Španija
Asnar – drugi put
Premijer počinje svoj drugi, poslednji mandat,
siguran u sebe
Tačno
45 dana posle parlamentarnih izbora na kojima je vladajuća Narodna
partija (Partido Popular, PP) neočekivano dobila apsolutnu većinu, Hose
Maria Asnar izabran je u Parlamentu po drugi (i poslednji put, sopstvenom
odlukom još u kampanji pred izbore 1996) za premijera. Dobio je 202 od
mogućih 350 glasova poslanika, mada mu ničija podrška nije bila
neophodna jer je ubedljiva pobeda donela većinu (183 poslanika) i
jednopartijsku vladu. Ipak, dosadašnji glavni partner (ne koalicioni),
katalonska "Konvergencija i Unija" (KiU), glasala je za njegov
izbor, čime je dobra saradnja nastavljena, iako Pužolova partija nije više
ključni "faktor stabilnosti" na španskoj političkoj sceni.
Tri dana po izboru, Asnar je izašao sa sastavom nove vlade i time konačno prekratio nagađanja o broju i obimu promena. Na dan objavljivanja sastava vlade, u trci za ekskluzivom, u popodnevnim TV dnevnicima bilo je grubih grešaka, jer je ministarstvo odbrane "dodeljeno" Fransisko Alvares Kaskosu, iako je uistinu pripalo Frederiku Trilju; pošto je sve ubrzo razjašnjeno, odmah su počele analize sastava vlade i nagađanja šta je Asnar svojim izborom "hteo da kaže".
Od 16 ministara iz prethodnog saziva, ostalo je osam (s tim što su neki promenjeni pre isteka mandata) što znači da drugi četvorogodišnji ciklus Asnar počinje sa 50 odsto novih ljudi. Drugi zaključak je da je ostao veran svojim najbližim saradnicima, od kojih su neki bili pod žestokom paljbom opozicije – malo je promešao karte ali je ljude iz svog "glavnog štaba" zadržao na ključnim mestima. Treća dimenzija je prisustvo tri žene u vladi, a četvrta karakteristika je odlazak "nezavisnih" ministara Eduarda Sere (odbrana) i Margarite Mariskal de Gante (pravda) na čija mesta dolaze provereni partijski kadrovi. Poslednja novost je "jačanje katalonske dimenzije" pomeranjem (osporavanog) portparola vlade Đuzepa Pikea na osetljivo mesto ministra inostranih poslova i ulazak Ane Birules na čelu Ministarstva nauke i tehnologije. Generalno gledano, ocena je da je Asnar uglavnom ispunio svoje obećanje o "okretanju ka centru".
STARI LJUDI, NOVE FUNKCIJE: U većini zemalja promena ministra inostranih poslova i odbrane izazvala bi, u najmanju ruku, zabrinutost; ali, eliminacijom Abela Matutesa (spoljni poslovi) i Eduarda Sere (odbrana), Asnar je, zapravo, uklonio dve od slabijih karika u svojoj vladi. Imenovanje Pikea za šefa diplomatije ne znači, naravno, da je taj značajni sektor bitno ojačan, jer dosadašnji ministar industrije i portparol vlade tek treba da se dokaže kao diplomata, ali mlađi, prodorniji, elokventniji (i prepotentniji) Pike ima šanse da novi posao obavlja uspešno. Njegovim izborom Asnar je pokazao socijalistima iz opozicije koliko mu je stalo do njihovog mišljenja, jer je Pike bio jedan od najviše napadanih ministara, čak optuživan za korupciju i lično bogaćenje, ali i Pike i Asnar su sve izdržali. Odlazak ministra odbrane Eduarda Sere biće bezbolan, jer se radilo o prilično bezbojnom ministru koji se uglavnom isticao gledanjem svojih privatnih poslova i striktnim izvršavanjem onoga što su od njega tražili Asnar, Vesli Klark ili Solana.
Novi vojni ministar je Frederiko Triljo, predsednik Kongresa u prethodnom sastavu. Jedan od najvažnijih zadataka biće rad na daljoj profesionalizaciji španske armije, pošto za nekoliko godina služenja vojske u Španiji prestaje da bude obaveza. Po obrazovanju je pravnik, ali je po vokaciji literata. Njegova doktorska teza, objavljena kao knjiga, nosi naziv "Politička moć u Šekspirovim dramama". Član je Opus Dei.
LOJALNOST: Čovek koji je najviše skočio u državnoj hijerarhiji jeste Mariano Rahoj, jedan od najvažnijih ljudi "iza Asnara". Bivši ministar javnih radova (1996-1999) i kulture (od 1999) postao je prvi potpredsednik vlade, što je nagrada za briljantno vođenu predizbornu kampanju koja je donela apsolutni trijumf "populistima". Drugi potpredsednik ostaje Rodrigo Rato, tvorac Asnarovog ekonomskog programa, ministar ekonomije u prethodnoj vladi. Ne bi se moglo reći da je baš Rato tvorac "španskog ekonomskog čuda", ali deviza koju je Asnar lansirao još pre četiri godine Espana va bien (Španija ide dobro) u praksi mnogo duguje upravo Ratu koji je znao da kontroliše sve krizne situacije, obuzda inflaciju i sprovede program koji je za četiri godine smanjio nezaposlenost za gotovo milion ljudi.
Najviše nagađanja bilo je oko budućnosti Fransisko Alvares Kaskosa, čoveka koji je svojom robusnošću poput buldožera krčio Asnaru put ka vrhu započet još 1990. Kaskos je do sada bio prvi (na čemu je posebno insistirao) potpredsednik vlade, sada je postao najodgovorniji čovek za privredu i razvoj. Njegov o(p)stanak u vladi dokaz je Asnarove lojalnosti prema ljudima koji su mu pomogli u određenom periodu.
Na mestu ministra unutrašnjih poslova ostao je Haime Major Oreha, što je dokaz da Asnar ništa ne menja u antiterorističkoj politici prema ETA-i. Uostalom, sve ankete o popularnosti ljudi iz vlade uvek su naočitog, elegantnog i smirenog Major Orehu svrstavale u sam vrh, uprkos nekoliko žestokih udaraca koje je ETA zadala državi i "populistima" atentatima na članove PP. Jedan od najvećih problema nove vlade biće ETA i odnosi sa PNV-om (Partido nacionalista Vasco) pošto je Asnar "skinuo rukavice" i ušao u otvoreni rat sa Havierom Arsaljusom, liderom PNV-a, optužujući ga za separatizam i tajno šurovanje sa ETA-om.
Novi važni čovek je Pio Kabaniljas Alonso, ministar bez portfelja i novi portparol vlade. Dolazi sa mesta generalnog direktora španske državne televizije (TVE), sin je nekadašnjeg ministra informacija i turizma iz 1974 (za života Franka), što mu nije baš najbolja preporuka.
Sve u svemu, Asnar počinje svoj poslednji mandat siguran u sebe, sa jačom pozicijom nego pre 12. marta, sa prilično uzdrmanom opozicijom koja će ga u Parlamentu uznemiravati samo verbalno i sa dovoljno razloga da ponovi svoju čuvenu frazu: Espana va bien. Birači su mu poverovali, čak znatno više nego 1996. kada je srušio Felipe Gonsalesa i 13-godišnju vladavinu socijalista, a to je najvažnije.
Vladimir Stanković
