Dan
pobede u Po�arevcu
Odbrana Familije
Kako Vlajko Stojiljkovi� nije uspeo da se prekrsti u
kneza Potemkina i kako je ono malo vlasti i ono malo opozicije u Po�arevcu
izvelo "ples od boja"
Dan pobede 9. maj u Po�arevcu je li�io na zavr�nu scenu �arobnjaka
iz Oza" � ko je 9. maja pro�ao policijske punktove i zaobi�ao �ek-pointe,
mogao je tog letnjeg vru�eg majskog dana da svedo�i kako na tom Trgu
oslobo�enja, na kraju Taba�ke �ar�ije, nema ni�eg. Taj dan u centru
Po�arevca zapravo je izgledao kao da ga je re�irao Du�an Makavejev ili
neki �e�ki autor, a ne Vlajko Stojiljkovi� ("Pazi, beloglavi
SUP...!", "�ta zeva� u nebo, eno ga ministar policije kod
prvog betonskog stuba..."), koji je posle ovakvog dijaloga vi�en oko
14 �asova s grupom saradnika kako na praznom socrealisti�kom trgu
posmatra izvo�enje folklornog programa povodom Dana pobede: "�ikino
kolo", pa "moravac", pa "vla�ko" hop-ha!, bila
je i jedna recitacija, ali se nisu mogle razabrati re�i, po�to je
opozicija, koncentrisana u Drinskoj ulici, prema Gradskom parku, glasno,
iz krajnika, skandirala "lopovi- lopovi" i "bando
crvena", i pevala bezbednosno interesantnu pesmu:
"Spa-si-Srbi-ju-i-ubi-se-e-Slo-bo-da-ne-Slo-bo-da-ne-e-e!"
Posle
nekih �etrdesetak minuta, vlast se manula folklora i pre�la isklju�ivo
na emitovanje mar�eva i himni: "Mar� na Drinu", pa
"Internacionala", pa "Hej Sloveni!", pa
"Internacionala", e da bi nadja�ala ove �to vi�u "bando
crvena". Taj dijalog zvu�nika i ljudskih grla zvu�ao je
nadrealno-kakofoni�no: "ustajte vi zemaljsko roblje...",
"bando-crvena...", "vi suuu-�nji koje mo-ri glad",
"lo-povi-lo-povi"... Neki od pisaca MUP-ovog saop�tenja, a tamo
uvek ima neostvarenih literata, veoma lucidno je to krstio kao
"ometanje kulturno-umetni�kog programa".
Policija tvrdi da je priveden izvestan broj sumnjivih lica s
kriminalnom pro�lo��u, a mi smo uglavnom videli kako odvode
fotoreportere, koji su se �alili da su im oduzimali filmove sa slikama
tog praznog trga. Videli smo da su odveli �etvoricu aktivista Otpora,
koji su posle izvesnog vremena pu�teni i koji ka�u da ih nisu
maltretirali. Desetak policajaca u dve kolone, a izme�u njih �etvorica
mladi�a u otpora�kim majicama idu k'o narodni heroji, jedan plavooki
podignuta �ela. Neko ko je valjda pomagao da oni budu pu�teni iz
zatvora, fin neki �ovek, advokat li je, �ta li je, posle, o�inski
gledaju�i tog plavokosog de�aka, ironi�no ka�e: "Sad ste vi
'narodni neprijatelji' � tako treba!"
�ivadin Joti�, narodni poslanik, predsednik SPO-a Brani�evskog
okruga, jedan miran �ovek tim povodom se bio iznervirao: "�ta sad
obla�e te majice, samo ih provociraju!" Mo�e ga se razumeti, doga�aj
mu na ple�ima, �oveku da prsne glava, od prethodne no�i po�ela hap�enja,
dolaze vesti da je policija blokirala pola Srbije, da je Verko Stevanovi�
iz Kragujevca blokiran kod Nik�i�a (bato�inskog), da su Nenada �anka u
Petrovaradinu priveli, da je ozvu�enje zarobljeno u Smederevu � u
Beogradu partijski �elnici ve�aju, a demonstranti � mrki i
nestrpljivi, a malobrojni. Jedan ve� u pola dva, dok ih je bilo samo
pedesetak, daje izjavu novinarima: "Ima da i' zgazimo ko
strampedo!" A ljudi u svih �est grupa (objasni�emo) bilo je ukupno
dovoljno tek za jednu ve�u tu�u.
MALA SEOSKA PRIREDBA: Sad o
tih �est grupa. Prvu grupu �inili su hor, harmonika�i i ostali muzi�ari,
recitator i folklorna grupa, deca u narodnim no�njama, da �ovek zapla�e
dok ih gleda kako u toj gunguli, �ekaju�i na svoju ta�ku, ve�baju i
utvr�uju korak kola "moravac" da ne pogre�e na sceni. Reklo bi
se da su ni krivi ni du�ni bili meta, zvi�dali su im, a pred �lanicama
hora, u dugim haljinama boje trule vi�nje, dok su se udaljavale od bine
neko iz opozicije je � skinuo pantalone. Drugu grupu �ine republi�ki i
op�tinski funkcioneri koji gledaju priredbu iz 'lada. Tre�u grupu �ine
dr�avni statisti me�u kojima je bilo dve vrste osoblja: a) grupa mladi�a
u ganc-novim belim majicama sa znacima SPS-a na grudima i trobojkom na le�ima,
identi�no o�i�anih, dobro kondiciono pripremljenih, i b) radni�ka
klasa, stariji ljudi, posedali, ali se ni posle �etiri sata nisu
pomerali, neki imaju kombinezone elektrodistribucije, jedan �elezni�ar,
jedna starija �ena koja je mahala cvetnim transparentom "Lepo, lep�e,
levo" od dva do pola �est, ne�to tehni�kog osoblja od kojih
dvojica pre po�etka programa nose sve�e ofarbanu metalnu parolu
"Obnova razvoj reforme!" i spu�taju je na travu ispod panoa na
kome se reklamira film "Ameri�ka lepota", i brzo se udaljavaju
da nekom ne padne na pamet da naredi da sad taj pleh �rafe za banderu. To
iznad parole nije onaj filmski plakat s ru�om na pupku nego delo nekog
lokalnog krasnopisca, za tu priliku prekriveno zastavom SPS-a.
Druga reklama, ona koja govori o "Madoni", ostala je
nepokrivena � da li zato �to je neko zazirao od toga da prekrije plakat
porodi�ne firme, da li zbog ideje da se odozgo podupru obnova, razvoj i
reforme, da li �to je stajala visoko, te�ko je bilo zaklju�iti.
Da ne bi ispalo da deca igraju pred praznim prospektom, po�to onih
stotinak ljudi koji su bili podr�ka nisu izlazili iz hlada, oni identi�no
o�i�ani s belim majicama uzeli su transparente sa Slobinim slikama i
pore�ali se jedan pored drugoga uz �utu najlonsku traku ispred bine, kao
neka �iva zavesa... Neko prolazi pored jednog od njih i ka�e: "�ik
skini majicu!" Ovaj sik�e: "�uti, �uti...!" Posle, kad
je opozicija postala glasnija i kad se s folklornog programa pre�lo na
himne i mar�eve, ovi identi�no o�i�ani u belim majicama pore�ali su
se prema "snagama haosa i bezumlja!".
PLES
OD BOJA: Dvojica starijih ljudi izvodili su, kako bi to kor�ulanski
rekao cenjeni gospar Frano Cetini�, "ples od boja". Jedan �i�a
pod �ajka�om je nosio zastavu i sliku Kara�or�evi�a i ume�ao se me�u
novinare i fotoreportere (�etvrta grupa, velika skoro kao folklor i
statisti zajedno, koja je radila svoj te�ak posao "izme�u dve
vatre"). Posle su i ovi Vlajkovi�evi izvadili keca iz rukava �
jedan vr�njak onog �i�e pod �ajka�om razvio je zastavu SPS-a i s�m
se uputio prema opoziciji (peta grupa, dvesta pedeset ljudi koji nisu
pristajali na to da je opozicioni miting otkazan). Ni zvu�nici sa sve
"Internacionalom" nisu mogli da prigu�e skandiranje "bandi
crvenoj". I tako od dva do �est. Negde dok se doga�aj kr�kao na
vrelom asfaltu, otud iz stare �ar�ije dolazi �ovek sa crnim nao�arima,
li�i na Uro�a �uvakovi�a, i od kraja bine posmatra scenu s izrazom
zadovoljstva �oveka koji "dr�i situaciju". U jednoj od
susednih ulica iz otvorene radnje dopire glas neke �ene koja telefonom
javlja prijateljici: "Ni�ta se ne de�ava, jedni stoje s jedne
strane, drugi s druge i deru se." (Neta�no, jedni su se drali, a
drugi su nagarili poja�alo!)
Stara �ar�ija puna �eta�a, a restorani puni pivopija, uklju�uju�i
i "�iko�" u kome je odli�na hladovina, i kod
"Trefa" gde vi�u "devize-devize". Za neke se vidi da
bi u�li ako "opozicija nastupi", a drugi �etaju onako i
gledaju radnje. Pijaca preko puta parka opustela, a ni pre mitinga nije
odisala nekom velikom �ivo��u. Duga�ki grozdovi lepo uvezanih tre�anja
vise s krovova tezgi. Koli�ina povr�a govori da pijaca mo�da i nije
najva�niji izvor snabdevanja ovog polutanskog grada i da hrana iz Stiga i
Zvi�da sti�e u Po�arevac porodi�nim kanalima. U ulici prema kojoj je
okrenuta bina, nalazi se ba�ta kafi�a "Pasa�", poznatog po
izbijanju ove nezaustavljive po�areva�ke afere, a uz prodavnicu
"Sajbernet" stoji nekoliko grmalja ("obezbe�enje").
Ta prodavnica ima motore, velike tranzistore, telefone i raznu tehni�ku
robu namenjenu bogatoj deci i gastarbajterima.
KAUBOJAC: U Po�arevcu, koji
ima valjda oko 50.000 ljudi (oni �e re�i da ima vi�e), radi Bambi, radi
Elektrodistribucija (Drmno i Kostolac su tu blizu), rade zatvori i radi
sud (�to znamo). Grad u kome je izbila afera koja li�i na scenario nekog
kaubojca B produkcije (banda maltretira, gra�anstvo pasivno, a �erif
nesavestan) nije ba� sasvim palanka, i kao da zakora�uje ka gradu. Sve
se vidi i ljudi se znaju, znaju �ija je mama pila mastilo kad je bila
mala, kakav je ko bio u �kolskim danima i mnogo se, uglavnom s
preterivanjem, pri�a ili �ta Marko ima, ili �ta Marko namerava da ima.
Tog dana prepodne na brdu �a�alica je bio veliki narodni zbor, s
vojnom muzikom, vencima i prigodnom scenografijom, devojka u narodnoj no�nji,
pa vojni pitomac, zarumeneo od vru�ine, a i kresnuo bi onu plavokosu
okruglu u �utoj vla�koj marami, ali gleda pravo napred ("zmija za
oko da te ujede ne sme� da se pomeri�"), pa devojka, pa pitomac...
GRAFIT KREDOM: Kolona iz
grada ide navi�e pored �enskog zatvora na �ijim betonskim zidovima kao
za inat stoji ugravirano: jul � 1984. To nema veze ni sa partijom, ni sa
Orvelom ve�, reklo bi se, sa godinom izlivanja betonskih plo�a, ali 9.
maja 2000. na Dan pobede u Po�arevcu taj detalj sam ule�e u bele�nicu.
Neko od obave�tenih kolega prepri�ava glasine da �e taj zatvor uskoro
biti iseljen i da �e Neko tu napraviti "Las Vegas". Ne
prihvatamo tu pri�u � kockarnica za ovakvu elitu u zgradi zatvora! Zvu�i
kao previ�e direktni humor i nekako perverzno. Opet, kakvi su Ovi, ko
zna... Na tom brdu �a�alica ima spomenik, va� reporter je tu kao vojnik
sadio breze, donete iz Rusije u �ast poginulim ruskim vojnicima, breze s
korenom i ruskom zemljom u ogromnim sanducima. Te�ka zemlja do zla boga.
Nema tih mnogobrojnih breza, valjda se posu�ile ili ih savladala ostala
�uma. Duga�kom stazom prema spomeniku ide radni narod, uglavnom slu�benice,
dobro na�minkane u novim odelima, zdrave, srednjih godina, ima i mu�karaca,
stoje u grupama, poneko dr�i zastavu, neko Slobinu sliku. Posedali bi po
travi, ali nezgodno, obukli nova odela. U hladu pod borovima sede
grupisana mla�a odeljenja srednjih �kola, ona nad kojima se jo� mo�e
dr�ati disciplina. Starija godi�ta, �to bi rekao Prota Mateja, "po
ljesam razbje�alis". U susret nam dolazi grupa mladi�a, po o�ima
im se vidi da u�estvuju u nekom specijalnom doga�aju � pokrivaju
dvojicu vr�njaka koji pred na�im nogama brzo kredom crtaju po asfaltu
pesnicu i ispisuju parolu "Otpor nasilju!". Na nekoliko metara
grupa ne�to starijih, u kojoj jedan dr�i zastavu, "ne prime�uje"
diverziju. Jedan kolega ho�e da javi Beti da je Otpor izveo akciju!
SAKO: Va� reporter li�i na
publiku koja tu stoji i �eka po jednoj sitnici -nosi, po toj vru�ini,
sako. Za to su krivi ovi iz redakcije, probudili u zoru ranu, tr�i, ako
mo�e�, u Po�arevac, Vlajko zatvorio grad, ni tica ne mo�e da u�e...
E, ne mo�e... Na� prijatelj, inteligentan i predusretljiv, zna staze i
bogaze. �alimo se, udarimo na Smederevo, pa pored Matkovi�eve �elezare
(dimi!), okolo, pored nekih milicija, neki tra�e legitimaciju, neki ka�u:
"A ti si ro�en u Po�arevcu!" Valjda ulogu ima i prezime va�eg
reportera, te mi, bogami, rano izjutra u�osmo u Po�arevac k'o Danajci u
Troju.
Jutro hladno, a jo� Domanovi� u�i da se na put ne ide bez japun�eta,
ako udari ki�a, neko ti pozajmi svoje, pa mo�e posle da prigovara. Ve�
oko jedanaest taj sako pre�e nekako u smetnju, ne toliko zbog vru�ine,
ve� zbog dece. Idu iza nas i glasno govore: "Vidi ove udba�e u
sakoima!" Taj grad je posle svih batinjanja i hap�enja zahvatilo
neko zrno paranoje, no opet se ne bi reklo da je strah od vlasti ba�
dominantan. To se u gradu koji ima dva zatvora ne mo�e ni o�ekivati, a
nije vidljiv ba� mnogo ni strah od Familije, koju ne da vole da ogovaraju
nego to postaje zamorno slu�ati. �ini nam se logi�no, sirotinja se u
takvim mestima povinuje Tatinoj deci, ne staje im na crtu, ali ih u osnovi
ne podnosi i �eka njihov pad da ih zajebancijom izle�i od kompleksa veli�ine.
Taj grad izme�u duha palanke i nekog urbanog stanja o�ito nema jaku
gra�ansku strukturu, mada ima izgra�eno samopo�tovanje i kulturni
identitet jedne od prestonica (Milo� 1818. tu imao konak), ima solidan
muzej koji �uva uspomenu na anti�ki Viminacijum i galeriju Milene
Pavlovi� Barili. Politi�ki gledano, po�areva�ka opozicija na prvi
pogled deluje skromno; SPS se �iri u luksuznoj zgradi dru�tveno-politi�kih
prostorija, a prostorije opozicionih partija skromne su i sirotinjske. Po
izbornom opredeljenju te izborne jedinice gledano, od oko 66 000 bira�a,
aktivno je oko 45 000, od toga SPS ima oko 15 000, radikali oko pet, SPO
ima oko 9000, demokrate negde oko 5000, DSS ima oko 2000 glasa�a, a oko
3000 opozicionara je u drugim partijama, narodni radikali su tamo pokazali
�ilavost, liberali tako�e. Ako bi partijske centrale malo oja�ale svoje
lokalne odbore i ako bi se oni me�usobno pribli�ili, situacija ne bi
morala da izgleda tako depresivno i po�areva�ka opozicija ne bi
"zavisila od pomo�i sa strane".
Ovo vrenje u Po�arevcu izdaleka ima, ali samo izdaleka, poneku
karakteristiku tzv. Abduline a malo �akove bune, koje su nekada drmale i
ovaj kraj. Mirko Todorovi� Abdula, oborknez nahije po�areva�ke, podigao
1821. bunu iz li�nih razloga, ali ga narod nije podr�ao i on be�i u �umu.
Milo� ga posle ubio. �akova buna 1825, nazvana tako po Milivoju Popovi�u
�aku, ima vi�e referenci na dana�nje stanje � imala je za cilj da se
prekine zulum knezova, da se smanje �umruci i takse na skeli (Dubravica,
na Dunavu, desetak kilometara od Po�arevca, bila je najva�nija skela za
svinjsku trgovinu) i � da se knezovima zabrani trgovanje.
NA
PRAZNOJ PLO��ADI: Re�im je 9. maja iz simboli�kih ali iz udvori�kih
razloga "branio Po�arevac" ne prezaju�i ni od smaranja narodne
milicije, upotrebe vojske i istorije. Poku�aj da se Vlajko Stojiljkovi�
pretvori u kneza Potemkina zavr�io se fijaskom na Trgu oslobo�enja. Ni
radni�ka klasa ni po�tene na�minkane slu�benice nisu si�le sa �a�alice
u centar da se sukobljavaju s opozicijom, izvesno i zato �to se taj doga�aj
odvijao posle radnog vremena, a odlazak na �a�alicu je, ka�u, bio radna
obaveza. Decu su ionako jedva odveli, a i u gradu bi mogli da ih napale
otpora�i i uzmu pod svoje.
Opozicija, opet, videv�i da re�im srlja u sukob i provokaciju, zaziru�i
da se ne proizvede mete� i krvoproli�e, a i boje�i se da �e do�iveti
fijasko, rano objavljuje da od mitinga odustaje. Me�utim, najtvrdokornije
opozicione pristalice ne pristaju na povla�enje, okupljaju se i
skandiraju o�ekuju�i da se dovoljno velika masa okupi i otera uzurpatore
trga.
Opozicionari su mogli da se povuku, da dr�e miting u parku (veoma
pogodan za saborovanje) ili na neki od druga dva ve�a po�areva�ka trga,
ali nije; prvo zato �to je vlast uhapsila ozvu�enje, drugo zato �to je
ovde bila "crta" i tre�e zato �to je okupljenih opozicionara
bilo tek dvaput vi�e od ono malo re�imskih pristalica. Opozicioni politi�ari
su se bojali da se ta silna policija koncentrisana u Po�arevcu, potezana
ni za �ta, povodom nekog bezveznog incidenta ne iskali na opozicionarima.
Negde oko �etiri, poslanik Joti� se popeo na jedan sto i, nadvikuju�i
se i sa zvi�ducima i sa zvu�nicima, po�eo da govori kako opozicionara
ima vi�e (bilo je), kako mogu da zbri�u socijaliste. Nisu mogli � u
uglu trga stajala je velika grupa policajaca u maskirnim uniformama, a
okolnim ulicama valjda na svakih pet minuta patrolirala su policijska kola
i marice, a jedna marica je stajala na ulazu u Gradski park, prakti�no u
opozicionim zadnjim redovima. Uostalom, �estu grupu statista u ovom
potemkinovskom doga�aju �inila je policija, koju smo ve� ujutru videli
kako se u �etiri autobusa primi�e Po�arevcu, koja se videla u gradu i
na �a�alici, i na ko zna koliko kontrolnih punktova �irom Srbije. Da bi
umirio pristalice, poslanik Joti� je rekao da �e opozicija uskoro odr�ati
veliki miting. Jedna crnokosa �ena, ka�u da je iz Narodne radikalne
stranke, penje se potom na sto, dobar govornik, stisnute pesnice govori,
ali se ve� sa dva metra rastojanja malo �ta razaznaje, prepoznaju se re�i
"otpor" i govorni�ka dikcija vodi ka kre�endu, mislimo preuze�e
zbor, eto Jovanke Orleanke, i��a�i�e vreme iz zgloba, ali kad ona
viknu da nosi poruku sa Gore koja je Ravna, i kad se masa malo uti�a,
samo �usmo kako uzvikuje: "�iv je �i�a, umro nije!"
Socijalisti su bacili jaja (samo nekoliko, sve je skupo) u opozicionu
masu. (Dete mu.. �e se o�isti!", "Ma �u im vratim!")
Jaja nisu ba�ena sa krovova obli�nje stambene zgrade ve� od strane
"uba�enih elemenata" � baci jaje uvis i sagne se iza nekog
visokog tipa. Onda su oni svi-jednako o�i�ani mladi�i u belim majicama
sa SPS znakom na grudima, kad je objavljeno raspu�tanje tog opozicionog
skupa, stali tik uz prvi opozicioni red, koji je kontrolisalo opoziciono
obezbe�enje, podse�aju�i onako rudimentarno koloritno na slike sa prvih
opozicionih mitinga.
