako
sve to funkcioni�e?
Menad�eri koji zakupljuju dvorane, vlasnici klubova, diskoteka i sli�nih
ustanova u belom svetu � naj�e��e se pominju Nema�ka, �vajcarska,
Kanada, Australija, Francuska � okupljaju na�e gastarbajtere, prve,
druge i tre�e generacije iseljenika, podjednako ophrvane nostalgijom za
rodnim krajem i te�kim teretom arbajta i nemogu�no��u stvarnog
uklapanja u sredinu u kojoj �ive i zara�uju hleb nasu�ni. Da bi se kroz
etilenske magle, koje se javljaju kao neizbe�na posledica ovih dilema,
dozvale zavi�ajne tuge � gazde anga�uju narodnja�ke zvezde. Kao dokaz
da je naru�eni estradni umetnik prava zvezda neophodno je njegovo
pojavljivanje na televizoru.
Kako TV Pink ima najmo�niji satelitski program, veoma gledan svuda gde
ima onih koji razumeju ovaj jezik, samo pojavljivanje na njemu garantuje
uspeh. Tu se kao posrednici i menad�eri pojavljuju onda produkcijske ku�e
ZAM, GRAND i sli�ne, koje zakupljuju udarne termine na ovoj televiziji i
u njima predstavljaju svoje pulene koji se preporu�uju na�ijencima �irilicom, glasovnim i stasovnim mogu�nostima, nikad
ne propu�taju�i da ka�u kod kog gazde, u kojem mestu, kog vikenda
gostuju.
AZIJATSKI KISMET: Od
nostalgije i gastarbajterskog patriotizma svi u�esnici ovog circulusa
odli�no �ive. Nostalgija se bolje le�i �to je muzika glasnija i
dramati�nija. Tako melos koji se plasira ima sav potreban patos.
Malo azijatskog kismet melosa � u iskrivljenoj perspektivi, tamo
zapadnije Srbija se �ini mnogo isto�nija � malo srpskog patriotizma, i
ugo�aj je kompletan. Honorari zvezda za "vikend u inostranstvu"
su od par hiljada maraka pa navi�e, zavisi od kalibra zvezde, odnosno od
broja ljudi koji mo�e da privu�e.
Otuda na televizijama toliko narodnjaka, a slika o prisutnosti odre�enih
vrsta muzike koju daju mediji, bez obzira na agresivnost koja ih krasi i
mo� da formiraju trendove, uglavnom je la�na, �to bi se lako moglo i
dokazati kada bi izdava�ke ku�e govorile prave tira�e ovda�njih nazovi
zvezda. U poslednjih nekoliko godina na prste jedne ruke mogu se nabrojati
veliki narodnja�ki koncerti u Beogradu, koji, da podsetimo, ima bar dva
miliona ljudi.
Pored narodnjaka, odli�an posao sa inostranstvom prave i Bala�evi�,
Riblja �orba, Zabranjeno pu�enje, Bajaga, kojih na televizijama nema uop�te,
ali zahvaljuju�i dobrom kreditu od pre '91. i novijim generacijama
iseljenika malo druga�ijih estetskih kriterijuma pune dvorane "gore
od Aljaske do Australije". Odatle i u njihovim pesmama razni
gastarbajterski motivi. A sve �ega nema na Pinku i RTS-u za one napolju i
ne postoji; drugih satelitskih programa nema, a na ovima non-stop samo
drma od A �to ne bi moglo!
kreiraju�i sliku Srbije �evap�i�a i veselja.
Tako je celokupna muzi�ka industrija koncipirana i programirana prema
ciljnoj grupi kojoj se obra�a, jer tako nala�u principi tr�i�nog
muziciranja.
KI�
PATRIOTIZAM: Dobro, a gde je tu politika?
Prvo, kriti�ari estradnih fenomena narodnjake prirodno vezuju uz
vlast, kao eklatantan primer
kulturnog modela koji je re�im namenio Srbima tre�eg milenijuma.
Populizam, diletantizam, ki� patriotizam, falsifikovanje nacionalnih
tradicija, istorije i vrednosti, najni�i instinkti koji se agresivno��u
provociraju, rajinski mentalitet � njihova su zajedni�ka crta. Naravno,
narodnjaci imaju svoje desno i levo krilo. Zdesna stoje novokomponavani
rokeri, a sleva razni mutanti rep, dens i ostale provenijencije. Iza njih
stoje autori koji neretko �tancuju pesme po istom obrascu i za rok, i za
pop, i za rep, i za dens i za folk izvo�a�e. Iznad svih njih stoje retki
nesporni majstori narodne muzike poput Harisa D�inovi�a, �abana
Bajramovi�a, Miroslava Ili�a, Legendi, Cuneta Gojkovi�a.
