Saveznici: Kuba
Kafka i Dali zajedno
Seks je najrasprostranjenija zabava na ostrvu, s
obzirom na to da sve drugo mora da se plati, i to dolarima, a ne lokalnom
valutom � pezosima
Mo�e
li jedan �estogodi�njak da dobije azil i da li bi, kada bi rasu�ivao
kao odrasla osoba, za domovinu odabrao Kubu ili Ameriku?
Ovo su dileme koje bi Ameri�ki savezni sud trebalo da razre�i do kraja meseca, kako bi se napokon stavila ta�ka na "slu�aj Elijan". Re� je, naravno, o Elijanu Gonzalesu, �estogodi�njem de�aku s Kube, koga su ribari u novembru pro�le godine prona�li kako pluta blizu obala Floride, dr�e�i se za automobilsku gumu. U istom emigrantskom pohodu s Kube ka Americi poginuli su Elijanova majka i jo� desetak njihovih sunarodnika, koji su ilegalno napustili rodno ostrvo i poku�ali da se do�epaju obala "obe�ane zemlje".
U prethodnih vi�e od pola godine, Elijan je u Americi postao neka vrsta pop-stara, njegov "slu�aj" podelio je ameri�ko javno mnjenje i postao politi�ko, predizborno pitanje, ali i va�an faktor u ionako hladnoratovskim odnosima Kube i SAD. Napetost je, dodu�e, opala po�to su ameri�ke vlasti izdale vizu Elijanovom ocu Huan Miguel Gonzalesu i predale mu de�aka, koga je federalna policija morala bukvalno da kidnapuje iz ku�e deda-strica, kubanskog emigranta u Majamiju. Javnost je, me�utim, i dalje podeljena. Jednak je broj onih koji podr�avaju brojne Elijanove ro�ake, dugogodi�nje emigrante u Majamiju, u nastojanju da izdejstvuju starateljstvo nad de�akom i omogu�e mu ostanak u Americi, kao i onih koji smatraju da je roditeljsko pravo neotu�ivo, te da Elijan treba da bude uz oca, makar on nameravao da ga vrati na Kubu. Na drugoj strani, rodbina i brojni borci za ljudska prava smatraju da Elijana, u rodnom Kardenasu, gradu na dva sata vo�nje od Havane, �ekaju beda i diktatorski re�im vreme�nog Fidela Kastra.
Odista, na kakav �ivot mali Elijan mo�e da ra�una ukoliko sud potvrdi o�evo starateljstvo, nakon �ega �e se de�ak vratiti na Kubu?
ZA �AKU DOLARA: "�ivot na Kubi je kao pri�a iz Kafkinog romana, oslikana crte�ima Salvadora Dalija, totalni apsurd", re�i su jednog kubanskog lekara koga ameri�ki nedeljnik "Njusvik"citira u op�irnoj storiji o Elijanu. Ulicama Elijanovog rodnog Kardenasa ravnopravno "krstare" konjska zaprega, stari automobili proizvedeni u Detroitu i lade jo� iz sovjetske ere. Na prste se mogu izbrojati gra�ani koji poseduju kompjutere i imaju pristup strogo cenzurisanom internetu. "Te�ak je svakodnevni �ivot kubanske dece. Nema dovoljno mleka, hrane i ode�e, olovke i sveske su retka roba, toalet papir mislena imenica", ka�e u istoj anketi otac Elijanovog �kolskog druga.
Prose�na plata na Kubi, pogo�enoj dugogodi�njom izolacijom koju je nametnula Amerika, a koja uklju�uje i strogi trgovinski embargo, iznosi osam dolara mese�no. Najbolje pla�eni profesionalci zara�uju maksimalno trideset dolara. Zato i ne �udi da veliki broj u�itelja i nastavnika, lekara i drugih stru�njaka na crno prodaju cve�e, vodaju turiste po Havani i okolini, cveta prostitucija... Fidelova vlada obezbe�uje stanovni�tvu bonove za jaja, bra�no, �itarice i meso, tako da ljudi ne umiru od gladi, ali zato prose�na porodica mora da nau�i da se prehrani s desetak jaja, ne�to mesa i bra�na, koliko iznosi mese�no sledovanje.
"�itav dvonedeljni odmor proveli smo u mom stanu, pu�e�i travu i vode�i ljubav. Prosto, nismo imali �ta drugo da radimo", ispoveda se lekar iz Havane, pri�aju�i o sebi i svojoj verenici. Seks je, ina�e, najrasprostranjenija zabava na ostrvu, s obzirom da sve drugo mora da se plati, i to dolarima, a ne lokalnom valutom � pezosima.
�injenica je da Elijanovi vr�njaci nemaju izvesnu budu�nost pod Kastrovom komunisti�kom diktaturom, ali sve ovo ne mora da va�i za aktera na�e pri�e. Elijan bi, ukoliko se vrati na Kubu, na ostrvu imao status nacionalnog heroja, �to bi dodatno podgrejala Kastrova komunisti�ka propagandna ma�inerija. Mada, mora se priznati da je on i te kako iskusio medijsku torturu senzacionalisti�ke �tampe demokratske Amerike. Zahvaljuju�i tome �to mu je otac dr�avni �inovnik, Elijan je ve� povla��en u odnosu na svoje vr�njake. Huan Miguel Gonzales zaposlen je kao blagajnik u kubanskom ministarstvu turizma (Kastro, ove godine, o�ekuje najmanje dva miliona turista), �to �e re�i da su mu dostupni dolari, a to je ulaznica za "drugu" Kubu koju obi�an svet ne poznaje. Uostalom, Elijanovu u�ionicu krasi slika nasmejanog de�aka, u "najk" patikama, �to je na Kubi svojevrsni statusni simbol. U krajnjoj liniji, Elijan mo�e da ra�una na pomo� svoje rodbine iz Amerike.
