Svet |
Vreme broj 487, 6. majl 2000. |
(Ne)kontrolisano nasilje u Zimbabveu U potrazi za neprijateljem U Zimbabveu danas ima više slonova (75.000) nego
belaca (70.000). Ipak, bela zajednica, koja čini manje od jednog procenta
stanovništva, i dalje zapošljava 65 odsto radne snage Zimbabvea Srž problema je u agrarnoj reformi. Ali, niko u Zimbabveu ne greši kad kaže da je razlog nasilja koje potresa zemlju primicanje parlamentarnih izbora koji opasno prete da okončaju dvadesetogodišnju vladavinu predsednika Roberta Mugabea i njegove Zanu-PF partije. Vlada u Harareu dala je novi zamajac krizi kada je u utorak saopštila da će "u roku od dve sedmice" početi da oduzima farme u vlasništvu belaca – bez naknade. Saopštenje se podudarilo sa nagađanjima da Mugabe samo što nije objavio datum opštih izbora, verovatno za jun. Istovremeno se gomilaju dokazi da će poslednja taktika Zanu-PF-a da ostane na vlasti biti lansiranje velikog broja "džepnih partija" sa zadatkom da unesu zbrku na političkoj sceni, i koje će, na kraju, podržati vladu. Sa raspuštenim parlamentom, Mugabe će sebi dati i specijalna ovlašćenja da sprovede zakone u skladu sa ustavnim amandmanom koji je napisao prošlog meseca, a koji kaže da nema potrebe plaćati naknadu za oduzetu zemlju koja treba da se podeli bezemljašima. U protekla dva meseca, najmanje 15 ljudi je ubijeno u politčkom nasilju, većinom sledbenika opozicionog Pokreta za demokratske promene (MDC). Istovremeno, Britanija razmatra operaciju u vojnom stilu za evakuaciju desetina hiljada svojih i građana Komonvelta iz Zimbabvea, mada ovi zasad ne pokazuju želju da odu iz zemlje gde su ratni veterani i omladina plaćena od Mugabeove Zanu-PF dosad okupirali oko 1000 farmi belih vlasnika. OKUPACIJA ILI "MIRNE DEMONSTRACIJE": U Harareu, Mugabeovi ministri kažu da napadi na farme nikako nisu ilegalna okupacija već "mirne demonstracije u potrazi za istorijskom pravdom." "Nije reč o zemlji, nego o politici", izjavio je novinarima Džon Osborn, žestoko pretučeni beli farmer. "Nikome od tih ratnih veterana nije stalo do zemlje." Novi zlokobni zaokret kriza je dobila kada je vođa opozicije Morgan Tsvangrirai, posle ubistva još dvojice članova Pokreta za demokratske promene, objavio da njegova partija više neće "okreti drugi obraz" za šamare pristalica Zanu-PF-a. Napadi ratnih veterana sada su okrenuti više ka crnim radnicima na farmama nego na bele vlasnike. Svakog dana vesti govore o prebijanju crnih radnika, koji se izvode na "suđenje" u slučaju sumnje da pripadaju opoziciji i moraju da spaljuju članske karte MDC-a. Ako nemaju članske karte Zanu-PF-a, tuku ih dok se ne učlane. Da li je vatru zapalio autokratski predsednik koji zalazi u godine, u očajničkom pokušaju da se održi na vlasti, ili je za to kriva mala ali i dalje moćna grupa belih zemljoposednika koji odbijaju da predaju svoja vredna imanja – zavisi od ugla gledanja. Činjenica je da veterani i bezemljaši nisu napadali farme sve do prošlog februara, kada je propao Mugabeov referendum o promeni ustava. Mugabe je učinio sve da ohrabri okupacije farmi. U govoru preko radija bele farmere je nazvao "neprijateljima države". Na televiziji je rekao: "U ovom trenutku mi vidimo da ste vi (beli farmeri) naši neprijatelji, zato što se ponašate neprijateljski. Belci kojima smo oprostili i kojima smo dozvolili da žive sa nama u uverenju da će nam vratiti našu zemlju sada odbijaju da sarađuju. Oni rade na tome da sruše vladu, i to je ono što je razbesnelo narod". "ZLI LJUDI": "Mugabe sigurno sve ovo radi zbog lične koristi", kaže crni seljak Piter Nembire. "Ali, ako mislite da beli farmeri u svom srcu gaje naše interese, onda se ljuto varate. Oni nastavljaju da sede na našoj zemlji i da se bogate. Od nezavisnosti nisu učinili nijedan ozbiljan napor da vrate makar jedan hektar dok im vlada nije zapretila. To su zli ljudi." Ali, građani Zimbabvea, prema poslednjim iscrpnim anketama, kažu da je haos u seoskim područjima