O pogubnom forsiranju la�ne narodne muzike govorili su i na njega
upozoravali mnogi. Jo� onomad je Pavle Aksentijevi� kao opozicioni
poslanik u Skup�tini Srbije pu�tao pesme Dragane Mirkovi� i njima sli�ne
iranske napeve i upozoravao na azija�enje izvornog narodnog melosa kojim
se �ini pravi duhovni genocid nad nacijom. "Najve�a neistina je kad
se ka�e da to narod voli", govorio je Zoran Hristi�, kompozitor.
"Istina je slede�a: kada do�e do spoja muzike i centra mo�i, onda
to nije ukus naroda nego nametnuti pogled na svet." Za ovaj pogled na
svet nije potreban mozak, dovoljna je ki�mena mo�dina.
Peva�i narodne muzike koji su �lanovi partija na vlasti svoje politi�ko
opredeljenje ne kriju, poput Zorice Brunclik, funkcionerke JUL-a, ili
pomenutog Miroslava Ili�a, koji je bio na izbornoj listi SPS-a, dok se
javno ne zna da je ijedan peva� ili peva�ica narodne muzike �lan neke
opozicione partije, iako ima i takvih, kako su nam rekli u Savezu za
promene. �lanstvo u opozicionim patrtijama se krije, jer bi obznanjivanje
tog podatka ozbiljno ugrozilo karijeru doti�nog �lana, usled sankcija
koje bi sigurno ekspresno sledile od direktora televizije, za kojeg se zna
kako politi�ki stoji. Zato je ve�ina �atro apoliti�na, "misli da
ne bi trebalo me�ati politiku i umetnost", jer svi oni "pevaju
za narod". A sa druge strane grozni�avo dr�e svoje pozicije i
gledaju da se nekom ne zamere, jer znaju da su povla��eni, da zara�uju
mnogo preko svoje mere, da kriterijuma nema, da su zamenjivi, jer takvih
klonova medijske fabrike mogu preko no�i da na�tancuju koliko je
potrebno. Kako na estradi, ovaj princip va�i svuda. Mediokriteti se mno�e
i utapaju u bezli�nu masu od koje je sa�injena ponuda, standardi padaju,
i sve polako tone. Izuzeci potvr�uju pravilo, i ograni�avaju prostor u
kojem je dozvoljeno igrati.
TEZGE: Estrada je politi�na
u meri u kojoj podr�ava status quo,
a sa druge strane politika postoji samo svojim estradnim �ivotom, negde
izme�u skandala, tra�eva i ogovaranja. Mesta gde se estrada i politika
dodiruju najatraktivnija su mesta za ispiranje usta. Odatle vi�e pra�ine
digne skandal sa Sini�om Mihajlovi�em nego sva saop�tenja politi�kih
stranaka zajedno. �e�eljev uspon je najbolji primer koliko je politika
estrada.
Naravno da su sankcije narodnjacima besmislene, i da je, najbla�e re�eno,
glupo pomisliti da �e se ako se dohaka Eri Ojdani�u dohakati i Milo�evi�u.
Niti se Eri Ojdani�u mo�e dohakati, jer je od takvog, nedohakljivog
materijala napravljen, niti �e sredove�ne doma�ice ikad dok peglaju
slu�ati Neo�ekivanu silu koja se iznenada pojavljuje i re�ava stvar.
Problem je u tome �to izme�u Ere i "Sile" nema ni�ega, a naro�ito
nema para. Odatle je izbor la�an. Nije problem �to narodnjaci zara�uju
napolju za vikend hiljade maraka, ve� �to ovde za mesec dana ne mo�e da
se zaradi dvesta maraka.
Nekada su najbolje tezge za ovda�nje muzi�are bile turneje po isto�noevropskim
zemljama, naro�ito Sovjetskom Savezu. Tada su, od �or�a Marjanovi�a do
Bajage i Bijelog Dugmeta, stotine hiljada Rusa hrlile da sa �lagerima i
rokenrolom koji je dolazio odavde osete dah njima nedostupnog Zapada,
basnoslovno pla�aju�i za instant slobodu koju su simbolizovale �vaka�e
gume i najlon �arape. Danas su najbolje tezge na Zapadu, samo ovaj put su
narodnjaci ti koji idu na Zapad da bi Srbi koji su izbegli iz Srbije, bede
i ratova osetili dah Istoka i izvornog jada i �emera.
Neboj�a Gruji�i�
