Kako poraziti re�im na izborima (5)
Tajna srbijanske piramide
Po�nimo logi�nim
pitanjem: za�to bismo se mi, obi�ni smrtnici, zabavljeni sopstvenim �ivotima,
bavili tako uzvi�enom i ekskluzivnom temom? Zar to nije stvar prvenstveno
opozicionih politi�ara i stranaka, koji su izabrali put "borbe za
vlast" pa samim tim i preuzeli obavezu da osmisle taktiku,
strategiju, ponude izborni program i uvere ve�inu bira�a da je vreme za
promene?
U ekonomski i socijalno stabilnim, pravno ure�enim dr�avama ovakva vrsta samoispitivanja je, dabome, izli�na. U njima javnost ima priliku da bude podrobno obave�tena o pona�anju svih "nosilaca vlasti", da uporedi njihova dela i ranije data obe�anja, da odmeri moralne i druge vrline pretendenata na vlast i, potom, na izborima presudi i jednima i drugima.
No, nevolja je u tome �to je dana�nja Srbija ogoljena karikatura sveg onog �to bi trebalo da krasi jednu savremenu evropsku dr�avu. Umesto neprekidnog bilansiranja tog decenijskog propadanja, dovoljno je verovati svojim primarnim �ulima i zdravom razumu u svakog �oveka, ako u me�uvremenu ve� nije "tiltovan". Jedino je neizvestan kraj i put do tog kraja. Uostalom, najnovija hap�enja novinara po Srbiji, maltretiranje, vre�anje i prebijanje �lanova Otpora, policijska blokada �itavog jednog grada (Po�arevac) samo su novi dokazi o postojanju jedne opsesivne diktature koja se ne�e stideti nijednog postupka u svojoj samoodbrani.
Ocena da su demokratski izbori u zemlji jedini miran na�in izlaska iz ove goleme krize jednako je ta�na koliko i pomisao da je grdno vreme izgubljeno. Volja za promenama danas je postala "dr�avni neprijatelj br. 1" i besomu�no je progone svi koji vlast dr�e ili vlasti slu�e. Lovostaj je ukinut; dozvoljen je neograni�eni odstrel!
S druge strane, opozicija, bolje re�i O?Pozicija?, gotovo punu deceniju tetura u potrazi za pravim modelom delovanja. �as je u parlamentu, �as izvan njega; dok su jedni za mar� kroz institucije, drugi vide izlaz u uli�nim protestima; sa Milo�evi�em ili protiv njega ve� postaje dilema koja ulazi u legendu, a sukobi oko jedne ili vi�e opozicionih kolona traju i li�e na hroni�nu bolest od kolevke pa do groba ovakve opozicije.
Kakve su, dakle, �anse da � makar i deceniju kasnije � u ovda�njim glavama padne Berlinski zid, da se kona�no odr�e i ispo�tuju prvi slobodni i po�teni izbori, da politi�ki pluralizam i tr�i�ne reforme najzad dobiju pravo gra�anstva? Gotovo nikakve! Nema, naprosto, nijedne opipljive garancije da vlast ne�e raspisati samo one izbore koje mo�e dobiti ili ih ne�e biti. Koja je to demokratska sila koja �e je naterati da okon�a grubu zloupotrebu i instrumentalizaciju dr�avne radio-televizije u svoju korist. I da nema sijaset dokaza o mnogim izbornim kra�ama, sama ova �injenica je dovoljna da se svaka od prethodnih izbornih utakmica proglasi neregularnom i li�enom �ak i minimuma demokratske legitimacije.
Tra�ak optimizma le�i jedino u �injenici da je ve�ini ljudi u Srbiji ve� preko glave besomu�ne propagande, la�nog optimizma, sejanja mr�nje, straha, op�te nesigurnosti, novih sukoba i ratova i, najzad, galopiraju�e bede. To je jedini perpetuum mobile koji brod Srbije mo�e da okrene od olujnih talasa ka mirnim vodama sutra�njice. Kakva je da je, od opozicije se zahteva gotovo nemogu�e: da �to manje ometa prirodan tok stvari, odnosno sve o�igledniji razlaz izme�u naroda i vladara, te da, povrh toga, artikuli�e narodnu volju i pru�i joj logisti�ku podr�ku.
Za detalje treba pitati savetnike na�ih uspavanih vesnika promena. Malo li ih je! Koristim bar ovu jednu priliku da posavetujem savetnike. Krajnje je vreme da se svi mali opozicioni milo�evi�i oslobode kompleksa originalnog Milo�evi�a. Zabluda je da je taj �ovek temelj poretka, a ne puki kamen na vrhu piramide. Sutra da ode, piramida ostaje. Najtvrdokorniji izborni protivnici opozicije i ko�ni�ari promena su u temeljima poretka. Me�u njima su i desetine hiljada korumpiranih direktora, na�elnika, dr�avnih i partijskih aparat�ika, generala, oficira, policajaca, novobogata�a, rentiranih kriminalaca, kvaziintelektualaca, poniznih novinara, nervoznih nacionalista, lokalnih politi�kih udarnika, ostra��enih penzionera, estradne mafije i folk zaviju�a ... Plus u�a i �ira rodbina. Ubediti ili pobediti njih zna�i � poraziti vladaju�i re�im.
Savetujem savetnike da preporu�e vi�e zajedni�tva, timskog rada i istr�avanja na teren u istim dresovima. Nije zgorega manje kabinetskog hedonizma a vi�e li�ne hrabrosti i solidarnosti sa pravim herojima gra�anskog i medijskog otpora u Srbiji. Potrebni su lideri, a ne advokati, tamo gde je gusto. Najzad, od opozicije se o�ekuje da sro�i barem desetak jasnih i realnih ciljeva koji se u odre�enom roku mogu ostvariti uz pomo� naprednog, prijateljskog sveta. Ljudima je ovde dosta mesija, oni �ele da vide u vo�stvu odmerene i odgovorne politi�ke radnike.
A da li �e izbora uop�te biti? Neka bubanj ka�e.
Filipinac Reomel
Ramones uhap�en je spektakularnom akcijom policije u Manili, pod sumnjom
da je tvorac kompjuterskog virusa "I love you", koji je pro�le
nedelje blokirao milione kompjutera �irom sveta, uklju�uju�i Pentagon,
Belu ku�u i KFOR. �teta koju je ljubavni virus napravio je preko pet
milijardi dolara, a kazna predvi�ena zakonom deset godina zatvora. Iako
sa srpske strane gledi�ta akcija policije, predvi�ena kazna, procenjena
�teta � deluje egzoti�no kao "Matriks", zamolili smo
sistemskog in�enjera "Informatike" Neboj�u Zdravkovi�a da za
"Vreme" objasni �ta se dogodilo.