zemlje politički izazvan. Više od dve trećine ljudi u selu i gradu "ne veruje da im vlast govori istinu", dok 80 odsto smatra da nije pametno optuživati belu manjinu Zimbabvea za teškoće zemlje. Gotovo 70 odsto ispitanih želi da Mugabe ode sa vlasti. Dok mu popularnost pada, Mugabe uoči parlamentarnih izbora traga za nepriljateljem koji bi mu omogućio da skrene pažnju naroda sa ekonomskih nevolja i korupcionaških zahvata njegovih najbližih. Kada su kolone većinom britanskih naseljenika stigle 1890. godine iz Južne Afrike na prostor koji će postati Rodezija, pobole su svoju zastavu na brdu pored Hararea i, ironično, nazvali to Danom okupacije. Staru težnju crnačkog življa koje hoće svoju zemlju nazad Mugabe pokušava da prelije u pokret nove "okupacije". U Zimbabveu danas ima više slonova (75.000) nego belaca (70.000). Ipak, bela zajednica, koja čini manje od jednog procenta stanovništva, i dalje zapošljava 65 odsto radne snage Zimbabvea. Dve decenije posle sticanja nezavisnosti – i serije neuspelih i korumpiranih reformi pod Mugabeom – odnos vlasništva je ostao manje-više isti. Samo 4000 belih farmera poseduju oko 70 odsto obradive zemlje, dok više od sedam miliona crnih seljaka živi od majušnih i mršavih parcela. Nekih četiri miliona hektara je oduzeto od 1980. godine i bilo namenjeno preraspodeli, ali je belcima i dalje ostalo gotovo 16 miliona hektara. Oduzeta zemlja uglavnom je razdeljena u vladajućem krugu. A Mugabe je svoju karijeru sagradio na zakletvi da će promeniti stanje. Kada je 1972. godine počeo gerilski rat protiv vladavine bele manjine, Mugabe je poveo svoju pobunjeničku Zanula armiju pod parolom "zemlja-narodu", i farme belaca je obećao kao nagradu za pobedu. USTAVNI IZAZOV: Sve se, ipak, okončalo kompromisom postignutim 1979. Ustav nezavisnog Zimbabvea, utanačen u Londonu, garantovao je belim farmerima naknadu za svaki komad oduzete zemlje i zabranio nasilnu eksproprijaciju principom "dobrovoljni prodavac, dobrovoljni kupac." Mugabe je to preinačio 1992. godine kada je doneo zakon koji dozvoljava "obavezni otkup". Otkako je Zimbabve počeo da tone u privrednu krizu, predsednik je posezao za pitanjem zemlje kad god je to trebalo da mu povrati popularnost. Pre dve i po godine je objavio listu 1471 farme "za obavezno preuzimanje". Rekao je da će prekršiti zakon i da neće "platiti ni cent" za zemlju. Ali, Međunarodni monetarni fond ga je naterao na povlačenje. U septembru 1998. održana je "konferencija o zemlji", i tada je skrojen desetogodišnji plan agrarne preraspodele u dogovoru belih farmera, Britanije, drugih zemalja i Mugabeove vlade. Međutim, Mugabe je prošle godine napisao novi ustav iz koga je izbacio pravo farmera na naknadu i zatražio od Britanije da plati za svu oduzetu zemlju. Na referendumu u februaru Mugabeov ustav je odbačen, što je vlast doživela kao ogroman izazov i jasan pokazatelj da će na izborima loše proći. Uprkos porazu na referendumu, Mugabe je jednostavno uneo amandman u postojeći ustav koji nalaže sve što je hteo. Mugabe kaže da Britanija, kao bivši kolonijalni gospodar, ima obavezu da isplati bele farmere i da on "nikad neće platiti za ukradenu zemlju". Britanija kaže da je od nezavisnosti Zimbabvea već dala 44 miliona funti za otkup zemlje, ali da je Mugabeova agrarna politika išla ka tome da se korumpira elita, a ne ka poboljšanju stanja seoske sirotinje. Britanski napori da okonča krizu propali su prošle sedmice na pregovorima u Londonu. Britanija priznaje da ima moralnu odgovornost da pomogne novcem u otkupu farmi, da je spremna da ponovo odreši kesu i pošalje u Harare još 37 miliona funti, ali da to nipošto neće uraditi suočena s ucenom okupacija i nasilja. Pare će stići iz Londona tek kada se okupatori povuku. Zimbabve je inače, usred velike ekonomske krize. Inflacija se popela na blizu 70 odsto, polovina radno sposobnih ljudi je bez posla, dok je četvrtina stanovništva zaražena virusom side. Miodrag Radović (Beta) |