Posle vi�e sati i��ekivanja, sada ve� sasvim uvereni u to da Vlajko
Stojiljkovi� ne mo�e postati Potemkin, po�to je zveknula duga�ka
metalna parola sa obnovom i razvojem o kanate transportnog kamiona i po�to
je skinuta �oja i demontirana bina, odlu�ujemo se da napustimo to popri�te
uz zvuke "Internacionale" sa ozvu�enja koje je stajalo na
zemlji i kad je odneta bina i babom koja ma�e julovskim cvetnim posterom.
Put je opet bio zamr�en, desno je ostao "Bambilend" (li�i na
neki cirkus iza visokog zida), levo "Bambi" (ka�u radi) i opet
desno, na izlazu iz Po�arevca, tzv. Plava grobnica, �e�erana u plavom
limu, koja ne radi.
U trenutku kad smo pro�li pored Bole�-mehane ("Bog da prosti, u
Bole� mehanu, jesmo, pismo i kusur dobismo") uspostavljamo vezu s
koleginicom koja je po�rtvovano de�urala u centru Po�arevca i koja
javlja da ono malo vlasti i ono malo opozicije stoji jedno prema drugom.
Tako je bilo jo� malo, a onda su se razi�li. Sad, �ta je organizator
hteo tom malom priredbom ne mo�e nikom �ivom biti jasno, svoj problem
sanirao nije, ne brani �ak ni re�im ve� lakeje, skandal zaba�urio
nije, otkrio je diletantizam, udvori�tvo i ki�, i pri tome i simboli�no
i fakti�ki gazio ljudske slobode.
Mada je opozicija uredno prijavila svoj miting, mada miting nije
formalno zabranjen, vlast je povukla mnogo poteza koji su mogli da vode ka
sukobima. Osobe koje su bile uhap�ene prethodne nedelje, dr�ane u
pritvoru du�e nego �to to zakon dopu�ta, pa odlukom istra�nog sudije
pu�tene na slobodu � ponovo su uhap�ene prethodne no�i. U dr�avnim
glasilima objavljeni su skandalozni tekstovi o uhap�enima u kojima je
osiono demonstrirano da se uop�te ne dr�i do elementarnih ljudskih prava
i obzira. Skandal za skandalom otkriva olako i bezrazlo�no ugro�avanje
slobode kretanja, slobode okupljanja, lekarske tajne, za�tite li�nosti...
Opozicija tvrdi da je ova vlast tiranska, vlast se zbog toga naljuti
pa, valjda za potvrdu, na bezbroj mesta postavi policijske kontrolne
punktove. Autobusi sa opozicionarima zaustavljeni su u Bubanj-potoku, kod
Novog Sada, kod Kragujevca, vi�e se i ne zna koliko je novinara privo�eno.
Policija, po svim izve�tajima korektna, izvr�ava nare�enje. �anak se
hvali da su mu ponudili i medenjake. To igranje ustavnim slobodama radi
"male seoske priredbe" opasno potkopava autoritet zakona i
autoritet vlasti.
Taj sme�ni doga�aj o�ito je ve� proizveo nepovratne posledice. Po
pravilu, toliko ki�a i diletantizma karakteristi�no je za periode kada
po�ne samorazaranje autoriteta vlasti, a to ho�e ponekad da sklizne i u
tragediju. Nikada opozicija sa manje sredstava nije izazvala toliku
fertutmu vlasti, koja je belodano pokazala kako se akaju dr�avni resursi
da bi se udovoljilo ne�ijem kapricu. Podi�i toliko milicije, prosuti
toliko verbalne vatre i prekr�iti toliko zakona u jednom danu da bi se
jedan obi�an opozicioni miting u Po�arevcu zamenio kulturno-umetni�kim
programom! Taj koncert pred praznim po�areva�kim trgom otkriva opasnu �injenicu
jer pokazuje ne samo da je vlast beskrupulozna ve� i da u njoj vri od
neokompetencije udvori�tva i odsustva stila i racionalnog pona�anja.
Izvoditi takvu komediju takvim sredstvima zna�i igrati se sa zdravim
razumom i kliziti u tragediju.
Milan Milo�evi�
