�panija
Asnar � drugi put
Premijer po�inje svoj drugi, poslednji mandat,
siguran u sebe
Ta�no
45 dana posle parlamentarnih izbora na kojima je vladaju�a Narodna
partija (Partido Popular, PP) neo�ekivano dobila apsolutnu ve�inu, Hose
Maria Asnar izabran je u Parlamentu po drugi (i poslednji put, sopstvenom
odlukom jo� u kampanji pred izbore 1996) za premijera. Dobio je 202 od
mogu�ih 350 glasova poslanika, mada mu ni�ija podr�ka nije bila
neophodna jer je ubedljiva pobeda donela ve�inu (183 poslanika) i
jednopartijsku vladu. Ipak, dosada�nji glavni partner (ne koalicioni),
katalonska "Konvergencija i Unija" (KiU), glasala je za njegov
izbor, �ime je dobra saradnja nastavljena, iako Pu�olova partija nije vi�e
klju�ni "faktor stabilnosti" na �panskoj politi�koj sceni.
Tri dana po izboru, Asnar je iza�ao sa sastavom nove vlade i time kona�no prekratio naga�anja o broju i obimu promena. Na dan objavljivanja sastava vlade, u trci za ekskluzivom, u popodnevnim TV dnevnicima bilo je grubih gre�aka, jer je ministarstvo odbrane "dodeljeno" Fransisko Alvares Kaskosu, iako je uistinu pripalo Frederiku Trilju; po�to je sve ubrzo razja�njeno, odmah su po�ele analize sastava vlade i naga�anja �ta je Asnar svojim izborom "hteo da ka�e".
Od 16 ministara iz prethodnog saziva, ostalo je osam (s tim �to su neki promenjeni pre isteka mandata) �to zna�i da drugi �etvorogodi�nji ciklus Asnar po�inje sa 50 odsto novih ljudi. Drugi zaklju�ak je da je ostao veran svojim najbli�im saradnicima, od kojih su neki bili pod �estokom paljbom opozicije � malo je prome�ao karte ali je ljude iz svog "glavnog �taba" zadr�ao na klju�nim mestima. Tre�a dimenzija je prisustvo tri �ene u vladi, a �etvrta karakteristika je odlazak "nezavisnih" ministara Eduarda Sere (odbrana) i Margarite Mariskal de Gante (pravda) na �ija mesta dolaze provereni partijski kadrovi. Poslednja novost je "ja�anje katalonske dimenzije" pomeranjem (osporavanog) portparola vlade �uzepa Pikea na osetljivo mesto ministra inostranih poslova i ulazak Ane Birules na �elu Ministarstva nauke i tehnologije. Generalno gledano, ocena je da je Asnar uglavnom ispunio svoje obe�anje o "okretanju ka centru".
STARI LJUDI, NOVE FUNKCIJE: U ve�ini zemalja promena ministra inostranih poslova i odbrane izazvala bi, u najmanju ruku, zabrinutost; ali, eliminacijom Abela Matutesa (spoljni poslovi) i Eduarda Sere (odbrana), Asnar je, zapravo, uklonio dve od slabijih karika u svojoj vladi. Imenovanje Pikea za �efa diplomatije ne zna�i, naravno, da je taj zna�ajni sektor bitno oja�an, jer dosada�nji ministar industrije i portparol vlade tek treba da se doka�e kao diplomata, ali mla�i, prodorniji, elokventniji (i prepotentniji) Pike ima �anse da novi posao obavlja uspe�no. Njegovim izborom Asnar je pokazao socijalistima iz opozicije koliko mu je stalo do njihovog mi�ljenja, jer je Pike bio jedan od najvi�e napadanih ministara, �ak optu�ivan za korupciju i li�no boga�enje, ali i Pike i Asnar su sve izdr�ali. Odlazak ministra odbrane Eduarda Sere bi�e bezbolan, jer se radilo o prili�no bezbojnom ministru koji se uglavnom isticao gledanjem svojih privatnih poslova i striktnim izvr�avanjem onoga �to su od njega tra�ili Asnar, Vesli Klark ili Solana.
Novi vojni ministar je Frederiko Triljo, predsednik Kongresa u prethodnom sastavu. Jedan od najva�nijih zadataka bi�e rad na daljoj profesionalizaciji �panske armije, po�to za nekoliko godina slu�enja vojske u �paniji prestaje da bude obaveza. Po obrazovanju je pravnik, ali je po vokaciji literata. Njegova doktorska teza, objavljena kao knjiga, nosi naziv "Politi�ka mo� u �ekspirovim dramama". �lan je Opus Dei.
LOJALNOST: �ovek koji je najvi�e sko�io u dr�avnoj hijerarhiji jeste Mariano Rahoj, jedan od najva�nijih ljudi "iza Asnara". Biv�i ministar javnih radova (1996-1999) i kulture (od 1999) postao je prvi potpredsednik vlade, �to je nagrada za briljantno vo�enu predizbornu kampanju koja je donela apsolutni trijumf "populistima". Drugi potpredsednik ostaje Rodrigo Rato, tvorac Asnarovog ekonomskog programa, ministar ekonomije u prethodnoj vladi. Ne bi se moglo re�i da je ba� Rato tvorac "�panskog ekonomskog �uda", ali deviza koju je Asnar lansirao jo� pre �etiri godine Espana va bien (�panija ide dobro) u praksi mnogo duguje upravo Ratu koji je znao da kontroli�e sve krizne situacije, obuzda inflaciju i sprovede program koji je za �etiri godine smanjio nezaposlenost za gotovo milion ljudi.
Najvi�e naga�anja bilo je oko budu�nosti Fransisko Alvares Kaskosa, �oveka koji je svojom robusno��u poput buldo�era kr�io Asnaru put ka vrhu zapo�et jo� 1990. Kaskos je do sada bio prvi (na �emu je posebno insistirao) potpredsednik vlade, sada je postao najodgovorniji �ovek za privredu i razvoj. Njegov o(p)stanak u vladi dokaz je Asnarove lojalnosti prema ljudima koji su mu pomogli u odre�enom periodu.
Na mestu ministra unutra�njih poslova ostao je Haime Major Oreha, �to je dokaz da Asnar ni�ta ne menja u antiteroristi�koj politici prema ETA-i. Uostalom, sve ankete o popularnosti ljudi iz vlade uvek su nao�itog, elegantnog i smirenog Major Orehu svrstavale u sam vrh, uprkos nekoliko �estokih udaraca koje je ETA zadala dr�avi i "populistima" atentatima na �lanove PP. Jedan od najve�ih problema nove vlade bi�e ETA i odnosi sa PNV-om (Partido nacionalista Vasco) po�to je Asnar "skinuo rukavice" i u�ao u otvoreni rat sa Havierom Arsaljusom, liderom PNV-a, optu�uju�i ga za separatizam i tajno �urovanje sa ETA-om.
Novi va�ni �ovek je Pio Kabaniljas Alonso, ministar bez portfelja i novi portparol vlade. Dolazi sa mesta generalnog direktora �panske dr�avne televizije (TVE), sin je nekada�njeg ministra informacija i turizma iz 1974 (za �ivota Franka), �to mu nije ba� najbolja preporuka.
Sve u svemu, Asnar po�inje svoj poslednji mandat siguran u sebe, sa ja�om pozicijom nego pre 12. marta, sa prili�no uzdrmanom opozicijom koja �e ga u Parlamentu uznemiravati samo verbalno i sa dovoljno razloga da ponovi svoju �uvenu frazu: Espana va bien. Bira�i su mu poverovali, �ak znatno vi�e nego 1996. kada je sru�io Felipe Gonsalesa i 13-godi�nju vladavinu socijalista, a to je najva�nije.
Vladimir Stankovi�
