Vreme broj 487, 6. majl 2000.

Kultura komunikacija

Bonton opšte "mobilizacije"

Prikupljajuži materijal za temu o prihvatljivoj upotrebi mobilnih telefona na javnim mestima, novinar "Vremena" našao se lično pogođenim, prepoznavši se u mnogim navedenim negativnim primerima

Nedavno je u jednoj beogradskoj kafani jedan prevejani kafanski zabavljač veoma moderno dopisao čuvenu pesmu "Stani malo kafanski sviraču". Svirajuži u tamburu i pevajuži, ovaj bard je jednim okom motrio na mobilni telefon, vidno postavljen na stolu za muziku. Čuvši u jednom trenutku da mu draga sprava tercira, pročitao je sa ekrana poznati i omiljeni broj svog menadžera, prekinuo pesmu na pola, javio se, dogovorio tezgu, završio razgovor i potom nastavio tamo gde je stao. Gosti objekta, sve same stalne mušterije, nisu pravili pitanje. Svirač se kasnije u razgovoru sa novinarom "Vremena" malo pokajao, dodavši da je ova njegova inovacija još uvek u eksperimentalnoj fazi, o čemu svedoči i činjenica da mobilni telefon, i pored aktivnog učešža u zabavljanju gostiju te večeri, nije dobio ni dinar bakšiša.

Naš današnji život obiluje primerima poput ovog, pa još i gorim. Brzina širenja mobilnih komunikacija zatekla nas je sasvim nespremne, tako da smo iz (kratke) faze oduševljenja ili strahopoštovanja prema vlasnicima mobilnih telefona neprimetno i brzo skliznuli u fazu netrpeljivosti prema onima koji veruju da je svako vreme i svako mesto dobro za telefoniranje. Ili, jednostavnije rečeno, domaža etikecija ima jedno jedino pravilo koje kaže da se telefon koristi tamo gde dobacuje mreža, a ne koristi tamo gde to nije slučaj.

Da vas utešimo, problem je globalan, što že reži, nismo mi baš najgori na svetu. U drugim zemljama, međutim, mobilni operateri pokrežu velike medijske kampanje kako bi svoje pretplatnike upozorili da svoje novostečene navike telefoniranja usklade sa okolnostima. Iako deluje neverovatno da vas operateri nagovaraju da izbegnete razgovor, njihovi argumenti imaju dalekosežan značaj. Tortura korisnika mobilnih telefona nad okolinom mogla bi u skorije vreme da rezultira krajnje negativnim imidžom, što bi moglo da dovede do drastičnog pada broja korisnika koji drže do sebe i ne žele etiketu "džibera". Takođe, postavljajuži neke standarde u ponašanju s nadom da že ih korisnici dobrovoljno prihvatiti, operateri žele da izbegnu nametanje propisa od strane društva, što je loše za biznis (pitajte proizvođače duvana).

Pravila ponašanja iznesena u ovom tekstu predstavljaju izbor iz raznovrsnih priručnika sa raznih strana sveta. Amerikanci su za potrebe svojih korisnika, inače sklonih da u telefonskom razgovoru otvaraju dušu i prepričavaju i detalje iz života koje je bolje prežutati, pri tom potpuno ignorišuži okruženje, angažovali autoritete za bon-ton, poput Pegi Post, zamolivši ih da svoje znanje primene na materiju. Italijani korisnicima popularnog "telefonina" dele uputstvo na 63 strane koje detaljno navodi sve moguže i nemoguže situacije u kojima se čovek sa mobilnim može naži, i naglašavaju da je "mobilni telefon izuzetno privatna stvar koja se pozajmljuje samo osobi pred kojom nemamo nikakvih tajni". Kampanje za adekvatnu upotrebu mobilnih telefona naročito su jake u Skandinaviji, gde je u odnosu na broj stanovnika procentualno najveži broj korisnika, a nimalo ne zaostaju mediteranske zemlje (Izrael, Španija, Grčka), gde su mobilni telefoni u domenu ortopeda jer se smatraju produžetkom šake.

U nekim zemljama u restoranima, vozovima, čekaonicama, pored prostora za pušače, prave se i prostori za one koji žele da pričaju telefonom. Dok ta moda ne stigne i do nas, proučite malo (neka) pravila ponašanja koja smo probrali za vas.

Naravno, ignorišite telefon dok čitate.

Proučite uputstvo za korišćenje aparata

Vaš mobilni telefon poseduje čitavu silu funkcija koje mogu da učine njegovo korišćenje znatno komfornijim. Jedna od najvažnijih je podešavanje zvonjenja (mada nikakvog zvona već godinama nema ni u stacionarnim telefonima). Zvono bi trebalo da bude podešeno na što manju jačinu, taman koliko je vama dovoljno da ga čujete. Proverite da li vaš telefon ima opciju da vas na dolazeći poziv upozorava bešumno, vibriranjem, što može biti od koristi u mnogim situacijama.

Zvono podesite na neku neutralnu, neuznemirujuću i relativno kratku melodiju. Ako vaša melodija preterano odskače od ostalih, skrećete na sebe nepotrebno pažnju.

Razmislite o dodatnoj opremi, futroli, slušalici za razgovor bez korišćenja ruku i sličnom.

Proučite opcije vašeg operatera

Uporedo sa razvojem mobilnih telefona razvijale su se i centrale za mobilnu telefoniju, tako da sada bezmalo svaki operater pruža korisnicima veliki broj dodatnih usluga. Najvažnija je, svakako, govorna pošta, koja vam omogućuje da mirne savesti isključite telefon onda kada njegova upotreba ne odgovara situaciji u kojoj se nalazite. Slanje i primanje kratkih pisanih poruka štedi vam i vreme i novac, baš kao i registracija dolazećeg odnosno neostvarenog poziva. Sve ove opcije napravljene su da vam (a i vašoj okolini) olakšaju život, te ih treba iskoristiti.

Nemojte vikati

Današnji telefoni su prava mala tehnološka čuda, a to se posebno odnosi na njihove mikrofone i slušalice. Dakle, nema potrebe da vičete. Mikrofon u telefonu će sasvim lepo preneti i ono što je izgovoreno normalnom jačinom glasa, onom koja odgovara vašem trenutnom okruženju.

Osvrnite se oko sebe

Vodite računa o tome gde se nalazite kada pričate mobilnim telefonom. Ovo važi kako za javljanje na poziv tako i za promenu sredine ukoliko ste u pokretu. Ukoliko će vaš razgovor (pa i sama zvonjava telefona) poremetiti aktivnost drugih ljudi u vašem okruženju, bolje je da telefon isključite. Ukoliko očekujete važan poziv koji ne može da čeka, izađite iz prostora u kome se nalazite i nađite neko prikladnije mesto za razgovor. Telefon nikako ne treba koristiti u crkvi, na groblju, u pozorištu, na koncertu, književnoj večeri, biblioteci (slobodno dodajte još). Na mnogim mestima će vas upozoriti da telefon tu nije poželjan (bioskop, bolnica, škola), da može biti i opasan (avion), a ponegde će vas "zamoliti" da ga ostavite kod portira (ambasade, kasarne, neke državne ustanove).

U javnom prevozu pronađite mesto gde nećete smetati ostalim putnicima, a ukoliko takvog mesta nema, uzdržite se od razgovora ili, ako baš morate, razgovarajte izuzetno kratko. Ovo posebno važi za liftove u kojima je korišćenje telefona često i tehnički nemoguće. Okončajte razgovor pre ulaska u lift.

Ako ste na sastanku, isključite telefon. U suprotnom, obezvređujete ostale prisutne. Ukoliko očekujete važan poziv, najavite ga pre početka sastanka, ali imajte u vidu da ste se time tek unapred izvinili za naknadnu nepristojnost.

Telefoniranje u restoranu je nekulturno, naročito u vreme večere. Stručnjaci za bonton preporučuju da se (ako već morate da se odazovete) izvinite, udaljite od stola i potražite mesto u restoranu gde se nalazi stacionarni telefon (pretpostavka je da se tamo slobodno može razgovarati). Naravno, prethodno se odazovite na poziv i zamolite sagovornika da se malo strpi, nije preporučljivo da paradirate restoranom sa telefonom koji zvoni.

Ako se nalazite na ulici, nađite neko mesto gde nećete ometati kretanje drugih prolaznika. Hodanje i pričanje, pored toga što se smatra nepristojnim, može biti i opasno.

Ne zapostavljajte sve drugo zbog poziva

To što telefon zvoni ne znači da se na njega morate javiti. Telefonsko zvono je opcija, a ne obaveza. Ukoliko okolnosti to nameću, odbijte poziv. Poziv je verovatno za vas, ali utisak koji ostavljate procenjuje vaša okolina. Imajte to uvek na umu.

Držite telefon blizu sebe

Mobilni telefon bi uvek trebalo da vam bude nadohvat ruke i ne bi trebalo da zazvoni više od dva do tri puta (vreme između dva signala može se takođe podesiti). Ako držite telefon u tašni, nađite mu neko prikladno mesto kako biste mogli lako da dođete do njega a da ne izvrnete sadržaj tašne na sto ili pod kada i vi i vaša okolina već poludite od zvonjave.

Nemojte nonšalatno ostavljati telefon na svom radnom mestu ako ne nameravate da budete tamo, jednoga dana neko od vaših kolega baciće ga, s punim pravom, kroz prozor (samo se nadajte da se prethodno nije isaskao sa kumom u Južnoafričkoj Republici).

Ne pričajte ako vozite

Vožnja je sama po sebi dovoljno stresna radnja koja zahteva punu koncentraciju e da bi se dodatno komplikovala telefonskim razgovorom. Ako vozite, isključite telefon. Oprema za razgovor u kolima, takozvani hands-free koji vam omogućuje da pričate bez upotrebe ruku (koje su vam, jelte, neophodne za upravljanje), daje vam lažni utisak da su stvari pod kontrolom. Nisu, naprotiv. Vi i vaš sagovornik ne delite isto iskustvo, te vaš razgovor nije prilagođen situaciji u kojoj se nalazite, za razliku od razgovora sa saputnikom koji je čak poželjan. Razgovor sa nekim ko je u "drugom svetu" vas dekoncentriše, zbog čega postajete potencijalna opasnost u saobraćaju. Vodite računa da je u mnogim zemljama vozaču zabranjen razgovor telefonom. Ako je razgovor baš toliko važan, onda zaslužuje da se zbog njega na trenutak zaustavite.

Pričajte kratko

Već i cena razgovora mobilnim telefonom opominje da on služi za kratke dogovore, a ne za dugačke razgovore. S obzirom na to da vas poziv može zateći na vrlo neobičnim mestima, naučite se da pričate kratko. Ovo posebno važi ukoliko se nalazite u društvu. U tom slučaju ne bi trebalo da pričate duže od 30 sekundi.

Pomažite u nevolji

Iako je mobilni telefon sada već svakodnevna i široko rasprostranjena pojava, nemojte smetnuti sa uma da je to i vrlo moćno sredstvo za komunikaciju. Iskoristite telefon da pomognete onima koji su u nevolji.

Odredite granice

Mobilni telefon možete svuda nositi sa sobom, što ne znači da to treba i činiti. Imajte mere i ograničite sebi upotrebu telefona. Ako ste krenuli u prirodu s namerom da se opustite, možda je bolje da telefon ostavite kod kuće, ili da ga barem isključite. Telefon bi trebalo da služi vama a ne vi njemu.

Uzdajte se pre svega u sebe

Ne dozvolite sebi da se preterano opustite zbog činjenice da pomoću mobilnog telefona možete brzo doći do osobe ili informacije koja vam je neophodna. Ne može se sve završiti telefonskim razgovorom, a aparat može i da vas izneveri (ili vi njega ako ste zaboravili da ga napunite). Planinari vode mnoge diskusije o tome treba li nositi mobilni telefon na ekspedicije (u slučaju nezgode bilo koje vrste), i opšti je zaključak da pomoć može stići prekasno čak i kada se na vreme pozove. Zbog toga ne treba zapostaviti sopstveno znanje i umeće, kao ni drugu opremu koja vam može zatrebati.

Imajte alternativu

Život bez mobilnih telefona danas je već teško zamisliv, što ne znači da se na telefon treba sasvim osloniti. Trudite se da imate i druga rešenja za slučaj da mreža padne ili da se vaš aparat pokvari (ili da ga izgubite).

Zoran Stanojević

Pozivanje na mobilni

Kada nekoga zovete na mobilni telefon vodite računa o tome da ga možete zateći na mestu gde mu nije baš najzgodnije da razgovara. Nemojte biti uvređeni ako vam neko odbije poziv (nemojte odmah zvati ponovo da vidite u čemu je problem i zašto ne može da se odazove), i nemojte se ljutiti ako vas zamoli da se čujete malo kasnije. Kada zovete, predstavite se kratko i dajte sagovorniku vremena da odluči da li mu je u tom trenutku zgodno da nastavi razgovor.

Kome se daje broj mobilnog telefona

Broj mobilnog telefona je krajnje lična stvar i trebalo bi da se daje u dogovoru s vlasnikom broja. Vlasnik broja nije obavezno i korisnik telefona. Ukoliko vam je dodeljen službeni telefon, vaš pretpostavljeni odlučuje kome će sve dozvoliti da vas "cimne".
Ako koristite mobilni telefon, onda je prihvatljivije da dajete taj broj nego broj svog kućnog telefona. Mobilni telefon je samo vaš, dok stacionarni telefon delite sa ukućanima, te davanjem tog broja ugrožavate i njihovu privatnost.

Crkva i mobilni

Radi dobijanja što boljeg uputstva za primereno korišženje mobilnog telefona prilikom verskih obreda, zamolili smo đakona Nebojšu Topoliža, koji službuje u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve, da nam odgovori na nekoliko osnovnih pitanja koja mnoge vernike dovode u nedoumicu.

"VREME": Da li je u crkvi dozvoljena upotreba mobilnog telefona?

ĐAKON NEBOJŠA: Korišženje mobilnog telefona neprimereno je samom ambijentu hrama i njegovoj nameni.

Prilikom dolaska u crkvu, kada treba isključiti mobilni telefon odnosno pejdžer (u porti, na ulazu u crkvu itd.)?

Treba ga, ukoliko je moguže, ostaviti kod kuže, jer u hram se dolazi na molitvu, neopterežen drugim stvarima i problemima svakodnevnog života.

Kakva su pravila za sahrane, odnosno posete groblju?

Pravilo za crkvu trebalo bi da važi i za groblje, jer to je mesto gde dolazimo da se setimo svojih najbližih i da se pomolimo za njihove duše.

Kakva su pravila za službe izvan crkvenih prostorija?

Sveštenik bi svojom mantijom, ponašanjem trebalo da predstavlja primer svojim parohijanima. Činjenica je da sveštenik dolazi iz tog istog naroda, tako da mu je potrebno mnogo snage i volje da bi sebe čuvao od štetnih uticaja, kao što je upotreba telefona. Znači, za vreme obreda u domu vernika telefon treba isključiti.

Da li je problem korišženja ovih aparata u crkvi primetan?

Očigledno je da za vreme svete tajne krštenja, venčanja i drugih obreda često zvone telefoni "zaboravnih" vernika. Ali, kao i druge loše navike, kao što je držanje skrštenih ruku pozadi, neskidanje kape kod muškaraca i dr., tako je i pištanje telefona u hramu loša navika, na koju sveštenik mora stalno da opominje i upozorava.

prethodni sadržaj naredni