LINIJA PODELE: Dakle, kubansko stanovni�tvo deli se na one s dolarima i one s pezosima. Oni s dolarima, zara�enim od turizma ili dobijenim od ro�aka emigranata (ra�una se da na potonji na�in, svake godine, na Kubu dospe suma od oko 800 miliona dolara), mogu da kupuju u specijalizovanim dr�avnim radnjama, snabdevenim poput "�opova" u Majamiju. Klasi�na pri�a o prakti�no dve dr�ave, karakteristi�na za nedemokratske, izolovane re�ime.
"�iveli
smo lepo pod staklenim zvonom, zdravi i �isti", govorio je Kastro
pre dve godine. "Danas smo zasuti virusima i bakterijama otu�enja i
egoizma koje stvara kapitalizam, a koji su na Kubu stigli s
dolarima", izjavio je nedavno sedamdesettrogodi�nji diktator koji
ostrvom vlada vi�e od �etrdeset godina, �to �e re�i du�e nego bilo
koji vladar na planeti.
Da ironija bude ve�a, ovaj proces stvaranja dve Kube zapo�eo je upravo neprikosnoveni Kastro. Za vreme i posle revolucije, koju je izveo 1959. godine, ve�ina Kubanaca vi�e i srednje klase napustila je zemlju i otisnula se u beli svet. Za to vreme, Kastrov re�im odr�avao se u �ivotu zahvaljuju�i komunisti�koj Moskvi. Kada je Sovjetski Savez po�eo da se raspada 1989. godine, Kuba je prestala da prima finansijsku pomo� i suo�ila se s privrednim kolapsom � za nepune tri godine, kubanski dru�tveni proizvod opao je za vi�e od trideset procenata. Iz �istog o�aja, Kastro je legalizovao upotrebu dolara na ostrvu. Tako su osnovni prehrambeni proizvodi dostupni za bonove i pezose, dok se u radnjama s luksuznom robom (u luksuz se na Kubi ubraja i maslac) pla�a samo dolarima.
Prema poslednjem izve�taju me�unarodne nevladine organizacije "Hjuman Rajts Vo�", 90 odsto Kubanaca jedva pre�ivljava i ne sme glasno da izgovori ime svog predsednika, paze�i se vladinih dou�nika i �pijuna koji vrebaju iza svakog �o�ka. Nema slobode govora i udru�ivanja, nekoliko disidenata je u zatvoru samo zato �to su kritikovali neki dokument Komunisti�ke partije Kube, a 20 godina zatvora dobija se za anti-Kastro pamflet.
KULT VO�E: No, s legalizacijom dolara, kubanska ekonomija po�ela je da daje znake blagog oporavka, ali se Kastro trudi da spre�i svaki napredak koji zna�i uticaj sa strane, pre svega iz omra�ene Amerike. I dok Va�ington razmatra mogu�nost ubla�avanja trgovinskog embarga, Kastro rasteruje potencijalne strane investitore. S druge strane, on sam, navodno iz bezbednosnih razloga (tvrdi da je 600 puta bio �rtva neuspelih poku�aja atentata), vlasnik je nebrojeno puno ku�a, stanova i vila, svakodnevno menja adresu, koju zna samo mali krug ljudi oko njega i �uva je poput najve�e dr�avne ili vojne tajne. Stvorio je sna�an kult li�nosti pa, �im se neko vreme ne pojavi u javnosti, po�inju da kru�e pri�e kako je umro ili je na samrti.
Zanimljivo je da je "slu�aj" Elijan podelio i same Kubance, ali se o tome javno ne govori. Sna�nom antiameri�kom kampanjom Kastro je Ameriku pretvorio u neku vrstu zabranjenog vo�a, pa je, pro�le godine, vi�e od milion Kubanaca tra�ilo izlazne vize, uglavnom za susedne SAD.
Na prvi pogled, mali Elijan �e na Kubi u�ivati u najboljem �to ta zemlja mo�e da pru�i, u svemu onome �to samo dolari mogu da kupe. S druge strane, njega �e ipak podu�avati profesori koji na crno prodaju cve�e ili se bave prostitucijom.
Vladimir Milovanovi�
(U idu�em broju: Irak izme�u sankcija i "Nafte za hranu")
Kubanci u Majamiju
San ve�ine Kubanaca je da se do�epaju susedne obale Floride, ali godi�nje, u emigrantskim pohodima ka Americi, vi�e stotina ostrvljana izgubi �ivot u vodama Atlantika. Kubanaca najvi�e ima u Majamiju, tako da se jedan deo grada i zove Mala Havana, a kubanska zajednica u tom gradu predstavlja najuspe�niju posleratnu emigrantsku grupu. Iako �ine samo tre�inu stanovni�tva Majamija, Kubanci dominiraju politi�kim i ekonomskim �ivotom. Prema ameri�koj dr�avnoj statistici, prose�no kubansko doma�instvo u Majamiju ima godi�nji dohodak od 50.250 dolara, nekih 10.000 dolara vi�e u odnosu na latino-doseljenike. Re� je o Kubancima koji su u Ameriku stigli �ezdesetih godina i predstavljali su obrazovnu i finansijsku elitu Kastrove dr�ave.
